Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, pravo na repliku.

Izvolite.

Gospodine ministre, ono što još želim u ovoj replici da vam sugerišem, a to je u onom delu da možda niste sveobuhvatno tumačili moje prvobitno izlaganje, je podela troškova.

Naime, mi smo svi ovde iz različitih sredina. Ima ovde u poslaničkoj grupi SRS kolega koja dolaze iz nerazvijenih opština. Koje se kategorišu u grupi dva, tri i četiri, pa možda ima čak i peta, jer samo prva grupa u Srbiji, to su razvijene opštine, ima povoljnu infrastrukturu, ima sređenu situaciju, malo bolju na selima itd.

Složićete se, nije isto za dete iz Kuršumlije i dete iz Beograda. Mislim da ne treba da se pravi razlika.

Država treba da izdvoji iz budžeta, to je predlog Srpske radikalne stranke, od 6,5 do 7 miliona evra za ovaj program od tri do četiri sata, da on bude dostupan za svako dete u Srbiji. Jer, kao što i dečiji dodatak i sva druga prava koja proističu iz prava deteta, što i Ustav nalaže, stečena kategorija, tako i mi ne možemo da pravimo selekciju pa da kažemo – e, ta lokalna samouprava nema dovoljno sredstava, pošto oni izdvajaju 80%, 20% ide na teret roditelja. A šta ćemo za one roditelje koji su siromašni i koji nemaju ni za taj skraćeni program?

Dakle, neka se napravi ciljana strategija kako će se pomoći nerazvijenim opštinama i ovo što je potencirala koleginica Radeta, da se u svako selo uvede mogućnost, pa bar ovog skraćenog, od tri do četiri sata. Jer, znate šta, po ovom izveštaju koji ja imam ispred sebe, od 65 do 177 čak hiljada dece živi u ovim opštinama iz grupe dva, tri i četiri. Znači, oni nisu obuhvaćeni, a njima treba pomoći.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa prethodnim govornicima da je vaspitanje veoma važna delatnost, ne samo za danas nego i za budućnost.

To je najbolje predočio čuveni atinski pedagog Platon, koji je u svom delu „Državi“ rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni. Ali, ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije, biće neznalica.“

Republika Srbija je, dame i gospodo, do dolaska na vlast stranke bivšeg režima, do 2000. godine, imala jedan od najboljih školskih sistema na svetu. Naši studenti završavali su fakultete koji su bili prepoznatljivi od Rusije do SAD, od Afrike do Severne Evrope. A onda je došla 2000. godine na vlast stranka bivšeg režima Đilas-Jeremić-Tadić, koja je zajedno sa Gašom Kneževićem, Anom Pešikan i drugim uvela naš obrazovni sistem u najdublji ponor u istoriji školstva i pedagoških ideja u Srbiji.

Kada je Srpska napredna stranka osvojila vlast i za predsednika Vlade Republike Srbije izabran gospodin Aleksandar Vučić, znao je da bez vaspitanja i obrazovanja nema modernizacije Srbije. Zato je on u ovom visokom domu rekao, citiram ono što je najvažnije, o čemu sam mnogo stranica napisao – jeste reforma obrazovanja, jer to je za nas najvažnije, jer to je ljudski kapital za budućnost i mi moramo da učimo i da učimo. Završen citat.

Predsednik Vučić je bio svestan da bez znanja nema napretka Srbije. Siguran sam da je predsednik imao na umu čuvenog engleskog filozofa Frensisa Bekona koji je rekao – Znanje je moć. Zrno znanja jače probija nego čelično.

Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast i krenula u modernizaciju Srbije, tad su predsednik, ministarstvo i SNS stavili pod lupu čitav vaspitno-obrazovni sistem i u hodu, gospodine ministre, što i vi danas činite, menjali ono što je brzo nametnuto, što je bilo nefunkcionalno i pedagoški neodrživo. Unutarnja reforma škole do dolaska na vlast SNS, a pogotovo vas, gospodine ministre, nije sprovedena i ona se danas sprovodi.

Ja bih voleo da naši politički protivnici danas sede ovde da ovo negiraju i da iznose svoj predlog.

Predsednik je znao, pošto je zasigurno čitao Lajbnica, da se modernizacija Srbije ne može sprovesti bez vaspitanja. Lajbnic, nemački filozof, je rekao: „Dajte mi vaspitanje i mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter Evrope“.

Zato smo mi iz Srpske napredne stranke vaspitanju i obrazovanju dali istaknuto mesto u našim programskim dokumentima.

Predsednik Vučić je dobro znao da se zdravo društvo zasniva na zdravoj porodici. Radom na ekonomskom oporavku zemlje iz ambisa u koji je gurnula stranka bivšeg režima Jeremić, Tadić i Đilas, morala je voditi računa i na obnavljanju porodice i njenih funkcija, što Vlada čini, u kojoj ste vi, gospodo ministri, vas dvojica, danas punom parom.

Najveći deo tereta opšte ekonomske i društvene krize obrušio se na ženu majku, koja mora da vaspitava. Žene su prve ostajale bez posla, ostavljali su ih naši politički protivnici, a time i bez ekonomske samostalnosti. To je za posledicu imalo profesionalnu neostvarenost i ekonomsku zavisnost žene. Depresija i frustracija su se samo manifestovale i pokazivale stanje u koje se žena-majka gurnula bez svoje krivice, ali sa mnogo negativnih implikacija na vaspitanje naše dece.

Žena-majka je danas heroj. Ona se danas bori sa sopstvenim nezadovoljstvom, nedovoljnim porodičnim budžetom, vaspitanjem dece i očuvanjem braka.

Vi, gospodo, iz stranke bivšeg režima, Tadić, Jeremić, Đilas, umesto da ste otvarali radna mesta i zaposlili ženu-majku, vi ste zatvarali radna mesta i vi ste poterali majku na ćoškove ulica da prodaje cigarete jer to je bio jedini način da prehrani porodicu. Jel tako, gospodo iz bivšeg režima? Umesto da se deca ponose majkom, što je zaslužila, oni se stide i zaobilaze ulice u kojima im majka prodaje švercovane cigarete. Majka je bila prinuđena da švercuje, da beži od policije, a treba da decu nauči da to isto ne rade.

Pitam vas, gospodo iz bivšeg režima, kako ste to bili zamislili? Srpska napredna stranka otvara radna mesta i smanjila je nezaposlenost sa 26% na 11%.

Veoma je važno da učitelji i nastavnici, gospodine ministre, budu pedagoški osposobljeni. Vi ste tu dali kao ministarstvo veliki doprinos i danas to činite.

Na kraju, jedan od šetača, profesora, duboko vas je uvredio, ali ne vas, nego sebe. Rekao je taj nekakav učitelj, on će da mi popuje… Dozvolite da kažem šta učitelj na kraju znači. Poštovani profesore, koji ste kritikovali učitelje, a imate doktorsku diplomu, naučiti dece broj, složiti slova u red, čitati im, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem šta učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je jednostavno biti. Hvala.

Zahvaljujem profesore.
Reč ima koleginica Mirjana Dragaš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre i kulture i obrazovanja, želim da se u ovu raspravu uključim na taj način što bih svakako dala jedan doprinos i pohvalu svemu onome što se radi i u sistemu obrazovanja u poslednjih nekoliko godina, ali istovremeno u onom što se radi i u samom Ministarstvu kulture i u okviru negovanja kulture i tradicije našeg naroda.

Kada je reč o izmenama i promenama koje se sistemski događaju u domenu obrazovanja naročito je značajno, smatram, uvođenje i polazište samog postojanja strategije koje jasno određuje određene ciljeve.

Sistemski zakoni u okviru ovih procesa postavljaju temelje svakog pojedinačnog segmenta, ali kada je reč o razvoju, naravno, pohvalila bih svo ono nastojanje koje ide na širenje obuhvata dece u svim nivoima obrazovanja, počev od predškolskog, pa redom do visokog obrazovanja, ali naravno, podvlačeći ne samo kvantitet i dostupnost toga nego i kvalitet.

Ovom prilikom želim da podsetim da je, naravno, dugi niz godina naši stručnjaci koji odlaze u inostranstvo su poznati i priznati tamo, međutim, smatram da nije na uštrb u svim reformama i analizama obrazovanja koji se događaju, analizirati šta je to što je bazično i što je nešto što ne treba menjati i što eventualno ne treba ni podvoditi pod sistem bolonjskog sistema, koji je prisutan u našem obrazovanju, a za koji su mnogi stručnjaci, pa i sami učenici i studenti rekli da u pojedinim segmentima nema odgovarajući kvalitet.

U tom smislu, smatram da jedna diversifikacija onoga što je značajno za obrazovanje u pravom kvalitetu u odnosu na neke oblike koji imaju loš uticaj na kvalitet i na vrednost treba u narednim reformskim procesima, u svakom slučaju izmeniti i ići ka tome da naša struka i znanje ostaje i dalje prepoznatljivo, kako u državi tako i u svetu.

Kada se razgovara uopšte o sistemu obrazovanja, mislim da u onome što treba objedinjavati u narednom periodu, treba razmišljati o formama koje mogu sve one stručnjake koji su u inostranstvu asimilovati, odnosno uključiti u sisteme obrazovanja bar na određeni vremenski period kod nas, jer ako pođemo od toga da oko pet miliona Srba, najčešće visokog kvalitetnog i značajnog u svom segmentu rada, postoji u belom svetu, a da nas ima u Srbiji pet do sedam miliona, toliko koliko nas ima u zemlji, da bi objedinjavanje i jednog i drugog kapaciteta u smislu širenja obrazovanja, širenja metoda rada, širenja uopšte povezanosti naše struke i nauke sa svetskim sistemima, dalo jedan mnogo veći značaj i jedan novi kvalitet, jer bi on bio uključen u sistemske promene koje se inače događaju kod nas.

Još jedna rečenica o ovome, želim da istaknem, naravno i pohvalim nastojanje Ministarstva kulture koje je negujući kvalitet i tradicije naših institucija, ovom prilikom donelo Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi kako bi zaštitilo jednu od najstarijih naših institucija, ali isto tako da pohvalim i sve one mere koje su u prethodnim godinama donete, a ovde ću posebno da istaknem zaštitu Kolarčeve zadužbine, Vukove i Dositejeve, polazeći od toga da je sam Dositej, kao prvi srpski ministar prosvete pre 200 godina govorio: „Knjige, knjige, a ne zvona i praporci“ i bio u stvari uvodnik onog što je sistemsko permanentno obrazovanje za ceo život, što danas apsolutno postaje moderno i zahtev moderne struke i nauke.

U tom smislu, saradnja ova dva ministarstva u narednom periodu smatram da su u oblicima ovog rada, kao i negovanje jezika i pisma i ukupne naše pismenosti i negovanja kulture i tradicije od neprocenjivog značaja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju.

Iz obrazloženja zakona se može zaključiti da se ovaj zakon donosi iz razloga da bi se neke odredbe uskladile sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanje. Malo sam pogledao ovaj zakon i video sam tamo da je jedna od osnovnih odnosno, glavnih novina, da se podaci iz evidencije čuvaju 10 odnosno pet godina, zavisno od toga o kakvim podacima se radi.

Ovo su suviše mali razlozi, suviše trivijalni razlozi da bi se donosio jedan zakon, dok lično smatram, imajući u vidu kakvo stanje vlada u našem predškolskom obrazovanju, da je trebalo više pažnje posvetiti tome kako rešiti nagomilane probleme. Da li će se podaci čuvati pet ili deset godina ili se neće uopšte čuvati, nije to toliko važno, ali vi sigurno iz ministarstva i gospodin ministar zna dobro da, pogotovo u većim gradovima, problem smeštajnih kapaciteta i upisa dece u predškolske ustanove je izuzetno veliki.

Dolazim iz Niša i znam da je u gradu Nišu taj problem mnogo izražen i znam puno mojih prijatelja, i stranačkih prijatelja se obraćalo meni baš za pomoć na ovu temu. Hoću da kažem da lokalna samouprava pokušava sve što je u njenoj moći, međutim, zaista ovaj problem je nasleđen od ranije, ne mogu sada da krivim ovo ministarstvo i ovog ministra zbog takvog stanja, ali mora brže da se rešavaju stvari.

Jesu stvari nešto pomerene, moram da priznam iz razloga što je došlo do izjednačavanja statusa privatnih i društvenih obdaništa, odnosno predškolskih ustanova, ali to još uvek nije dovoljno i smatram da najviše pažnje treba posvetiti ovome. Da li će se neke stvari usavršavati ili ne, to nije toliko važno. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine ministre, čitajući vašu biografiju, kada ste bili kandidat za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razloga, tada sam pomislio da dolazi svetlost za prosvetu.

Vaše reference i ono što ste radili je ukazivalo na to, međutim, ovim Predlogom zakona stičem potpuno drugačiji utisak. Više mi ličite na ministra za kozmetiku, nego ono što sam tada pomislio. Kako i zbog čega?

Promenama koje se u ovom zakonu predlažu, moje kolege su već govorile, podneo sam amandman na član 3. gde sam predložio, jer ste ovde rekli da će podzakonska akta biti doneta u periodu od dve godine, nakon stupanja ovog zakona na snagu. Naš predlog je bio da se taj vremenski period skrati na tri meseca. Vlada, zbog toga što nije prihvatila ovaj amandman objašnjava da je to krajnji rok, a da će oni možda da urade te podzakonske akte i u ranijem periodu. To sigurno neće biti tako.

Na osnovu ovoga ja zaključujem da vama više odgovara neko ministarstvo za kozmetiku, nego Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Činjenica da ste rekli da je život brži od zakona, vi sada sebe demantujete i osoba koja je ministar u određenom ministarstvu može da bude osoba koja se bavila nučno-istraživačkim radom, može da bude osoba koja je političar, ali vi imate i stručne službe koje prilikom izrade predloga zakona moraju da povedu više računa. Znamo za ove izmene, da već posle godinu dana se predlažu nove, a šta se će onda desiti ako imamo rok za donošenje podzakonskih akata dve godine? Vi nećete stići da donesete nijedan podzakonski akt, a verovatno će u skupštinskoj proceduri biti novi predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom obrazovanju.