Profesore, samo jedno upozorenje. To je sledeći amandman na koji još nismo prešli.
Ako želite da diskutujete o tome, ja bih vas onda zamolio da sačekate, ako nije problem zato što imamo sad pauzu. Odmah bi dao pauzu do 15.00 časova pošto nema više prijavljenih, izvinjavam se, ako još neko ima da se prijavi. Ako nema više prijavljenih, imamo sledeću dinamiku – to znači da je pauza do 15.00 časova. Od 15.00 časova imamo još jedan amandman koji je na dnevnom redu po ovom zakonu. To je taj amandman o kojem ste vi počeli da govorite. Nakon toga bi bilo glasanje. To je to, ako se slažete.
Dajem pauzu do 15.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadia Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđen Bajrami.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Ko želi reč neka se prijavi.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Amandman koji smo podneli upravo na Predlog zakona o privremenom uređivanju naplate takse za RTS predviđa da se taksa za javni medijski servis RTS umesto dosadašnjih 255 dinara smanji na jedan dinar.

Mi smatramo da je ovo povećanje koje je predviđeno u ovom predlogu zakona apsolutno neopravdano. Šta više i dosadašnja taksa od 255 dinara smatramo da je ogromna, imajući u vidu da je način na koji javni servis obavlja svoj zadatak objektivnog informisanja svih građana i ovo – objektivnog – svakako je pod znacima navoda.

Sa aspekta bošnjačkog naroda imamo još dodatnih razloga zbog kojih smo protiv ovog uvećanja.

U nekoliko izveštaja o ostvarivosti prava pripadnika nacionalnih manjina na informisanje, nekoliko puta je navedena jedna neistina. Nije tačno da sve nacionalne manjine ostvaruju pravo na informisanje na maternjem jeziku. Na RTS nema nijedne jedine sekunde informativnog programa na bosanskom jeziku, a nije imalo čak ni nastave na daljinu na bosanskom jeziku.

Zato se postavlja pitanje zbog čega bi građani, pripadnici bošnjačkog naroda plaćali taksu RTS-u, kad na tom javnom servisu ne mogu da dođu ni do jedne jedine informacije na svom maternjem bosanskom jeziku?

Šta više, Programski odbor javnog servisa je otišao i korak dalje u negiranje bosanskog jezika i samim tim i u negiranje i postojanje bošnjačkog naroda u Sandžaku.

Na zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća da se na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina osnuje redakcija na bosanskom jeziku, programski savet je, odbijajući taj zahtev, u obrazloženju odluke za odbijanje otišao toliko daleko sa diskriminacijom da čak negira, kao što sam rekao postojanje maternjeg jezika Bošnjaka.

Ukoliko znamo da je negiranje jednog jezika kao osnovnog identitetskog elementa nekog naroda, to zapravo znači i da negirate jedan čitav narod. Onda vidimo koliko je RTS u ovom slučaju ne samo ušao u kršenje zakona i Ustava ove zemlje, nego i univerzalnih ljudskih prava.

(Predsednik: Gospodine Imamoviću, samo pitanje jedno, pošto znate da je obrazlaganje amandmana dva minuta…)

Koristiću vreme poslaničke grupe.

(Predsednik: To sam hteo da vas pitam. Izvolite.)

Programski odbor javnog servisa je na ovaj način jagrublje prekršio član 6. i član 24. Zakona o zabrani diskriminacije, a samim tim i takođe član 3. Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskjim jezicima koji je Srbija usvojila u Narodnoj skupštini i kojim se između ostalog jasno i nedvosmisleno uređuje i korišćenje bosanskog jezika.

Dakle, Srbija je 2005. godine ratifikovala Evropsku povelju o evropskim i manjinskim jezicima, donela taj zakon u Narodnoj skupštini, a sada vidimo da Programski odbor RTS-a te zakone na najgrublji način krši, pa vas pitam - zar takav servis koji krši zakone koje mi ovde donosimo u Narodnoj skupštini zaslužuje da mu se ovde da podrška za novi namet na teret građana?

Ovu diskriminaciju je potvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koja je 6. novembra 2019. godine izdala mišljenje sa preporukom u kojem je nedvosmisleno utvrđeno da je RTS izvršio diskriminaciju bošnjaka u Srbiji.

Sa druge strane, politički gledano stranka iz koje dolazim SDA Sandžaka je od svog osnivanja parlamentarna stranka. Mi na tom tzv. javnom servisu nemamo nijednu jedinu sekundu učešća, niti jednu jedinu sekundu korišćenja tog javnog prostora. Da stvar bude još jasnija, kakva je politika RTS prema SDA Sandžaka, izneću vam podatke iz istraživanja o praćenju ponašanja medija u predizbornoj kampanji, gde je RTS tzv. javni servis građana zloupotrebljen za brutalno i nesrazmerno rušenje SDA Sandžaka, pa je za 15 dana, koliko je praćeno izveštavanje u prethodnoj izbornoj kampanji, na RTS objavljeno 217 negativnih priloga o SDA Sandžaka. Dakle, za 15 dana je objavljeno 217 negativnih priloga i to u sred kampanje.

Podsetiću vas da se ovde radi o manjinskoj parlamentarnoj stranci. Dakle, tih 217 priloga je više nego o svim ostalim strankama učesnicama na tim izborima zajedno, uključujući i ove nazovi velike stranke. U isto vreme, na RTS o jednoj članici vladajućeg režima iz Sandžaka, neću spominjati ime, jer za ovu raspravu nije ni bitno, objavljeno je 226 pozitivnih priloga, šest neutralnih i nijedan negativan prilog. Dakle, očigledno je da je cilj ove kampanje u kojoj je RTS imao više nego aktivnu ulogu, bilo izbacivanje SDA Sandžaka iz političkog života, izbacivanje SDA Sandžaka iz parlamenta i nametanje bošnjacima političkih predstavnika koji su po volji režima. Stoga SDA Sandžaka apsolutno ne podržava ovaj zakon i smatramo da ovom političkom instrumentu, kakav je danas RTS ne treba davati podršku.

Zar da većom taksom koju namećemo građanima treba da se nagrađuje ovakav javni servis za ovakav rad. To sve u vreme kada Evropska komisija u svojim izveštajima posebno pocrtava ugroženu slobodu medija i gotovo apsolutnu pristrasnost kada su u pitanju stranke vladajućeg režima. Dakle, ovakvo povećanje u ovakvoj situaciji jeste kontraproduktivno.

Da ponovim, naš predlog u ovom amandmanu jeste da se pretplata sa 255 dinara smanji na jedan dinar i to, ako mene pitate, ja bi najradije dao za kvizove poput „Slagalice“ i „Potere“.

Mislim da je vreme da RTS, a naročito informativni program, da se izbori za poverenje gledalaca u jednoj fer medijskoj utakmici u kojoj neće biti povlašćenih u tom nadmetanju i u kome RTS neće imati povlašćen položaj u odnosu na druge medije. Ovako će biti uvek zavistan od onih koji im daju privilegije. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto je malopre narodni poslanik, Ljubiša Stojmirović počeo da govori, pa sam ga ja prekinuo, pošto je reč o ovom amandmanu, ja mu sada dajem reč.

Izvolite.

Hvala druže predsedniče.

Veoma interesantan amandman. Zašto? Zato što je na neki način ukazao menadžmentu RTS na velike propuste koje su napravili u prethodnom periodu. Da se smanji pretplata na jedan dinar, verovatno neće, premda je malo nezgodno i u ovom trenutno kada se nalazimo u jednoj izuzetnoj teškoj krizi. Po meni trebalo bi što manje novih nameta građanima jer ne znam ni kako će građani, a kako će i privreda da izdrži ovaj period koji je pred nama.

Zašto kažem da je ovo jedna pouka, da ne kažem nešto drugo, za menadžment? Sada je RT u periodu kada se priprema za izbor novog menadžmenta, odnosno novog generalnog direktora. Mislim da bi upravni odbor trebalo dobro da razmisli koga će da stavi načelo RTS i onaj ko bude bio na tom mestu da napravi jedan dobar, kvalitetan, realan plan i na osnovu tog plana da ispuni one ciljeve koji su zacrtani u politici i strategiji RTS. Da li je to teško? Nije teško samo ako hoće neko da radi i ako je stručan za taj posao.

Ako želite da vidite kako funkcioniše dobar menadžment u jednoj dobroj firmi moja vam je preporuka da odete u Dom zdravlja Zvezdara. Tamo je sve, što se kaže školski. Zadovoljni su pacijenti, odnosno kupci, zadovoljni su zaposleni, zadovoljno je i društvo, stanovništvo i mislim da to nije teško da tako funkcionišu i rade sve naše firme i sva naša preduzeća. Ali, ima tu i nečeg drugog. Nekako smo jako brzo odlučili da sve ono što je državno da ne valja, nego da valja samo ono što je privatno, pa smo tako upropastili mnogo dobrih i jakih firmi.

Pre neki dan sam gledao i slušao na televiziji u Leskovcu se zatvara poslednja državna apoteka. Da li je moguće da u današnje vreme kada je stanovništvo izloženo i ovoj pandemiji i drugim bolestima i gde smo mi nacija koja ima veoma velike potrebe za zdravstvom, da li je moguće da ne može da funkcioniše državna apotekarska ustanova? Ja znam ranije dok sam bio student i dok sam se bavio kasnije u svojoj praksi tim projektima, Beogradska apotekarska ustanova je bila jedna od izuzetno dobrih i kvalitetnih institucija. Danas vidimo da sve to propada. Moramo da se potrudimo i da pomognemo.

Mogu da pohvalim ministra Sinišu Malog iz dva razloga. Jedan razlog je kako vodi finansije u ovim teškim vremenima, a drugi razlog je, to je čovek koji jedino dolazi ovde kod nas u Skupštinu. Da li on ima neka antitela pa se ne plaši da se zarazi od nas za razliku od njegovih kolega? Ja nisam malopre bio, Ružić, i žao mi je što je otišao, hteo sam da mu postavim neko pitanje, ali ove druge ministre ne viđam. Ministri dođite slobodno nismo zaraženi. Bili su ovde doktori i proveravali su, testirali su nas. Uglavnom 90% nas nemamo koronu.

Nadam se da ćemo se potruditi da u narednom periodu što više pomognemo kako Vladi, kako zdravstvu, tako i svima nama da preguramo ovu tešku situaciju, pa se nadam da će doći neko vreme gde ta taksa za televiziju se neće ni plaćati, nego će tada, iako je državna televizija da krene u neku utakmicu sa svojom konkurencijom i da ostvaruje svoje prihode. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Poslanici Jedinstvene Srbije neće podržati ovaj amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, zato što se ovim amandmanom obesmišljava sam Predlog zakona i želi se praktično ukinuti pretplata za javni medijski servis.

Predlagač se ovim predlogom amandmana nije rukovodio principima nezavisnosti javnog servisa, pozitivnom demokratskom praksom drugih zemalja koje neguju nezavisnost svojih javnih medijskih servisa, već čine upravo suprotno. Predlogom ovog amandmana žele da umesto građana finansiranje javnog servisa pređe u potpunosti na državu ili možda žele da se ukine postojanje javnog medijskog servisa. Nisam sasvim siguran šta je namera, jer u obrazloženju stoji da javni servis ne ispunjava zakonsku obavezu objektivnog informisanja. Svi mi prisutni i iznosimo primedbe na rad javnog servisa.

Prekjuče je moj kolega narodni poslanik Vojislav Vujić izneo primedbu da predsednik Jedinstvene Srbije, jedne parlamentarne stranke Dragan Marković Palma nije gostovao na RTS zadnjih par godina. Primedbe imaju i sve druge političke stranke, ali ni jedna nije iznela ovakav predlog kojim se ili onemogućava rad ili ograničava na način nezavisnost javnog medijskog servisa.

To što svi imamo manje ili veće primedbe možda i jeste pokazatelj nezavisnosti javnog medijskog servisa. Naime, javni medijski servis je mnogo puta u svom radu pokazao da je potreba države i građana Srbije. U vreme epidemije korona virusom, javni servis je stavio svoje resurse za potrebe snimanja izvođenja i nastave na daljinu na svom trećem kanalu i na platformi RTS Planeta. Na hiljade nastavnih jedinica snimljeno je od početka epidemije do danas i od velike su koristi za sve učenice osnovnih i srednjih škola.

Javni medijski servis razlikuje se od komercijalnih medija po tome što emituje i one sadržaje koji su od društvenog interesa, a ne izazivaju toliku medijsku pažnju da bi bili komercijalno isplativi, kao što su naučni program, obrazovni program, sadržaje od značaja za negovanje tradicije, kulture i jezika svih naroda i nacionalnih manjina i religijskih grupa.

Nacionalni servis emituje na jezicima nacionalnih manjina emisije i vodi računa o negovanju nacionalnih, kulturnih i religijskih različitosti na način koji te različitosti tretira kao bogatstvo naše države. Takvi programi svakako nisu sfera interesovanja komercijalnih medija.

Javni medijski servis putem svojih regionalnih centara širom Srbije omogućava građanima širom naše države, ne samo da čuju vesti iz različitih krajeva, već da plasiraju svoja privredna, sportska, kulturna i druga dostignuća. Upravo je to jedan od načina da se podsticaj, da se pruži, da tako kažem, podsticaj ravnomernom regionalnom razvoju za koji se svi zalažemo.

Javni medijski servisi u svetu su tekovina modernih demokratskih država kakva je svakako i država Srbija. Jedinstvena Srbija se zalaže za očuvanje tih tekovina i zato smo protiv ovog i ovakvog amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kada je reč o amandmanu koji su podnele kolege iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA Sandžaka, moram da kažem da ću se po prvi put složiti u jednom delu izlaganja kolege Imamovića, verovali ili ne. Složiću se, naravno, i sa onim što je uvaženi profesor Stojimirović govorio, a mislim da je dosta toga i kolega i iz JS rekao.

Dakle, u čemu su slaganja, a gde su neslaganja? Prva stvar, mislim da o programu RTS-a svakako možemo da razgovaramo i to jeste legitimno pravo svakog od nas. Legitimno je pravo da svako iskaže svoj stav. Znate, mi smo nakon međustranačkog dijaloga imali jedu otvorenu raspravu i debatu, javnu raspravu ovde u parlamentu sa predstavnicima medija nacionalne frekvencije. Tu je bio i RTS, tu su bili i ostali mediji. Naravno, sve one političke opcije koje su bile zainteresovane, i parlamentarne i vanparlamentarne, pa čak i predstavnici NGO sektora, i mi smo se tada zalagali za tri stvari.

Prva stvar, da se definiše pravilnik, to je bilo neposredno pred izbore, da se definiše pravilnik kada je reč o javnom servisu, preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, jer ne možete vi privatnom sektoru nešto nametnuti.

Druga stvar, da, ravnomerna zastupljenost parlamentarnih stranaka, u tom trenutku svih onih političkih opcija izbornih lista koje učestvuju na izborima, ali smo insistirali da to bude sučeljavanje, da to budu debate i da to bude prilika da svako ima mogućnost da izađe sa svojim programom i sa ljudima koji su garant za realizaciju programa, pa građani neka daju svoj sud na parlamentarnim izborima.

Treća stvar na koju smo sugerisali, a mislimo da je to važno ne samo za javni servis, mislimo da je to važno i za komercijalne medije, to je jedan novi izazov sa kojim se suočavamo u 21. veku, a to je „fejk njuz“. Dakle, kada imamo takvu pojavu, onda imamo mogućnost i da na drugoj strani čujemo kontra argumentaciju i kontra činjenice.

Mogu da se složim sa kolegom Imamović, zaista nemam problem sa tim, bez obzira što je to manjinska parlamentarna stranka, svaka parlamentarna stranka mora i treba da ima svoje pravo da bude predstavljena na javnom servisu. Nemojte misliti da smo i mi kao predstavnici većine i deo vladajuće koalicije zadovoljni. Još milion puta da gostujemo, evo, kolega Života je maločas govorio, još milion puta i Dragan Marković Palma i Ivica Dačić da govore, pa neće biti dovoljno koliko su govorili oni koji su vladali pre nas. Neće biti dovoljan broj puta. Ali, ne bavimo se time na taj način iz jednog prostog razloga, jer, ponoviću ono o čemu sam govorio tokom jučerašnje rasprave.

Dakle, mislim da ne smemo i ne treba da se bavimo uređivačkom politikom, politikom medija. Cilj onoga što radimo jeste da obezbedimo nezavisnost javnog servisa. Ali, isto tako, tu ću se nadovezati na diskusiju kolege Stojimirovića, sada je prilika i sada je na potezu javni servis i sada je na potezu i upravni odbor i programski savet da odaberu menadžment koji će napraviti jednu ravnotežu između poštovanja prava pozicije i poštovanja prava opozicije i svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije. Dakle, o svemu tome se da razgovarati, i kada je reč o zastupljenosti poslaničkih grupa i kada je reč o zastupljenosti nacionalnih manjina.

Sam amandman, mislim da kada ga ovako pročitate, on ne govori ono o čemu je govorio kolega maločas. On, između ostalog, u obrazloženju kaže – zbog objektivnog informisanja svih građana. Nije baš najjasnije, rekao bih, precizirano, a pri tome je rečeno – po volji režima.

E sad, ovde se postavlja pitanje – a šta je to po volji režima? Šta je ovaj režim konkretno uradio kada je reč o RTS-u? Da li je ovaj, da ne kažem režim, nego vladajuća koalicija, jer režim je nešto što je nametnuto, a vladajuća koalicija dobija podršku na parlamentarnim izborima, kao što smo to mi dobili na parlamentarnim izborima. Dakle, šta je to što je vladajuća koalicija u Srbiji nametnula? Da li je promenila jednog urednika RTS-a? Da li je nametnula bilo koje kadrovsko rešenje na RTS-u? Nije.

Igrom slučaja, ja sam gledao jednu od emisija, mislim da je bila prošle nedelje, informativna emisija, neću navoditi naziv emisije, jer zaista ne želim nikoga da kritikujem, ali mi je drago da vidimo da u toj emisiji konkretno nije bilo predstavnika nikoga od vladajućih struktura, a bio je predstavnik vanparlamentarne opozicione stranke, predstavnik NGO sektora. Dakle, nije tačno da se ne pozivaju, ali ne treba i ne možemo mi na to da utičemo i ne treba da se bavimo uređivačkom politikom. To je posao za nekog drugog.

S druge strane, loša je poruka koju šaljemo iz parlamenta, pri tome pominjemo izveštaje Evropskog parlamenta i o tome ću nešto reći. Loša je poruka da uvek nekako dolazimo do toga – sloboda medija. Sloboda mišljenja, sloboda izražavanja i sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva, kakvo Srbija danas u potpunosti i jeste. Ako polazimo od teze da ako smo prisutni u medijima, onda je medijska slika dobra, a ako nismo prisutni u medijima, onda je medijska slika loša, ja mislim lično da to nije dobro. Onda bi ulazili i bavili se uređivačkom politikom medija, što nije cilj vladajuće koalicije. Dakle, mediji moraju da budu autonomni u odlučivanju.

Nemojmo sve, kada je reč o RTS, da pratimo kroz prizmu informativnih emisija, kroz prizmu političkih emisija. Kolega je maločas govorio o jednom segmentu koji je važan kada govorimo o radu Javnog servisa. Nije RTS samo informativni program i nije RTS samo politika. Dakle, RTS je i naučni i obrazovni i kulturni i sportski program, ali i filmski, dokumentarni program. Na RTS-u su, između ostalog, i dopisništva. Mislim da RTS u ovom trenutku ima oko 25 dopisništava. Koliko redakcija ima RTS? Dopisnici u Americi, Briselu, Evropi. Dakle, oprema koja godinama nije obnavljana, a koja se konačno obnavlja i modernizuje. Zahvaljujući RTS-u, kao što je maločas kolega rekao, školski program se odvijao u periodu pandemije i to je poseban značaj.

S druge strane, ako govorimo o nacionalnim manjinama, znate li šta je Lajmet? To je nešto što se tri puta emituje dnevno na RTS-u i mi lično iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije apsolutno nemamo ništa protiv. Nemamo ništa protiv ni da ostale nacionalne manjine budu zastupljene. Ali, da li je ovaj predlog, kada kažete da izdvajamo dinar za RTS, za to dovoljan? Ili želite da pošaljete neku drugačiju poruku? Bez obzira slagali se ili se ne slagali sa uređivačkom politikom RTS-a, ali ja mislim da je istorija države u RTS-u i da je nacionalno blago u toj Takovskoj 10.

Slažem se što se tiče menadžmenta, ali ne podržavam to da na jedan perfidan način se pokušava izazvati makroekonomska nestabilnost. U kom smislu? Tako što ako vi prihvatite da dinar izdvajate za RTS, onda će teret pasti na budžet Republike Srbije. Automatski je jedan od načina da izazove makroekonomsku stabilnost u državi.

Što se tiče izveštaja Evropske komisije, o tome ćemo govoriti, nadam se do 29. decembra, tokom jučerašnjeg dana sam postavio pitanje predsedniku parlamenta i drago mi je da sam dobio pozitivan odgovor, da ćemo imati i sednicu na kojoj će i parlamentarci, kao legitimno izabrani predstavnici građana, moći da kažu šta misle o izveštaju, da ćemo zauzeti određene stavove. Rekao sam da je to naša obaveza i odgovornost prema građanima, ne samo da slušamo šta nam govore u regionu, ne samo da slušamo evropske parlamentarce, koji zbog prefiksa izvestilac, imaju pravo da nešto kažu, a mi nemamo pravo da kažemo, već moramo da slušamo. To nije stav čitavog Evropskog parlamenta, to je stav samo jednog evropskog parlamentarca koji je izvestilac i koji je, ponavljam, rekla, neću izgovoriti ni prezime ni ime, ali je rekla da dobra vest što se u Srbiji neće otvoriti nova poglavlja.

Što se tiče evropskih parlamentaraca, kada ih već pominjemo, o tome sam govorio i tokom jučerašnjeg dana, interesantno je, znate, tokom međustranačkog dijaloga smo uglavnom razgovarali oko 42 zahteva, to je bio ultimatum, ali, ključne stvari su bile REM, RTS, mediji. Regulatorno telo za elektronske medije, zato što je jedan deo opozicije po svaku cenu želeo da ima svoje ljude u REM, da bi mogao na taj način da kontroliše elektronske medije, RTS, da bi imali prisustvo na RTS-u. Mi smo im rekli - nemamo mi problem sa tim, što više budete prisustvovali na RTS, na javnom servisu, to je bolje za nas. Građani će videti koliko vredite, odnosno koliko ne vredite.

Imao sam muzičku pratnju, pa sam zamolio da ugase

(Predsednik: To možete još malo, dok se ne usvoji kodeks.)

Ne nisam ja pustio muziku.

(Predsednik: Ne mislim na vas. Martinović je pripremio, dostavio u proceduru.)

Nije ni kolega Šaip Kamberi, znam.

Dakle, nadam se da ćemo vrlo brzo i etički kodeks usvojiti i da će i on da definiše pravila i van parlamenta i u parlamentu, ali vraćam se na ono što je tema.

Dakle, interesantno je da su to bile ključne teme. Nisu njih interesovali izbori, jer su unapred znali, na izborima neće učestvovati. Mogli smo da imamo i prirodni prag, kao što su imale nacionalne manjine, opet ne bi učestvovali na izborima. Ne mogu oni ni taj broj birača da sakupe, nemaju ni to poverenje. Njih je interesovalo samo jedno, ako može bez izbora da se dođe do vlasti, privilegija, kroz nekakvu prelaznu vladu, koja se i danas provlači kao jedna od tema, što naravno ne dolazi u obzir, ako misle da o tome razgovaramo tokom međustranačkog dijaloga, to odmah mogu da odbace. Mi iz poslaničke grupe SPS i pre nego što počne dijalog odmah to poručujemo, odmah mogu to da odbace, a za sve ostalo smo spremni, na sve ostale teme smo spremni da razgovaramo. Njih je interesovalo samo to i samo mediji.

Kada smo završili, pošto su insistirali da u REM dozvolimo da opozicija ima svoje predstavnike, mi smo rekli, u redu, poštujemo evropske standarde, poštujemo evropsku praksu, ali, znate šta, mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije imamo jasno i precizno definisane zakone, imamo zakonske okvire kako i na koji način se biraju članovi REM. Pošto ste vi u Srbiji, a ovo je Narodna skupština Republike Srbije, naša obaveza kao poslanika je da poštujemo te zakone, i da na taj način biramo sastav REM, uz dužno poštovanje.

Kad smo sve to završili oni su tek onda našli za shodno da obiću REM i da se upoznaju sa radom REM. I onda su rekli, ponavljam, da postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i paralelni mediji. Pa, kako nema slobode medija u Srbiji, ako postoje paralelni mediji u Srbiji? Kako nema onda slobode medija u Srbiji? Kako se čuje opozicija u Srbiji, pa i ona koja je vanparlamentarna ako nema slobode medija u Srbiji. Hajde danas pogledajte vesti, pa pogledajte jučerašnje vesti, da li ima predstavnika vanparlamentarnih stranaka? Ima. Kako onda nema slobode medija u Srbiji, nije mi jasno.

Sa druge strane, kaže, zabrinuti za demokratiju, uz slobodu medija zabrinuti i za demokratiju. Vrlo je interesantno da o slobodi medija govore danas, a nisu govorili 2011. godine.

Gospodine Dačiću, vi i ja smo jednom prilikom, ne znam da li se sećate, pravim digresiju, mislim da je bila jedna emisija upravo na javnom servisu, iako mene kao predsednika poslaničke grupe vrlo retko pozivaju, ali eto, desi se, bila je jedna emisija. Vi i ja smo analizirali koliko ste puta u vremenskom periodu, bio je kratak vremenski period, oko 2011. godine je bilo, koliko ste puta u negativnom kontekstu bili na naslovnim stranama određenih novina. Izračunali smo da je to bilo blizu 150 puta, a bili ste deo vladajuće koalicije. E, to je sloboda medija. Ali mi nismo, ni vi niste podizali optužbe, već ste pustili medije da rade svoj posao, jer ste znali šta je istina i znali ste da je istina interes svih nas.

Postavljam pitanje, kako se ne setiše te 2011. godine, da govore u Evropskom parlamentu o slobodi medija? Baš te 2011. godine, Verica Barać je sačinila izveštaj i u tom izveštaju izrazila ozbiljnu zabrinutost o slobodi medija u Srbiji. Pitao sam ja to i Tanju Fajon, tokom međustranačkog dijaloga. Ona mi je rekla da tada nije bila izvestilac. Ja kažem - čekajte, onda ste mogli kao evropski parlamentarac, ako ste bili evropski parlamentarac, pa mogli ste bar da tada postavite pitanje. Nažalost, njihova uobičajena praksa je kada nemaju šta da vam odgovore onda obično nastane zatišje i prećute.

Dakle, slažem se delimično sa izlaganjima koje sam maločas čuo od kolega, ali moram da kažem ko se danas bori za slobodu medija u Srbiji, ko danas govori o slobodi medija u Srbiji. Da li su to predstavnici onih političkih stranaka koji su fizički napali novinare, odnosno novinarke, što je još gore, i to ispred njihove medijske kuće. Da li su to predstavnici onih političkih stranaka koji su izbacivali novinare sa konferencije za štampu samo zato što im nisu odgovarala pitanja koja su im novinari postavljali. Da li su to oni koji su protivzakonito upravo bili vlasnici tabloida i preko svojih marketinških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakom sekundu nacionalne televizije, odnosno televizije sa nacionalnom frekvencijom. Da li su to isto oni koji su slali policiju, podsetiću vas i na taj period, kada god neki dnevni list nešto loše objavi o njima, isti oni u čije vreme je moglo da se čuje samo jedno mišljenje, a to je njihovo mišljenje.

Znate, oni imaju taman toliko hrabrosti da ili isteraju novinare, ili da ne odgovore na pitanje, ili taman toliko hrabrosti da dođu pred Oliveru Zekić, odnosno, Olivera Zekić ima hrabrosti da dođe pred njih i da im objasni šta je zakon, i kako zakon treba da se poštuje, znači imaju taman toliko hrabrosti da dođu pred REM i da traže da se zatvori televizija "Pink", i da traže javno na konferencijama za štampu da se pogase pojedini dnevni listovi.

Tragično je da lider opozicione političke opcije izađe na konferenciju za štampu i da predstavnicima televizije sa nacionalnom frekvencijom kaže da onog trenutka kada dođemo na vlast mi ćemo vas ugasiti. To su ljudi koji se danas zalažu za slobodu medija u Srbiji.

Za razliku od njih, kažem, razgovaraćemo o tome kada dođe izveštaj Evropske komisije, važan segment, posvetićemo mu posebnu pažnju, ali za razliku od njih Srbija je danas zemlja u kojoj se poštuje i sloboda mišljenja i sloboda govora i sloboda izražavanja.

U prilog tome, da ne bih prepričavao i govorio, govori između ostalog i izlaganje kolege Marijana Rističevića. Kolega Rističeviću, drago mi je da ste među nama, želim vam dobro zdravlje, i ja tu ne bih imao šta da dodam, već samo da napravim paralelu sa svim onim što je on govorio.

Dakle, samo iz tog razloga ovaj amandman je za nas neprihvatljiv, ali se slažemo da treba razgovarati o pravcu na koji način nacionalne manjine treba da budu zastupljene na javnom servisu i na koji način predstavnici parlamentarnih stranaka, bez obzira što su nacionalne manjine i bez obzira koliko imaju poslanika moraju i trebaju da budu zastupljene, takođe, na javnom servisu. Zahvaljujem.

Hvala.
Pre nego što nastavimo, želim samo da vas još jednom obavestim, kao što sam i rekao, da će glasanje biti posle rasprave o ovom amandmanu. Imajući u vidu vreme koje je preostalo i očekivanja, biće negde oko 17 sati.
Nastavljamo dalje.
Gospodine Imamoviću, vi ste se javili za repliku.