Zahvaljujem.

Pošto su narodni poslanici postavljali pitanja, preostalo vreme za raspravu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ je nešto preko 120 minuta, tako da imate više nego dovoljno vremena za nastavak rasprave.

Pošto smo završili raspravu po amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.

Prelazimo na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podnela Vlada.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 3. amandman je podnela Vlada.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pre dva dana je u Inđiji položen kamen temeljac za izgradnju fabrike „Tojo Tajers“, japanskog investitora i to je najveća japanska investicija u Srbiji.

To je investicija čija je vrednost 382 miliona evra i koja će u Inđiji zaposliti preko 560 radnika i predsednik Vučić je izjavio da smo zaista u žestokoj konkurenciji uspeli da pobedimo i da dovedemo tu fabriku u Srbiju. Konkurenciji Poljske, grada Gdanjska i još nekih država. I to nije ništa čudno što smo pobedili, bar po mom nekom sudu, zato što smo u prethodnom periodu navikli da pobeđujemo.

Navikli smo da pobeđujemo što se tiče privlačenja stranih direktnih investicija. Navikli smo da pobeđujemo što se tiče stanja naših javnih finansija, našeg budžeta. Što se tiče smanjene nezaposlenosti, privrednog rasta, gde smo prvi u Evropi po prognozama za sledeću godinu, sve su to pobede i sve je to rezultat jedne odgovorne i ozbiljne politike koju državni vrh vodi.

Mislim da smo juče čuli dosta toga kada je reč o Sporazumu koji Srbija potpisuje sa Albanijom, a tiče se slobodnog prolaska građana obe države na graničnim prelazima. Ko je želeo da čuje, čuo je suštinu celog tog Sporazuma.

Ja sada ovde pitam sve vas, pitam sve građane Srbije, šta je to toliko čudno u tom Sporazumu i šta je to što toliko smeta svima, koja je to tačka tog sporazuma u kojoj se govori da Srbija ima težnje ka nekakvom imperijalizmu, da Srbija ima težnje ka stvaranju „velike Srbije“ ili Jugoslavije?

Tim Sporazumom se samo omogućava slobodan protok roba, usluga, kapitala i građana pomenutih zemalja. Zar to nije osnov i stub i onoga na čemu počiva EU? U čemu je tu problem? U čemu je problem „malog šengena“? U tome što želimo da sa našim komšijama iz regiona gradimo još bolje dobrosusedske odnose i da zajedno učestvujemo u rešavanju nekih problema, da se zajedno borimo, ako hoćete, i protiv korona virusa.

Mislim da nema tu nikakvih problema, suštinskih. Mislim da je tu najveći problem što jedna takva inicijativa i jedan takav predlog potiče od Srbije i konkretno predsednika, Aleksandra Vučića. Mislim da je to najveći problem. Mislim da je najveći problem svih njih što Srbija se tu ističe kao stožer regionalne saradnje, što je i logično, s obzirom da smo po broju stanovnika najmnogoljudnija država na prostoru bivše Jugoslavije i da svojim ekonomskim i finansijskim rezultatima pokazujemo da trebamo i moramo biti stožer.

Na tom putu primene tog „mini šengena“, pozvali smo i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Crna Gora, država koja je u prethodnom periodu promenila vlast koja je između ostalog zahvaljujući glasovima Srba iznedrila tu svoju slobodu i dovela novu vlast u Crnoj Gori.

Moram samo da podsetim sve one koji zaboravljaju da su tada predstavnici Srba u tom periodu koji je iza nas, predstavnici Srba hapšeni, da su njihove porodice hapšene, da su njihovi najbliži hapšeni, da su njihovi stanovi pretresani. Tada su bili dobri. Kada su trebali da okupe srpski narod oko sebe i da iznedre tu pobedu, tada su bili dobri. Sada se nazivaju svakakvim imenima i to je zaista nešto što je neprihvatljivo i nedopustivo. Mi želimo najbolje moguće odnose sa Crnom Gorom i nadam se da će nova Vlada imati razumevanja i da će raditi u tom pravcu.

Smeta mnogima i to što pomažemo naše sunarodnike širom regiona. Znate, kada je Srbija jaka, svakako su stanovništvo koje živi u Srbiji, koje živi van granica Srbije svakako da je i ono jako.

Znate, kada Srbija investira u Republiku Srpsku, kada investira u neke delove Federacije BiH, kao što su Drvar, Grahovo i Glamoč, kada pravi Srpsku kuću u Crnoj Gori, kada izdvaja nikad veća finansijska sredstva za svoje stanovništvo i za svoje sunarodnike na KiM, to nekome smeta. Smeta im iz razloga što Srbija na taj način pokazuje svoju snagu, pokazuje da je spremna, da je sposobna i da više nije na kolenima, da je jednostavno država koja je uspela da u okviru svojih granica najpre reši neke svoje probleme, a da samim tim nakon toga pomogne i svoje sunarodnike u regionu.

Tačno je da se sve promenilo. Promenili smo se mi pre svega i od paradigme neuspeha napravili smo paradigmu uspeha i nade da možemo da budemo još snažniji i bolji u budućnosti. I to je suština naše politike.

Ovih dana vidimo da se određeni delovi opozicije ujedinjuju oko nekih platformi i oko nekih predloga da će zajednički nastupiti na predstojećem dijalogu između vlasti i opozicije, što za mene nije ništa čudno, i ne treba nikog od nas da čudi, jer će se oni na kraju svi ujediniti, dogovoriti. Dogovoriće se i ujediniti samo sa jednim ciljem, jednom željom, a to je da pobede SNS i Aleksandra Vučića. Imaće na tom putu podršku i nekih evroparlamentaraca, imaće na tom putu podršku i svojih medija, imaće na tom putu podršku i regiona, ali neće imati samo jednu podršku, samo će im jedna podrška hvaliti, a to je podrška građana Srbije. Građana Srbije koji su rekli još 2012. godine šta misle o njima i poslali su ih u politički zaborav i istoriju, jer pamti ovaj narod kako je živeo do 2012. godine, kako se živelo, kolika je nezaposlenost bila, u kom stanju su nam bile javne finansije, kakav smo međunarodni ugled tada imali i još mnogo, mnogo stvari.

Gospodine ministre, zaista želeo vama da se zahvalim što ste svih ovih dana bili ovde sa nama, što ste predstavili na najbolji mogući način i budžet koji smo doneli i sve ove zakone i što se imali sluha da nas saslušate, da čujete sva naša pitanja i da nam odgovorite. Zaista ste pokazali jedan odgovoran i pravi odnos prema narodnim poslanicima ovde i prema ovom visokom domu uopšte.

Želeo bih takođe da vam čestitam još jednom na svim rezultatima koje ste ostvarili u prethodnom periodu, jer znate ova kriza koja je globalna kriza, koja je izazvana pandemijom korona virusa u celom svetu je ostavila posledice. Mi smo već za ovo godinu dana isplatiti četiri minimalne zarade svim privrednicima na taj način smo sačuvali radna mesta, pet. Danas, sutra će biti isplaćena pomoć penzionerima u vidu od 5.000 dinara. Nema potrebe da pričamo koliko to njima znači i zbog predstojećih praznika i svega. Očekuje nas i povećanje plata i penzija u narednoj godini. To su stvarno rezultati koji moraju biti poštovani i kojima se mora odati priznanje.

Želim da i u narednom periodu imate dovoljno znanja, energije i želje da Ministarstvo finansija vodite na najbolji mogući način i da nas sve zajedno očekuje mnogo uspeha u narednim godinama koje su pred nama. Hvala.

Hvala gospodine Srbljanoviću.
Vezano upravo za ove teme o kojima ste govorili vi sada, juče je u Narodnoj skupštini održana jedna, rekao bih, jako dobra sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu na kojoj je bilo upravo reči o ovim pitanjima i učestvovali su autentični politički predstavnici Srba iz regiona. Učestvovao je direktor Srpske kuće u Podgorici, o tome ste govorili i maločas u svom izlaganju, gospodin Mile Labudović, kao i predsednik Zajedničkog vijeća opština, gospodin Jeremić iz Vukovara, šef predstavništva Republike Srpske u Beogradu, gospodin Mlađen Cicović i svi oni su rekli, čini mi se, važne i vredne stvari koje nažalost, kako to obično biva sa onim sadržajima koji su afirmativni za našu državu i koji su pozitivni, nisu dobili previše prostora u mejnstrim medijima, jer ovde su izgleda dobri sadržaji, dobre vesti za medije nedovoljno atraktivni i nezanimljivi.
Šteta što je tako jer bilo je prilike da se čuje šta sve danas uspešno finansira Republika Srbija za potrebe našeg naroda u čitavom regionu. Ko zna, možda je medijima zasmetalo najviše što su sva trojica važnih prijatelja i kako je to rekao juče predsednik Odbora, suvišno je reći gostiju, jer i oni su ovde na svom terenu i u svojoj kući, naveli ta razlika odnosa zvanično je Srbija prema svojim sunarodnicima primetila se i osetila trenutkom kada je staranje o našoj državi preuzeo Aleksandar Vučić, odnosno kada je njegova politika dobila prostor da pokaže rezultat. To se i dogodilo.
Možda je to medijima smetalo i zbog toga se o tome nije juče previše čulo. Vidim da je u sali i predsednik Odbora. Možda i on danas bude želeo da neku reč podeli sa nama na tu temu.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragomir Karić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, profesore Orliću, dragi ministre, poštovani građani i drage kolege i koleginice, drago mi je da ovaj treći dan prolazi u jednoj korisnoj raspravi i da smo konačno među zemljama koje će koristiti kriptovalute u sledećim vremenima koja dolaze i koja su ispred nas.

I lično sam čestitao ministru, gospodinu Siniši, zato jer recimo zemlja kao što je Belorusija to već ima pet godina i zašto bi i mi bili neki izuzetak kada je to korisno i vuče napred čitavu privredu, ekonomiju, a pospešiće i ulaganja.

Što se tiče rasprava koja je bila o tom Malom Šengenu i potpisivanja sporazuma sa Albanijom, ja to u potpunosti podržavam jer je to izuzetno korisno i taj strah koji postoji od toga da će Srbija da dominira, pa Srbija mora da dominira, uvek je i dominirala i Srbija je bila jedina država na celom tom prostranstvu pre mnogo nego se pojavile nove države poput Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, čak i Albanije itd. Ne treba zaboraviti da je Srbija država iz 623. godine, iz Sedmog veka i Srbija moda da bude lokomotiva razvoja čitavog ovog regiona. Da li to nekome liči na onu bivšu Jugoslaviju to je druga stvar, ali mogu samo da kažem nešto – daj Bože da sve te države u ovom regionu postignu taj standard i taj život i prosperitet koji je bio nekada u onoj Jugoslaviji. Ja ću sa radošću dočekati jedan takav dan ako se to ostvari.

Velika prednost Srbije u odnosu na druge države u okruženju je njen lider, predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, od njega sve to počinje. Kako god da gledaju tzv. opozicionari koje spominjemo ovde svaki dan, ja ih praktično i ne vidim, a i kada razgovaram sa njima imam za njih uvek jedno isto pitanje – šta vi predlažete, šta vi imate novo da ponudite Srbiji. Nismo mi kao vladajuća većina ovde protiv bilo kojeg vašeg korisnog predloga. To samo nenormalan čovek bi odbio nešto korisno, pametno i nešto dobro za građane Republike Srbije.

Znači, nema ništa, osim što se traži smena predsednika Vučića i smena Vlade. To se može desiti i dogoditi samo isključivo voljom naroda, voljom birača, ne na ulici.

Ako se malo samo vratimo unazad, ne treba mnogo, da vidimo, reče pre moj uvaženi kolega Srba Filipović, kako su oni, eto, bili malo na vlasti i naneli su mnogo štete. Srba je mlad i ovde su svi poslanici, takoreći većinom mladi, ali ne treba zaboraviti 12 godina njihove vladavine, 12 godina opstrukcije, pljačke, kriminala, otimačine, drage kolege ne zaboravite, 12 godina, to je ogromno vreme.

Nama treba ovde 24 godine da ispravimo to što su oni za 12 godina uradili. Prvo, uništavanje finansijske infrastrukture, prodaja svih banaka u bescenje, prodaja svih nekretnina, najvećih preduzeća. Pazite, oni su se hvalili u to vreme, ministri i premijeri i Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i to G17, svi oni, hvalili su se da su prodali 5.000 preduzeća za 2.000.000.000 evra. Pet hiljada preduzeća!

Samo jedan „Mobtel“ kojeg je stvorio Bogoljub Karić, predsednik Pokreta snaga Srbije je prodat za 1.830.000.000 evra i, normalno, danas se ne zna gde su te pare, ko je s tim raspolagao, kako je raspolagao i neću nikada zaboraviti oglase ministra finansija u to vreme, gospodina Dinkića, da se svi prijave da dobiju po 1.000 evra. Zamislite kako je to bilo drsko sa strane te tadašnje vlasti.

I ako je neko opljačkao ovu državu, nisu je opljačkali nikakvi oligarsi, nego je opljačkala dvanaestogodišnja vlast, tzv. demokratska vlast. Znači, tu nije bilo nikakve demokratije.

O njima se piše i mogu da se napišu čitavi romani, jer takvu pljačku, surovu privatizaciju niko nije sproveo nigde ni u jednoj zemlji kao što su oni to uradili u ovoj našoj Srbiji.

Srbija je danas otvorena zemlja. Imamo svakodnevno istupanje našeg predsednika i pružanje ruke svim partnerima, svim susedima. Normalno, ja mislim da predsednik Vučić izgleda će morati da njima traži i investitore. Jer, recimo, Bosna je smatrala, Bosna i Hercegovina, da je dovoljno što njihova vodeća partija u bošnjačkom establišmentu ima odlične odnose sa Turskom i Turci će pohrliti po toj nekoj verskoj osnovi da tamo ulažu. Zaboravljaju da novac i pare idu tamo gde mogu da se oplode i da je to najvažnije, da je najvažnije to što je ovde stvorena takva investiciona klima da svi rado dolaze i svi ulažu.

Ima još nešto mnogo važnije, u Srbiji, pored investicione klime ne treba zaboraviti da Srbija ima ljude, ima ljudske resurse, ima obrazovane ljude, ima sposobnu radničku klasu i ljudi dolaze tamo gde će neko moći da to i implementira, ne samo da uloži novac.

Druga stvar, kako je moguće da za 12 godina, 12 godina vlasti njihove, od 2000. do 2012. godine nije izgrađen jedan tunel, jedan most, jedan kilometar autoputeva. Mi danas imamo od 2012. godine do danas 360km autoputeva, mostova, tunela i da ne kažem stotine, stotine fabrika. Ja ne smem da zamislim da je na čelu ove države neko drugi, neko iz tog vremena.

Moram iskreno da pohvalim i predsednika koji je tako brzo ušao u suštinu svih privredno-ekonomskih finansijskih problema i da je napravio odličan tim. Dovoljno je samo kad imamo u vidu kakve su kamate bile na te kredite, a kakve danas imamo kamate na te kredite, tako da sam tu izuzetno zahvalan i ministru finansija i uopšte vašem timu i delu Vlade.

Normalno, ne treba da se uljuljkate, da se uspavate, uvek može bolje. Uvek može bolje, uvek može više i mi smo tu upravo zbog toga da vas napomenemo da sve ovo što radite je dosta dobro, ali može, normalno, i mnogo bolje.

Kad je u pitanju saradnja sa Kinom, sa Rusijom i primedbe Evropske unije, partnera iz EU, partnera preko okeana, pa, izvinite, mi smo spremni sa vama da radimo. Mi smo spremni da prihvatimo vaše milijarde ovde i da ih realizujemo vrlo transparentno i korisno na dobrobit čitavog ovog okruženja. Jer ako Srbija ima dobru železnicu, dobre autoputeve, dobre fabrike, pa, molim vas, onda to više nije nikakav problem.

Ako mi rastemo, ako mi napredujemo, čitav ovaj region će da napreduje i neminovno je da će doći do formiranja tog Malog Šengena. Lično, što se tiče EU, voleo bih da smo tamo, jer smo vrlo sposoban narod i mi bi podigli nivo privrednog razvoja, ekonomskog razvoja čitave EU. To bi bila jedna utakmica gde bi Srbija bila kotirana vrlo visoko, bez obzira na prednosti koje su oni stekli za ovih 25 godina.

U svakom slučaju, tu sam pesimista što se tiče našeg primanja u EU. Nešto u to ne verujem i zato pozdravljam ideju predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića za stvaranje Mini Šengena. Kazaćemo da smo mi ovde balkanski tigar u svim pravcima, ne samo u ekonomskim, finansijskim, naprotiv imamo šta da kažemo, imamo šta da preporučimo, jer ako mi imamo takav broj turista to je dokaz da je zemlja Srbija, zemlja koju žele da posete i zemlja u kojoj se ulaže i u ovoj pandemiji.

Rusija i Kina kao strateški partneri Srbije su izuzetno važni za razvoj čitavog dela Evropa, ne samo Srbije. Ako se u Srbiji grade takve fabrike, ako se grade takvi mostovi, železničke pruge, brze pruge. To je sve korisno za čitavu Evropu. Sutra, prekosutra ćemo nam iz Budimpešte iz Soluna trebali pet sati železnicom. To je fenomenalno. To je ono što Srbiju vuče napred. I normalno, zapošljavanje.

Srbija dolazi u jednu fazu kada joj nedostaju radnici. Nasledili smo 27% nazaposlenosti, to je došlo sada do 7,8%. Znači, praktično u Srbiji se dešava sledeća situacija. Ne radi samo onaj ko bira posao i ko smatra da mu treba nešto bolje i to će vreme proći. Optimista sam. Pozdravljam odluku Vlade da se da pravo svim javnim preduzećima, ministarstvima, svima da od tih vremenom zaposlenih ljudi koji su na određeno vreme, da mogu sami da odluče da 70% prime ljudi.

To je neophodno, verujte mi. Odlaze ti kadrovi, a stvoriti nove to nije lako. Prema tome, ta odluka je vrlo dobra i verujem da ćete znati da je iskoristite i prepoznate one ljude koji su tamo već po seda, osam, deset godina kao privremeno zaposleni ljudi po ugovoru da dobiju konačno stalni radni odnos, da mogu da planiraju dugoročno razvoj svojih porodica i svojih karijera.

Što se tiče diskriminacije, smatra da nigde niko nema veća prava u oblasti i manjina i obrazovanju i u zapošljavanju i u svemu nego što to Srbija ima. U Srbiji su ravnopravni. Šest jezika je u upotrebi ravnopravno. Meni lično ovde ništa ne smeta kada moje kolege Albanci, možete da pričate na albanskom i to je dobro, pričajte, zašto da ne. Ovde koji ne znaju imaju slušalice. Ja sam imao tu sreću da završim srednju školu Ali Keljmendi učiteljsku u Peći na albanskom jeziku, na albanskom jeziku sam završio srednju školu. Nije bilo nikakve diskriminacije.

Imali smo i gimnaziju i učiteljsku školu i srednju ekonomsku školu i školu učenika u privredi i višu komercijalnu školu na albanskom jeziku. Meni će biti drago kada god se vi obratite na svom jeziku, gospodine Šaip Kamberi. Imaćete aplauz uvek. Ne treba da se ustručavate, uvek govorite na svom jeziku. Znate, kako kada vi govorite na albanskom jeziku, to je za mene isto kao kada slušam ovde naše Srbe iz Krajine ili iz ne znam odakle koji govore jednim svojim akcentom. Meni je to simpatično. Koji govore ijekavski, ekavski, ikavski itd. To se odnosi i na braću Bošnjake. Nema diskriminacije. Meni ne smeta kada ti kažeš Sandžak. Možeš da govoriš to je tvoja stvar. Imamo to sve što se tiče toga u Ustavu, imamo rešeno. Znači sve što je u okviru Ustava, sve što je Ustav Srbije dozvolio, to podržavam kao narodni poslanik i to podržava i naš predsednik Aleksandar Vučić.

Svi smo ovde dobrodošli, svi imamo pravo da se obratimo građanima Srbije na svom jeziku i da iznesemo svoje mišljenje. Ja se zahvaljujem. Glasaću i podržaću sve ovo što je Vlada predložila. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pozdravljam ministra Ružića i narodnog poslanika Marijana Rističevića koji nam se upravo pridružio u sali. Čujete sve gospodine Rističeviću. Nedostajali ste nam. Dobrodošli nazad i čestitke na još jednoj važnoj pobedi.
Pravo na repliku narodni poslanik Šaip Kamberi.

Nije replika, samo jedno objašnjenje.

Da li manjine uživaju prava ne zavisi od toga da li oni mogu da pričaju na svom jeziku, već da li ih neko sluša tamo gde pričaju? Primedbe koje mi iznosimo, na žalost do sada nisu naišle na odjek s druge strane i ne može biti kriterijum moja sloboda govora na mom jeziku, odnosno uopšte moja sloboda govora ovde kriterijum za demokratiju. Hvala.

Hvala vama, gospodine Kamberi.
Pošto gospodin Kamberi nije koristio pravo na repliku, po amandmanu gospodine Kariću, izvolite.

Normalno, ja sam rukovodeći se time da je dragi moj kolega Šaip Kamberi pre neki dan rekao u Skupštini da je jezik osnovno pravo svakog građanina i svake nacije i da se tim jezikom, ja sam vodeći se time dragi kolega, rekao da možete i da je to jedno veliko pravo, a i zadovoljstvo je u mnogonacionalnoj Srbiji čuti nekoliko jezika svojih sunarodnika, ništa drugo. Pozdravljam vas.

Hvala svima.
Preostalo vreme za raspravu poslaničke grupe 94 minuta, a naredni prijavljeni, narodni poslanik Mladen Bošković. Imate reč.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, poštovani ministre Ružiću, poštovani ministri Siniša Mali, sa saradnicom Savičić, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javljam se po amandmanu Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

U članu 3. kojim se menja član 40. i 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje dodaje se stav 2. koji glasi – u stavu 6. reči – 2020. godine, zamenjuje se rečima – 2021. godine. To bih obrazložio.

U cilju daljeg podsticanja zapošljavanja i smanjivanja broja zaposlenih u tzv. sivoj zoni i njihovog prevođenja u status formalno zaposlenih, predlaže se dodatno produženje mere koja se odnosi na olakšicu od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade novozaposlenih lica koji su istovremeno i osnivači privrednog društva sa kojim zasnivaju radni odnos, ako je društvo kao poslodavac je novoosnovano društvo koje obavlja inovacionu delatnost.

Kako oslobođenje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje može da ostvari poslodavac koji je osnovan zaključno sa 31. decembrom 2020. godine, predlaže se produženje perioda primene olakšice za poslodavce koji su osnovani zaključno sa 31. decembrom 2021. godine. Što znači da se produžavaju olakšice za još jednu godinu.

Pored ovog predloga zakona i amandmana na isti, sve ostale predloge zakona koje smo razmatrali na 7. sednici Drugog redovnog zasedanja, a njih je ukupno 17, svi su odlični i sve treba usvojiti u danu za glasanje, kao i predloge kandidata za člana Fiskalnog saveta, liste kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije i Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Čestitam na odličnoj oceni kreditnog rejtinga Republike Srbije na nivou BB plus, koji je objavila Agencija „Standard i Purs“ 14. decembra ove godine i time smo zadržali stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

Sve je to zahvaljujući doslednosti u sprovođenju odgovorne ekonomske politike koju vode predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić sa svojim timom i naravno na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem. Agencija je navela da je Republika Srbija dobre osnove za održiv privredni rast i da je ušla u krizu sa pandemijom spremna i sa stabilnim javnim finansijama.

Takođe, moram da se osvrnem i na postavljanje kamena temeljca, nove investicije u našoj zemlji u Inđiji i to u sred trećeg talasa pandemije, kada nam je najteže i kada se borimo za svaki život naših građana. To je investicija od 382 miliona evra i to je najveća japanska investicija u našoj zemlji. To su ogromni podsticaji za razvoj srpske ekonomije, a što je još važnije stvaramo uslove za još investitora iz Japana. Ovde će raditi oko 560 radnika i ova investicija donosi sa sobom novu tehnologiju.

Ali, ne mogu, a da se ne osvrnem na tzv. opoziciju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića zato što svi oni zajedno da imaju 3% podrške birača, a možda nemaju ni toliko. Zato se trude da budu opet na vlasti i da rade ono što najbolje znaju, a to je da pljačkaju Srbiju i njene građane. Malo je gospodinu Vuku Jeremiću dok je bio na vlasti i kobajagi obavljao funkciju ministra inostranih poslova, a zapravo je samo svojim činjenjem ili ne činjenjem toliku štetu naneo na spoljno političkom položaju Republike Srbije. Njemu to nije problem, jer on sa istinom i činjenicama nema problem, jer za njega, kao i ostale spomenute, nisu istina i činjenice napredak Srbije na svim poljima, već se upravo oni bave samo lažima, uvredama i pretnjama koje svakodnevno i uporno ponavljaju kako prema predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, tako i prema članovima SNS, pa i iz opštine iz koje ja dolazim.

Poštovani građani Republike Srbije oni neće uspeti u tome, pobediće Srbija. Na kraju, moram da kažem da ću podržati sve predloge zakona u danu za glasanje, što pozivam i svoje kolege da učine.

Živeo Negotin, živela Srbija. Zahvaljujem.