Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, juče na sednici Odbora razmatrali smo devet tačaka sa dnevnog reda sa današnjeg pretresa, s obzirom da su 10. i 11. tačka u nadležnosti rada Odbora za rad i socijalno pitanje, a moja koleginica će podneti izveštaj, i Odbora koji se odnosi na kulturu, kada je u pitanju taksa za Javni medijski servis. Te, zbog toga ovih devet tačaka su zaista bile prezentovane jako dobro od strane Ministarstva finansija. Mogu reći da je to zaista dobra vest, s obzirom da imamo ovde i najavu novih olakšica, pogotovo za zapošljavanje ljudi koji se bave inovacionom delatnošću, s tim što na samoj sednici smo otvorili jedno pitanje plaćanja poreza na dohodak građana, pogotovo koje se odnose na neke specifičnosti iz IT sektora. I to je vaš pomoćnik ministra, gospodine Mali, jako dobro objasnio, da do sada praktično taj test osposobljenosti, gde mladi otvaraju svoje preduzetničke firme, a bave se IT sektorom, a rade u okviru velikih kompanija i u njihovom prostoru i sa njihovom opremom, suštinski danas poreski referenti koji odlaze na teren da provere da li postoji ta osposobljenost da bude preduzetnik, ima određene kriterijume.

Mi do sada nismo imali tu vrstu kriterijuma tačno definisanu. Dobro je što je vaše ministarstvo zajedno sa tom IT zajednicom i zainteresovanim subjektima u društvu iz tog sektora razgovaralo sa ministarstvom i uradilo jedan predlog devet kriterijuma na osnovu kojih oni dobijaju dozvole za rad, odnosno osposobljavaju se i definišu svoje kasnije obaveze prema državi, a u smislu plaćanja paušalnog poreza.

Ceo ovaj set zakona koje smo juče imali prilike da raspravljamo na Odboru, a danas u plenumu, suštinski predstavlja glavnu podlogu za realizaciju budžeta za 2020. godinu. Mislim da je bilo određene, kako da kažem, pravde i prava, a da nije bilo tolikih pritisaka nekih opozicionih stranaka da se o budžetu isključivo raspravlja.

Ovaj set zakona trebao je u stvari da bude predložen zajedno sa budžetom Srbije, ali nije problem ni što sada raspravljamo o tome. Imaćemo dovoljno vremena da o svima ovim pojedinostima, koje smo čuli, razgovaramo i, na kraju krajeva, kroz amandmane i kroz amandmansku raspravu mnogo toga kažemo što možda nije bilo prilike da sada kažemo u načelnoj raspravi, jer je mnogo promena uvedeno ovim setom zakona. Mnogo toga je pomereno kao određena granica, čime se u stvari poboljšava taj investicioni ambijent za sve one sektore koji su sada u punom svom zamahu i imaju veliki rast i razvoj.

Prema tome, na Odboru za finansije, zaista mogu da kažem, vladala je jedna konstruktivna atmosfera, iako su bili prisutni članovi opozicionih stranaka. Mislim da su imali prilike jako dobro da čuju o čemu smo razgovarali, koje su sve promene zaista date ovim zakonskim predlozima. U danu za glasanje, bez obzira što oni verovatno neće glasati za ove zakonske predloge, mislim da u javnosti treba podržati zaista rasterećenje privrede, poboljšanje mnogih zakonskih predloga koji se odnose na penziono osiguranje, olakšavanje taksi i naknada koje više neće morati da plaćaju svi građani Srbije i mislim da to predstavlja zaista punu podršku budžetu za 2020. godinu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za rad socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici održanoj 26. novembra razmatrao je u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i predložio Narodnoj skupštini da zakon prihvati.

Ono što najpre moram da kažem to je da je ekonomija osnov i temelj donošenja jednog ovakvog zakona. U proces reforme penzijskog i invalidskog osiguranja krenulo se davne 2001. godine, ali tek sada stekli su se uslovi za dugoročnu održivost penzijskog i invalidskog osiguranja koje je inače u skladu sa zakonom obavezan.

Šta je ono što su pozitivni efekti izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju? To je bolji životni standard građana, odnosno bolji životni standard penzionera, a njih je u ukupnoj populaciji 24%, jer znamo da Republika Srbija pripada kategoriji država sa starim stanovništvom. Bolji životni standard po novom modelu obračuna penzija, a to je tzv. švajcarski model, gde će penzije od 1. januara 2020. godine biti povećane za 5,4%. Kada se posmatra period od 2014. do 2018. godine, moram da kažem da su penzije povećavane od 13,7 do 19,4%, a u zavisnosti, naravno, od visine penzija.

Moram da naglasim da osnov i temelj ovakvog jednog zakona jesu sve one mere koje su bile bolne, ali naravno koje su bile jedino moguće, a koje su sprovedene kroz mere fiskalne konsolidacije da bi naša ekonomija ozdravila i da bi se naša ekonomija zasnivala na zdravim i realnim osnovama.

Smanjenje javnog duga, sa jedne strane, što jeste politika ove Vlade, i povećanja plata i penzija direktno utiču na poboljšanje standarda i kvaliteta života svih građana, a samim tim i na povećanje standarda penzionera.

Ovim zakonom, takođe, vrše se ispravke uočenih nedostataka u praksi, koje je ministarstvo, naravno, uočilo i ovim zakonom ispravlja, a ministar je već naveo da je to ono pravo koje se tiče naknade pogrebnih troškova. To više nije pravo, s obzirom da ono ne pripada ni korisniku, ni osiguraniku, već je to prebačeno u jedan zaseban deo. Zatim to su prava na davanje specijalnih pomagala, što svakako ne pripada setu ovih zakona, nego se odnosi na Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Takođe, moram da istaknem da će prosečna penzija 2020. godine biti 235 evra. To je i te kako znatno povećanje penzija u odnosu na 2010. godinu kada je prosečna penzija bila 190 evra.

Sve ovo, naravno, ne bi bilo moguće da nije došlo do oporavka privrede, projektovani privredni rast za narednu godinu je 4%, inflacija je stabilna i kreće se u granicama evropskog proseka, a to je oko 2%. Prema tome, povećanje penzija koje se planira ovim zakonom je i njihovo realno povećanje upravo iz razloga što inflacije praktično da nema, odnosno već duži niz godina ona je stabilna i nalazi se na procentu oko 2%.

Takođe, povećava se broj zaposlenih lica. Odnos broja osiguranika je…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

…u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa iznosom penzija, i to je ono što je za svaku pohvalu – rast broja zaposlenih, rast penzija.

Srpska napredna stranka u danu za glasanje za ovakve izmene i dopune zakona će glasati. Zahvaljujem.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, na današnjem dnevnom redu imamo set zakona koji prate usvojeni Zakon o budžetu za 2020. godinu.

Što se tiče samog budžeta, u prethodne dve nedelje, tokom rasprave, što u načelu, što u pojedinostima, mogli smo čuti da je budžet za 2020. godinu razvojni i kojim se predviđaju veća ulaganja. Ono što je za naše građane najvažnije povećavaju se plate i penzije, a sve u skladu sa mogućnostima koje imamo. Kao takav, poslanička grupa JS je glasala za budžet Republike Srbije.

Kada govorimo o socijalnom osiguranju vojnih osiguranika, to je jedna od tema današnje sednice, treba se osvrnuti na mobilnost i operativnost Vojske Republike Srbije. Kada pogledamo od 2012. godine, mnogo se uložilo na modernizaciju opreme naše Vojske, ali i samog položaja naših vojnika. Kao socijalno odgovorno društvo treba da prepoznamo i vrednujemo sve one koji su svoj život posvetili služenju zemlji i čuvanju njene bezbednosti. Upravo je projektom izgradnje stanova za pripadnike svih struktura bezbednosti jedan od pokazatelja da država Srbija podržava i vodi računa o potrebama naših pripadnika.

Negde oko 18.000 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nema adekvatno rešeno stambeno pitanje. Na sreću, projekat koji od 2011. godine čeka na realizaciju, a odnosi se na izgradnju kompleksa stambenih objekata za pripadnike Vojske Srbije u Nišu, je konačno u septembru otpočeo svoju realizaciju i tu će biti izgrađeno više od 20 hiljada kvadrata stambenog prostora.

Takođe je i u Kraljevu, u Kragujevcu i Vranju je nastavljen državni program stanogradnje za pripadnike snage i bezbednosti. Što se tiče samog ulaganja u vojno zdravstvo ono se konstantno unapređuje i njime se poboljšava kvalitet života svakog pripadnika vojske, ulaže se i u nabavljanje savremenih aparata za dijagnostičko lečenje i tako je početkom godine na VMA pušten u rad savremena magnetna rezonanca koja ima naprednije performanske u odnosu na prethodne.

Predložena odluka o kojoj danas raspravljamo tiče se Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i ja bih iskoristila priliku i dodala jednu sugestiju što se tiče samog unapređenja zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika, a tiče se toga da u Srbiji je kao što znamo u zdravstvenom sistemu Republike Srbije zaživeli su elektronski recepti i oni su se pokazali kao jako efikasni, smanjilo se čekanje kod doktora, a doktori imaju više vremena da se posvete pacijentima, ali nažalost još u vojnim zdravstvenim ustanovama se pišu recepti i dalje se stvaraju gužve i prosto doktori nemaju toliko vremena da se posvete svim pacijentima, i mislim da u narednom periodu uvođenjem elektronskih recepata i za vojne osiguranike će se još više raditi na unapređenju i većem kvalitetu zdravstvenog osiguranja vojnih obveznika.

Predloženi Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je još jedan način da reforme poslovnog okruženja budu takve da privuku više investicija, podignu zapošljavanje i sam privredni rast, a sa druge strane da rasterete privredne subjekte. Konkretno, predloženi zakon donosi smanjenje stope doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje sa 26% na 25,5%, kao i da tokom 2020. godine pri zapošljavanju prethodno nezaposlenih lica umanjenja ukupnih obaveza iznosi 70%, a tokom 2021. godine 65% i tokom 2022. godine 60%. Sve ove mere imaju za cilj da podstaknu nova zapošljavanja i da smanje nezaposlenost u Srbiji, mogli smo malopre čuti od gospodina ministra Siniše Malog da je nezaposlenost u Srbiji prema poslednjim izveštajima ispod 10%, a čisto poređenja radi tokom 2012. godine, nezaposlenost je iznosila čak 25%, dok je nezaposlenost mladih danas oko 20%, a 2012. godine je bila čak iznad 50%.

Za Jedinstvenu Srbiju su to dobri parametri koji pokazuju da država radi na tome da motiviše preduzetnike i razne kompanije da zapošljavaju mlade, da nam mladi ostaju u Srbiji. Kao što smo mogli i videti prošle nedelje u Novom Sadu na Regionalnom forumu mladih su istaknuti problemi i razlozi odlaska mladih ne samo iz naše zemlje nego iz regiona, ali odlučnost je predsednika Aleksandra Vučića da se poboljša položaj mladih u Srbiji, da im omogući ostanak, jer su oni najbitnija karika našeg društva.

Ohrabrujući je podatak da je kroz projekat podsticanja zapošljavanja mladih u 2019. godini čak 12.670 mladih steklo veštinu za bolje zapošljavanje, a od toga se zaposlilo 1.353, otvoreno je 21 preduzeće i devet habova. Godine 2014. su krenule reforme, odnosno mere fiskalne konsolidacije i rezultati su dobri i mislim da se prosto stvorila dobra atmosfera i povoljni uslovi za ulaganje i da je Srbija postala važna destinacija za ulaganje.

Donošenjem konkretnih mere uticaće se na dodatno unapređenje konkurentnosti Srbije u budućnosti, a sve u cilju povećanja zaposlenosti i podizanja životnog standarda naših građana.

Još jedan od zakona koji prati ekonomsku i socijalnu politiku Vlade je Zakon o porezu na dohodak građana koji je takođe na današnjem dnevnom redu sednice. U poslovnom ambijentu koji je danas u Srbiji i u želji da su veći prilivi investicija i otvaranje novih radnih mesta, kao efikasnije suzbijanje nelegalnog rada potrebno je usvojiti predložene izmene i dopune Zakona o porezu na lični dohodak.

Jedna od važnijih izmena se odnosi na povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 15.300 na 16.300 dinara i u 2020. godini ćemo imati veći minimalac koji će iznositi 30.022 dinara.

Kada već govorimo o minimalcu za 2020. godinu samo nekoliko godina unazad 2012. godine minimalac je iznosio 17.700 dinara, 2017. godine 22.880 dinara i posmatrajući realni rast poslednjih godina vidi se da je minimalac imao najveći rast u periodu od 2017. do 2019. godine.

Procentualno, to je rast od oko 20% za dve godine, što pokazuje na očigledan napredak naše zemlje i treba pohvaliti da svake godine u septembru predstavnici Vlade imaju razgovore sa članovima Socijalno-ekonomskog saveta i razgovaraju o povećanjima minimalne cene rada i rasterećivanju privrede.

Svedoci smo da se raznim merama, koje država sprovodi, stvaraju bolji uslovi za rad i život. Polako ali sigurno se stvara bolji poslovni ambijent i kao što sam navela predloženi zakon će uticati na efikasnije suzbijanje rada na crno i Srbija je na dobrom putu da rad na crno iskoreni i želim da pohvalim projekat „Reci ne radu na crno“ koji se sprovodio tokom prošle godine u cilju podizanja svesti i građana o radu na crnom.

Podaci iz 2018. godine su ohrabrujući i tokom te godine sprovedeno je preko 70.000 inspekcijskog nadzora, što je 38% više nego u 2017. godini i zatečeno je 17% manje radnika na crno nego 2017. godine.

Očekujemo podatke za 2019. godinu i sigurna sam da će se pokazati da je trend smanjenja rada na crno da se i dalje nastavlja.

Ne sme se radnicima uskratiti pravo na penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje i mislim da je veliki broj radnika na crno posledica prethodnih politika koje nisu imale uređene ove oblasti. Konstantno se radi na dopunama i izmenama zakona kojima će se poboljšati uslovi za rad, a samim tim i kvalitet života radnika i samo povećanje plata u 2020. godini je rezultat vođenja jedne odgovorne i stabilne politike.

Borba za svako radno mesto, za svakog čoveka, borba za porodicu i za mlade da nam ostaju i žive, da ostaju u Srbiji i da žive i rade je politika koju će Jedinstvena Srbija uvek podržavati.

Predloženi Zakon o poreskom postupku i administraciji ima za cilj da poboljša, odnosno olakša komunikaciju i efikasniji rad Poreske uprave. Stalnim unapređenjem elektronske komunikacije poreskih obveznika sa Poreskom upravom omogućeno je lakše i brže ispunjavanje poreskih obaveza, kao i smanjenje troškova u postupku podnošenja poreskih prijava.

Republika Srbija puno radi na modernizaciji poreske administracije u cilju smanjenja troškova građana i privrede u ispunjavanju poreskih obaveza i povećanju, odnosno boljoj poreskoj kontroli.

U poslednjih par godina porastao je nivo kvaliteta E usluga, uštedelo se puno vremena kroz eliminisanje paralelnih procesa, ponavljanja postupaka i gubitak usled dugotrajnih postupaka.

Razvojem elektronske uprave povećava se i stepen borbe protiv korupcije i sive ekonomije jer se poslovni procesi informatizuju i smanjuju se uticaji ljudskog faktora na realizaciju usluga. Kao što sam i rekla, unapređenjem Zakona o poreskom postupku i administraciji smanjuje se uticaj sive ekonomije u Srbiji koji još uvek predstavlja jedan od značajnih problema, ali nam podaci govore da se iz godine u godinu taj uticaj smanjuje i upravo to i vidimo kroz povećanje suficita u budžetu za 2020. godinu, kao i u budžetima iz prethodnih godina.

Što se tiče Predloga zakona o PIO, on je nastavak reformi. Nažalost, mnogi su upravo ovaj sistem, odnosno sistem penzionog osiguranja, a tu prvenstveno mislim da kretanje visina penzija koristili u političke svrhe nesagledavajući trenutnu ekonomsku mogućnost zemlje, pa smo tako 2012. godine bili bukvalno pred kolapsom ovog sistema, ali zahvaljujući ne tako popularnim i pre svega teškim restriktivnim merama penzioni sistem u Srbiji je opstao i danas imamo mogućnost da penzionerima povećavamo penzije u skladu sa ekonomskom stabilnošću i nenarušavajući i dovodeći u pitanje da li će penzije biti redovne.

Kao što sam navela, mere su bile restriktivne, pogotovo izmena zakona iz 2014. godine i donošenje tog zakona nije bila politička odluka, već ekonomska, ali smo uspeli da sačuvamo penzioni sistem u Srbiji, da stabilizujemo sistem PIO i to je kao rezultat imao povećanje investicija, nova zapošljavanja, čime se popravlja odnos između broja osiguranika i broja penzionera s obzirom da se sistem finansira na principu generacijske solidarnosti, odnosno dosadašnji zaposleni finansiraju penzionere. Treba zahvaliti penzionerima koji su pomogli da se zemlja finansijski konsoliduje.

Poslednja izmena i dopuna Zakona o PIO je bila 2018. godine, a stvorili su se uslovi za dalje unapređenje koje se odnosi na usklađivanje penzija po osnovu kretanja potrošačkih cena i kretanja prosečnih zarada u Srbiji, tzv. švajcarski model, a to bi značilo da će penzije rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50% inflacije i 50% rasta prosečne zarade. To u trenutnim okolnostima iznosi povećanje od oko 5,4%.

Skoro svaka zemlja u Evropi ima model po kome usklađuje penzije i verujem da će ovaj način usklađivanja penzija u Srbiji doprineti boljem položaju naših penzionera, ali i dugoročnoj stabilizaciji Penziono-invalidskog fonda, da više nikada ne dođemo u situaciju da moramo da uvodimo tako teške i restriktivne mere.

Politika koju Aleksandar Vučić vodi sa svojim koalicionim partnerima Ivicom Dačićem i Draganom Markovićem Palmom je odgovorna i prvenstveno usredsređena na poboljšanje života običnih ljudi, kao i poboljšanju slike naše zemlje u svetu.

Svedoci smo da je u poslednje vreme 17 zemalja povuklo priznanje tzv. republike Kosovo i to je dobar pokazatelj o sve boljem ugledu Srbije u svetu i da je Srbija na dobrom putu da postane ravnopravni partner u Međunarodnoj zajednici kao i lider na Balkanu.

Zbog svega navedenog, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati i glasati za sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću svoje izlaganje započeti sa zakonom koji je veoma značajan sa aspekta privrede, a to je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po kojem će od Nove godine stopa doprinosa za PIO, po osnovu zarada koju plaća poslodavac, biti smanjena za 0,5%.

Konkretno to bi značilo da poslodavac plaća doprinose po stopi od 11,5%, umesto dosadašnjih 12%, dok bi zaposleni i dalje plaćao 12% doprinosa na zaradu. Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje radnici ostvaruju na osnovu rada, s jedne strane, a sa druge strane smanjuju se troškovi poslovanja za poslodavce.

Povećanjem neoporezivog dela zarada sa 15.300 na 16.300 dinara, kao i smanjenje doprinosa za PIO od 0,5% za poslodavce, država nastavlja da smanjuje poreze na zarade sa 62 na 61%.

Inače, Fiskalni savet Srbije je takođe ukazao na to da je sa ekonomskog stanovišta smanjenje fiskalnog opterećenja zarada veoma bitan i da je prioritet u ovom trenutku, posebno što bi se na takav način unapredila konkurentnost domaće radne snage i stimulisalo zapošljavanje i investiranje privrede. Taj cilj je moguće postići ili smanjenjem stope socijalnih doprinosa ili povećanjem neoporezivog cenzusa.

Fiskalni savet je takođe predložio da se neoporezivi cenzus poveća u dosta većem iznosu. Međutim, sigurno da je procena, ako je Ministarstvo finansija napravilo i iznos koji je moguće podneti u ovom trenutku je pažljivo predložen. Po proračunu iznetom u Nacrtu Ministarstvo finansija procenjuje da će po osnovu smanjenja stope doprinosa za obavezno PIO na teret poslodavca doći do smanjenja budžetskih prihoda za oko 9,8 milijardi dinara. To su ozbiljna sredstva kada govorim o smanjenju budžetskih prihoda, ali se procenjuje da će rezultati ovih mera amortizovati ovu cifru.

Takođe je sličan stav i Unije poslodavaca da bi država trebalo mnogo smelije da iskorači u smanjenju nameta na rad, jer je privredi neophodno rasterećenje u većoj meri što bi značajno uticalo na porast domaćih investicija.

Takođe je sličan, veoma značajno, to su mere koje imaju za cilj podsticanje zapošljavanja. Od 1. januara 2020. godine kompanije koje budu povećale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu u 2019. godini dobiće oslobođenje od 70% poreza na zarade i doprinose za PIO, a tokom naredne dve godine oslobađanje će se smanjiti na 65%. Ova zakonska rešenja uticaće kao podsticajna mera na privredne subjekte da zapošljavaju veći broj lica određenih kategorija, tj. za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem pod uslovom da ne smanji broj zaposlenih od početka godine.

Za nas iz SDPS od izuzetne važnosti su znanje, obrazovanje i podsticaj koji to dodatno stimulišu. Posebno mislim na privredna društva koja se bave inovacionim delatnostima, koje su ovim zakonom prepoznata kao izuzetno važna, jer podsticaji, tj. oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa za 36 meseci za osnivača izuzetno je značajan podsticaj koji će doprineti jačanju preduzetništva i dati šansu pametnim i preduzimljivim ljudima kojih je u Srbiji dosta, da pokrenu sopstveni biznis, koji do sada nije postojao.

Imajući u vidu da se ovim zakonom predlaže uvođenje oslobađanja od plaćanja doprinosa po osnovu zarade novozaposlenih lica kod poslodavaca, pored ostalog i kod novoosnovanih privrednih društava koje obavljaju inovacionu delatnost očekuje se da će predloženo zakonsko rešenje doprineti osnivanju privrednih subjekata posebno u pomenutoj delatnosti.

Takođe, mera koja se odnosi na smanjenje stope doprinosa za PIO po osnovu zarade ima za cilj da doprinese stvaranju povoljnih uslova privređivanja kroz rasterećenje privrednih subjekata čime se takođe podstiče njihovo stvaranje smanjenjem cene rada stvaraju se preduslovi za poboljšanje konkurentnosti privrednih subjekata.

Pomenutim novim merama država je tokom naredne godine do posla bi moglo doći najmanje 5.000 radnika. Jedna od izjava ministra za finansije, gospodina Siniše Malog je i nagoveštavala da ćemo u narednoj godini, zahvaljujući ovim merama doći do jednocifrenog procenta nezaposlenih, a danas smo evo čuli, i naravno, to je vrlo značajan podatak da se već nalazimo na jednocifrenoj stopi. S toga, verujem da će ova predložena rešenja u narednoj godini značajno doprineti da se ovaj procenat što više popravi i poslanici SDP će podržati predlog rešenja koji se nalaze u ovom zakonu.

Drugi zakon o kome želim posebno da govorim jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama PIO. Imajući u vidu da ovaj zakon dotiče 24% stanovništva u Republici Srbiji, jer je upravo to stanovništvo koje je korisnik penzionog fonda.

Šta je ono što je veoma bitno, postavlja se vrlo često pitanje, zašto je stalno potrebno usklađivati penzioni sistem, zašto stalne izmene i zašto su penzioneri ti koji su uvek na udaru nekih novih reformi?

Sistem PIO u obaveznom obliku razvijen je u posleratnim godinama mislim na Drugi svetski rat, kada je starosna struktura stanovništva bila povoljnija. Kada kažem povoljnija mislim da je stanovništvo tada bilo mlađe i da je odnos između osiguranika i korisnika bio dosta povoljniji.

Zbog toga se u ovaj sistem ugrađuje dosta pozitivnih rešenja od uslova penzionisanja, načina obračuna, visine penzija i slično. Međutim, sa promenom demografske strukture, sa lošijom ekonomskom situacijom i opadanjem nivoa zaposlenosti, ovaj sistem je počeo da zapada u krizu, tako da se početkom devedesetih godina prošlog veka pojavljuje deficit u finansiranju isplata penzija i niza drugih prava koja obezbeđuje ovaj vid osiguranja.

Izazovi sa kojima se suočava penzioni sistem su karakteristični ne samo za Srbiju, nego skoro za sve evropske zemlje, tako da se sa njima suočavaju čak i razvijene zemlje zapadne Evrope.

Život i okruženje stalno zahtevaju donošenje novih mera koje vode unapređenju penzijskog sistema, pre svega kroz realnije definisane parametre. Povećanje starosne granice za odlazak u penziju, koja je više bila u skladu sa produženjem životnog veka, privrednim razvojem i međunarodnim trendovima, usmeravanje na ponovnu aktivnost lica sa smanjenom radnom sposobnošću, uključivanje novih vidova osiguranja dobrovoljnih penzijskih fondova, sve ovo su bile mere koje su bile sprovedene u prethodnom periodu.

Međutim, ono što ovo zakonsko rešenje donosi i ono što je izuzetno bitno, ključna izmena se odnosi na definisanje formule za usklađivanje penzija, perioda u kome će se usklađivanje vršiti, kao i parametara koji će se uzimati u obzir za određivanje procenta usklađivanja.

Uspešnim završetkom procesa fiskalne konsolidacije čiji je sastavni deo bio i unapređenje stanja u penzijskom sistemu, stvorena je mogućnost da se povećaju primanja penzionerima i obezbedi realan rast njihovog standarda.

Predlogom zakona je predviđeno da se počev od 2020. godine penzije usklađuju po tzv. švajcarskoj formuli, tj. da se procenat usklađivanja visine penzija dobija prema formuli koja obuhvata zbir 50% rast, zarada u prethodnoj godini i 50% rasta potrošačkih cena u istom periodu.

Kao posmatrani period uzima se jun 2018. godine i 1. jul 2019. godine, razlog što se uzimaju ovih 12 meseci, jeste što se podaci iz Republičkog zavoda za statistiku dobijaju najranije 50 dana za poslednji mesec, s toga ako posmatramo kalendarsku godinu od 1. januara 2019. do 31. decembra 2019. godine, ne bi bilo moguće napraviti način za novi obračun i ovaj zakon ne bi stupio na snagu 1. januara 2020. godine.

Definisanje formule za usklađivanje penzija, perioda u kome će se usklađivanje vršiti, kao i parametara koji se uzimaju u obzir za određivanje procenta usklađenosti za cilj imaju obezbeđenje prvenstveno postojanja jasnog, predvidljivog načina usklađivanja visine penzija. Zatim, da rast penzija u određenoj meri bude vezan za rast plata i povećanje realne vrednosti penzija, a time i standarda penzionera, što je izuzetno važno. I poslednje, ali jako bitno jeste očuvanje finansijske stabilnosti i održivog načina finansiranja isplata penzija, kao i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

S obzirom na to da korisnici penzija čine preko 24% stanovništva Srbije, jasno je koliki je značaj predloženih izmena za unapređenje ekonomskog položaja ove kategorije stanovništva u društvu, kao i značaj za društvo u celini.

Predloženim predlogom zakona proširuje obuhvat kategorija koje imaju pravo na porodičnu penziju, izjednačava se pravo iz bračne sa vanbračnom zajednicom. Pravo na porodičnu penziju može ostvariti supružnik ili vanbračni partner ukoliko su brak ili vanbračna zajednica trajali najmanje tri godine.

Smatram da se ovim rešenjem otklanja jedna velika nepravda prema licima koja obično iz vrlo opravdanih razloga nisu u mogućnosti da zasnuju bračnu zajednicu, ali njihov način života ni u čemu ne odstupa od braka koji je uređen zakon, pa samim tim i prava nadživelog partnera nisu do sada mogla biti na bilo koji način regulisana.

U Srbiji živi u vanbračnoj zajednici 57.500 lica starijih od 50 godina. Ono što je veoma važno, a što bih posebno naglasila, jeste da porodičnu penziju po novom zakonu o kome danas govorimo može ostvariti i supružnik iz razvedenog braka ili vanbračni partner posle prestanka života u zajednici, ako im je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje. Postojanje vanbračne zajednice i obaveze izdržavanja utvrđuju se u vanparničnom postupku.

Zbog čega želim da ovo posebno naglasim? Svedoci smo loše statistike i tragičnih događaja koji su vezani za nasilje u porodici, a posebno ovde mislim na nasilje nad ženama. Žene koje su na višem rizičnom nivou da dožive nasilje upravo su ekonomski zavisne žene, upravo sramota i ekonomska zavisnost predstavljaju glavne prepreke za prijavljivanje nasilja u porodici. Niko ne treba da trpi nasilje, niti da se miri sa nasiljem. Svedoci smo čestih izjava žrtava da obično smatraju da je kasno da se sada nešto promeni posle toliko godina, da je kasno da se u pedesetim ili šezdesetim, kada dolazi do bolesti, a radnog staža nema, donose odluke koje vas lišavaju egzistencije, sve su to razlozi koji opredeljuju žene da se mire sa nasiljem do možda tragičnog ishoda.

Ovom merom kojom se proširuje obuhvat kategorija koje imaju pravo na porodičnu penziju, da i razvedeni supružnik, koji ima rešenje na izdržavanje ima pravo da nasledi porodičnu penziju, jeste indirektan doprinos prevenciji nasilja nad ženama.

Kada govorimo o karakteru porodične penzije kao prava koje koristi nadživeli bračni partner, a od sada i vanbračni, od čega žene čine 95% korisnika, mali je udeo lica koji žive u vanbračnoj zajednici, svega 2%, tako da se u kraćem i srednjem roku ne može očekivati značajan porast broja korisnika porodične penzije po ovom osnovu. Ovde je vrlo važno naglasiti da se uvodi uslov za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, tj. trajanje bračne, odnosno vanbračne zajednice minimalno tri godine u cilju zloupotrebe ovog prava, što će dodatno ograničiti porast broja korisnika porodičnog cenzusa.

Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje čini osnovu penzijskog sistema u Republici Srbiji i zasniva se na tekućem finansiranju penzija, što je slučaj u najvećem broju evropskih država. To znači da sva lica koja obavljaju neki rad i po tom osnovu ostvaruju prihod, izdvajaju obavezni deo za penzioni fond iz kojih se finansiraju penzije sadašnjih korisnika, time dobijaju mogućnost da se ostvari pravo na sopstvenu penziju nakon ispunjenja odgovarajućih uslova.

Osnovna karakteristika penzionog sistema je dugoročni uticaj što za posledicu ima to da svaka izmena u ovom sistemu neposredno utiče, kako na sadašnjeg osiguranika i korisnika, tako i na položaj budućih generacija. Sigurno smo ovim predlozima doprineli boljem položaju sadanjih osiguranika i korisnika, kao i na položaj budućih generacija.

Poslanici SDPS će u danu za glasanje podržati zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, uvaženi ministri, SPS danas podržava budžet Republike Srbije za 2020. godinu, pa je logično da će podržati i izmene i dopune Zakona koje su neophodne da bi se budžet izvršio na pravi način na koji je usvojen.

Samim tim, ova rasprava nije o tome da li su nam ovi zakoni potrebni, već o tome šta su efekti njihovi, odnosno gde treba da idemo u godinama koje dolaze. Socijalisti su za razliku od mnogih stranaka, stranka sa višedecenijskim iskustvom, i znamo koliko je bitno da se gleda mnogo duže od jednog mandata, je se tako postiže trajnost, posebna trajnost u konstruktivnom državotvornom političkom radu.

Nama je drago da imamo zakone koji nam omogućavaju da konačno ostvarimo ono što jeste srž svake stranke levice, socijalna pravda, ali ne na uštrb razvoja države i privrednog rasta. Mi smo danas srećni što su godine štedljivosti dovele do toga da danas bez ikakvog straha možemo obnavljati socijalne funkcije države i da iz dana u dan je primetno da idemo ka boljem uređenju sistema.

Drugim rečima, odgovorno socijalna politika je deliti ono što je stvoreno, za razliku od mnogih koji su voleli da dele ono što nije ni postojalo. Nikada nismo krili da su nam ljudi koji su pošteno radili godinama i gradili našu zemlju, izuzetno bitni i da je SPS njihov istinski predstavnik. Mi nikada nismo odustali od toga da su naši penzioneri grupa koja treba da u miru provodi svoje dane, bez straha od siromaštva. Čak i kada je to bilo nepopularno, odnosno kada je to bilo vrlo popularno, nismo se utrkivali u davanju ili ispunjavanju nerealnih zahteva.

Ako je nešto bila i ostala naša vodilja politike, to je realnost, a kada sete realni onda nemate problem da imate mnogo neispunjenih obećanja. Švajcarski model usklađivanja penzija i kraj privremenih umanjenja je znak da smo izašli na srednjoročno održivi i da nas u godinama koje slede čeka još rada na pravednijem sistemu gde će PIO biti, što je više moguće, samoodrživ, ali i gde će se slati jasna poruka koje su njegovi doneti, u decenijama koje slede, da bi oni koji su danas u naponu radne snage, mogli planirati svoju starost.

Srećni smo što smo u mogućnosti da smanjimo stope doprinosa. Samo privreda kojoj se ne potkresuju krila može da nam pruži socijalnu državu i da imamo socijalnu pravdu u blagostanju, umesto u siromaštvu.

Zdrava privreda zahteva zdravu poresku politiku, a posebno onu koja podstiče nova zapošljavanja, inovacije i investicije. Set mera koje danas donosimo i ovi zakoni koji su danas, bar što se ovog prvog pretresa tiče, su još jedan deo velikog budžetskog reformskog paketa i oni nam donose nova radna mesta, posebno radna mesta koje će donositi veće plate u privatnom sektoru, da bi imali od čega plaćati veće plate, naravno u realnom sektoru

Logika razuma trijumfuje, a logika ekonomske i socijalne demagogije je poražena u Srbiji. Porast plate je izvestan u privatnom sektoru. Porašće minimalac, a mi smo zadovoljni što imamo Srbiju u kojoj je minimalac mnogo dostojanstveniji nego što je bio.

Olakšice koje su deo ovih izmena i dopuna dovešće do rasta plata u privatnom sektoru, kako sam već naveo. Nemoguće je da se to ne desi jer je krojenje mera dobro osmišljeno i možemo da kažemo da je to nešto što se dešava već godinama. Drugim rečima, nama ljudi veruju jer stojimo iza sopstvenih dela, kao i iza zajedničkog rada ove skupštinske većine i Vlade koju ova većina obrazuje.

Takođe, rast plata u javnom sektoru je izvestan. Javni sektor nije trošak. Dobra država je preduslov da imamo i dobru privredu. Nema dobre države za koju rade visokoobrazovani za plate koje su neznatno veće od minimalca, u uslovima koji su nedostojni. Ne možete imati dobro zdravstvo, školstvo, odbranu, policiju, državnu upravu i od njih očekivati sve, a davati im ništa. Naravno, možemo očekivati da će se na dobro dobrim uzvratiti, jer su naši ljudi širom Srbije, možemo slobodno da kažemo, i vredni i radni ljudi.

Ako ste mislili da neću tradicionalno se pozivati i ponavljati ono što je bio nekada naš stav, stav ranijih godina i ove većine, prevarili ste se. Samo tako možemo da pokažemo da smo znali šta je prelazak sa reči na delo i šta su razlozi vere u ovu vladajuću većinu.

Na primer 2016. godine, navešću nekoliko delova iz diskusija koje je imala SPS – država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, bez da se dese ikakve ozbiljne posledice, osim malo izlizanog đona. Mi smo uspeli da preokrenemo brod koji je išao u pogrešnom smeru i umesto ka santama leda, on ide u pravcu mirnog i sigurnog mora.

Priznanja nam stižu od institucija koje su veoma zainteresovane za naš budžet. Ne zato što neko voli Vladu i ne zato što neko brine o poveriocima naše zemlje i njihovim interesima. Kada vam MMF kaže da su postavke realne, a realizacije ohrabrujuće, onda ta ocena dolazi od nekoga ko nema ijedan politički ili bilo kakav drugi razlog da nam ulepšava stvarnost.

Mnogo je i lepih očekivanja. Imamo uravnotežene finansije i možemo već sada razmišljati o razvojnoj stavki. Otvara se perspektiva smanjenja poreskih stopa i proširenja poreske osnovice. Moći ćemo da gledamo celokupnu sliku i da iz tog holističkog pregleda imamo i odgovarajuće strategije, politike i mere koje su nam u vreme izlaska iz stanja gašenja požara i nekada su nam delovale kao daleka i neizvesna budućnost.

Takođe, završava se vreme kada smo bili limitirani u podršci ugroženim grupama. Na primer 2013. godine, ovaj budžet ima solidnu osnovu, tako smo govorili tada, ovaj budžet ima solidnu osnovu u izmenama sistemskih zakona. Efekti njihove primene imaće blagodatno dejstvo na budžet, kada se u obzir uzmu sva smanjenja budžetskih priliva i sva povećanja koja će nastati. Neke od izmena za koje se govori da će stvoriti rupu u budžetu trebalo je da poboljšaju ukupni privredni ambijent, broj transakcija iznad svega, da uvere mnoge firme da se više isplati poslovati legalno nego u sivoj zoni.

Za razliku od nekih recepata iz prošlih vremena, država se ne postavlja kao neko ko drži bič i izriče drakonske kazne za poreske prekršaje, nego postavlja zdrav sistem. Uvođenje reda u ovoj oblasti bi moglo da rezultira značajnim uvećanjem budžetskih prihoda koja nam sada izmiču, jer se mnogi opredeljuju da uopšte ne ulaze ili velikim delom ne ulaze u legalno poslovanje. Sadašnja većina je rešena da polako preokrene taj smer nudeći atraktivan ambijent umesto pretnje.

Možda je jedna godina kratak rok da se stekne potpuna kredibilnost i da poreski prihodi počnu da se generišu i šire baze i kroz veći obim poslovanja, ali to će se desiti u svakom slučaju, opet napominjem, pričam o 2013. godini, kako se pričalo o budžetu.

Ako je nešto garancija da će ova većina raditi bez lutanja, da će kredibilno sprovoditi sopstvene politike, moramo da napomenemo i stožernu ulogu SPS koja je godinama isticala principe socijalne tržišne privrede, konsenzusa i vođenja razumnih ekonomskih politika koje neće ići iz jednog ekstrema u drugi.

Stabilnost i svest pojedinca, porodica ili lokalna zajednica neće zapasti u bedu ako se vetrovi na tržištu promene, trenutno je najveći resurs koji Srbija ima, a on nije dovoljno prepoznat. Kako smo sada na dobrom putu da počnemo voditi razumne politike koje se zasnivaju na tim premisama, teško je verovati da to neće biti prepoznato od strane onih koji pune budžet.

Osnova za naš optimizam, opet napominjem da je to iz 2013. godine, u stvari je bolje rečeno realizam, a ima ga i u drugim oblastima. Ono što neki vide kao manu, to je da nećemo da otpuštamo ljude koji stvaraju vrednost, tražnju, na kraju krajeva, pune budžet, bez da sagledamo alternative, a posebno bez sagledavanja štetočinstva takvog pristupa pokazaće se kao dobra politika.

Nema osnova za verovanje da će mehanička seča posla u javnom sektoru rezultirati ičim osim slabijom uslugom za građane, padom efektivne tražnje i troškovima otpuštanja i ponovnog zapošljavanja koji su veći od ušteda. Ono što ima smisla je da se u postojećoj masi plata implementiraju mehanizmi koji će stimulisati visoke učinke i to će se desiti. Umesto uzimanja fiskalne satare kojom bi se pacijent lečio tako što bi se njegovo stanje pogoršalo, mi predlažemo da javni sektor uzme sve ono što je dobro u privatnom i da se na to dodaju specifičnosti svrhe svake od institucija i organizacija javnog sektora. Umesto da otpustimo 1.000 ljudi, mi se zalažemo da se ti ljudi efikasnije koriste, da onima koji svoje mesto u javnoj upravi ne vide kroz prizmu zadovoljenja interesa građana, koji u stvari taj javni sektor i finansiraju, se pošalje poruka da se u javnom sektoru plata zarađuje i da se na minimum svedu prilike za zloupotrebe. Ovo zalaganje nije moda, nije novost, jer se mi za ove principe zalažemo dugi niz godina.

Na samom kraju, mogu da kažem da se nismo i nećemo obraćati izmišljenom ili stvarnom političkom protivniku, ali hoćemo građanima davati svaki put argumente da ne menjamo svoje stavove, da stojimo iza onoga što jeste razlog zašto jedina prava odgovorna levica u Srbiji leži u SPS, od početka do kraja, i da ćemo nastaviti da bez velikih reči, ali sa odgovornim ponašanjem, odgovornim politikama stvaramo velika dela.

Ono što bih, uvaženi ministre, hteo samo da vam skrenem pažnju, a to ćemo kada bude rasprava u pojedinostima, koleginica Stefana Miladinović i ja smo podneli jedan amandman koji je u skladu sa onim što mislim da će se desiti danas na sednici Vlade, da se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, da i ovaj segment koji je ostao nerešen, pošto smo sa našim nekim inicijativama i pitanjima koje smo imali kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, gde se ovim današnjim predlogom rešava dilema u poreskoj upravi što je bilo oko naplate koliko komada, šta komada i tumačenja jedne godine ovako, druge onako. Ja sam i tada postavljao poslaničko pitanje i drago mi je što se to rešava, idemo korak po korak i rešavamo jedan po jedan problem zajedničkim snagama.

Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji. Moje kolege koje će govoriti u narednom delu rasprave imaće priliku da kažu i dodatne stavove po ovim drugim zakonima koji su u okviru ovog prvog zajedničkog pretresa. Hvala na pažnji još jedanput.