Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest, šesnaest.

Šesnaest sekundi je trebalo da nabrojim ovih šesnaest brojeva. Koliko treba sekundi da nabrojimo 160 hiljada brojeva? Toliko je građana potpisalo zahtev ovom visokom Domu da se izmeni i dopuni Krivični zakon u Republici Srbiji posle tragedija koja se desila pre pet godina i u kojoj je porodica Tijane Jurić, 13 dana i 13 noći, gubila nadu, a sve više se mirila sa zlom sudbinom. Nije u pitanju samo ta žrtva. U pitanju je, prema informacijama na ovom sajtu, devet žrtava dece koji su izgubili život u tom periodu i kasnije.

Moje pitanje Vladi, resornim ministarstvima, predsednici Skupštine, ali i svima nama poslanicima jeste – kada će konačno taj zakon biti na dnevnom redu ovog doma? Šta treba još da se desi, a da ne bude više žrtava ili da oni koji to učine znaju šta ih čeka, barem onako kako ih čeka u pojedinim državama u Evropi?

Drugo pitanje jeste Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, imajući u vidu prošlonedeljnu informaciju iz Republike Hrvatske koja je članica EU - koliki je udeo inostranih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo u Srbiji po pojedinim trgovinskim kompanijama je po godinama u poslednjih pet godina?

I drugo pitanje, na istu adresu, koliko su poreza na dobit u budžet Republike Srbije uplatili inostrani trgovinski lanci po pojedinim trgovinskim kompanijama i po godinama u poslednjih pet godina? Budući da ti trgovinski lanci u Republici Hrvatskoj u poslednjih pet godina nisu platili dinar na ime poreza na dobit korporacija, pa se postavlja pitanje – kako pet godina neka kompanija može da posluje sa gubitkom i da opstane na tom tržištu? Da li je takav slučaj u Srbiji?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predsednik poslaničke grupe Dveri je prošle nedelje načinio grešku, ja sam tražio povredu Poslovnika, nisam dobio, rekavši da su penzioneri prvi osetili probleme sa svojim pravima u pogledu budžetskih troškova. Nije tačno. Objasnio sam mu posle sednice, prvi su osetili probleme zbog nepoštovanja budžeta i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju poljoprivrednici i to za poslednjih šest godina preko 70 milijardi, ako se uzme tumačenje tog zakona semantički i ako se uzme da se taj izjednači sa zakonima u EU.

Dakle, da li postoji država u Evropi u kojoj se PDV obračunava na akcizu na dizel gorivo i koje su to države? Kolika je procenjena potrošnja dizel goriva u poljoprivredi Srbije i koliko su po osnovu te potrošnje dizel goriva uplate u budžet Republike Srbije na ime akciza i PDV –a? Ekonomista Vojislav Mirkov iz Zrenjanina mi je napravio analizu samo za žitarice i industrijske kulture - 21,5 milijardu dinara.

Dalje, koji proizvodni subjekt je po delatnostima koriste regres, odnosno povraćaj akciza na dizel gorivo u Srbiji i koliko iznose te subvencije? Zašto u porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su van sistema PDV nisu omogućene subvencije za dizel gorivo? Da li je tačno da su poljoprivrednici u vreme režima Slobodana Miloševića dobijali 50 litara dizel goriva po hektaru bez naknade?

Treće, predsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja i direktoru PIO fonda – koji inostrani investitori, za koliko godina i za koliko radnika su u poslednjih pet godina oslobođeni plaćanja doprinosa i koliko su po tom osnovu manji prihodi PIO fonda?

Zahvaljujem, profesore Ševarliću.
Reč ima narodni poslanica Ana Stevanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Svoje pitanje upućujem predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, gospođi Maji Gojković.

Naime, poslanička grupa Dosta je bilo predstavila je javnosti nacrt Zakona o KiM, koji za cilj ima rešavanje pitanje statusa KiM u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Rezolucijom 1244 i međunarodnim pravom.

Poslanička grupa je kopiju nacrta ovog zakona uputila Vladi Republike Srbije, Narodnoj skupštini i svim relevantnim političkim organizacijama, kao i pojedincima, zatim Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, uz poziv za učešće u unutrašnjem dijalogu o KiM, da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog Predloga zakona. Onoliko je bilo priče o potrebi za unutrašnjim dijalogom tako da smo pružili tu priliku da se unutrašnji dijalog i održi.

Jedan od najvažnijih razloga koji se navode za potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom je da Srbija nema definisane granice i da njen Ustav ne važi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Naš nacrt zakona praktično rešava oba ova problema u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Rezolucijom 1244, međunarodnim pravom, a ne zahteva pravno obavezujući sporazum sa Prištinom.

Osnov za nacrt ovog zakona je presek Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244, a model rešenja je odnos Danske i Farskih ostrva. Danska je deo EU i u svom sastavu u skladu sa svojim Ustavom ima Farska ostrva koja sebe smatraju nezavisnom državom. Građani Farskih ostrva nemaju pogodnosti danskog pasoša, niti mogućnost da se smatraju građanima EU, pa čak ni državljanima Danske, a imaju svoju fudbalsku reprezentaciju, donose svoje zakone, na referendumu su se još odavno izjasnili za nezavisnost, a Danska ih smatra svojom lokalnom samoupravom.

Danskoj odgovara faktičko stanje na terenu i problem sa delom teritorije, gde stanovništvo ne oseća pripadnost toj zemlji, da reši tako što će njihove zahteve podvesti pod svoj Ustav sa visokim stepenom autonomije. Farska ostrva inače nemaju stolicu u UN.

Donošenjem Zakona o KiM, koristeći model Farskih ostrva, ali i mnoge druge primere koji postoje u svetu, Srbija može bez promene Ustava, poštujući Rezoluciju 1244 da podvede KiM pod svoj ustavno pravni poredak. Interesantno je to da saglasnost Albanaca za ovo nije potrebno.

Predlog koji smo mi uputili, Predlog zakona određuje sva pitanja počev od državljanstva i ličnih karata, do teritorijalne organizacije KiM, Zajednice srpskih opština, Statusa četiri opštine na severu Kosova, sa poreska pitanja, pitanja penzija i socijalne zaštite, obrazovanje, članstvo u međunarodnim organizacijama, sportskim organizacijama itd.

Naš Predlog zakona o KiM takođe definiše platformu za sve dalje pregovore sa Prištinom oko svih spornih pitanja, kao što su pitanja imovine i teritorijalne organizacije AP KiM.

Osim ovih spornih pitanja, Srbija nema nijedan razlog da potpisuje bilo kakav obavezujući sporazum sa Prištinom. O stolici Kosova u UN ne može biti reči. Predlog zakona o KiM, koji smo mi predložili, podrazumeva da je KiM sastavni deo Srbije i da će tako i ostati. Tako da ja ponavljam svoje pitanje – zbog čega predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine, gospođa Maja Gojković odbijaju da govore o ovom rešenju, o našem Predlogu zakona o KiM kada je to jedan od najvećih problema koje ova država ima? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje prvo pitanje upućujem ministru zdravlja, gospodinu Zlatiboru Lončaru. U pitanju je jedna situacija na koju sam sasvim slučajno ovih dana naišla na društvenim mrežama. U pitanju je prikupljanje novca za jednog dečaka, četvorogodišnjeg dečaka iz Zaječara, koji se zove Nemanja Jovanović i koji boluje od jedne od ekstremnih bolesti koja ne spada nažalost u retke bolesti, pa samim tim ovaj dečak ima problem. Inače, u pitanju je bolest kiposkolioza. Za njega se trenutno prikuplja novac kako bi bio operisan u zemlji, a ne u inostranstvu. Ovo je jedan od razloga zašto ga je Republički fond za zdravstveno osiguranje odbio da ovu operaciju plati.

U pitanju je iznos od 32 hiljade evra koji se trenutno prikuplja. Negde je prikupljeno oko 700 hiljada dinara do sada. Nažalost, jako sporo ide prikupljanje ovog novca, ali sada i to da stavimo sve po strani, ostaje nedoumica – zašto ukoliko imamo uslova da ovo dete operišemo ovde u Srbiji to ne možemo da uradimo, s obzirom da se ne radi o velikoj količini novca?

Roditelji ovog deteta su se obraćali Ortopedskom institutu Banjica, i tada su razgovarali sa lekom koji je prihvatio da ovo dete operiše. U međuvremenu su ušli u proceduru prikupljanja podataka, vršenja različitih analiza i nažalost lekar koji je prihvatio da radi tu operaciju u međuvremenu više ne radi na Institutu Banjica i prešao je da radi u jednu privatnu ortopedsku kliniku i i dalje se odriče svog honorara. Međutim, ta operacija sama po sebi ima cenu i ona iznosi 32 hiljade evra.

Pitanje za ministra zdravlja i za Republički fond za zdravstveno osiguranje – da li ima prostora u budžetu da se napravi ustupak s obzirom da se ne radi o velikoj količini novca da se ovo dete operiše s obzirom da čak ne mora ni da putuje van granica naše zemlje i da ima uslova da ovo dete bude operisano u zemlji?

Ova porodica živi jako teško, živi od invalidske penzije oca ovog deteta. Imaju i drugo dete koje je nažalost bolesno. Ima prostora ukoliko ima volje da se pomogne ne samo ovom detetu, nego i čitavoj porodici.

Drugo pitanje, dakle, mi smo od Ministarstva unutrašnjih poslova danas dobili odgovor u vezi sa postavljenim pitanjem na prethodnoj ili onoj tamo sednici i želimo da pohvalimo to što je odgovor stigao u veoma kratkom roku, međutim, odgovor nije zadovoljavajući, zaista u eri digitalizacije kojom se svi dičimo prosto iznenađuje.

Dakle upitanju je naš zahtev kada smo tražili da nam MUP pošalje podatak koliko ima registrovanih automobila koje koriste osobe sa invaliditetom. Danas smo dobili zaprepašćujuću informaciju da nema tog podatka i da oni nama ne mogu da pošalju tu informaciju i to nas sada čudi, obzirom da ne postoji mogućnost da se registruje takvo vozilo, a da se pri tome ne evidentira da je specijalna vrsta ručnih komandi koje se ugrađuju, da su za te komande potrebni atesti.

Dakle, kako je moguće da mi nemamo ove podatke dostupne u svakom momentu, obzirom da je morala da se ispoštuje neka procedura kako bi se uopšte ostvarilo pravo na registraciju po povoljnijim uslovima automobila koje će koristiti osobe sa invaliditetom? Molim MUP da uloži dodatne napore kako bi nam omogućilo ove podatke.

Treće pitanje upućujem ministarki Slavici Đukić Dejanović u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Ona, nažalost, u javnosti je nedavno imala izjavu i kazala je kako će pojedine majke biti oštećene za 1.000 dinara, i time praktično iskrivila sliku u javnosti o stvarnom stanju i problemima koji su u vezi sa primenom ovog zakona, a problem je sledeći – dakle, majke neće biti oštećene za 1.000 dinara u proseku, nego će primati oko 1.000 dinara, imaju čak rešenja koja su i na značajno manje iznose od ovoga i to na mesečnom nivou.

Dakle, u razgovoru u jednom od sastanaka koji smo imali sa predstavnicima ovog ministarstva, čuli smo da se značajna sredstva iz ovog ministarstva upućuju u lokalne samouprave i da će oni na taj način takođe da nadomeste te razlike koje postoje primenom ovog zakona.

Međutim, nedavno smo imali prilike da se upoznamo kako se u gradu Somboru raspolaže sa ovim sredstvima i videli smo da su sredstva koja su namenjena za pomoć i podršku porodicama usmerena na jednu pozorišnu predstavu.

Dakle, zaista bih volela da dobijemo od ovog ministarstva detaljni izveštaj kako se troše sredstva koja se upućuju lokalnim samoupravama i da li zaista oni završe na kraju kod porodica koje bi trebalo da koriste ovaj novac? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu finansija, Upravi za sprečavanje pranja novca i ono glasi – da li su se uključili u istragu holandske finansijsko obaveštajne službe koja se bavi finansijskim kriminalom i koja već duže vreme istražuje sumnjivo poslovanje firmi iz Srbije, a čiji su vlasnici, kako mediji prenose, najbliži saradnici Đilasa i Šolaka, ako ne i sam Đilas i Šolak, kao najpoznatiji srpski tajkuni?

Da li su tužioci iz Holandije zatražili zvanično od Uprave za sprečavanje pranja novca podatke o tim firmama, jer je po navodima iz medija, njihovo tužilaštvo već počelo da istražuje njihovo poslovanje.

Pitanje za MUP – da li će istražiti medijske navode o ovom slučaju, jer postoji osnovana sumnja da su u pitanju problematične višemilionske transakcije između tajkunskih firmi i inostranstvu?

Sve ovo može na kraju da dovede do toga da se međunarodni istražitelji pozabave ovim slučajem i sumnjivim poslovanjem firmi Dragana Đilasa i Šolaka.

Mediji pišu da ovo nije prvi put, već da su se u januaru ove godine holandski istražitelji interesovali za Đilasovo i Šolakovo poslovanje, pod sumnjom da peru novac. Dakle, ovo je za građane Srbije jako važno, jer će se tako možda konačno otkriti odakle Đilasu toliki milioni? Odakle Đilasu toliki novac iako uporno odbija da objasni.

To je onda logičan razlog za njegovu nervozu koja je prisutna u poslednje vreme, a ogleda se u pozivima na zabranu medija, pozivima na proterivanje stranih investitora i sve ostalo što u poslednje vreme radi. On bi sada da zatvara televizije, da zatvori „Pink“ televiziju, da zatvara štampane medije, da uvodi cenzuru, a zašto? Zato što ne misle kao on, zato što ne slušaju slepo kako diriguju Šolak i Đilas.

E pa nisi svi mediji u Srbiji „N1“, gde se svaki dan po ceo dan jedino i isključivo emituju napadi na Aleksandra Vučića i SNS i to uz stalne optužbe kako je nekakav medijski mrak na delu. To su emisije, okrugli stolovi, tribine, 24 sata dnevno jedino i isključivo napad na SNS i Aleksandra Vučića. Pri tom im dlaka sa glave ne fali. Još se žale na medijske slobode. Isto je tako sa mnogim drugim štampanim medijima, „Danas“, „Vreme“, „Nin“ i mnogi drugi štampani mediji. A imate danima već najmonstruoznije optužbe na Aleksandra Vučića zbog nekakve izjave koja zapravo ne postoji. Potpuna histerija na ovim Đilasovim medijima, zbog čega? Zbog toga što je neko pokušao da iskonstruiše nešto. Zbog toga što su pokušali da izmisle kako je Vučić nešto negde rekao ili mislio.

Čovek doveo ozbiljnu investiciju, otvorio ozbiljnu fabriku, dakle ozbiljna fabrika će biti otvorena, ozbiljan broj radnih mesta će biti otvoren, a oni orkestrirano samo o nekakvoj izmišljenoj izjavi. Dakle, potpuno ludilo, potpuna šizofrenija je u pitanju.

Ja želim zbog istine i zbog građana Srbije da pročitam šta je Vučić rekao. Dakle, citiram: „Drago mi je što ne rade samo devojke do 25 godina. Hvala ti što si primio i žene od 50 godina. To su vredne i sposobne žene koje će pokazati lojalnost“.

Dakle, njima činjenica će 110 ljudi biti zaposleno, ništa ne govori. To za njih nije interesantno. To za njih čak nije ni vest. Dakle, apsolutno ih ne interesuje. Potpuno je jasno da je u pitanju orkestriran napad na Aleksandra Vučića i SNS, i ovde je već svima jasno da je u pitanju široki front koji se stvorio, jedinstven front u kome različiti ljudi imaju različite uloge, pa tako neki glume da su opozicija, neki glume da su novinari, neki glume da su sindikalci, neki glume nekakve nezavisne institucije, poput onog Šabića nesrećnog, ali sa jednim jedinim ciljem, a to je da se po svaku cenu napadne Aleksandar Vučić i SNS. I zato su, predsedavajući, završavam, nervozni, jer znaju da na regularan način, na izborima ne mogu da pobede SNS i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.