Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, danas se pred nama nalazi set zakona koji je svaki bitan i nosi sa sobom određenu težinu, a kako se ne bi ponavljao sa prethodnim govornicima, ja ću govoriti o zakonu koji se odnosi na povećanje pretplate za javni medijski servis i drugi zakon, Predlog zakona o izmeni Zakona o eksproprijaciji o izdavanju građevinske dozvole za projekat i u sklopu projekta Beograd na vodi.

Kada pričamo o javnom medijskom servisu i ovom povećanju naknade od 44 dinara, složiću se da je to opravdano i mislim da su kolege koje su pre mene diskutovale jako dobro to obrazložili.

Međutim, ono na šta moramo da se osvrnemo je i činjenica o kojoj građani diskutuju već neko vreme, nešto o čemu se priča proteklih mesec dana, a to je činjenica da 50% građana Srbije što se tiče sporta nije bilo u prilici da na tom RTS gleda odlučujuću utakmicu naše fudbalske reprezentacije za odlazak na Evropsko prvenstveno. Ono što posebno iritira građane jeste činjenica da jedini kanal na kome ste tu utakmicu mogli da gledate jeste kanal koji pripada Junajted grupi i u vezi je sa onim pitanjem koji je postavila moja koleginica Sandra Božić.

Dakle, građani danas i tokom ove sednice postavljaju otvoreno pitanje. Dakle, utakmice nacionalnih selekcija mora da prenosi televizija sa nacionalnom frekvencijom, što svakako ti mediji nisu.

Postavlja se pitanje da li ćemo opet doći u situaciju da u martu, kada startuju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu, u Kataru 2022. godine, opet mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa imaju jedini i ekskluzivno pravo da prenose te utakmice, dok će se 50% građana dovijati ili slušati na radiju te prenose. To je nešto o čemu se mora razmisliti, diskutovati. Daleko od toga da bilo ko od nas želi da se meša u uređivačku politiku ili da kreira program RTS, ali ovo je pitanje koje muči sve građane naše zemlje i ja sam u ime njih danas postavio ovo pitanje, ne bi li znali šta nas to očekuje u narednom periodu.

Kad smo već kod sporta i kad smo već kod fudbala, danas se desila jedna jako lepa stvar za našu zemlju. U Inđiji, neko je to pomenuo, postavljen je kamen temeljac za fabriku guma "Tojo tajers". Vrednost investicije je 328 miliona evra. Očekuje se da će ta fabrika zaposliti između 500 i 600 ljudi. Međutim, za određene medije, posebno portale pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa to nije vest. Vest je da je polaganju kamena temeljca prisustvovao Dragan Stojković Piksi, i taj čovek je od pre nekoliko sati predmet užasne kampanje, gde se taj čovek provlači kroz blato, satanizuju ga i već je postao bot Aleksandra Vučića, SNS, već ga ismevaju i tako brzo se zaboravilo sve što je taj čovek uradio za našu zemlju kao fudbaler.

Da se razumemo. Nisam navijač, niti podržavam klubove za koje Dragan Stojković Piksi igrao, navijam za partizan, ali ovde se radi o nečem drugom. Dakle, svaki drugi sportista, glumac, umetnik, bilo ko ko samo uradi nešto dobro za našu zemlju odmah je predmet satanizacije i odmah je predmet užasnih napada samo zato što je prisustvovao projektu ili otvaranju projekta koji je od državnog značaja.

Za ljude koji ne znaju, Dragan Stojković Piksi je 13 godina proveo u Japanu, tamo je živa legenda, pa je sasvim i logično i moramo biti ponosni na to što je on danas prisustvovao polaganju kamena temeljca jedne japanske firme.

Neverovatno je da je dovoljno da takvog čoveka satanizujete samo zato što je ponosan na nešto što naša zemlja radi i sprovodi. Pitam se samo da li će sada elita ili onaj deo elite koji se uvek oglašava sada stati u odbranu tog čoveka?

Što se tiče Zakona o eksproprijaciji i izdavanju građevinske dozvole za „Beograd na vodi“, mislim da je to tema koja je od opšteg značaja ne samo za ljude koji žive u Beogradu, već za sve građane Srbije.

Neko je od mojih prethodnih kolega govorio o tome sa kakvim problemima ste se svi, pre svega vi gospodine ministre, tada ste bili i gradonačelnik, suočili kada smo krenuli u taj projekat.

Sećam se 2012. godine, kada je dolazio i gospodin Rudolf Đulijani, kada je sve to bilo samo ideja, sećam se da su tada mnogi to osporavali, govorili da se taj projekat nikada neće realizovati. Taj projekat su napadali svi samo zato što su oni bili nesposobni da spuste Beograd na reke i da naprave nešto kao što je „Beograd na vodi“.

Da niko od nas ne laže, ne izmišlja govori i činjenica da je bivši gradonačelnik jedan od najoštrijih kritičara ovog projekta, 2009. godine 12 marta u Kanu predstavio maketu „Beograda na vodi“, samo što se to tada zvalo „Grad na vodi“ i obećavao je kako će on to završiti za vreme svog mandata i to mu je tada bio idealan projekat. Međutim, kako su se stvari menjale, tako je i on menjao svoju priču i nikada više o tome nije govorio.

Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da kada je njemu odgovaralo i kada je on mislio da mu to može doneti neki politički poen, 2013. godine Dragan Đilas je izjavio - „Beograd na vodi“ i metro promeniće sliku grada. Dakle, 2013. kada je mislio da može sebi da obezbedi neki bolji politički status ili politički poen, on je taj projekat podržao.

Interesantno je da je pominjao i metro, ali ne prvi put, već deseti, jer je metro građanima Beograda i građanima Srbije obećavao i 2008. i 2010. i 2012. godine, ali nikada ništa na tom polju nije uradio.

Ovde vidite koliko su napadi na „Beograd na vodi“ licemerni i koliko je cela ta kampanja koja se vodila protiv ovog državnog projekta unapred bila smišljena i pripremana. Da paradoks bude još veći i da se kompletira cela lažna slika, koju su pravili, potrudio se 2018. godine kada je u kampanji izjavio da „Beograd na vodi“ nikada neće ni biti završen.

Sada svi mi koji možemo odavde za nekih 20 minuta da dođemo do Sava promenade ili se spustimo do „Beograda na vodi“ treba da verujemo Draganu Đilasu ili da verujemo svojim sopstvenim očima?

Vi ste, gospodine ministre, lepo rekli, „Beograd na vodi“ ne predstavlja samo projekat u kome je trenutno zaposleno više od 2.000 ljudi na gradilištu koje je najveće u ovom delu Evrope.

„Beograd na vodi“ ne predstavlja samo to, „Beograd na vodi“ predstavlja komplet novu sliku i Beograda i Srbije.

Umesto groblja brodova, kao što možete videti, umesto napuštenih splavova koji su služili za okupljanje najgorih ljudi u ovom gradu, porušene barake koje su bile stecište zmija, pacova, u kome su se dešavale razne druge ružne stvari i napušteni vagoni koje niko nije hteo nikada da reguliše, uredi ili sredi.

Srpska napredna stranka je tada, još 2012. godine izašla sa hrabrim Projektom „Beograd na vodi“ i niko nam tada nije verovao, ljudi su to osporavali, podrška je bila čak ispod 20%. Kako radovi napreduju, kako taj projekat dobija svoje finalne obrise, podrška u narodu raste pa zato mesto svega onoga što ste malo pre videli možete videti velelepne objekte koji pokazuju sasvim drugu sliku i Beograda i Srbije.

Jedan od prethodnih kolega govornika je rekao da on dolazi iz Vrnjačke Banje, čini mi se, i da se oduševio kada je otišao prvi put na Sava promenadu.

Poštovani kolega, svako ko je dolazio van granica naše zemlje, prvo šta je želeo da vidi posle Kalemegdana, Narodnog muzeja koji je, gle čuda, bio zatvoren zbog njih više od decenije jeste bio i „Beograd na vodi“ i Sava promenada.

To je slika koju stvara SNS, koju realizujemo i to je slika gde jasno možete da vidite da obećanja koja damo da ih ispunjavamo.

Odgovornom politikom Aleksandara Vučića, koja je bila zasnovana na konkretnim rečima koje se sprovode u delo, danas imamo situaciju da možemo biti ponosni što svako ko dođe u našu zemlju pohvali taj projekat i što taj projekat simbolizuje u šta se naša zemlja i naš grad pretvara.

Ja kao poslanik SNS želim samo da pozovem sve poslanike da ove zakone podrže, jer ovi zakoni najbolje oslikavaju u kom smeru se mi krećemo kao zemlja, kao društvo i najbolje dokazuju da od Beograda i Srbije želimo da stvaramo mesto u kome naša deca, u kome generacije koje dolaze žele da žive. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu je jako bitan set zakona i kada pogledamo tačke dnevnog reda, vidimo među njima i nove zakone, kao što je Predlog zakona o digitalnoj imovini, a tu su i tačke koje se bave izmenama i dopunama već postojećih zakona koji će omogućiti efikasniju i svrsishodniju primenu istih.

Posebno bih se zadržao na trećoj tački dnevnog reda, koja se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Pokušaću da objasnim zbog čega je to bitno.

S obzirom da već postojećim navedenim zakonom nisu precizirane odredbe koje se odnose na isplatu akontacije obeštećenja, ovim izmenama i dopunama uređuje se dinamika isplate istih.

Naime, do današnjeg dana Agencija za restituciju je pravosnažno okončala oko 80% postupaka po zahtevu za vraćanje oduzete imovine u pogledu naturalne restitucije i oko 10% postupaka koji se tiču obeštećenja.

Naznačenim izmenama i dopunama ovog zakona stvoriće se uslovi da Vlada utvrdi koeficijent obeštećenja, a nakon toga će Agencija za restituciju započeti postupak donošenja rešenja o visini pomenutog obeštećenja koje će biti isplaćeno građanima ili u vidu obveznica ili isplatom u novcu.

Ovim izmenama i dopunama zakona se takođe omogućava planiranje tačnog iznosa finansijskih sredstava koja će biti opredeljena u narednim godinama i ta sredstva će se konkretno obezbediti iz budžeta Republike Srbije.

Značaj ovih mera ogleda se, pre svega, u tome što su vođene javnim interesom i omogućavaju ravnopravan tretman svih stranaka u postupku i ne sme se zanemariti i činjenica da će makroekonomska stabilnost Republike Srbije i privredni rast koji beleži naša zemlja i u budućnosti ostati stabilan i da će taj privredni rast i dalje nastaviti da kontinuirano raste.

Kao što je borba za bolju budućnost jedan od glavnih zadataka koje smo sebi postavili, zbog kog nam je ukazano poverenje građana, ne smemo zaboraviti neke greške iz prošlosti i na njima moramo učiti i truditi se da ih ispravimo.

Izmena ovog zakona nam baš to omogućuju. Omogućuju nam da ispravimo istorijsku nepravdu koja je u Srbiji učinjena nakon Drugog svetskog rata prisilnom nacionalizacijom imovine, ali pokazati da smo pravna država, jer, kao što znate, ovim izmenama i dopunama zakona ćemo zatvoriti jedan deo Poglavlja 23. u pregovorima sa EU, jer je jasno naznačeno da je jedan od izvora korupcije u Srbiji svakako restitucija.

Ovo ne treba da bude glavni i jedini razlog za donošenje izmena i dopuna ovog zakona, već treba da pokaže da smo na taj način odgovorni i odlučni da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom.

Ne mogu, a da u okviru ove teme ne pomenem Pribojsku banju, mesto iz koga dolazim. Pre svega, to se odnosi i tiče vraćanja imovine Eparhiji mileševske pre nekoliko godina, tačnije zemljišta i rehabilitacionog centra. Na taj način posle mnogo godina rešeni su imovinsko-pravni odnosi, banja je dobila svog vlasnika i krenulo se u adaptaciju i uređenje užeg centra.

Ovo pričam iz jednog prostog razloga, a to je da je Pribojska banja razvojna šansa i razvojni potencijal opštine Priboj, koji još uvek nije na adekvatan način i u punom obliku pušten u funkciju, ali je bitno da smo se pomerili sa mrtve tačke i da banju u budućnosti sasvim izvesno očekuju sve veća i veća ulaganja.

Tačno je, poštovane dame i gospodo, da je ovaj problem restitucije trebao i morao biti rešen još odavno. Istina je da je propuštena velika prilika dvehiljaditih godina da se reši ovo pitanje, kako je i obećavano. Međutim, neko je u to vreme odredio da je mnogo bitnije doneti Zakon o privatizaciji, a ne Zakon o denacionalizaciji imovine, iako su ta dva procesa trebala da idu jedan uz drugi i nisu nikako smeli ići odvojeno.

To je pored devastirane privrede i svega što nas je zadesilo u tim godinama dovelo do stvaranja pogodnog tla za razvoj koruptivnih aktivnosti kojima su najgrublje narušeni interesi kako građana Republike Srbije, tako i same Republike Srbije.

Mislim da je na nama da u budućnosti nastavimo da radimo i da, na žalost, ispravljamo tuđe greške i suočimo se sa problemima kao i uvek, ne gurajući ih pod tepih već moramo na ovaj način tražiti rešenja koja će zadovoljiti interese građana Srbije, kojima se isključivo i rukovodimo. Zbog svega toga i samim tim, sa zadovoljstvom ću u danu za glasanje podržati kako ovaj predlog zakona tako i ostale. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Nedović.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Zakon o fiskalizaciji podrazumeva suzbijanje sive ekonomije. Svaki fiskalni račun, da li su to dobra ili usluge, biće efikasnije sproveden putem interneta poreskoj upravi. Predloženi zakon otklanja nedostatke današnjeg modela, efikasnije se kontroliše isporuka dobara i pruženih usluga na malo, tako i primljenih avansa. Obveznik je u trenutku prometa na malo izdao fiskalni račun korišćenjem fiskalnog elektronskog uređaja koji je odobrila poreska uprava. Teret samog nepostojećeg uređaja i kupovinu novih preuzeće država, što je ušteda za naše obveznike. Početak primene zakona predviđen je 1. januara 2022. godine.

Moramo naglasiti da je od prve fiskalizacije prošlo 15 godina, da je ceo sistem zastareo, uočili su se razni nedostaci koji će u ovoj fiskalizaciji biti otklonjeni.

Svaki fiskalni račun mora biti potpisan elektronskim potpisom i on će se naći u bezbednosnom elementu koga izdaje poreska uprava, u kome će se naći i kripto zaštita, a sve u cilju suzbijanja sive ekonomije i bolje naplate poreza. Suzbijanje sive ekonomije je strateški cilj ove Vlade.

Svi znamo koliko su štetne posledice sive ekonomije na kvalitet života i koliko se privredni subjekti koji rade u skladu sa propisima osećaju pomalo iznevereno u odnosu na one koji rade u sivoj ekonomiji. U borbi protiv sive ekonomije država ne može da pobedi bez aktivnog učešća građana.

Posledice sive ekonomije su manji budžetski prihodi što prouzrokuje lošije javne usluge, kao što su obrazovanje, zdravstvo, policija, sudstvo, komunalne usluge. Plaćanjem poreza i PDV omogućava se izgradnja škola, obdaništa, unapređuje se zdravstveni sistem, socijalni sistem, infrastruktura i životni standard građana.

Samo ekonomski stabilna država sa dobrim poreskim sistemom i odgovornom Vladom može svojim građanima obezbediti bolju budućnost. Naša Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem brine o svojim građanima kada je najteže.

Sada kada ova pandemija ruši jake zdravstvene sisteme velikih zemalja, jedna mala Srbija u roku od četiri meseca pravi dve velike kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu, obezbeđuje najbolju opremu, najviše respiratora do sada, renovira bolnice u koje se nije ulagalo decenijama, brine o svakom ljudskom životu i, što je najvažnije, lečenje je za sve besplatno, što nije slučaj sa razvijenim zemljama Evropa.

Sada kada velike zemlje kupuju velike količine vakcina protiv Kovida-19 i prosto se utrkuju ko će više da kupi količina, ne razmišljajući o manjim zemljama i njihovim stanovnicima, predsednik Aleksandar Vučić obezbeđuje vakcine koje će biti potpuno besplatne za naše građane, a one i te kako koštaju i plaćaju se iz budžeta.

U ovoj ekonomskoj krizi koju je prouzrokovala pandemija korona virusa rade se autoputevi, rekonstruišu klinički centri, otvaraju nova radna mesta, gradi se 7.900 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a država je obezbedila 290 miliona evra, naravno, iz budžeta.

Što se tiče penzionera, država je obezbedila pomoć od 5.000 dinara, a koju će dobiti do kraja nedelje, i obećala povećanje penzija na početku 2021. godine. Kako penzionerima, tako i zaposlenima povećanje plata u zdravstvu, vojsci i javnom sektoru, naravno iz budžeta.

Neodgovorna politika može dovesti zemlju do bankrota, uništiti zdravstveni sistem, penzioni fond, uništiti vojsku i policiju, obrazovni sistem, uništiti svaki pogled u normalnu budućnost, a obezbediti sebi 619 miliona evra i za svog brata 34 stana, a ko zna koliko svojim kumovima, prijateljima. Građani Srbije su uvideli razliku, kaznili na izborima takvo vođenje države i dali svoj glas predsedniku i Vladi koja marljivo radi i stvara bolju budućnost i brine se o njima.

Država je pomogla privatnom sektoru davanjem minimalca za sve i sada pomaže zaposlenima u ugostiteljstvu, hotelijerima, turističkim agencijama, rent a kar agencijama. Negde oko 72.500 dobiće minimalac koji je država obezbedila iz budžeta.

Ne mogu, a da ne prokomentarišem retoriku veleizdajnika, retorike koja se svakodnevno koristi na N1 i NS, razne vrste uvreda upućene predsedniku Aleksandru Vučiću i najstrašnijim pretnjama upućenim njegovoj deci, i to se dozvoljava i ne osuđuje, prete našim kolegama poslanicima, novinarima, i to se prećutkuje, i to se smatra normalnim. Ako mi prokomentarišemo bilo čiju izjavu, to je pritisak na medije, ugrožava se sloboda govora. Sada pitam – ko je i kada branio ili se izvinio Nenadu Jezdiću koji je napadan i nazivan najpogrdnijim imenima samo zato što je govorio odlomke iz monodrame „Miloš Obrenović“ na otvaranju autoputa Miloš Veliki? Kao veliki čovek, kao što je veliki glumac, na to je samo izjavio: „Od srca se radujem narodnom uspehu i dobitku kroz taj autoput. To je put svih nas. Mi kao narod silnu dangubu napravismo da bismo se bavili ogovaranjem“.

Da li se neko izvinio velikim glumcima Mikiju Manojloviću, Lazi Ristovskom, Buletu Gonciću zbog brutalnih uvreda upućenih njima? Da li su oni umetnici ili su umetnici drugog reda, kao što i nas nazivaju građanima drugog reda? Da li se neko izvinio Željku Joksimoviću zbog najpogrdnijih uvreda samo zato što je izjavio da celog života čeka autoput do Valjeva ili je i on umetnik drugog reda?

Kao i moja poslanička grupa, ja ću glasati za sve predloge zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanika Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovani ministre Mali sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, jedino što licemeri željni vlasti mogu da zamere je da se Srbija zadužuje, ne pominjući da posle silnih grejs perioda i prolongiranja vraćanja upravo vraćamo skupe kredite koji su bili po 7,25%, koliko je bila obveznica 2011. godine. Danas se refinansira ista sa 1%. Sve to zapravo je posledica kredibiliteta zemlje koju upravo grade oni koji je vode.

U stvari, pozadina je da kritizeri i politikanti vide da sve funkcioniše i pored ove pošasti koja je zadesila svet. Nije lako kada se pogledate u ogledalo i kada vidite gubitnike i zaista treba da im je žao, jer imali su priliku da se pokažu, a nisu i narod ih je kaznio na izborima.

Ja volim narodne umotvorine, jer one su došle iskustvom i u njih ne treba sumnjati. Tako jedna od najgorih kletvi je upravo – Dabogda imao, pa nemao. Đilas je imao vreću bez dna gde je uzimao koliko je hteo i kad je hteo, ali sada više nema i naši građani mogu da uporede na sopstvenoj koži kako žive sada, a kako su živeli nekada.

Za razliku od nekada, sada Srbija ima budućnost.

Pred nama je dosta finansijskih zakona, jer uređenje finansija je ključno za ispunjenje svih obaveza i za nabavku svega potrebnog državi i njenim građanima. Kao i u svakoj kući, ništa drugačije, ova Vlada radi domaćinski i rezultati se vide. Do sada je važio Zakon o fiskalnim kasama od 2005. godine i s obzirom da je proteklo 15 godina i da je tehnologija značajno napredovala i da se promenila.

Borba protiv sive ekonomije je jedan od strateških ciljeva Vlade u cilju suzbijanja sive ekonomije i u cilju punjena budžeta.

Ovim zakonom stvaraju se uslovi za efikasniju kontrolu. Imamo široku podršku građana. Upravo i nagradna igra koju su inicirali Vlada i NALED je da probudi svest kod građana da svaki ne otkucan račun je u stvari umanjen budžet Republike Srbije, a zrno po zrno je pogača.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji je predložen u cilju sprečavanja nelegalnog rada fizičkih lica i rasterećenja privrednih subjekata, kao i povećavanje neoporezovanog dela iznosa zarada sa 16.300 na 18.300 mesečno. Cilj je smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni. Radni vek brzo prođe. Treba misliti šta će biti sa tim ljudima kada ostare. Rad na crno nikome ne donosi penziju, samo ekstra profit vlasnicima preduzeća. To država želi da spreči.

U ovom zakonu se precizira i prenos digitalne imovine, koja je inače precizirana u posebnom zakonu koji je takođe danas na dnevnom redu i o čemu je ovde bilo reči, a predviđeno je i oslobađanje poreza za obveznike koji od prodaje digitalne imovine ulože u osnovni kapital privrednih društava.

Pošto se u ovoj oblasti vrti ogroman novac, ovo je jedan od načina da se povećaju investicije.

Šta privlači još investicije? Svakako privlači predsednik Srbije njegovim ugledom u svetu i poverenje koje je stekao, jer data reč neće biti pogažena, kao i stabilan kurs dinara.

Kada smo makro ekonomski stabilni, onda su nam na raspolaganju i niže kamatne stope i prosto se finansijeri utrkuju ko će da da bolji plasman.

Samo par godina pre su se smejali našem predsedniku kada je pominjao četvrtu industrijsku revoluciju. Sada vidimo da je to stvarnost. Mi imamo pametne mlade ljude, puno stručnjaka iz IT oblasti i sve više investicija. Ovo je jedan od načina i da ih pridobijemo.

Naš geostrateški položaj je mnogima interesantan, jer smo na granici istoka i zapada, na Balkanskom poluostrvu i glavna kopnena transverzala sa Bliskim istokom.

Srbija razvija privatan sektor i po prvi put u našoj zemlji zarade zaposlenih u privatnom sektoru premašuju zarade iz državnog budžeta.

Naši radnici su među najboljim radnicima na zapadu. Oni, naravno, hoće i da zarade i to je potpuno prirodno.

Mnogo vremena je uzalud bačeno. Bili smo prepušteni lošim kormilarima i nije im bilo važno da plovimo mirnim vodama, da radimo na imidžu zemlje, da radimo na našim brendovima, ali im je bilo važno da se što brže i što više obogate, a onda sa tim bogatstvom da potplaćuju i podmićuju.

Nije samo Đilas, ima mnogo onih koje niko ne pominje i koji su kao eksperti ekspertski maznuli lovu i sada uživaju u nekim institucijama, upravnim odborima, nadzornim odborima, bankama.

Na dobrom smo putu, ali mora još puno da se radi, posebno kod jačanja nezavisnih institucija, naročito pravosuđa, jer na šta ličimo kao država ako policija hapsi, a sudstvo pušta kriminalce? Za to je potrebna politička volja, ali i hrabrost, jer se često ima posla sa vrlo opasnim ljudima.

Završiću svoje izlaganje citirajući Ivu Andrića: „Samo se radom ili hrabrošću može postići ugled među ljudima. Ne prisilite ih da vas vole i nagrade, ali svakako da vas cene i poštuju. Naravno da je rad bolje i sigurnije sredstvo, jer hrabrost nije od prirode svakog dana, a osim toga za nju se pruža i ređe prilika. Govorim ovde o unutrašnjem zadovoljstvu koje čovek ima od dobro svršenog posla, koje svakako vredi i više od svih nagrada i priznanja ljudskih.“

Ja bih dodala apropo ovome – naše zadovoljstvo je da smo na putu uspeha i da našim očima vidimo kako Srbija napreduje, kako Srbija jača i to je nemerljivo zadovoljstvo koje se ne može kupiti nikakvim novcem. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Joksimović.

Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, želim ovom prilikom da se osvrnem na Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Predloženim izmenama omogućiće se realizacija ovog projekta zbog čega ću ja, naravno, glasati za ovaj zakon.

Što se tiče samog projekta, on je trenutno jedan od najvećih građevinskih projekata u Evropi, vredan 3,5 milijarde evra. Ovaj projekat je veoma važan jer omogućava otvaranje novih radnih mesta, angažovanje srpske građevinske industrije, rast privrede, jačanje ekonomije i povećanje turističkih potencijala Beograda i Srbije.

Takođe, ogroman posao je već napravljen time što je taj prostor raščišćen i što su ljudi koji su tamo živeli u nehumanim uslovima dobili adekvatan smeštaj. Prostor koji je godinama predstavljao ruglo Beograda danas izgleda veličanstveno, a tek će izgledati veličanstveno kada se ceo projekat završi.

"Beograd na vodi" svakim danom raste sve više i više, a kao što znate u toku je izgradnja kule "Beograd" koja će biti još jedan od simbola našeg glavnog grada.

Sa druge strane, moram da napomenem da je najgorem gradonačelniku u istoriji Beograda, Draganu Đilasu, smetao i smeta projekat "Beograd na vodi", ali mu nije smetao Miškovićev projekat "Grad na vodi", koji je 12. marta 2009. godine u Kanu promovisao kao tadašnji gradonačelnik.

Kada smo kod projekta "Beograd na vodi", želim da podsetim građane Beograda i Srbije da smo zahvaljujući odgovornoj politici i viziji Aleksandra Vučića u prethodnom periodu u Beogradu izgradili 20.000 metara kvadratnih najlepše pešačke zone u centru Beograda, asfaltirali 1.220 ulica, izgradili i rekonstruisali 436 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, izgradili pasarelu koja spaja Kalemegdan sa Savskim šetalištem, obnovili stotine fasada, rekonstruisali trg Slavija, trg Republike, Narodni muzej koji, podsetiću vas, je 15 godina bio zatvoren, Muzej savremene umetnosti koji je 10 godina bio zatvoren. Rekonstruisali smo i Cvetni trg, Kosančićev venac i Topličin venac.

Takođe, moram da napomenem da je ovo samo mali deo onoga što smo u prethodnom periodu uradili u Beogradu i da ćemo u narednom periodu nastaviti istim tempom. Isto tako, u toku je izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu, a krajem sledeće godine krećemo sa izgradnjom metroa.

Podsetiću vas da je Dragan Đilas od 2008. godine pa sve do 2013. godine obećavao početak izgradnje metroa koji naravno nikada nije ni počeo da gradi. Za razliku od njega, mi naša obećanja ispunjavamo i sledeće godine krećemo sa realizacijom ovog projekta.

Kada već pominjem najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda Dragana Đilasa, želim da podsetim građane Beograda i Srbije samo na neke njegove projekte. Recimo, projekat „Kuća Velikog brata“, gde je oteo parcelu od 2.000 kvadrata za potrebe uvođenja rijaliti programa u Srbiji na zemljištu koje je predviđeno da bude objekat za smeštaj dece, kulturnu zabavu i sportsko-rekreativnu namenu.

Takođe, projekat - podzemni kontejneri gde je na nameštenom tenderu bez bilo kakve studije i plana nabavio 1.800 podzemni kontejnera od firme „Blagojevica“, koja se bavila izradom kablova. Kontejneri su, kao što znate, ubrzo propali jer nisu bili vodonepropusni, niti su bili otporni na rđu, dok je firma koja je dobila ovaj posao ubrzo posle toga otišla u stečaj. Iako se firma koja je napravila kontejnere obavezala da iste i postavi, to se nije desilo, već je grad Beograd o svom trošku angažovao komunalna preduzeće „Gradsku čistoću“ i „Beograd put“ da ovaj posao završi.

Što se tiče kupovine španskih tramvaja, potpuno isti „Kaf tramvaji“ su u mađarskom Debrecinu koštali 1,8 miliona evra, dok ih je Beograd kupio za 2,2 miliona evra po komadu. Time je grad Beograd iste tramvaje platio 12 miliona evra više od realne cene i to bez ugovorenog servisiranja i rezervnih delova, zbog čega su morali jedan potpuno novi tramvaj da rastave i koriste ga za rezervne delove. Takođe, po nabavci tih tramvaja morali su i vanredno da seku stajalište javnog prevoza da bi ti tramvaji uopšte mogli i da se koriste.

Što se tiče replike „Terazija“ na Novom Beogradu, ova kula od karata nas je koštala 114 miliona dinara i za koju je dodatno plaćeno četiri miliona dinara godišnje za obezbeđenje, gde nije bilo žive duše. Replika nikada zvanično nije otvorena, niti je završena, a pored svega ovaj montažni objekat je nelegalno priključen na električnu mrežu.

Podsetiću vas i na Pazl grad na Voždovcu, koji je podignut bez lokacijske i građevinske dozvole na zemljištu Ministarstva odbrane, a vrlo brzo je izgubio svoju funkciju, jer su sve sprave predviđene za igranje dece delimično ili potpuno uništene, dok su zidovi išarani.

Što se tiče mosta na Adi, izgradnja mosta koštala je preko 400 miliona evra, iako je prvobitna projektovana cena iznosila 118 miliona evra. Samo u prvoj fazi izgradnje Đilasovim saradnicima isplaćeno je oko osam miliona evra na ime fiktivnih konsultantskih usluga. Novac se izvlačio preko grčke kompanije čiji je pravni zastupnik bio srpski državljanin Rajan Rajačić, blizak prijatelj gle čuda Đilasovog kuma, Dragana Ješića.

Takođe, grad Beograd je krajem 2011. godine platio dodatno devet miliona evara da bi most na Adi bio završen pre roka i svečano otvoren za doček 2012. godine kako bi ga Dragan Đilas koristio za novogodišnju promociju, odnosno u svrhu predizborne kampanje 2012. godine.

Da ne dužim dalje, mogao bih do sutra da pričam o uspešnim projektima Dragana Đilasa, kojima je građane Beograda zavio u crno, ali ću iskoristiti priliku da ga pozovem da prestane da se krije iza svojih medija, da se vrati u gradski parlament od kojeg beži ko đavo od krsta i objasni građanima Beograda i Srbije kako je moguće da od 2007. godine, kada je postao ministar i kada je prijavio da od imovine ima samo ženinu kuću, automobil iz 2003. godine i 74 hiljade evra ušteđevine, dođe do toga da 2016. godine samo u nekretninama ima 25 miliona evra, dok njegov brat Gojko Đilas ima 35 nekretnina vrednih preko pet miliona evra, mada sam siguran da je građanima, kako Beograda, tako i Srbije apsolutno sve jasno.