Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u skladu sa Poslovnikom, koji je donela bivša vlast, predložio više amandmana. Dakle, to je moja praksa.
Ovim amandmanom želim da podržim Vladu i njeno nastojanje da oblast obrazovanja uredi. Ja sam to svoje pravo koristio. To pravo koriste i opozicione kolege koje su ovde. To pravo ima pravo da koristi i Đorđe Vukadinović, zvani Đorđe Vlah.
U toku dana dok odbijaju da rade svo posao u parlamentu, dok su u tzv. paralelnom parlamentu, u holu Narodne skupštine je glasna kritika kako po njihovom Poslovniku, koji su oni doneli mi zloupotrebljavamo pravo i predlažemo amandmane. To je naše pravo koliko i njihovo. Ukoliko žele da učestvuju i da podnose amandmane oni ih podnose na isti način na koji to radimo i mi.
Nikakve privilegije, ovo govorim gledalaca radi, nikakve privilegije vladajuće stranke nemaju u odnosu na opozicione. To što se oni uz neku pekinšku patku rešili da bojkotuju rad Narodne skupštine, to je njihovo problem. Ja želim da oni ovde učestvuju, da sa nama traže zajedničko najbolje rešenje, da nam oponiraju, ali takođe želim da koristim svoje pravo, a pri tome ne želim da ugrozim njihovo pravo. Nazvati kao Đorđe Vukadinović Narodnu skupštinu i poslanike koji ovde rade, koji vredno rade da podnose amandmane i pokušavaju da poboljšaju zakon gledajući iz svog ugla, Vlada je ta koja želi ili ne želi da prihvati amandmane, na kraju Skupština donosi odluku da li će izmeniti amandmanima zakone ili neće.
Da li će u tome da učestvuju pojedine opozicione stranke, to je njihovo pravo. Mogu da podnose amandmane ali i ne moraju, ali nemaju pravo da vređaju one koji svoj posao ovde obavljaju. Došli smo do suludih pozicija da oni koji ne rade kritikuju one koji rade. Govore o urušavanju institucije. Ko govori o urušavanju institucije? Govore narodni poslanici koji su nekada bili vlast. Govore oni koji u Skupštinu na izbornim listama nisu ni ušli, već su tri poslanika iz tri različite partije ušli u četvrtu, dodali dve-tri kapi Đorđeta Vlaha i otišli u petu organizaciju i oni govore o urušavanju institucija, oni koji dok su bili vlast su gotovo sve sednice Vlade održali SMS porukama, kombinacijama, ono - hoćeš ti glasati meni za ovo, ja ću tebi onda za ono; i SMS porukama su vladali državom Srbijom. To vreme je prošlo.
Od 2013. godine, ja mislim da nije održana nijedna takva Vlada. I oni koji ne žele da rade, danas kažu da je Skupština ruglo. To kaže Đorđe Vukadinović. Gospodo, vi koji ne želite da radite, ako je Skupština ruglo zašto onda primate platu? Zašto želite da od rugla uzmete lični dohodak? Ako mislite da je nešto ruglo, onda neću od tog rugla da imam prihode.
Ali ne, mi hoćemo da imamo paralelnu skupštinu, ali nas plaća ova Skupština u kojoj ne radimo, ali ćemo da radimo protiv te Skupštine negde napolju po nekim ambasadama, u nekim čudnim delegacijama, govorićemo da je ova država neslobodna da bi nas neki „fridom hausi“ i neke organizacije proglasili borcima za slobodu.
Nikakvi oni borci za slobodu nisu. Nikakav oni izlaz nisu. Oni su prepreka. Oni nisu rešenje, oni su problem. Oni hoće sebe da predstave da su svetlo kao na kraju nekog tunela. Nisu oni svetlo, oni su najcrnji mrak. Već sam rekaom nisu rešenje, oni su problem. Oni nisu put što žele da pokažu narodu, kobajagi potpisujući neki ugovor. Ukupno se okupe ozmeđu 0,1 i 0,2% biračkog tela i oni to žele da pokažu nekom revolucionarnom snagom, gde fino namirisani, dobro firmirani, dobro obučeni, siti, napiti, oni koji jedu rakove itd. žele da se obračunaju sa onima koji kaže – gule sendviče, nisu dovoljno tuširani, nekoliko puta na dan, nisu dovoljno firmirani, nemaju prestižne dezodoranse i mirise.
Dakle, to je pobuna raznih glumaca, pobuna onih koji dobro žive protiv onih koji muku muče da namire sve račune i da ispune obaveze u državu. Ti koji se muče najviše štite državu. Oni koji se ne muče, razni glumci, a ja tražim informaciju od ministra kulture i ministar obrazovanja mogao bi da pomogne, da mi se jednom kaže i donesu podaci koliko je Kojo dobio miliona, ne dinara, koliko je dobio miliona, glumac Kojo koji preti da će otići iz ove zemlje?
To će biti nenadoknadiv gubitak za budžet Republike Srbije, jer neće imati ko da uzme 20 miliona za film koji se zove „Stado“. On bi valjda da bude neki čoban. Nema tog stada koje će pristati da ga on čuva.
Neka mi kažu koliko je Bjelogrlić dobio para u zadnje dve-tri godine? Koliko je dobio od „Filmskog centra Srbije“? Po mojoj nekoj evidenciji, koja nije zvanična, dobio je 850 hiljada. Zvanične podatke ne možete ni dobiti jer tamo u tom Filmskom centru sede ovi što šetaju sa ovima i ne dozvoljavaju da dođu podaci u javnost koliko su Kojo, koliko je Srđan Golubović, koliko je Bjelogrlić, koji je gazda srpske kinematografije, ta kinematografija je gora od rijalitija. Devedeset posto te kinematografije koju on zove umetnost nije umetnost. Tu imate takvih psovki da je rijaliti naprosto jedna lepa priča spram nekih njihovih filmova. Za te filmove država daje novac.
Oni su tražili novac za film „Mezimica“, ali da li neko ovde u Skupštini zna šta je radnja u filmu „Mezimica“? Ja sam rekao da oni žele da idu u prilog albanske strane, da otežaju srpsku pregovaračku poziciju i iza toga stojim. To sam vam, gospodo ministri, rekao da će oni koji su nas spolja ugrožavali i oni koji su nas iznutra potkradali, da će se udružiti i da će pokušati da uruše državu Srbiju tako što će pokušati da smene legalno izabranu vlast nelegalnim sredstvima.
Znate li šta je radnja u filmu „Mezimica“? I tu su pokušali da izvuku pare ovi koji su isisali, preko milijardu ove godine je predviđeno za snimanje tih filmova, gde Bjelogrlić i Kojo dobijaju glavninu para. Znate li šta je radnja filma? Kako srpski lekar iz Kliničkog centra, imao sam jednu poslanicu koja se ovde bunila zašto država nije dodala još para za taj film, kako srpski lekar uz podršku srpske policije u Beogradu, lekar iz Kliničkog centra Srbije, vadi Albancima organe i prodaje ih na crnom tržištu.
To je bila radnja u filmu onih koje tovno finansiramo iz republičke kase. Ako žele takvi da napuste Republiku Srbiju, to je dobitak za ovu državu. To nije nikakav gubitak ni za narod ni za državu ni za umetnost. Pojaviće se neki novi glumci, pojaviće se neki umetnici, pojaviće se neki novi Kusturica kome su ovi zauzeli prostor. Snimanje takvih filmova, po meni, ne može da bude sufinansirano. Država tu ne bi trebalo da daje novac. Trebala bi da daje novac za umetnost, a ne za neko prangijanje, ubijanje, gambole i šta sve prikazuju u stilu holivudskih američkih filmova koji se ne sufinansiraju od američke države, već se na komercijalan način snimaju takvi filmovi.
Mi njima dajemo pare, oni idu u šetnju, država je dobra prema njima, a oni državi vraćaju na najgori mogući način tako što žele da otežaju poziciju Republike Srbije u možda presudnoj 2019. godini.
Mi kao narodni poslanici dali smo zakletvu ovde državi, te zakletve se trebamo držati. Ja se čudim DS koja je pod barjakom političke stranke Dveri, i ne samo pod barjakom već i pod vešalima Dimitrija Boškića Ljotića i onog petog dobrovoljnog, dobrovoljačkog odreda Marisava Petrovića, Dimitrija Ljotića koji je streljao po Kragujevcu, pod njihovim barjakom danas ide DS. To je sramota za ono što se nekad zvala DS. Ne samo za njih, to je sramota za narodne poslanike, koji zajedno sa njima žele da baštine najcrnje oblike fašizma koji su bili u Srbiji. Do duše i za vreme Drugog svetskog rata je to bilo manjinsko raspoloženje u srpskom narodu. Dakle, postojao je neki Dimitrije Ljotić i nikoga nije prihvatio ni za vreme rata.
Danas Demokratska stranka i njoj slične stranke svoje biračko telo predaju u ruke sledbenicima Dimitrija Ljotića. E, to su oni koji govore da je Skupština ruglo, a njihov paralelni parlament, pod zastavom Dimitrija Ljotića je pravi parlament. Takav parlament mi treba snažno da osudimo.
Zato ja očekujem od kolega da danas u diskusijama svi jasno i nedvosmisleno kažemo da se ne slažemo sa tom vrstom politike, ja neću reći izdajnika, ali ja se ne slažem sa tim nesrećnicima koji ne znaju da poštuju svoju državu, svoju državu Srbiju. Hvala.
