Hvala predsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicom…

Ja se izvinjavam, samo da vas još jednom podsetim, 17 minuta još ima vremena.

Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je diskusija o amandmanu koji je podnesen na član 2. vezano za Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.

Kao čovek koji se bavi naukom uvek kada iznosim određene stavove trudim da to potkrepim argumentima. Ovde je konkretno rečeno da je predlog da se reči „255 dinara“ izmeni u „jedan dinar“, odnosno da ovim činom žele da ugroze poslovanje i rad javnog servisa, koji je zapravo javni servis svih građana Srbije.

Njihovo obrazloženje koje je dato ovim amandmanom mogu smatrati paušalnim i subjektivnim, nije potkrepljeno nikakvim posebnim argumentima i činjenicama, a i ono što je interesantno, ne samo ovde, već i kod ove krnje vanparlamentarne opozicije kada kritikuje rad RTS-a, odnosno javnih servisa, da se uvek vežu za politiku i zašto njih nema u onoj meri u kojoj su oni navikli da budu u tim servisima.

Znate kako, prošlo je vreme kada su Dragan Đilas i njegovi saradnici bili glavni odgovorni urednici tih javnih servisa, kada su oni odlučivali ko će moći da gostuje u njima, koje su emisije adekvatne da se emituju, a koje ne.

Ovaj Predlog zakona zapravo omogućava da se podigne stepen nezavisnosti javnih medija, jer zapravo se ovde pokazuje da građani Srbije su ti koji direktno finansiraju rad javnih medija, odnosno RTS-a i RTV, a nije zapravo Republika Srbija koja bi izdvajala sredstva iz budžeta.

Ono što još hoću da kažem nije RTS samo politička emisija, RTS ima mnogo širi spektar sadržaja koji se nude i obrazovni i kulturni i sportski sadržaj, posebno emisiju, odnosno veliki broj dopisništva koji funkcionišu po Srbiji zahvaljujući kojima i čijim radom mi možemo da znamo šta se u svakom kutku naše zemlje dešava i da zapravo i sami upoznamo lepote naše Republike Srbije, za koju nisam siguran, i dobar deo građana, svesni šta je to što posedujemo, pa se često odlučujemo da letujemo van Srbije, a ne da ostajemo u Srbiji.

Meni je posebno drago zato što RTS sada pored kanala jedan, dva i tri ima i posebne kanale vezane za nauku, vezane za kulturu, za druge segmente, rade svoje naučne emisije, pa nije Diskaveri jedini taj koji može ekskluzivno da se bavi naučnim emisijama i da sad svi moraju da kupuju njihove emisije i da se one puštaju. Imamo mi talentovane mlade ljude, mlade naučnike, mlade petničare, koji upravo preko RTS-a mogu te svoje ideje o promociji nauke i kroz takve emisije da pruže, a upravo ovakav način dobijanja sredstava i osiguravanje rada tih servisa omogućiće da mi pored lepota naše Srbije upoznamo i lepote naših građana i mladih ljudi koji imaju divne umove i koji nas na najbolji način predstavljaju svuda u svetu.

Ja, kao i kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu nećemo podržati ovaj amandman, jer smo apsolutno uz stanovište sa onim što je i Vlada Republike Srbije rekla da prihvatanje ovog amandmana ugrožava rad ovog javnog servisa, a apsolutno nisam za to da se njihov rad ugrozi, već kao što su prethodne kolege rekle da se stimulišu radnici RTS-a, da budu što kreativniji i da sadržaj koji će plasirati putem RTS-a bude još bolji, a poruka Đilasovoj krnjoj opoziciji, pa ljudi kreirajte program, budite na terenu, budite sa građanima, radite kao Aleksandar Vučić, imajte rezultate kao Aleksandar Vučić, doći ćete i vi na medijsku scenu nije nikakav problem, ali nemojte samo da kritikujete i nemojte samo da se politika svodi na to da mi sklonimo Vučića pa ćemo sve lako. Pa, vidimo kako ćete lako. Formirate nekakvu ujedinjenu opoziciju, niste stigli ni da je registrujete kako treba, već ste počeli da se razjedinjavate, već ste je upropastili, i čisto me interesuje, jedva čekam da vidim reakcije Dragana Đilasa, glavnog urednika njegovih medija, kako će reagovati na gostovanje Mike Aleksića, Jeremićevog pulena večeras u emisiji na RTS, jer očigledno da ukoliko ne dobiju saglasnost svog glavnog urednika da će trpeti posledice. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo da još jednom podsetim koliko ima vremena do kraja, oko 14 minuta. Ima još dvojica prijavljenih narodnih poslanika, tako da želim da vas upozorim da poštujete vreme, da bi i drugi poslanik pričao, Vladimir Đukanović.
Reč ima Adam Šukalo.

Hvala predsedniče. Biću kratak i ostaviti kolegi Đukanoviću da da završnu reč na diskusiju vezano za ovaj amandman koji je poslanička grupa SDA podnela.

Odmah na samom startu da kažem da zaista kao čovek pre svega ne mogu da podržim vaš amandman iz prostog razloga zato što vi iako imate puno pravo da pišete ovaj amandamn se pozivate na objektivnost javnog servisa, niste bili objektivni kada ste taj argument objektivnosti uzeli, kao razlog zašto tražite da se smanji na jedan dinar taksa koju treba građani da plaćaju.

Poređenja radi, daću samo jedan mali parametar ovoj vrsti priče. U BiH, na koju se takođe referišete se plaća svim javnim servisima taksa još od 2013. godine, 7,5 KM. To je otprilike oko 400 dinara. Znači, sa ovim uvećanjem na 299 dinara još 100 dinara je razlika u odnosu na BiH. To se odnosi na federalnu televiziju, na zajedničku televiziju i na RTVRS.

Prema tome, to je samo jedan od argumenata koji bi u ovom slučaju trebalo uvažiti, a smeštajući ovu diskusiju isključivo u politički fokus, u fokus informativne delatnosti javnog servisa, mi nismo sigurni objektivni kada govorimo o tome, jer znamo šta RTS predstavlja i koliko je važan kao simbol našeg društva i koliko je važan i u regionu, koliko se taj isti RTS gleda i u Banjaluci, ali i u Sarajevu, Mostaru, besplatno na ovim različitim kablovskim operaterima itd. i doprinosi povezivanju i poverenju i različitim aspektima i vrednostima koje ima svaki narod koji živi na ovim prostorima. To bi trebalo znati, a ne samo iz neke usko stranačko čaršijske Sarajevsko političke potrebe komentarisati i napadati RTS zato što je RTS simbol ne samo države Srbije, već jednog ozbiljnog i profesionalnog načina rada gde ogroman broj ljudi profesionalaca radi.

Ja ću samo kao jednu malu digresiju navesti primer kako niste u pravu. Subotom i nedeljom, odmah posle centralno informativne emisije imamo igrani program, imamo uvek serije.

Ne znam da li ste primetili, sada se emituje serija "Kosti", scenarista je poznati glumac, banjalučki, beogradski, naš Nikola Pejaković. Ne znam da li ste gledali poslednju seriju u nedelju. Pošto imate opciju i mogućnost da premotate kanal, toplo bih vam savetovao da pogledate scenu pa ću sada opisati kako Goran Sultanović, koji igra ulogu lika Dide, komšije koji je čuvao Mešu za vreme sukoba u Banjaluci u BiH. Meša, koji je Musliman ili bošnjak, kako se izjašnjavaju Muslimani u BiH i čuvao je njegovu kuću u kojoj stanuje u podrumu i održava i čekaju Mešu da dođe negde sa zapada u svoju kuću, koju su sačuvali. U podrumu te kuće pod kirijom je Kosta Govoruša, glumac je Jovo Maksić, dečak koji je iz Knina traktorom dovezao svoju porodicu ili samo sestru, pošto su mu otac i majka stradali na petrovačkoj cesti.

Šta je završna scena u seriji, u nedelju, za koju je naš Nikola Pejaković napisao scenario? Meša dolazi u Banjaluku i Kosta Govoruša je, okrečio mu kuću i dočekuju ga i on mu kaže da pređe na sprat, ne da živi u podrumu. Međutim, Meša je došao u svoju Banjaluku i nažalost je preminuo u tih par dana i njemu na postelju dolazi Dida (Goran Sultanović) i čita njegovo pismo, poslednje pismo koje je napisao. U tom pismu Meša (glumac Bora Nenić) oprašta se i na kraju kaže da kuću ostavlja Kosti Govoruši i kaže svom prijatelju Didi – to je njegova kuća, ja njemu hoću da ostavim, zato što je on doživeo, smo krivi ti i ja, jer nismo znali da vodimo nekadašnju zajedničku državu. Toliko. Hvala.

Gospodine Imamoviću po kom osnovu?
Repliku. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Zaista ne znam na osnovu čega je prethodni kolega, prethodni govornik zaključio da sam ja govorio po nekom, kako je rekao, sarajevskom, nisam siguran da sam shvatio, ali ja sam se ovde u svom obrazloženju amandmana pozvao na kršenje zakona Republike Srbije od strane RTS-a i od strane programskog odbora RTS-a i da ukoliko taj programski odbor krši zakone Srbije, ne znam kako ste našli motivaciju, gde ste videli motivaciju koju ste povezali sa Sarajevom ili je možda vaša želja bila samo da govorite o Sarajevu.

Dakle, amandman, citiraću vam još jednu vrlo interesantnu izjavu: „Televizijska pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije biće ukinuta, jer ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane i bavio se marketinškim trikovima. To je naša obaveza i od nje nećemo odustati.“ Rekao je predsednik vaše stranke, Aleksandar Vučić, a preneo upravo RTS 23. maja 2013. godine.

Dakle, ne vidim razlog zbog čega vi ovde nas optužujete da mi ugrožavamo RTS, kad je ovo što je najavio vaš predsednik stranke, i RTS ne živi samo od pretplate, da se razumemo, živi od dotacija iz budžeta, siguran sam da će ih biti i ove godine, RTS takođe i naplaćuje i pretplatu preko kablovskih operatera.

Dakle, ovde niko ne ugrožava postojanje RTS-a, ali jednostavno hoćemo da RTS navedemo da u jednoj fer i demokratskoj medijskoj utakmici se bori za naklonost gledalaca i za veću pretplatu. Onda kada RTS bude odrađivao svoj zadatak javnog medijskog servisa, siguran sam da će mu onda građani sa punim poverenjem i sami ukazivati, kao što to rade Britanci BBS, poverenje sa povećanjem pretplate. O tome se radi.

Hvala, gospodine Imamoviću. Isteklo je vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam najbolje shvatio prethodnog kolegu koji je govorio, a kako je to Aleksandar Vučić uništio RTS? Pominjete njegovu izjavu iz 2013. godine da mu je namera da, navodno, kako vi kažete, što ja mislim da apsolutno nije tačno, ukidanjem pretplate za RTS uništi tu medijsku kuću. Pa, jel uništen RTS? Koliko ja znam – nije.

Šta je to na kraju krajeva uništio Aleksandar Vučić? Nije uništio apsolutno ništa. Vi ga optužujete da hoće da uništi RTS isto kao što ga neki drugi optužuju da, evo, samo što nije izdao Kosovo i Metohiju, pa, samo što nije izdao Srbe u Republici Srpskoj, pa, samo što nije izdao Srbe u Crnoj Gori.

Ja sad postavljam jedno, ne vama, jedno retoričko pitanje, a šta je to uništeno za vreme vladavine Aleksandra Vučića? Koji je to deo teritorije Republike Srbije ili srpskih zemalja izgubio Aleksandar Vučić? Šta je to loše uradio za Srbiju Aleksandar Vučić, sem što je Srbiju preporodio i u političkom, i u ekonomskom, i u finansijskom, i u naučno-tehnološkom, i u kulturnom smislu? Kako može biti uništitelj neko ko svakoga dana, čak i u vreme pandemije, ali bukvalno svakoga dana otvara nove fabrike, otvara nova radna mesta i dovodi investitore, kako domaće, tako i strane? Samo dana i juče, znači bukvalno za 48 sati otvorene su dve praktično nadomak Beograda dve nove fabrike, upravo zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Jedna je u Inđiji, a druga je u Sremskoj Mitrovici. O svim drugim fabrikama, o stotinama drugih fabrika, o stotinama hiljada radnih mesta nema potrebe ni da govorim zato što to narodni poslanici i građani Srbije veoma dobro znaju.

Hoću da kažem da pokušaj svih oni koji se protive politici Aleksandra Vučića da ga predstave kao neko strašilo koje hoće nešto da uništi, da upropasti, da proda, da izda, itd, jednostavno padaju u vodu pred činjenicom da je Aleksandar Vučić sve suprotno od onoga što mu vi stavljate na teret. Nije ništa uništio, nije ništa izdao, omogućio je građanima Srbije jedan bolji život. Naravno, svi smo mi svesni da građani Srbije i dalje teško žive, ali je uložio ogroman napor da Srbiju izvuče iz kaljuge i blata u kojoj se ona nalazila i 2012, pa i te 2013. godine o kojoj je prethodni govornik maločas spominjao.

Sve ovo čemu svedočimo i danas u ovoj raspravi u pojedinostima, opet nije ništa drugo nego priprema za ono što treba da se desi 2022. godine. Dakle, mudri ljudi na vreme osluškuju poruke vremena. Jasno je da sve ovo što se danas govori i u Narodnoj skupštini i sve ovo što se emituje ili piše po Đilasovim i Šolakovim medijima je u stvari jedna velika artiljerijska, medijsko politička priprema za ono što treba da nam se desi 2022. godine, odnosno ono što priželjkuju da se Srbiji desi te 2022. godine. To je da se na vlast vrate isti oni koji su Srbiju i doveli u to blato i u tu kaljugu u kojoj se ona nalazila do 2012. godine.

Zbog toga će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu svom snagom da se bori protiv onih koji bi hteli da vrate točak istorije unazad, da u Srbiji sve bude uništeno, da nema novih radnih mesta, da više nema života, da niko ne može da radi sem Dragana Đilasa i njegovih poslovnih partnera. Takva Srbija je prošlost.

Mi se zalažemo za jednu novu, lepšu, srećniju, napredniju Srbiju i uveren sam da oni koji bi hteli da tu Srbiju zaustave 2022. godine apsolutno u tome neće uspeti bez obzira da li su ovde u Srbiji ili nam dolaze iz demokratskog i evropskog Splita, kao ovaj maločas spominjani Boris Dežulović ili iz bilo koje druge evropske ili svetske destinacije. Jednostavno, građani Srbije takvu politiku više ne prihvataju.

Zahvaljujem.
Gospodine Imamoviću, pretpostavljam da tražite repliku?
Ja bih vas zamolio da završavamo polako.
Izvolite.