Hvala, uvaženi predsedniče.

Pokušaću da se osvrnem na deo obraćanja koji se ticao amandmana, s obzirom da je tu i pored govora i obrazlaganja razloga za neslaganje sa amandmanom bilo još nekih dosta dodatnih tema.

Dakle, ne polazimo od toga da je prisustvo u medijima nužno merilo da li je taj medij obavljao kvalitetno zadatak ili ne. Ja sam vam upravo izneo podatak. Vi ste rekli da je strašno to što je gospodin Dačić za godinu dana bio 150 puta pomenut u negativnom kontekstu u medijima, a ja sam izneo podatak gde je SDA Sandžaka za 15 dana na tom medijskom javnom servisu spomenuta 217 puta u negativnom kontekstu, i to usred izborne kampanje. Pa, to je za nas i te kako jak argument da mi ne podržimo ovakvu uređivačku politiku javnog servisa u ovom parlamentu.

Takođe sam vam rekao da taj javni servis krši zakone koje mi ovde donosimo. Krši Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o slobodi i pravima nacionalnih manjina, Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, koju smo mi ovde ratifikovali. Dakle, ukoliko takav javni servis zaslužuje podršku u ovom domu, ja onda zaista ne razumem politiku koja želi da pomaže javnom servisu koji krši zakon.

Ovde je rečeno takođe da mi ovim amandmanom dovodimo u pitanje opstanak javnog servisa. Dakle, ovaj amandman je upravo vraćanje na obećanje dato građanima iz 2012. godine da će pretplata na RTS i javni medijski servis biti ukinuta.

Gospodine Imamoviću, dva minuta je isteklo.
Reč ima Đorđe Milićević.
Po kom osnovu?
(Đorđe Milićević: Replika.)
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Samo da pojasnim. Nije godinu dana, već manje od mesec dana, i to više od 150 negativnih, ali nije to tema, to je već vezano za dnevne listove. Rekao sam već da se ne bavimo uređivačkom politikom i da nijednog trenutka ni gospodin Dačić niti bilo ko iz SPS, pa ni kolega Zagrađanin koji je prolazio kroz jednu tiradu, dakle, niko iz SPS nikada nije podneo krivičnu prijavu ni protiv jednog medija. To je naša praksa. Dakle, mi dozvoljavamo, svako treba da radi svoj posao. Kako i na koji način je radio svoj posao, to neka odluče građani.

Nije suština u tome da se mi kao parlament bavimo uređivačkom politikom javnog servisa. Ja to ponavljam. Dakle, ne želimo mi da se bavimo uređivačkom politikom javnog servisa, niti je to naš posao. Zna se ko se bavi uređivačkom politikom javnog servisa. Na nama je da kroz ovakve zakone obezbedimo nezavisnost u funkcionisanju javnog servisa i da javni servis može nesmetano da funkcioniše. Ali, takođe, na nama je da ukažemo na ono o čemu je govorio kolega Stojmirović, kada je reč o menadžmentu, da menadžment i da programski odbor, koji se konkretno bavi programom, upravo usmeri pažnju na ono o čemu ste vi govorili.

Kolega Imamoviću, mogao bih ja da iznosim niz podataka. Vi ste naveli jedno istraživanje. Verujte, imam i ja mnogo. Ali se opet ne žalimo. Ne žalimo se jer smatramo da nije samo prisustvo u medijima jedino merodavno da bi dobili nečije poverenje. Jeste važno, ali nije jedino merodavno. Najvažniji je razgovor sa građanima i najvažnije je da vam građani veruju.

Gospodine Milićeviću, zahvaljujem, dva minuta je prošlo.
Narodna poslanica Stanislava Janošević.

Hvala predsedniče na prilici da se obratim.

Javljam se po osnovu prethodno iznetog amandmana, sa kojim se ne slažem, ne zato što nisam razumela šta je predlagač amandmana u jednom delu pokušao da pročita ili zato što sam pročitala mišljenje Vlade o tom amandmanu, već isključivo zbog subjektivnog stava koji se odnosi i pokušava na neki način da zameni teze. O čemu se radi?

Mi danas imamo mogućnost da pratimo da pratimo više od stotinu kanala i možete posvetiti nekoj emisiji, programu minut, pet, 24 minuta, sat vremena. Zašto baš 24 minuta svog vremena ćete posvetiti nekoj emisiji? Zato što postoje danas izvesni komičari, voditelji koji vode emisiju i daju sebi za pravo da komentarišu narodne poslanike, pa tako i našeg kolegu Jovanovića iz PUPS-a za kog kaže da je on jedan od sedih deda na Kališu koji igraju šah, pa jednako tako kaže da je pripadnik onih koji su pipači hleba, pa zatim za kolegu kaže da je on jedan od onih koji zatvaraju prozor u autobusu. Da li je to objektivnost i demokratičnost izveštavanja za koje se vi zalažete? Da li je moguće da taj komičar, njegov nalogodavac ili televizija zastupa stav da su danas penzioneri pipači hlebova? I šta to uopšte znači? Da li može neko da mi objasni šta to uopšte znači i kakva je to objektivnost? Mi se za to ne zalažemo.

Mi smo ponosni na građane Srbije koji su omogućili reformu, finansijsku reformu Srbije. Taj gospodin komičar je tim potezom uvredio milion i 717 hiljada građana Republike Srbije, među kojima su, naravno, i Albanci, i Mađari, i Srbi, i Romi, svi penzioneri. To nije jedina stvar koju u svoja „24 minuta“ skromna je u stanju da uradi.

Našeg kolegu Tasovca nazvao je rakunom odžačarem, a potom i pokislim mišem. Da li slušate te sintakse i te epitete koji su upućeni narodnim poslanicima? Zašto? Samo zato što je u jutarnjem programu govorio o dehumanizaciji predsednika Republike, a nakon toga se obratio i premijerki sa pitanjem koja, naravno, nije bila u njegovom studiju i rekao ovako – da li premijerka želite da vam naseckamo još malo dehumanizacije i da li volite krvavo? Dok to pitanje postavlja u pozadini ide tekst sa naslovnim stranama, isečcima iz novina koji su instruisani od strane njihovog Dragana, a gde je na najgori mogući način satanizovan, dehumanizovan predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Da li je to objektivnost za koju se vi zalažete? Pa, mi apsolutno ne. I žao mi je što neki na taj način misle da dobro rade svoj posao. Možda se samo nadaju da će od svog Dragana dobiti stan, jer im je parola za koju se zalažu – što više nekretnina, to bolje, jer ni jedna nije na odmet. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam za to da se ovaj amandman ne prihvati zato što zbog rukovodstva RTS-a ja im ne bih dao ni taj dinar.

Dakle, po pitanju Bujoševića, Nenada Lj. Stefanovića, supruge Borka Stefanovića koja je tamo zaposlena, ja im ne bih dao ni taj dinar. Objasniću i zašto.

Mislim da je RTS nezavisan od vlasti, sadašnje vlasti, ali od bivše svakako nije. I sada zamislite kada Borko Stefanović podigne dreku i kada podigne buku protiv RTS-a koji je navodno pristrastan u našu korist. Pa ne radi moja supruga u RTS-u, već njegova. Donedavno je i supruga Jeremića, koja je sama napustila RTS, dugo godina uređivala „Dnevnik“, najvažniju informativnu emisiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba razmisliti gde RTS sam može da napravi pare. Prvo, ja sam govorio o marketingu koji kradu lažne prekogranične televizije. Kao što ste videli, RTS se nikada nije bunio zbog toga, pa ako ovaj tajkunski mediji, lažni, prekogranični, suprotno Zakonu, 27, o oglašavanju, ukradu 50 miliona evra, najmanje petina tog marketinga bi otpala na RTS.

Broj 2. Svakako vi koji gledate fudbal i košarku primetili ste da najvažnije sportske događaje ne prenosi RTS. Ja ovde na moje pitanje imam negde odgovor da je navodno to skupo da RTS kupi sportska prava.

Po Zakonu o elektronskim medijima, te najvažnije događaje koje treba da utvrdi REM, koji to ne čini svake godine, mogu da prenose samo mediji koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, a to svakako nisu lažni prekogranični kanali tipa „Nova S“, N1 i tako dalje, koji prenose neovlašćeno, suprotno zakonu, najvažniji događaj, tako sa jedne strane stiču pretplatnike, a sa druge strane najskuplji komercijalni program marketinški je onaj koji se emituje pre utakmice i na poluvremenu.

Recimo, za vreme jedne utakmice, ukoliko emituju 10 minuta na poluvremenu, RTS ima 600 sekundi, po njihovom cenovniku zaradili bi negde oko 60 hiljada evra. Zamislite da takvih događaja u košarci, odbojci, fudbalu, ima sigurno u toku godine 50, znači da na takav način RTS propusti priliku da zaradi tri miliona evra. Sportske programe, oni su čak kupovali i kažu skupo im je, ali su kupovali od „Dajrekt medije“.

Ja ovde na moje pitanje imam odgovor Bujoševića, za koga kažem da mu ne bih dao ni dinar, ali montažerima, kamermanima, zaposlenima u RTS-u bih svakako dao ako treba i hiljadu, ali Bujoševiću ne bih dao ni dinar, jer on ima raznorazne tajne i druge ugovore, ja imam jedan ovde, da je imao ugovor sa „Dajrekt medijom“ oko košarkaških utakmica, ženskih i muških, evropskog prvenstva i tako dalje. I na kraju on meni kaže, pošto ja tražim informacije: „Prava su kupljena novcem iz komercijalnih prihoda“.

Pazi, prvo kaže da nije imao para da kupi, ali je imao para da skuplje prekupi, onda ima komercijalne prihode, kaže: „Ugovorom o sticanju prava prenosa, ugovorene strane su se saglasile da uslovi, podaci, informacije u vezi sa realizacijom ugovora predstavljaju poslovnu tajnu, te da isti neće biti saopštavani trećim licima, osim u slučaju zahteva nadležnih državnih organa“.

Na pitanje narodnog poslanika, Javni servis kaže da neće da da informacije kakav je to ugovor imao sa „Dajrekt medijom“ u vreme kada ih je vodio onaj kome je, sud je zabranio nama da spominjemo ime, odnosno medijima pa neću ni ja da mu spominjem ime.

Dakle, RTS je mogao na sportskim pravima da zaradi određeni novac, mogao je da traži da REM preispita svoju ulogu i da od onog marketinškog kolača koji se protivzakonito oduzima domaćim medijima, zaradi najmanje 20% od onog što ta medijska mafija ukrade.

Treća stvar, ako ste primetili, najvažnije serije i emisije RTS prenose, preuzimaju lažne prekogranične televizije, a da pri tome RTS koji zagreje sve te serije se uopšte ne buni što gotov njihov proizvod se emituje i preuzima na takvim televizijama.

Dakle, RTS je imao rezerve, unutrašnje rezerve da sam zaradi taj novac, ali RTS je to odbio zato što verovatno postoje tajni ili polutajni dogovori između tajkunske medijske mafije i rukovodstva RTS. Zato kažem da rukovodstvu RTS ne bih dao ni dinar, ali ću glasati za zakonsko rešenje, zato što se to tiče kamermana, montažera, zaposlenih novinara, izveštača itd. S toga treba glasati, jer nije njihova krivica što je „Žuti Bujke“ prepustio novac tajkunskoj mafiji. Hvala.

Reč ima Aleksandar Martinović.
Samo pitanje, gospodine Martinoviću, hoćete govoriti, trošiti vreme grupe ili ovlašćenog predstavnika?

Pošto ovlašćeni predstavnik nije u sali, govoriću kao predsednik poslaničke grupe.

Zahvaljujem se gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj raspravi u pojedinostima želim da se nadovežem na diskusije mojih kolega iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, pre svega mojih uvaženih mlađih kolega koji su zaista sjajno govorili o ovoj temi danas i kada smo imali načelnu raspravu.

Kada već govorimo o medijima i o medijskoj kampanji koja se vodi protiv Aleksandra Vučića, pre svega, ali i protiv Republike Srbije, protiv srpskog naroda u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori, želim da kažem da je u toku u stvari medijska kampanja protiv gradske vlasti u Beogradu i da smo svedoci neke vrste artiljerijske pripreme za beogradske izbore, koji će biti održani početkom 2022. godine.

Zašto to kažem? Kao što je vama, cenjeni narodni poslanici, a i vama građani Srbije, verovatno poznato, pre nekoliko dana oglasio se jedan, navodno, slobodoumni hrvatski novinar, Boris Dežulović, koji je dao intervju za opet jedan Đilasov štampani medij, pošto je sud zabranio da mu spominjemo ime, evo ja neću reći o kom listu je reč, ali u svakom slučaju reč je o jednom nedeljniku koji je apsolutno pod kontrolom Dragana Đilasa.

Tu gospodin Boris Dežulović, navodno slobodoumni hrvatski novinar, demokratski orijentisan isto kao i Dragan Đilas, građanski orijentisan isto kao i Dragan Đilas, evropski orijentisan isto kao i Dragan Đilas, kaže za našu prestonicu sledeće: „Beograd jednostavno više nije grad. To je malo veća kasaba, Dubai za siromašne ili Jagodina za bogate. Riječ je o tome da je u Beogradu sistematski poništena svaka pojedinačna ideja grada i to ne samo onim čudovišnim, lažnim baronom Stefanom Minhauzenom“, tu u stvari misli na Stefana Nemanju, pa kaže: „ na topovskom đuletu pred željezničkim kolodvorom, buđavim i ofrlje provincijskim „Beogradom na vodi“, te ostalom pseudourbanističkom, plastičnom bižuterijom, koja Beograd čini velegradom tačno onoliko koliko je Jagodinu velegradom učinila ona Palmina žirafa“. Ovo je samo deo iz njegovog intervjua za ovaj Đilasov medij.

Dakle, potpuno je jasno da se ovaj tobože slobodoumnih hrvatski novinar uključio već sada u kampanju za beogradske izbore 2022. godine i to naravno na strani svog kolege i svog prijatelj, možda i poslovnog saradnika Dragana Đilasa.

Zašto spominjem Dežulovića? Zato što je Dežulović, dame i gospodo narodni poslanici, iako se predstavljao da je slobodouman, da je za mir na prostorima bivše Jugoslavije, da je protiv politike Franje Tuđmana iz 90-ih godina, gospodin Boris Dežulović je, kao što vam je verovatno poznato bio jedan od osnivača čuvenih splitskih novina Feral Tribjun.

Taj Feral Tribjun je 1999. godine u jeku NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a Boris Dežulović je u to vreme, ako se ne varam, bio glavni urednik Ferala Tribjuna, na naslovnoj strani navodno podsmešljivo u odnosu na NATO pakt objavio fotografiju američkog bombardera koji bombarduje Srbiju i Crnu Goru sa naslovom „Dolje američke bombe“. Na prvi pogled izgleda da se Boris Dežulović protivio NATO bombardovanju, ali kada pročitate tekst koji se krije iza ove naslovne stranice onda u stvari vidite da je Boris Dežulović te 1999. godine ovakvom naslovnom stranicom Feral Tribjuna na kome se vidi američki, ja mislim da je ovo F16, i na kome piše „Dolje američke bombe“ u stvari svesrdno podržao bombardovanje Srbije i Crne Gore, pa između ostalog i ove naše, kako on kaže, kasabe ili Dubajia za siromašne, grada Beograda.

Još jednu stvar želim da kažem, to ovi stariji poput Marka Atlagića i mene znaju, ali da kažem za ove mlađe narodne poslanike, te 1999. godine, kada se desilo, odnosno kada je NATO počeo da bombarduje Saveznu Republiku Jugoslaviju odmah na početku bombardovanja desila se jedna neverovatna stvar, iz ove perspektive sada neverovatno, ali ja ću vam reći kako je to zaista bilo pošto sam bio svedok tog vremena i sećam se dobro ko je davao kakve izjave i ko je podržavao, a ko se protivio bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije, na početku NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju tadašnji hrvatski ministar spoljnih poslova Mate Granić je podržao svesrdno NATO, kako su oni tada govorili, humanitarnu vazdušnu intervenciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Možda se i vi sećate toga i sećate se sigurno, gospodine Dačiću.

Onda se desila neverovatna stvar. Mate Granić podržava NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Boris Dežulović preko Feral Tribjuna sa ovim navodno podsmešljivim naslovom „Dolje američke bombe“, takođe podržava NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju i ona se oglašava tadašnji predsednik Hrvatske, već uveliko bolesni, te iste godine će i da umre, Franjo Tuđman, poziva na audijenciju tadašnjeg ambasadora Savezne Republike Jugoslavije u Zagrebu, gospodina Veljka Kneževića i kaže mu, pazite Franjo Tuđman, kaže, ambasadoru Savezne Republike Jugoslavije u Zagrebu da je zvaničan stav Hrvatske da Hrvatska ne podržava NATO intervenciju u Saveznoj Republici Jugoslavije.

Dakle, Franjo Tuđman, taj Franjo Tuđman o kome svi znamo šta je radio Srbima u Hrvatskoj, ali i Srbima u BiH pošto je hrvatska vojska konstantno bila prisutna u BiH od 1991. odnosno 1992. godine do 1995. godine, taj i takav Franjo Tuđman ne podržava NATO intervenciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji i NATO bombardovanje, ali zato tu intervenciju i to bombardovanje svesrdno podržava, pored naravno Mate Granića, i ovaj slobodoumni, građanski, mirotvorački, evropsko orjentisani, slobodoumni hrvatski novinar Boris Dežulović.

Zašto ovo sve govorim? Zato što kada se pojavio intervju Borisa Dežulovića, gde je najgorim mogućim rečima opisao našu prestonicu, odmah se javio veliki broj, na stotine, možda i na hiljade mrzitelja Aleksandra Vučića, mrzitelja SNS, mrzitelja sopstvenog naroda, autošovinista, koji se raduju svakoj antisrpskoj izjavi koja dođe da li iz Srbije ili iz belog sveta. Njih želim da podsetim, njih koji su takođe preživeli NATO bombardovanje 1999. godine, da kada hvala Borisa Dežulovića, misleći da time nanose štetu Aleksandru Vučiću, misleći da time dobijaju dodatne argumente za sve ono što je Aleksandar Vučić i za sve ono što je SNS uradila za grad Beograd, od Projekta „Beograd na vodi“, krečenja fasada, izgradnje novih fabrika, dovođenja investitora, otvaranja novih radnih mesta itd, njih želim da podsetim da pre nego što podrže Borisa Dežulovića i razne Borise Dežuloviće koji će se, dame i gospodo narodni poslanici, do beogradskih izbora javljati gotovo svakodnevno naravno na strani Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Boška Obradovića i njima sličnih, samo želim da ih podsetim dok su oni i njihova deca i članovi njihovih porodica bili izloženi pogibljenoj opasnosti te 1999. godine, dok su se sakrivali po beogradskim podrumima da bi sačuvali živu glavu od NATO bombardera, Boris Dežulović je pozivao iz svog slobodoumnog, demokratskog, evropskog Splita i preko svog Feral Tribjun „Dolje američke bombe“, dolje na glavu Beograđana, dolje na glavu srpskog naroda, dolje na Srbiju i dolje na Crnu Goru.

Razmislite vi koji mrzite Aleksandra Vučića pre nego što preko Tvitera ili na neki drugi način budete podržavali razne Dežuloviće i njima slične šta mislite da li biste ga tako svesrdno podržavali da je neko iz vaše porodice ne daj Bože izgubio život, kao što se to dešavalo, nažalost, preko tri hiljade žrtva je NATO bombardovanja, da je neko iz vaše porodice, neko od vaših najmilijih izgubio život u NATO bombardovanju 1999. godine.

Zato vam kažem, narodni poslanici, pre svega vi moje uvažene kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, budite spremni za jednu kampanju za beogradske izbore gde će pokušati da lome kičmu Srbije, da lome kičmu predsednika Republike, Vladi Republike i svih nas zajedno jer će pokušati preko beogradskih izbora, parlamentarne izbore ne mogu da dobiju, predsedničke izbore ne mogu da dobiju da kandiduju ne znam ni ja kakvog Majića, Dragana Bjelogrlića ili pitaj Boga koga, ali će pokušati na beogradskim izborima da slome kičmu svemu onome što je napredno i svemu onome što je Aleksandar Vučić i mi koji ga podržavamo dobro uradio i za grad Beograd i za državu Srbiju i za srpski narod i u Hrvatskoj i u BiH i u Crnoj Gori i svuda gde Srbi žive.

Dakle, skrećem vam pažnju, nema uljuljkivanja, nema uspavljivanja, nema – lako ćemo, računajte da je kampanja za beogradske izbore počela i kao što vidite ovo što je uradio Boris Dežulović je samo priprema za ono što nas čeka. Očekujte svakoga dana i svakoga meseca neke nove Dežuloviće koji će da se smeju svemu onome dobrom i naprednom što smo uradili u Beogradu i u Srbiji, a vi koji podržavate te iste Dežuloviće stavite malo prst na čelo pa razmisliste da li mislite dobro ne Aleksandru Vučiću i SNS, nego pre svega sebi i svojoj deci.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
Zahvaljujem mu i zato što je pokrenuo ovu temu, zato što ja o tome često pričam i govorim da mislim da na jedan frontalni napad koji će sigurno uslediti 2022. godine treba mi odgovorimo na takav način da ujedinjena Srbija ne može da se pobedi, a to podrazumeva i jedinstvo svih nas koji se nalazimo u vladajućoj koaliciji, bez obzira kojim poslaničkim grupama pripadamo.
Zahvaljujem još jednog gospodine Martinoviću.
Idemo dalje sa listom poslanika.
Ne znam da li je Zoran Tomić u sali?
Izvolite.