Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre sa saradnicom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set finansijskih zakona i ja ću reći da je njihov zajednički imenitelj to što svi zakoni odnose se na bolji život građana i bolje uslove poslovanja naše privrede.

Takođe, svi predloženi zakoni imaju u sebi i strateško opredeljenje politike SNS, a to je borba protiv sive ekonomije, borba protiv terorizma, borba protiv korupcije, ali naravno i vrlo važan paket podrške privrednim subjektima kako bi došlo do novog zapošljavanja i kako bi privredni subjekti u pandemiji koja je zahvatila čitav svet, pa i našu zemlju, ostali na zdravim nogama i mogli i dalje da dobijaju podsticaje i dalje zapošljavaju nove radnike, i u tom smislu da ekonomski jačaju našu zemlju.

Srbija je danas ekonomski stabilna zemlja. Srbija je danas bezbedna i sigurna zemlja. Srbija je danas prva zemlja u Evropi po ekonomskom napretku, odnosno po ekonomskim pokazateljima, jer ima najmanji pad u Evropi u vreme pandemije kada su mnoge zemlje zabeležile jako velike padove u privrednom rastu, naša zemlja taj pad beleži od minus jedan posto. Takođe, predviđa se da će sledeće godine privredni rast biti 6% što će takođe biti jedan od najboljih u Evropi.

Ono na šta želim da skrenem pažnju, to je da od svih finansijskih zakona, dva zakona, a to je Zakon o fiskalizaciji i Zakon o digitalnoj imovini su dva potpuno nova zakona, sistemski nova zakona. Prvi zakon, njegov osnovni cilj je podrška privredi, podrška poreskoj upravi, ali i borba protiv sive ekonomije. Drugi zakon koji se odnosi na digitalnu imovinu, takođe je naš pionirski poduhvat i jedna smo među prvim zemljama u Evropi koja donosi ovaj zakon, jer više nepoznatih pružalaca digitalnih usluga ovim zakonom neće biti.

Sve se uvodi u legalne tokove, ali naravno, ovaj zakon je važan i sa aspekta jačanja IT sektora, jer informaciono-komunikacijska tehnologija i mladi ljudi koji se bave pružanjem ovih usluga i te kako njihov rad doprinosi rastu ukupnog BDP naše ekonomije.

Ono na šta želim da skrenem pažnju svih nas, to su izmene i dopune zakona koje se odnose o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Suština ovog zakona je da se produžava rok za podnošenje zahteva za eksproprijaciju na pet, na sedam godina i taj rok će isteći 15. aprila 2022. godine.

Zašto se osvrćem na izmene i dopune ovog zakona? Zato što projekat „Beograd na vodi“ nema samo značaj za grad Beograd, projekat „Beograd na vodi“ je projekat od velikog značaja za sve građane, za Republiku Srbiju i od velikog značaja za našu ukupnu ekonomiju.

Mnogi državnici imali su svoje snove da Beograd i Beograđane spuste na reku, još je Miloš veliki imao nameru da Beograd spusti na reku tako što će trgovce i zanatlije naseliti u priobalju reke Save. Nikome do Aleksandra Vučića nije pošlo za rukom da Beograd i Beograđane spusti na najlepši deo Beograda, a to je reka Sava.

Dragan Đilas je iza sebe ostavio na tom prostoru gde se danas gradi „Beograd na vodi“ običan smećarnik, olupine brodova, šine, zmije, pacove, vagone. Danas je to zahvaljujući politici Vlade, politici Aleksandra Vučića jedan od najlepših delova Beograda, odnosno taj deo Beograda je najlepši deo jugoistočne Evrope. U tom delu Beograda izgradio se tržni centar površine 300.000 metara kvadratnih, ali ono što je značajno tu će biti zaposleno 5.000 radnika. to su naši radnici koji će biti prijavljeni, čiji će se porezi i doprinosi, naravno, uplaćivati ovde i koji će ostvarivati sredstva za egzistenciju sebe i svojih porodica.

U Tržnom centru Galerija, koji je inače najveći i jedini na obali reke, on se nalazi na obali reke Save, najveći u ovom delu Evrope, biće i bioskopska sala koja će imati 1.700 mesta, nalazi se i 3.600 parking mesta.

Takođe, želim da naglasim da će sledeće godine biti završena Kula Beograd koja će biti simbol Novog Beograda, evropske i svetske metropole, biće visoka 167 metara, imaće 42 sprata i sijaće jednim modernim, lepim izgledom i davaće Beogradu duh jednog novog vremena.

Naravno da nijedan grad ne može biti konzerviran u tegli i da se ništa ne radi. Oni koji ništa ne rade su oni koji slede politiku Dragana Đilasa. On ništa nije radio za građane Srbije, on je radio sve isključivo samo u sopstvenom interesu i u interesu ličnog bogaćenja. To vreme je prošlo. Građani toj politici više ne veruju, jer oni nemaju ideju, oni samo imaju mržnju prema svemu što je napredno i prema svakom uspehu.

Aleksandar Vučić je verovao u svoje snove, verovao je u svoj rad, a i vi, gospodine ministre, ste jedan od tih koji ste tada bili entuzijasta i verovali ste u te snove. Ljudi koji veruju u svoje snove i rade, oni pobeđuju. Politika SNS, Aleksandra Vučića i ove Vlade je politika da Srbija bude pobednik u svakom mogućem smislu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa setom ovih poreskih zakona o kojima danas raspravljamo, Srbija sasvim sigurno korača u modernizaciju u svim oblastima. Ne bih sada da nabrajam i Zakon o digitalnoj imovini i druge zakone fiskalizacije, druge zakone, hteo bih nešto da kažem o Zakonu o tržištu kapitala.

Naime, Republika Srbija već 14 ili 15 godina, poseduje tržište kapitala, odnosno tržište hartije od vrednosti. Nedostatak ovog tržišta jeste bio taj što smo mi na tom tržištu kapitala, hartije od vrednosti, prodavali samo vlasničke hartije od vrednosti. To je bivši režim izmislio da bi mogao da preduzeća koja su bula u postupku privatizacije, gde bi jedan određen procenat zaposlenih u tom preduzeću dobio određenu količinu akcija, većinski vlasnik preko tržišta kapitala, odnosno, hartije od vrednosti, postao apsolutni vlasnik jednog privrednog društva.

Za vreme bivšeg režima to je bila jedina svrha postojanja tržišta kapitala hartije od vrednosti, nikakvu drugu svrhu nije imala. Čak i u onim najgorim vremenima Svetske ekonomske krize 2008. godine, za koju kažem opet i uvek ću ponavljati da je mala beba u odnosu na ekonomsku krizu koja je izazvana pandemijom kovida, naše tržište hartije od vrednosti nije se modernizovalo. Zatekli smo Komisiju za hartiju od vrednosti koje je jedno regulatorno telo u jednom potpunom haosu, u jednom nedostatku zakonske regulative, nedostatku ponašanja prema dobrim običajima i bilo je jako teško ponovo pokrenuti, na prvom mestu, rad Komisije za hartije od vrednosti, a onda i unaprediti rad Komisije.

Mogu da kažem da su tu postojali jako veliki otpori da danas se jedan ovakav predlog zakona nađe na dnevnom redu. Suština ovog izmena i dopuna Zakona jeste da nisu samo vlasničke hartije od vrednosti predmet rada tržišta hartije od vrednosti, već i dužničke, odnosno po prvi put na teritoriji Republike Srbije može malo pravno lice, mikro ili neko drugo da učestvuje na tržištu kapitala od vrednosti i da nabavlja sredstva, da li za investicije, da li za poboljšanje svoje aktivnosti koja mogu biti značajno jeftinija zavisno od njegovog boniteta, naravno, nego što su sredstva koja možete da dobijete poslovnih banaka.

Tu je razlog zašto je bivši režim u svakom trenutku pokušavao da zaustavi taj proces modernizacije našeg tržišta hartija od vrednosti, zato što su oni bili ti koji su radili isključivo u interesu poslovnih banaka i velikih finansijskih sistema. Setite se samo kako smo branili dinar od 2008. do 2012. godine. Prodavali smo devizne rezerve, prodali smo najmanje 5,5 milijardi evra deviznih rezervi. Da li smo odbranili kurs dinara? Nismo. Izgubio je polovinu svoje vrednosti, sa 78 dinara na 119,80 – 120, to je više od polovine. Zato što su finansijske institucije u daljem tekstu banke zbog enormno visokih kamata napravile jedan perpetuum mobile, jednu svojevrsnu, primarnu emisiju novca i sa viškom zarađenog novca kroz reketaške kamate otkupljivali su evre i iznosili van Srbije, na taj način izazivajući pad nacionalne valute, pad životnog standarda, pad operativnosti privrede u Srbiji.

Sve je to bivši režim znao, samo ništa nije preduzimao. Zato i nismo mogli da imamo jedno ovakvo tržište hartija od vrednosti, zato što ceo taj posao koje su banke i određeni finansijski špekulanti, pre svega mislim na neke velike kompanije, „Delta“ ili tako nešto, ne bi mogli da zgrću enormne količine ekstra profita uništavajući ne samo privredne subjekte, nego svakog građanina, svakog pojedinca, svako domaćinstvo u Srbiji.

Bivši režim je pravio štetu na nacionalnog nivou i svakako je dobro da konačno ako neko ima višak kapitala da učestvuje na berzama, jer i onako poslovne banke danas sa kamatnim stopama koje su jednake nuli, vidi sredstva i depozite po viđenju tako da je ovo jedno unapređenje koje u svakom slučaju može da dovede do toga da naši privredni subjekti dolaze do jeftinijeg novca, da se poveća konkurentnost između učesnika na finansijskom tržištu, a kad novac kao roba pojeftini i vaša privreda je daleko operativnija i daleko, daleko konkurentnija.

Što se tiče zakona koji je vezan za televizijsku pretplatu, jedna od zamerki Fiskalnog saveta je bila ta da u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu nema sredstava u budžetu Republike Srbije za funkcionisanje javnog servisa.

Nama ne treba javni servis koji nije to što bi trebalo da bude, a to je da ima određenu nezavisnost i samostalnost u svom radu, da nema pritisaka bilo koga na uređivačku politiku javnog servisa, a imali smo situaciju da ako bilo koji novinar, bilo koji urednik pokuša da nešto objektivno prenese ne samo preko javnog servisa, čak i preko privatnih televizijskih emitera, da odmah bude linčovan i satanizovan od strane Dragana Đilasa i bivšeg režima.

Znate šta, bivši režim je imao jako dobru taktiku. Nisu imali televizijsku pretplatu. Novac je javni servis dobijao iz budžeta Republike Srbije. Ako nisu dobri, ne slušaju Dragana Đilasa, neće ni dobiti novac. To je primarna posledica.

Sekundarna posledica jeste da, samim tim, naš javni servis nije poslovao po tržišnim uslovima. Ako sluša Dragana Đilasa dobijaće novac, a sekunde i vreme koje je predviđeno za EPP moći će da poklanja istom tom Draganu Đilasu, koji će kasnije da ga prodaje.

Evo kako je na jedan prilično perfidan način Dragan Đilas indirektno pljačkao građane Republike Srbije i sve će to da bude pokriveno odlukama upravnog odbora, nadležnih tela za upravu javnog servisa, da bi izbegao krivičnu odgovornost, ali činjenica jeste da su zbog dotacija iz budžeta Republike Srbije, RTS i RTV svoje sekunde za EPP poklanjali Đilasu koji je kasnije to prodavao korisnicima. Znači, jedna vrsta pljačke i zloupotrebe položaja.

Da stvar bude još zanimljivija, mi kao društvo, naravno, napredujemo, koliko god da to ovi pokušavaju da ospore, pa čak sad postavljaju pitanje kada je fiskalizacija u pitanju, da li ćemo imati internet, da li ćemo imati struje? Znate, šta god da pokušate da uradite nešto novo i ako treba da bude dobro, nailazićete na jedan određen otpor koji često nije zasnovan na nekim vrednostima koje su ispravne, a dešava se i da bude sa zlom namerom. Tako imamo i ovu priču oko fiskalizacije. Mislim da je to dobro. Mislim da je dobro da je što je god moguće više uredimo i olakšamo našim poreskim obveznicima da na što je moguće lakši i jeftiniji način izvršavaju svoje obaveze prema državi, ali da li znate šta se dešava kao posledica?

Evo, bilo je danas te priče oko frilensera. Đilasovi mediji su i njih predstavljali kao velike izvoznike na teritoriji Republike Srbije i da zbog toga treba da budu izuzeti od poreza na teritoriji Republike Srbije. Dobro, a šta ćemo sa onim koji plaćaju porez? Znate, kada neko obavlja neku određenu delatnost, kad zarađuje novac, on plaća porez u svakoj zemlji. Neko kaže – pa, dobro, oni zarade nekoliko stotina evra za svoje članove porodica. Da, i onaj poljoprivredni proizvođač kome leđa pucaju po 12, 14 sati na suncu, takođe plaća porez i takođe zarađuje za svoju porodicu, tako da ne vidim zašto ne bi svi koji ostvaruju neki prihod plaćali te poreze.

Ponovo Đilasovi mediji provlače tu priču oko toga kako, eto, oni su se snašli, država im ništa nije omogućila, da ne nabrajam sve dalje, ali moram da postavim pitanje da li je zaista taj novac iz izvoza? Da li je to stvarno ostvareni izvozni prihod? Ja vam tvrdim da nije. Tvrdim da je novac odavde, sa teritorije Republike Srbije. To je novac koji su uplatili domaći privrednici za oglašavanje preko društvenih i socijalnih mreža. Nisu neki iz Amerike, iz Engleske ili sa bilo kog drugog mesta. Što bi neko ko nije prisutan na tržištu, plaćao reklamu na srpskom tržištu? Ne bi niko.

Od tih reklama, Gugl, Jutjub itd, koje su odavde, od naših privrednih subjekata uplaćene, vraća deo novca frilenserima, tako da ovde možemo pre da pričamo o uvozu, nego izvozu. Znate, uvek politički dobro zvuči kada kažete da neko nešto izvozi.

Kada smo tu priču otvorili i kada smo utvrdili da svako treba da plaća porez, ko obavlja neku delatnost, gospodine ministre, na desetine mojih prijatelja koji žive i rade u dijaspori pitali su me da li je tačno da će Republika Srbija da im uvede porez na njihove plate i zarade koje ostvaruju u inostranstvu. Postavio sam im pitanje – odakle vam to? Poslali su mi linkove baš opet sa Đilasovih medija, gde su citirali odredbe zakona, ne sve, nego samo one koji njima odgovaraju, da građani treba da plate porez koji žive i rade u inostranstvu.

Pazite, išli su toliko daleko i toliko bezobrazno da čak i tamo gde postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ako je poreska stopa manja u toj zemlji, da treba da plate razliku u Srbiji.

Znate, to su napisali. Da je neko drugi to protežirao, ajde da kažemo neznanje, da kažemo greška, ali to napišu Dragan Đilas i Šolak. Đilas i Šolak to napišu na svojim medijima, oni koji su majstori kako da prevare poreski sistem, da posluju ovde na teritoriji Republike Srbije, da ostvaruju prihode od preko 400 miliona evra, a da porez plaćaju Luksemburgu i znaju da niko ne može, pa čak ni oni, da budu dvostruko oporezovani. Ja mislim da je to jedan vrhunac bezobrazluka.

Mislim da bi u nekom narednom periodu, bez obzira da li je neko registrovan van teritorija Republike Srbije, ako obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije, da plati porez ili razliku ukoliko je registrovan u nekoj drugoj zemlji, jer ne možete novac da zarađujete ovde, a da porez plaćate drugima. To ne ide. To nigde ne postoji.

Konačno da tu dvojicu mangupa, barem što se poreskog dela, privedemo zakonu, izjednačimo njih zajedno sa svih ostalih osam miliona građana Republike Srbije, da plaćaju porez. Nadam se da će konačno i naše Republičko javno tužilaštvo i Više tužilaštvo u Beogradu da reaguju i na krivičnu prijavu Grada Beograda za sve one zloupotrebe, malverzacije, pranje para koje je sprovodio Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik Beograda.

Hvala.
Reč ima Goran Kovačević.
Da li je tu?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani ministre gospodine Mali, Srbija od prvog dana prati preporuke Svetske zdravstvene organizacije koja je 30. januara ove godine proglasila pandemiju kao javnu zdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja, a 11. marta je proglasila i samu pandemiju korona virusa.

Vlada Republike Srbije je posle samo četiri dana uvela vanredno stanje u Republici Srbiji i preduzela sve neophodne mere da se zaštite kako građani Republike Srbije, ali da se ublaži što više negativan uticaj po našu ekonomiju.

Vršili smo nabavku opreme, same medicinske opreme za naše bolnice, kupovali smo respiratore, izgradili smo bolnice na Karaburmi, u Zemun Polju, ovih dana će biti otvorena i bolnica u Kruševcu, podizali smo plate zdravstvenim radnicima i u budžetu za sledeću godinu takođe će biti povećane plate zdravstvenim radnicima.

Dobijali smo pomoć od Evropske unije, od Amerike, od Rusije, od Kine, ali smo u tim trenucima kao država se ponašali vrlo odgovorno i delili smo pomoć i drugim zemljama kao što je Italija.

Na dnevnom nivou 700.000 evra država Republika Srbija izdvaja za testiranje, a u preseku od juče podatak jasno govori da je 271.000 i više od 271.000 ljudi u Srbiji registrovano na korona virus da smo u ovom periodu od devet meseci preko dva miliona ljudi u Srbiji testirali, a nažalost 2.380 građana Republike Srbije je izgubilo život.

Ono što je dobro, a što smo danas čuli od predsednika jeste činjenica da će do Nove godine, dva, eventualno tri, ponuđača imati priliku da prodaju vakcine u Srbiji i da će Srbija obezbediti dovoljne količine i da se na ovaj način obračunamo sa ovom opakom bolešću.

Ima onih koji kritikuju rad Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, naše premijerke, čitave Vlade, iznose različite laži i na taj način žele da umanje borbu Republike Srbije, naših zvaničnika protiv ove opake bolesti, ali naravno, građani Srbije vide rezultate i na najbolji način daju ocene svega onog što je urađeno.

Što se tiče sporazuma, on je vrlo značajan za Republiku Srbiju. On daje jedan pravni okvir gde se na dobrovoljnoj bazi zemlje EU, ali i ostale članice Evrope mogu da se ujedine i da se na ovaj jedinstven način pristupi borbi prilikom kupovine same opreme, same vakcine i svega onoga što je neophodno.

Takođe, vrlo je važno napomenuti da kroz ovaj sporazum imamo međunarodnu ekspertizu, da možemo da razgovaramo i da sarađujemo sa ostalim zdravstvenim ustanovama, sa svetskom javnošću i da na ovaj način rešimo problem same pandemije.

Ono što je, takođe, vrlo važno, treba da se napomene, kroz ovaj sporazum nemamo nikakvih ograničenja vezano za kupovinu vakcine ili opreme na nekom drugom tržištu i tu je Srbija u potpunosti slobodna da sama izabere način kako da se bori protiv ove pošasti. U danu za glasanje, naravno, podržaćemo ovaj sporazum. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega moram da kažem da je vrlo teško govoriti iza kolege Arsića kada su ovakve teme na dnevnom redu. On je stvarno vrsni poznavalac i dosta toga je rekao on u svom kratkom govoru. Hvala mu na tome, ali bih podsetio na nešto kada su u pitanju naši kablovski emiteri.

Danas smo imali Odbor za telekomunikacije i bio je na dnevnom redu izveštaj RATEL-a, Izveštaj za 2019, i dalje lavovski deo kolača na tržištu medijskom drži SBB, po tom izveštaju, a to je tačan, zvaničan izveštaj, a to je 47% tržišta drže oni od milion i 800 pretplatnika. Na drugom mestu je Telekom Srbija sa 26%, a da ne pričam o stranim emiterima, oni su negde od osam, pa na niže.

Šta reći o zakonima koji su na današnjem dnevnom redu, o ovom setu zakona? Treba napomenuti da ceo decembar mesec mi imamo ovakve zakone, znači, finansijske zakone, zakon o budžetu, zakone koji govore o našoj budućnosti, koji govore o našoj sadašnjosti i svi ovi predloženi zakoni, od dva nova zakona, a to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji, su u cilju da pomognu život običnih građana i da pomognu rad naših preduzeća u ovim vremenima.

Drago mi je da ovaj naš mali brod, koji se zove Srbija, uspešno vodi jak kormilar po ovom nemirnom svetskom moru i prevazilazimo sve probleme, pre svega, ekonomske, koji nas očekuju, posebno izazvani pandemijom Kovida-19.

Da li se nešto promenilo u odnosu na prethodni period? Da, mnogo se promenilo. Nažalost, a na moje zadovoljstvo, čak i oni mali ostaci prethodnog režima ne mogu da daju nikakve konkretne zamerke na predložene zakone, kako na ove koji su danas na dnevnom redu, tako i na Zakon o budžetu i na sve one prateće zakone koje smo razmatrali ovih dana.

Skrenuću malo sa teme, meni je zadovoljstvo da sam mogao ovih dana da učestvujem u razgovorima gde naši, govorim o našim privrednicima, razgovarajući sa lokalnim samoupravama, insistiraju na nečemu što je meni bilo nepojmljivo dugi vremenski period. Setiću se da u onom starom uređenju, komunističkom, samo je "Prvi maj" u Pirotu imao fabrički dečji vrtić. Vidim da je to sada intencija. Znači, u mom gradu, u Kraljevu, privrednici, kako naši lokalni, domaći, tako i privrednici koji su u zadnje tri, četiri godine došli iz inostranstva, razgovaraju o zajedničkom projektu otvaranja radničkih vrtića. Šta to govori? Govori da se deca rađaju, da imamo budućnost i da tu decu neko može da izdržava, da ih hrani, da imaju zaposlene roditelje, dva zaposlena roditelja. Kad svi ti privrednici insistiraju na otvaranju fabričkih vrtića, šta to govori? Govori da smo vodili uspešnu ekonomsku politiku, da vodimo uspešnu natalnu politiku i da Srbija ima budućnost. Zar to nije cilj svih nas? Jeste.

Biću kratak, jer mislim da je vremena malo ostalo, a ima i mladih kolega koji treba da govore, a ja sam govorio za ove godine. Šta neko može da kaže ako je preko šest milijardi evra uloženo u prethodnom periodu u oporavak i zaštitu naše privrede? Šta može neko da kaže na onih 100 evra koje je dobio svaki punoletni građanin Republike Srbije? Šta može neko da kaže na onaj pozitivni rejting - BB+ koji je juče potvrđen za ovu našu malu, veliku srcem, veliku radom, ali malu teritorijalno i malu brojem stanovnika, zemlju? Šta može neko da kaže na ono što se priprema već 18. za naše penzionere, na 5.000 dinara za svakog? Šta može neko da kaže kada mi ostvarujemo u drugom ili trećem kvartalu dobru privrednu aktivnost, što se vidi? Znači, uspešni smo na svim poljima. Šta može neko da kaže ako je ova Vlada uspela da u prethodnih devet meseci podeli šest minimalnih zarada ugostiteljstvu, hotelijerstvu, tamo gde je najosetljivije, gde su najveći gubici i gde se najmanje radi? Na kraju, završiću sa tim, šta može neko da kaže ako je stopa nezaposlenosti 9%? Hvala vam.

Hvala.
Narodni poslanik Nenad Baroš.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dame i gospodo, cenjeni ministre sa saradnicima, jedan od fenomena koji su se odomaćili u poreskoj kulturi i tradiciji i praksi jeste svakako fenomen sive ekonomije koji prevashodno narušava uspostavljen odnos poverenja između države i građana, ali isto tako inatno prkosi i zakonskim sistemima, dobrim poslovnim običajima i ustanovljenom opštem pravnom načelu jednakosti, koji govori da su pred zakonom svi subjekti jednaki.

Suština sive ekonomije jeste obavljanje određene ekonomske delatnosti s ciljem sticanja odgovarajuće koristi na način da se izbegava plaćanje poreza i druge obaveze države, a na račun, naravno, svih nas pojedinaca, odnosno građana same države, BDP i napretka kao i razvoja.

Siva ekonomija svoj procvat u Srbiji doživela je u periodu od 2000. do 2012. godine kada je učešće sive ekonomije u BDP iznosilo 33,2 do 30,01% što i nije preterano čudno imajući u vidu da je tada u Srbiji vladala tzv. „burazerska ekonomija“.

Termin potiče od verovatno rodbinskih odnosa dva brata izvesnog Gojka, izvesnog Dragana koji su bili prioritetni kriterijumi za uspostavljanje određenih poslovnih odnosa. U tom periodu imali smo ubedljivo najveći procenat sive ekonomije u BDP, a odmah iznad nas bila je Bugarska.

Sada je taj procenat u Srbiji svega oko 15% i mi se sada rangiramo sa visokorazvijenim evropskim zemljama u tom smislu, a na taj rezultat, naravno uticala je jedna bespoštedna snažna borba države. Samo jedan delić u toj slagalici jeste upravo i ovaj Zakon o fiskalizaciji čiji je osnovni cilj da suzbije sivu ekonomiju, da podigne nivo prihoda BDP, samim tim naš razvoj i napredak.

Zakon dolazi na razmatranje 15 godina nakon Zakona o fiskalnim kasama kojima je bio uređen fiskalni sistem. Taj zakon, kako smo čuli, danas i od vas ministre i od kolega poslanika pokazao je brojne nedostatke, mane, velike ili visoke troškove za sve obveznike poreza i prosto rečeno, pregazilo ga je vreme. Tako da ovaj Predlog zakona dolazi u pravom vremenskom periodu i poboljšaće mnogo toga.

Kao što smo rekli, osnovni ciljevi jesu efikasnija kontrola prometa roba i usluga, ali i datog avansa za buduće promete i usluge, čime se doprinosi i smanjivanju sive ekonomije i boljoj naplati poreza. Takođe, cilj je i efikasnije praćenje i kontrola poreskih obveznika čime se smanjuje potreba za učestalim terenskim kontrolama od strane poreskih inspektora, koji su često bili u saradnji sa serviserima fiskalnih kasa i drugih elemenata u okviru fiskalnog sistema, čime se, i to smo čuli, smanjuju troškovi za sve obveznike.

Takođe, cilj je i proširenje obima obveznika gde će se samo u specifičnim i izuzetno opravdanim situacijama moći izbeći rešenja iz ovog zakona i naravno, kao što smo već istakli, cilj je dodatno smanjenje troškova.

Sada će automatski svaki račun koji bude izdat istovremeno biti dostupan i poreskoj upravi na uvid u realnom vremenu. Novina je da će i potrošači moći da uoče da li je određeni račun izdat u skladu sa zakonom ili nije.

Naravno, zakon počinje da se primenjuje 1.1.2022. godine i zasigurno je da će do tada biti rešena pojedina pitanja koja predstavljaju određene nedoumice kod građana. Recimo, šta bi se dogodilo u slučaju da se nakon izdavanja računa i njegovog prenosa u poreski sistem uoče određene tehničke nenamerne greške na samom računu?

Potom, postavlja se pitanje šta će se desiti u slučajevima naknadno odobrenih rabata ili knjižnih odobrenja, u smislu fiskalizacije? Isto tako postavlja se pitanje, da li će ovim rešenjima iz ovog zakona biti obveznici, recimo poljoprivredni proizvođači koji svoje proizvode prodaju na pijacama, možda neko ko se bavi uslugom preseljena, taksi vozači koji imaju samo jedno vozilo itd?

Ne sumnjam da ćete ova ali i druga sporna pitanja koja se mogu javiti uspešno rešiti, imajući u vidu vaše znanje, vaše iskrene motive, izuzetnu posvećenost ali i tim koji vas okružuje i koji zaista svaki put i iznova pokazuje rezultate, ne samo u oblasti finansija, jer se rezultati iz finansija prelivaju, da li je tako, i na same rezultate države.

Hvala vam na tome. Hvala vam i što ste toliko često sa nama, što ste na raspolaganju ne samo predstavnicima državnih organa, predstavnicima lokalnih samouprava nego i svim građanima Republike Srbije.

Iskrenog mišljenja, bez namere da vam podilazim, da možete biti zaista primer za mnoge vaše kolege. Još jednom veliko hvala na tome, a ovako pozitivne primere akta koji donose samo dobrobiti za našu zemlju, mi kao poslanici ne možemo ništa drugo nego apsolutno podržati u Danu za glasanje. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.