Zahvaljujem.

Narodni poslanik Nikola Radosavljević.

Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ekonomske mere i razni podsticaji Vlade Republike Srbije od važnog su značaja za sve privredne subjekte, a posebno za privatni sektor.

Vlada Republike Srbije počela je sa isplatom minimalne zarade u granama privrede koje su najteže pogođene usled ove pandemije – turizam, ugostiteljastvo i hotelijerstvo. Odvojeno je oko dve milijarde dinara za oko 72.500 zaposlenih radnika upravo u ovim sektorima.

Najbitnije je da se sačuvaju radna mesta i da se sačuva likvidnost. Dokaz da Vlada Republike Srbije brine o privatnom sektoru je i ove pred nama, pred narodnim poslanicima, u vidu Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. On se upravo odnosi na podsticaj privatnom sektoru u vidu olakšica i povraćaja sredstava koja se izdvajaju za obavezno socijalno osiguranje i za doprinose.

Podsećam građane Republike Srbije da su svim zaposlenima u malim i srednjim firmama, u preduzetničkim radnjama ove godine isplaćene po tri minimalne zarade i po dve minimalne zarade u procentu od 60% minimalne zarade.

U toku je realizacija programa „Moja prva plata“ koji je pokrenula Vlada Republike Srbije radi podsticaja zapošljavanja i osposobljavanja mladih kadrova kojima će to biti prvi posao nakon završenih škola. Ovim programom će mnogi poslodavci lakše doći do neophodnih kadrova, a priliku da steknu radno iskustvo i da se kasnije i zaposle imaće oko 10 hiljada mladih i za ovo je izdvojeno oko dve milijarde dinara.

Ako se na ovakav program nadovežu izmene i dopune Zakona o doprinosimaza obavezno socijalno osiguranje trasirali smo odličan put pomoći privatnom sektoru. Razlog za donošenje ovakvog zakona je novo zapošljavanje, privredni rast, povoljnije privređivanje i smanjenje troškova privrednih subjekata.

Suštinski, i ovim zakonima izmenama i dopunama produžavamo period postojećih olakšica do kraja 2021. godine kada se očekuje i povećanje broja poslodavaca koji će koristiti ove olakšice koje se odnose na povraćaj plaćenih doprinosa i plaćeno socijalno osiguranje i to od 65% do 75% za poslodavce u privatnom sektoru koji zaposle novog radnika.

Očekuje se da će ovim zakonom na osnovu povraćaja sredstava finansirati u privatni sektor oko šest milijardi dinara. Poslodavac ima pravo na povraćaj sredstava od 65% u slučaju kada zaposli jednog radnika najmanje, a najviše devet radnika, od 70% kada zaposli najmanje 10 radnika, a najviše 99 i 75% procenata kada zasnuje radni odnos sa više od 100 radnika.

Svi oni koji imaju ili su imali do sada dodirnih tačaka sa privatnim sektorom znaju od kolikog je značaja za poslodavce ovakva mera čime će se lakše doći do odluke da se angažuje nova radna snaga kako bi napredovali i ostvarili svoj rast. Ova mera se odnosi i na one koji tek kreću sa radom, nove poslodavce, odnosno novonastala privredna društva.

Gospodine ministre, mislim i smatram da u nekom budućem vremenu, i zbog današnje novonastale situacije, ove olakšice mogu da budu i liberalnije, što se tiče određenih uslova, a koja imaju za cilj da spreče zloupotrebu. To se odnosi u delu da li je poslodavac u određenom vremenskom periodu, predviđenim ovim zakonom, a do dana kada aplicira za olakšice, imao smanjenje broja radnika. Predložio bih da se ovaj period smanji na 12 meseci, tj. da se gleda od dana apliciranja unazad godinu dana.

Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo vodi dobru fiskalnu politiku. Želim da pohvalim sve dosadašnje ekonomske mere i pomoć našoj privredi.

Osvrnuo bih se na Fiskalni savet, koji sve vreme kritikuje mere Vlade Republike Srbije u vidu pomoći našim građanima i našoj privredi i želeo bih da znam da li su tako bili kritični i u vreme Borisa Tadića, kada je Srbija bila pred bankrotstvom.

Danas imamo najmanji pad BDP u Evropi, po projekciji MMF i Evropske komisije i kada očekujemo rast. Možemo samo da zahvalimo Vladi Republike Srbije na vrednom radu, na štednji i sprovođenju teških reformi.

Zato danas imamo i mogućnost da pomažemo građanima Republike Srbije, i dalje ćemo pomagati, i našu privredu i naše građane. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, analizom predloženih zakona vidimo da Vlada Srbije nastavlja smerom razvoja, širenja i rasta privrede i životnog standarda građana. Zato ću odmah na početku izlaganja reći da ću podržati sve predloge zakona.

Akcenat stavljam na izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala, zato što je najvažniji po pitanju ostvarenja statusa, rejtinga naše zemlje i ambijenta povoljnog za strane investitore.

Prošle godine se nakon dugo vremena Srbija ponovo vratila na međunarodno tržište kapitala. Ove godine Srbija je izašla na međunarodno finansijsko tržište i emitovala obveznicu od milijardu i 200 miliona dolara kako bi refinansirala najskuplju obveznicu, koja je emitovana 2011. godine i skupi dug zamenila mnogo jeftinijim. Ovo je najmanja kamatna stopa koju je naša zemlja ikada dobila na tržištu kapitala, čime su ostvarene dodatne uštede od oko 11 milijardi i 600 miliona dinara. I što je još važnije, učešće javnog duga ostaje ispod 60% BDP-a.

Zašto možemo reći da se ispunjavaju svi standardi razvijenog tržišta kapitala? Upravo zato što je izgubljeno poverenje stranih i domaćih investitora predstavljalo ključni problem na srpskom tržištu. Danas ne povećavamo javni dug, vraćamo kredite i vraćamo obveznice koje je neko drugi uzimao pre nas. Danas preduzeća dobijaju povoljnije kredite po mnogo nižim kamatnim stopama. Novac koji investiramo jesu konkretni projekti, projekti koji vode povećanju konkurentnosti, rastu ekonomije i privrede, doprinose finansijskoj stabilnosti. Danas smo ponosni na činjenicu da od svetskih finansijskih institucija dobijamo potvrde o ispravnoj ekonomskoj politici.

Strane direktne investicije u Srbiji nisu smanjene ni za vreme krize koju je izazvala pandemija korona virusom. To govori o poverenju koje strani investitori imaju u Srbiju i ekonomsku politiku koju vodimo. Zaključno sa septembrom, uložili su u našu zemlju milijardu i 800 miliona evra, a projekcija je da će do kraja godine to biti planiranih dve milijarde i 300 miliona evra.

Dakle, stabilnost dinara više nikoga ne brine. A pre samo nekoliko godina živeli smo u zemlji koja je bila na finansijskom dnu u svakom smislu ovih reči. Do sada je Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Vučićem, zaista pokazala veliku ozbiljnost i odgovornost. Svako obećanje je ispunjeno, od rasta plata i penzija do smanjenja nezaposlenosti na ispod 8% i povećanja životnog standarda.

Da podsetim da je 2013. godine nezaposlenost bila veća od 25%.

Pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom iznosiće čak 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra. Narodna banka Srbije juče je na vanrednoj sednici usvojila odluke kojima se omogućuje lakša otplata kredita dužnicima pogođenim pandemijom korona virusa.

Sve to pokazuje da Vlada vodi brigu o građanima i privredi, da vodi brigu o Srbiji, jer, svi smo mi deo Srbije.

Međutim, uprkos svim naporima i rezultatima koje ostvaruje ova Vlada, mi imamo one kojima smeta što nećemo dozvoliti da ovaj narod zaboravi nedela i pljačke, nedela tajkuna. Mi imamo opozicione ostatke upravo tih kriminalaca koji su oko sebe okupili lakoverne i pohlepne, koji pokušavaju da prikažu sebe žrtvom. Da, baš oni su se našli pogođeni istinom. Takvi pokušavaju da prikažu nas kao agresore, kao one koji napadaju. E, pa, gospodo, mogli ste da podignete Srbiju, mogli ste da gradite, a ne da kradete. Mogli ste da otvarate fabrike, nova radna mesta, da dižete plate i penzije, da jačate vojsku, policiju, zdravstvo, privredu. Ali niste. Imali ste šansu ali ste je propustili. Niko vam više ne veruje, pa ni vi sami između sebe ne verujete jedni drugima.

Zato prekinite da napadate jedinu ličnost koja je u proteklih 30-40 godina uradila toliko mnogo za Srbiju, predsednika Aleksandra Vučića.

Normalno je da postoje oni koji uspeh ne praštaju. Uvek je bilo tako. Ali, jedno su uvrede, a drugo je poziv na linč. Dovoljno je da se setimo 90-ih i kako smo živeli, pa kriminala 2000-ih, dok nije došlo do promene 2012. godine. U poslednjih nekoliko godina zaista osećamo da se život menja na bolje. Pokušali ste da izlazite na ulice, da pravite nered. Trudili ste se iz sve snage da razbijate, palite i uništavate, ali džaba vam je bilo, opet ste izgubili.

Stvarno je previše očekivati od nas da ćutimo, jer nećemo da ćutimo ni na uvrede ni na pretnje. Dosta je prozivanja svakoga ko se suprotstavi vama koji ste protiv Srbije i na prefinjen način glumite nezadovoljstvo. Naprotiv, vi radite samo za svoj džep, sa ciljem da uništite sve što se sa mukom stvorilo.

I nije tačno da se u parlamentu širi govor mržnje. Zar je mržnja govoriti istinu i tražiti pravdu? Zar je to nasilje? Da li je neko iz opozicionih medija kažnjen za poziv na linč za vešanje, na klanje, na silovanje? Mi se upravo borimo da ovaj narod čuje istinu, da je dobro zapamti. Zato mi smeta što, ponavljamo dokazane činjenice i baš me briga šta će reći Đilasovi i Šolakovi mediji. Ponoviću, normalno je da postoje oni koji uspeh ne praštaju, a mi idemo dalje i borićemo se za bolju Srbiju u kojoj se nećemo bojati budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milica Dačić, ali nismo u srodstvu.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre, a pre svih, uvaženi građani Srbije, Predlogom zakona o digitalnoj imovini, mi uređujemo oblast koja do sada nije bila predmet pravnog regulisanja i kojim digitalna imovina postaje zakonska kategorija.

Time stajemo u red ne tako velikog broja država koje su shvatile važnost pravne sigurnosti u ovoj oblasti i prvi smo u regionu koji smo pristupili i mirenju i usvajanju ovakvog jednog akta u Narodnoj skupštini.

Mnogo toga je urađeno na unapređenju poslovnog okruženja i stvaranju povoljnog privrednog ambijenta u prethodnih osam godina. Iz tog razloga danas imamo investitore koji ne odustaju od investicionog ulaganja u Srbiju uprkos pandemiji.

Situacija sa korona virusom je samo ubrzala proces digitalizacije društva i poslovanja, a digitalna imovina zauzima važno mesto u tom procesu. Mi ovim zakonom koji treba da bude temelj investicione sigurnosti i poverenja unapređujemo naše poslovno okruženje, unapređujemo tržište kapitala, pospešujemo razvoj privredne grane. Stvaramo i mogućnost za olakšano finansiranje inovativnih start-ap kompanija i malih i srednjih preduzeća.

Ono što je takođe veoma značajno sa gledišta pravnog sistema je da je ovo prvi korak ka usklađivanju faktičkog sa pravnim stanjem. Investicioni tokeni ili kripto-valute već dugi niz godina predstavljaju finansijski instrumente koji su pogodni za investicije. Iz tog razloga poseban institut, Predlogom ovog zakona, koji je unet u zakon, je institut belog papira koji svoju funkciju ostvaruje kroz postupak izdavanja imovine i ima karakteristike tačnosti, sveobuhvatnosti i istinitosti podataka o koji će se nalaziti u njemu.

Upravo te karakteristike mogu da ukažu da će u budućnosti ovaj institut zapravo predstavljati jednu formalnu ispravu. Mi na ovaj način blagovremeno povezujemo nove tehnologije i finansijske usluge. Posebno kada govorimo o sektoru informaciono komunikacionih tehnologija, tehnološkom razvoju stvorena je, pogotovo prethodnih godina, određena infrastruktura koja može da pomogne pre svega mladim firmama tzv. start-apovima u njihovim prvim početnim koracima. Pri tom mislim na one projekte koji su završeni i u ovoj godini uprkos pandemiji, kao što je otvaranje Naučno tehnološkog parka u Nišu, kao što je otvaranje Naučno tehnološkog parka u Novom Sadu.

Ono što želim posebno da istaknem i da se zahvalim, a to je poštovani ministre, odluka iz decembra meseca prošle godine, dakle 2019. godine o kupovini zgrade za potrebe Naučno tehnološkog parka u Čačku koji im je, dakle i moj grad, dobio jedan prostor kakav zaslužuje jedna ovakva investicija. Taj prostor smo otvorili u junu mesecu, u prisustvu Aleksandra Vučića i Ane Brnabić i moram da kažem da sam se osećala ponosno na činjenicu da su se prvi put u istoriji moga grada na istom mestu u isto vreme pojavili i predsednik moje zemlje i premijer moje zemlje.

Posebno je bitno što smo na prethodnoj sednici videli da je budžetom za 2021. godinu, da su opredeljena sredstva za finansiranje ovih institucija. Razvoj ovih institucija je izuzetno bitan za privredu, za nauku, za tehnološki razvoj, ali i po mom mišljenju za jednu jako bitnu i značajnu temu, a to je zadržavanje mladih i visokoobrazovanih kadrova u našoj zemlji koji je upravo ovakvim ulaganjima i omogućen.

To je tema koja je bila aktuelna i nekih prethodnih nedelja s obzirom da imamo i onu stranu koja taj odlazak podstiče. Smatram da je mnogo toga urađeno za mlade ljude u Srbiji odgovornom i državničkom politikom Aleksandra Vučića, što se vidi i po procentu zastupljenosti mlađe populacije u parlamentu.

Krug ovakvih velikih ulaganja završavamo u ovoj godini, 18. decembra otvaranjem Data centra u Kragujevcu i pokazatelj koliko je ta ustanova takođe značajna je dolazak američke tehnološke kompanije u Kragujevac „ABM“ koja će ovim postati, dakle prvi komercijalni korisnik ovog centra.

Slažem se da je ponekad nemoguće objasniti o ljudima koji u 21. veku imaju probleme i sa kanalizacijom i sa vodosnabdevanjem, potrebu da se uloži u društvo zasnovano na znanju, inovacijama i tehnološkom razvoju, ali isto tako sam mišljenja da treba na vreme krenuti sa ovim ulaganjima kako ne bismo jednog dana došli u situaciju da nas naša deca pominju po tome da nismo na vreme započeli ovakve stvari.

Sa druge strane investicionim planom „Srbija 2020-2025“ predviđena su sredstva i za rešavanje ovih problema. Osvrnula bih se još na izmene i dopune Zakona o javnoj svojini. Prva izmena u ovom zakonu tiče se ograničenja važenja procene tržišne vrednosti nepokretnosti na dve godine, zato što je inače uočeno da se poslednjih godina ubrzano menjaju tržišne vrednosti nepokretnosti. Primećeno je dakle, da cene kvadrata posebno u velikim gradovima rastu.

To je još jedan pokazatelj ekonomskog napretka Srbije. Druga izmena tiče se produženja roka kako bi autonomne pokrajine lokalne samouprave i javna preduzeća mogle produžiti rok za upis prava javne svojine na nepokretnostima do 2021. godine.

Nemam informaciju za celu državu, ali ako je pokazatelj primer moje lokalne samouprave, dakle grada Čačka, ovaj posao je završen otprilike u nekom procentu od 90% i vrlo brzo će, sigurna sam, biti završen i u svim lokalnim samoupravama s obzirom da trpi usled posledica pandemije.

Za kraj, drago mi je i što sam i kroz ove dve teme dobila priliku da još jednom ukažem na stvaralačku i odgovornu politiku Aleksandra Vučića. Naime, lokacija na kojoj se nalazi, sada nalazi Naučno tehnološki park Čačak je lokacije bivše fabrike "CER", čuvene čačanske firme koja je privatizovana 2009. godine. Dakle, koliko se situacija u zemlji promenila, vidi se po tome što je država deset godina kasnije pronašla sredstva i opravdani interes da deo ove lokacije vrati u državnu, odnosno javnu svojinu o kojoj upravo sada i govorim i da oživi ovu staru industrijsku zonu, baš kao što se to čini u svim krajevima Srbije.

Iz svih ovih razloga pozivam sve da u danu za glasanje glasaju za ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre sa saradnicom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set finansijskih zakona i ja ću reći da je njihov zajednički imenitelj to što svi zakoni odnose se na bolji život građana i bolje uslove poslovanja naše privrede.

Takođe, svi predloženi zakoni imaju u sebi i strateško opredeljenje politike SNS, a to je borba protiv sive ekonomije, borba protiv terorizma, borba protiv korupcije, ali naravno i vrlo važan paket podrške privrednim subjektima kako bi došlo do novog zapošljavanja i kako bi privredni subjekti u pandemiji koja je zahvatila čitav svet, pa i našu zemlju, ostali na zdravim nogama i mogli i dalje da dobijaju podsticaje i dalje zapošljavaju nove radnike, i u tom smislu da ekonomski jačaju našu zemlju.

Srbija je danas ekonomski stabilna zemlja. Srbija je danas bezbedna i sigurna zemlja. Srbija je danas prva zemlja u Evropi po ekonomskom napretku, odnosno po ekonomskim pokazateljima, jer ima najmanji pad u Evropi u vreme pandemije kada su mnoge zemlje zabeležile jako velike padove u privrednom rastu, naša zemlja taj pad beleži od minus jedan posto. Takođe, predviđa se da će sledeće godine privredni rast biti 6% što će takođe biti jedan od najboljih u Evropi.

Ono na šta želim da skrenem pažnju, to je da od svih finansijskih zakona, dva zakona, a to je Zakon o fiskalizaciji i Zakon o digitalnoj imovini su dva potpuno nova zakona, sistemski nova zakona. Prvi zakon, njegov osnovni cilj je podrška privredi, podrška poreskoj upravi, ali i borba protiv sive ekonomije. Drugi zakon koji se odnosi na digitalnu imovinu, takođe je naš pionirski poduhvat i jedna smo među prvim zemljama u Evropi koja donosi ovaj zakon, jer više nepoznatih pružalaca digitalnih usluga ovim zakonom neće biti.

Sve se uvodi u legalne tokove, ali naravno, ovaj zakon je važan i sa aspekta jačanja IT sektora, jer informaciono-komunikacijska tehnologija i mladi ljudi koji se bave pružanjem ovih usluga i te kako njihov rad doprinosi rastu ukupnog BDP naše ekonomije.

Ono na šta želim da skrenem pažnju svih nas, to su izmene i dopune zakona koje se odnose o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Suština ovog zakona je da se produžava rok za podnošenje zahteva za eksproprijaciju na pet, na sedam godina i taj rok će isteći 15. aprila 2022. godine.

Zašto se osvrćem na izmene i dopune ovog zakona? Zato što projekat „Beograd na vodi“ nema samo značaj za grad Beograd, projekat „Beograd na vodi“ je projekat od velikog značaja za sve građane, za Republiku Srbiju i od velikog značaja za našu ukupnu ekonomiju.

Mnogi državnici imali su svoje snove da Beograd i Beograđane spuste na reku, još je Miloš veliki imao nameru da Beograd spusti na reku tako što će trgovce i zanatlije naseliti u priobalju reke Save. Nikome do Aleksandra Vučića nije pošlo za rukom da Beograd i Beograđane spusti na najlepši deo Beograda, a to je reka Sava.

Dragan Đilas je iza sebe ostavio na tom prostoru gde se danas gradi „Beograd na vodi“ običan smećarnik, olupine brodova, šine, zmije, pacove, vagone. Danas je to zahvaljujući politici Vlade, politici Aleksandra Vučića jedan od najlepših delova Beograda, odnosno taj deo Beograda je najlepši deo jugoistočne Evrope. U tom delu Beograda izgradio se tržni centar površine 300.000 metara kvadratnih, ali ono što je značajno tu će biti zaposleno 5.000 radnika. to su naši radnici koji će biti prijavljeni, čiji će se porezi i doprinosi, naravno, uplaćivati ovde i koji će ostvarivati sredstva za egzistenciju sebe i svojih porodica.

U Tržnom centru Galerija, koji je inače najveći i jedini na obali reke, on se nalazi na obali reke Save, najveći u ovom delu Evrope, biće i bioskopska sala koja će imati 1.700 mesta, nalazi se i 3.600 parking mesta.

Takođe, želim da naglasim da će sledeće godine biti završena Kula Beograd koja će biti simbol Novog Beograda, evropske i svetske metropole, biće visoka 167 metara, imaće 42 sprata i sijaće jednim modernim, lepim izgledom i davaće Beogradu duh jednog novog vremena.

Naravno da nijedan grad ne može biti konzerviran u tegli i da se ništa ne radi. Oni koji ništa ne rade su oni koji slede politiku Dragana Đilasa. On ništa nije radio za građane Srbije, on je radio sve isključivo samo u sopstvenom interesu i u interesu ličnog bogaćenja. To vreme je prošlo. Građani toj politici više ne veruju, jer oni nemaju ideju, oni samo imaju mržnju prema svemu što je napredno i prema svakom uspehu.

Aleksandar Vučić je verovao u svoje snove, verovao je u svoj rad, a i vi, gospodine ministre, ste jedan od tih koji ste tada bili entuzijasta i verovali ste u te snove. Ljudi koji veruju u svoje snove i rade, oni pobeđuju. Politika SNS, Aleksandra Vučića i ove Vlade je politika da Srbija bude pobednik u svakom mogućem smislu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa setom ovih poreskih zakona o kojima danas raspravljamo, Srbija sasvim sigurno korača u modernizaciju u svim oblastima. Ne bih sada da nabrajam i Zakon o digitalnoj imovini i druge zakone fiskalizacije, druge zakone, hteo bih nešto da kažem o Zakonu o tržištu kapitala.

Naime, Republika Srbija već 14 ili 15 godina, poseduje tržište kapitala, odnosno tržište hartije od vrednosti. Nedostatak ovog tržišta jeste bio taj što smo mi na tom tržištu kapitala, hartije od vrednosti, prodavali samo vlasničke hartije od vrednosti. To je bivši režim izmislio da bi mogao da preduzeća koja su bula u postupku privatizacije, gde bi jedan određen procenat zaposlenih u tom preduzeću dobio određenu količinu akcija, većinski vlasnik preko tržišta kapitala, odnosno, hartije od vrednosti, postao apsolutni vlasnik jednog privrednog društva.

Za vreme bivšeg režima to je bila jedina svrha postojanja tržišta kapitala hartije od vrednosti, nikakvu drugu svrhu nije imala. Čak i u onim najgorim vremenima Svetske ekonomske krize 2008. godine, za koju kažem opet i uvek ću ponavljati da je mala beba u odnosu na ekonomsku krizu koja je izazvana pandemijom kovida, naše tržište hartije od vrednosti nije se modernizovalo. Zatekli smo Komisiju za hartiju od vrednosti koje je jedno regulatorno telo u jednom potpunom haosu, u jednom nedostatku zakonske regulative, nedostatku ponašanja prema dobrim običajima i bilo je jako teško ponovo pokrenuti, na prvom mestu, rad Komisije za hartije od vrednosti, a onda i unaprediti rad Komisije.

Mogu da kažem da su tu postojali jako veliki otpori da danas se jedan ovakav predlog zakona nađe na dnevnom redu. Suština ovog izmena i dopuna Zakona jeste da nisu samo vlasničke hartije od vrednosti predmet rada tržišta hartije od vrednosti, već i dužničke, odnosno po prvi put na teritoriji Republike Srbije može malo pravno lice, mikro ili neko drugo da učestvuje na tržištu kapitala od vrednosti i da nabavlja sredstva, da li za investicije, da li za poboljšanje svoje aktivnosti koja mogu biti značajno jeftinija zavisno od njegovog boniteta, naravno, nego što su sredstva koja možete da dobijete poslovnih banaka.

Tu je razlog zašto je bivši režim u svakom trenutku pokušavao da zaustavi taj proces modernizacije našeg tržišta hartija od vrednosti, zato što su oni bili ti koji su radili isključivo u interesu poslovnih banaka i velikih finansijskih sistema. Setite se samo kako smo branili dinar od 2008. do 2012. godine. Prodavali smo devizne rezerve, prodali smo najmanje 5,5 milijardi evra deviznih rezervi. Da li smo odbranili kurs dinara? Nismo. Izgubio je polovinu svoje vrednosti, sa 78 dinara na 119,80 – 120, to je više od polovine. Zato što su finansijske institucije u daljem tekstu banke zbog enormno visokih kamata napravile jedan perpetuum mobile, jednu svojevrsnu, primarnu emisiju novca i sa viškom zarađenog novca kroz reketaške kamate otkupljivali su evre i iznosili van Srbije, na taj način izazivajući pad nacionalne valute, pad životnog standarda, pad operativnosti privrede u Srbiji.

Sve je to bivši režim znao, samo ništa nije preduzimao. Zato i nismo mogli da imamo jedno ovakvo tržište hartija od vrednosti, zato što ceo taj posao koje su banke i određeni finansijski špekulanti, pre svega mislim na neke velike kompanije, „Delta“ ili tako nešto, ne bi mogli da zgrću enormne količine ekstra profita uništavajući ne samo privredne subjekte, nego svakog građanina, svakog pojedinca, svako domaćinstvo u Srbiji.

Bivši režim je pravio štetu na nacionalnog nivou i svakako je dobro da konačno ako neko ima višak kapitala da učestvuje na berzama, jer i onako poslovne banke danas sa kamatnim stopama koje su jednake nuli, vidi sredstva i depozite po viđenju tako da je ovo jedno unapređenje koje u svakom slučaju može da dovede do toga da naši privredni subjekti dolaze do jeftinijeg novca, da se poveća konkurentnost između učesnika na finansijskom tržištu, a kad novac kao roba pojeftini i vaša privreda je daleko operativnija i daleko, daleko konkurentnija.

Što se tiče zakona koji je vezan za televizijsku pretplatu, jedna od zamerki Fiskalnog saveta je bila ta da u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu nema sredstava u budžetu Republike Srbije za funkcionisanje javnog servisa.

Nama ne treba javni servis koji nije to što bi trebalo da bude, a to je da ima određenu nezavisnost i samostalnost u svom radu, da nema pritisaka bilo koga na uređivačku politiku javnog servisa, a imali smo situaciju da ako bilo koji novinar, bilo koji urednik pokuša da nešto objektivno prenese ne samo preko javnog servisa, čak i preko privatnih televizijskih emitera, da odmah bude linčovan i satanizovan od strane Dragana Đilasa i bivšeg režima.

Znate šta, bivši režim je imao jako dobru taktiku. Nisu imali televizijsku pretplatu. Novac je javni servis dobijao iz budžeta Republike Srbije. Ako nisu dobri, ne slušaju Dragana Đilasa, neće ni dobiti novac. To je primarna posledica.

Sekundarna posledica jeste da, samim tim, naš javni servis nije poslovao po tržišnim uslovima. Ako sluša Dragana Đilasa dobijaće novac, a sekunde i vreme koje je predviđeno za EPP moći će da poklanja istom tom Draganu Đilasu, koji će kasnije da ga prodaje.

Evo kako je na jedan prilično perfidan način Dragan Đilas indirektno pljačkao građane Republike Srbije i sve će to da bude pokriveno odlukama upravnog odbora, nadležnih tela za upravu javnog servisa, da bi izbegao krivičnu odgovornost, ali činjenica jeste da su zbog dotacija iz budžeta Republike Srbije, RTS i RTV svoje sekunde za EPP poklanjali Đilasu koji je kasnije to prodavao korisnicima. Znači, jedna vrsta pljačke i zloupotrebe položaja.

Da stvar bude još zanimljivija, mi kao društvo, naravno, napredujemo, koliko god da to ovi pokušavaju da ospore, pa čak sad postavljaju pitanje kada je fiskalizacija u pitanju, da li ćemo imati internet, da li ćemo imati struje? Znate, šta god da pokušate da uradite nešto novo i ako treba da bude dobro, nailazićete na jedan određen otpor koji često nije zasnovan na nekim vrednostima koje su ispravne, a dešava se i da bude sa zlom namerom. Tako imamo i ovu priču oko fiskalizacije. Mislim da je to dobro. Mislim da je dobro da je što je god moguće više uredimo i olakšamo našim poreskim obveznicima da na što je moguće lakši i jeftiniji način izvršavaju svoje obaveze prema državi, ali da li znate šta se dešava kao posledica?

Evo, bilo je danas te priče oko frilensera. Đilasovi mediji su i njih predstavljali kao velike izvoznike na teritoriji Republike Srbije i da zbog toga treba da budu izuzeti od poreza na teritoriji Republike Srbije. Dobro, a šta ćemo sa onim koji plaćaju porez? Znate, kada neko obavlja neku određenu delatnost, kad zarađuje novac, on plaća porez u svakoj zemlji. Neko kaže – pa, dobro, oni zarade nekoliko stotina evra za svoje članove porodica. Da, i onaj poljoprivredni proizvođač kome leđa pucaju po 12, 14 sati na suncu, takođe plaća porez i takođe zarađuje za svoju porodicu, tako da ne vidim zašto ne bi svi koji ostvaruju neki prihod plaćali te poreze.

Ponovo Đilasovi mediji provlače tu priču oko toga kako, eto, oni su se snašli, država im ništa nije omogućila, da ne nabrajam sve dalje, ali moram da postavim pitanje da li je zaista taj novac iz izvoza? Da li je to stvarno ostvareni izvozni prihod? Ja vam tvrdim da nije. Tvrdim da je novac odavde, sa teritorije Republike Srbije. To je novac koji su uplatili domaći privrednici za oglašavanje preko društvenih i socijalnih mreža. Nisu neki iz Amerike, iz Engleske ili sa bilo kog drugog mesta. Što bi neko ko nije prisutan na tržištu, plaćao reklamu na srpskom tržištu? Ne bi niko.

Od tih reklama, Gugl, Jutjub itd, koje su odavde, od naših privrednih subjekata uplaćene, vraća deo novca frilenserima, tako da ovde možemo pre da pričamo o uvozu, nego izvozu. Znate, uvek politički dobro zvuči kada kažete da neko nešto izvozi.

Kada smo tu priču otvorili i kada smo utvrdili da svako treba da plaća porez, ko obavlja neku delatnost, gospodine ministre, na desetine mojih prijatelja koji žive i rade u dijaspori pitali su me da li je tačno da će Republika Srbija da im uvede porez na njihove plate i zarade koje ostvaruju u inostranstvu. Postavio sam im pitanje – odakle vam to? Poslali su mi linkove baš opet sa Đilasovih medija, gde su citirali odredbe zakona, ne sve, nego samo one koji njima odgovaraju, da građani treba da plate porez koji žive i rade u inostranstvu.

Pazite, išli su toliko daleko i toliko bezobrazno da čak i tamo gde postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ako je poreska stopa manja u toj zemlji, da treba da plate razliku u Srbiji.

Znate, to su napisali. Da je neko drugi to protežirao, ajde da kažemo neznanje, da kažemo greška, ali to napišu Dragan Đilas i Šolak. Đilas i Šolak to napišu na svojim medijima, oni koji su majstori kako da prevare poreski sistem, da posluju ovde na teritoriji Republike Srbije, da ostvaruju prihode od preko 400 miliona evra, a da porez plaćaju Luksemburgu i znaju da niko ne može, pa čak ni oni, da budu dvostruko oporezovani. Ja mislim da je to jedan vrhunac bezobrazluka.

Mislim da bi u nekom narednom periodu, bez obzira da li je neko registrovan van teritorija Republike Srbije, ako obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije, da plati porez ili razliku ukoliko je registrovan u nekoj drugoj zemlji, jer ne možete novac da zarađujete ovde, a da porez plaćate drugima. To ne ide. To nigde ne postoji.

Konačno da tu dvojicu mangupa, barem što se poreskog dela, privedemo zakonu, izjednačimo njih zajedno sa svih ostalih osam miliona građana Republike Srbije, da plaćaju porez. Nadam se da će konačno i naše Republičko javno tužilaštvo i Više tužilaštvo u Beogradu da reaguju i na krivičnu prijavu Grada Beograda za sve one zloupotrebe, malverzacije, pranje para koje je sprovodio Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik Beograda.