Gospođo predsedavajuća, član 108.

Ja moram da vam se požalim, ugrožen je red i mir na sednici. Otkad sam došao u ovu Skupštinu, gospodin Atlagić me fiksira i upućuje neke erotske pokrete ka meni, a u tome mu se stalno pridružuje gospodin Marijan Rističević.

Da li je moguće, gospođo Paunović, da se to dešava? Ja ne znam šta je sa njima? Molim vas da me zaštite. Čak ide dotle da mi Marijan Rističević šalje privatne erotske poruke. Ja ne znam odakle mu moj viber telefon. Ja vas molim da se s tim prekine.

Kolega Jovanoviću, hajte sad malo ja pošto ste ukazali na povredu Poslovnika. Kolega Jovanoviću, da bih mogla da zaštitim vas otkako ste rekli tzv. „zlostavljanja“ bilo bi lepo da svi zajedno zaštitite mene od istog.
Dakle, ja vas molim, ja neću primeniti kaznene odredbe, nemojte da vičete sad me saslušajte, ja sam vas slušala. Ja neću primeniti kaznene odredbe i molim kolege da se ponašaju u skladu sa onim što građani Srbije očekuju od njih kada im ukažu poverenje i izaberu ih za poslanike. Hvala.
Želite li možda da se izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Aleksandar Jovanović: Da.)
Hvala.
Kolega Imamoviću, vi po amandmanu? Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

S obzirom da je samostalnim poslanicima onemogućeno da koriste svoje poslaničko pravo u raspravi …

Oprostite kolega Imamoviću, samo da probam da vas čujem, a za to mi treba mir u sali, ja uporno zvonim, ali ne reaguju kolege, molim vas.

Mislim da su stekli uslovi. Dakle, ako možete samo da mi vratite vreme.

Dakle, s obzirom samo da je samostalnim poslanicima koji nisu deo poslaničkih grupa onemogućeno učešće u raspravi u načelu, ja sam prinuđen takođe da koristim svoje pravo iz člana 158. stav 8. i želim da obrazložim zbog čega sam prinuđen da to pravo koristim.

Naime, već nekoliko sednica onemogućava se učešće u raspravi onim poslanicima koji nisu deo vašeg vladajućeg režima. Dakle, ta mesta, tri mesta koja su zauzeta i rezervisana za samostalne poslanike, dodeljuju se isključivo poslanicima iz vladajućeg režima.

Dakle, ja ovde imam svoju prijavu za reč koja je uredno zavedena 4. decembra. Dakle, dan kada ste poslali saziv ove sednice, u 11,10 časova ste pozvali saziv, u 11,11 časova sam se prijavio za reč. U toj prijavi stoji lepo – Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, prijava za reč po prvoj tački dnevnog reda.

Tada na pisarnici nije bilo nikoga, osim poslanika iz opozicije, to i oni mogu da potvrde. Odjednom se u e-parlamentu pojavljuju tri prijave vaših režimskih poslanika koje su zavedene istog dana, a piše vreme 11,10 časova. Dakle, istovremeno kad ste vi predali saziv. I hajde da sve to, nego kaže – prijava za reč, prva rasprava. Druga prijava za reč – prva rasprava. Treća prijava za reč – prva rasprava. Na kojoj sednici? Po kojoj tački dnevnog reda? Koja prva, koja druga, koja treća rasprava?

Dakle, ovde su kolege bile vidovite i prijavile se za nekakvu prvu raspravu. Ne znamo ni koje sednice. I vi ste sve ostale samostalne poslanike jednostavno skinuli sa liste. To radite već nekoliko sednica i onemogućavate nam da kažemo i drugu stranu i drugo mišljenje i drugi glas koji dolazi iz Sandžaka.

Dakle, s obzirom sad da se ti poslanici vređaju kada ja kažem da su režimski poslanici, koleginica Selma Kučević i ja, i da bismo predupredili naše trkanje do pisarnice, koleginica Selma Kučević i ja smo potpisali zahtev da zajedno formiramo „klub Bošnjaka“. Mi ćemo to našim kolegama upravo dostaviti, naš potpisan zahtev. Dakle, potrebno je samo oni da stave još svoja tri potpisa. Dogovorićemo se ko će biti predsednik i zamenik predsednika i zamolio bih takođe da oni ovaj zahtev o formiranju i obaveštenju predsedniku predaju pisarnici, s obzirom da imaju veze na pisarnici.

E sad, ja ću naravno ovaj amandman podržati i želim da iskoristim priliku i da pozovem i ostale kolege poslanike iz Sandžaka da ovaj amandman podrže, jer pored navedenih razloga koje je koleginica istakla ja moram da kažem da je Vlada morala prihvatiti ovaj amandman iz prostog razloga što se između ostalog predviđa i saniranje i renoviranje jedne škole koja je u gradskom području Tutina, s obzirom da se na Pešteru već godinama unazad škole rekonstruišu, pa i grade, privatnim sredstvima naših privrednika.

Mi smo takođe pokušali amandmanom na ovaj isti član zakona i da uvrstimo povećanje budžeta Ministarstvu bez portfelja koje vodi kolega iz naše suprotstavljene partije, ali smo hteli da mu povećamo budžet kako bi on mogao u svom ministarstvu ugraditi i program povratka i održivog opstanka prognanih Bošnjaka iz opštine Priboj.

Dakle, za one koji ne znaju, program održivog opstanka i povratka Bošnjaka u opštini Priboj je usvojen 2011. godine i njegov zadatak je bio da se na makar taj način, simbolični način obeštete oni Bošnjaci koji su bili meta etničkog čišćenja i koji su bili meta masovnih zločina i otmica, sprovedenih u Severinu, Štrbcima i Kukurovićima.

Obratite pažnju na vreme, molim vas, završite.

Dakle, do 2014. godine mi smo taj program sprovodili. Izgrađene su 74 kuće i 2014. godine je ova Vlada Aleksandra Vučića to finansiranje zaustavila.

Od 2014. godine do danas ni jedan jedini dinar nije uloženu taj program…

Vreme, kolega Imamoviću. Uz moju toleranciju niste uspeli da završite, a molila sam.
Iskoristili ste dragoceno vreme objašnjavajući nam vaš odnos sa pisarnicom. Ja nekako ne znam kako bih sa ove pozicije mogla da vam pomognem ili odgovorim, osim da napomenem da Skupština Srbije ima dve pisarnice.
Sa druge strane, ono što, koliko shvatam, imate nameru da uradite, jeste da formirate poslanički klub i ja vam želim sreću. Svakako će nadležni organi Skupštine Srbije odgovoriti na jedan takav vaš zahtev.
Kolega Fehratoviću, napominjem, javljate se po amandmanu. Ovo je pet minuta, odnosno treće u nizu koje će biti potrošene i to znači da za samostalne poslanike više nema vremena. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, zahvaljujem se na ovom vremenu. Evo, kolega Imamović je upravo meni doneo ovaj njegov predlog, ali ovo je još jedan od performansa koji uporno rade.

Ja ću ga podsetiti da znam kako je biti samostalni poslanik. Od 2016. do 2020. godine sam isto tako bio samostalni poslanik i znam kako se oseća. Prosto, da bi ste mogli da se prijavite za reč, morate biti vredni, morate doći u Narodnu skupštinu, morate prisustvovati ove u plenumu, morate biti aktivni. Ne možete očekivati da iz Novog Pazara klikom se prijavite za reč za govorenje u plenumu.

Isto tako, kolega je juče govorio na jednom onom presu, pa smo mu mi odgovorili i dobro je što me je poslušao kada sam mu kazao da ima pravo da iskoristi ovih pet minuta po amandmanu, da mu niti mi kao poslanici, niti vi kao predsedavajući ne možete to sprečiti. Dobro je što je došao pomalo pameti, pa je iskoristio ovih pet minuta, ali nije dobro što je na ovaj način jer ja smatram da ne trebamo mi na ovaj način zloupotrebljavati ovo vreme i prosto sam prinuđen.

Žao mi je što kolega ne vidi da u ovoj Skupštini ima osam narodnih poslanika Bošnjaka. Nije samo dva, nije samo pet, već osam i svi se oni trude da se bore za prava svog naroda, za dobrobit svojih krajeva odakle dolaze, za dobrobit Sandžaka, za dobrobit građana Republike Srbije i trude se da to urade na onaj način kako su to njihove politike pripremile.

Žao mi je što se na ovaj način ovde koristi ova govornica, da se kaže – ovaj je režimski, onaj je režimski, a pri tome se dobija amnezija.

Evo da podsetim Imamovića, on je u koaliciji sa tom vladajućom partijom i u Tutinu i u Priboju, pa tamo nisu režimski ili jesu režimski, a bio je deo i ovih republičkih vlasti isto sa SNS ovde, pa kako tada nije govorio o režimskim i nerežimskim Bošnjacima.

Protiv sam bilo kojih podela, postoje dobri i loši ljudi, postoje pripadnici jednog ili drugog naroda, postoje pre svega građani Republike Srbije koji su nas ovde delegirali, da se borimo za njihova prava, da se borimo da njima bude bolje i da se borimo da ostvarimo ono što je Ustavom i zakonima zagarantovano, a ne da manipuliramo, a ne da se bavimo populizmom, a ne da zloupotrebljavamo ovu govornicu kako bismo jednostavno zaradili neke jeftine političke poene.

Ne vodi to ni čemu. To nije dobro. To nikako ne vodi onome čemu bismo trebali da svi težimo, a to je da radimo za dobrobit građana Republike Srbije i da radimo isključivo za dobrobit Bošnjaka.

Sad, vi ne budete ni na jednom zasedanju, nema vas ovde u plenumu nikako. Odradite neku konferenciju tamo, napadnete svoje kolege i svog rada i svog naroda i onda time želite da pravite neke performanse. Zašto? Zato što niste deo vlasti koje ste nekada bili. Ja znam da je to teško. Znam da nije lako kada padnete sa jedne velike pozicije na neku manju, ali to je politika. Oni su u toj politici 30 godina, trebali su naučiti kako je i kada ste vlast i kada ste opozicija. Trebali su naučiti kako se i u jednom i u drugom slučaju morate dostojanstveno ponašati i boriti za interese svoga naroda.

Mi iz Stranke Pravde i pomirenja smo baštinili, baštinimo i baštinićemo isključivo politiku partnerstva, ne poltronstva, politiku i i , politiku koja traži i teži dobru i Bošnjacima i Srbima i svim drugim građanima Republike Srbije.

Evo ovde imaju poslanika iz Priboja, koga pri tome i ne uračunavaju u Bošnjake u ovoj njihovoj podeli, koji je isto tako iz tog bošnjačkog korpusa i koji zna najbolje kako je taj program od te 2011. godine do sada korišćen, nekorišćen, upotrebljavan i zloupotrebljavan.

Mi se borimo za suštinski za taj narod u Priboju, kao što smo stali onoga trenutka kada su se desile one nemile scene prošle godine i doveli do toga da tom politikom pomirenja i predsednik Aleksandar Vučić dođe u Priboj i da se zaustave sve one ludarije, sve one gluposti, da jednostavno težimo tome da živimo onako kako treba, kako je časno, kako je dostojanstveno i da ih podsetim da ćemo mi kao poslanici podržati ovaj amandman, jer je u interesu građana Tutina, kao što ćemo podržati amandmane i kolega drugih poslaničkih partija koji su u interesu građana Novoga Pazara, ne zbog njih, ne zbog njihovih politika, već isključivo zbog građana Pazara, Tutina, Priboja i svih drugih gradova i zbog građana i Bošnjaka, Srba i svih ostalih.

Hvala kolega, hvala vam.
Kolega Puškiću, povreda Poslovnika.