Izvolite, Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsedavajuća.

Najpre, smatram da nije bilo osnova da date repliku i želela sam da se javim po Poslovniku, ali pošto ste i meni dali repliku onda se neću javljati po Poslovniku po članu 27, iako određene persone urlaju dok ja govorim, vi ste dužni da vodite računa o redu na ovoj sednici.

Ja se ne bavim sa rekla-kazala, znate? Rekla-kazala možete kada pravite konferenciju za novinare na ulici ili konferenciju za novinare ispred „Belami“ televizije kada plačete zašto niste pozvani da gostujete, jer, zaboga, svašta nešto imate vi lepo da kažete. Takva je bila konferencija jedne naše koleginice.

Ja ću se držati činjenica i nastaviću sa saopštenjem koje je javno, koje je zvanično i koje je dostupno i nastaviću sa tim da možete da nađete ma koliko vi vikali ovde sada dok ja pričam i ometali me, što je takođe za povredu Poslovnika, možete da nađete u „Službenom listu“ grada Niša. Dakle, samo je potrebno da već ako ste doktor pravnih nauka lepo pročitate, ali potrebno je i da znate šta se dešava u vašem gradu, pa bi ste onda znali da je u Oficirskom domu 15. juna ove godine održana javna sednica Komisije za planove grada Niša, sa dnevnim redom sumiranja javnog uvida drugih izmena i dopuna PGR područja GO Palilula druga faza.

Dakle, radi se o prostoru planirane mešovite namene, a ne o prostoru koji se graniči sa predmetnom namenom za koju je već predviđena namena stanovanja generalnim urbanističkim planom grada Niša, koji važi od 2010. godine do 2025. godine.

Molim narodne poslanike da pre nego što bilo šta iznesu ovde se upoznaju sa činjenicama. U suprotnom, naravno da je moje pravo da ja smatram da su to laži, izmišljotine i sve ono na čemu neko može da gradi politiku koju zapravo i nema. Hvala.

(Tamara Milenković Kerković: Replika.)

Zahvaljujem.
Ali, složićete se da u odgovoru sada nije bilo nikakvog osnova za najnoviju repliku. Odgovorili ste, niko nikog nije vređao. Zatvaram ovaj krug replika, da pričamo o amandmanu, o zakonu, o konkretnim stvarima.
Jelena Milošević, po amandmanu. Izvolite.

Šta su laži, šta nisu, budući da sam i ja o ovome govorila, manje je bitno. Suština je u tome da je defakto da ovo nije prvi put da se nešto gradi bez građevinskih dozvola, da je kružni tok kod „Delte“, započeti su radovi, građevinske dozvole nije bilo, da čak te raspevane fontane nije bilo u projektu, iako je novac već bio odvojen, tako da o lažima i paralažima možemo ovde, građani Niša odlično znaju u kakvom je stanju naš grad.

Na tim javnim raspravama su svi poslanici bili redovno. Profesorka Tamara je bila tu naj, da kažem, detaljnija i najviše primedbi je pisala i sve te primedbe su bile vrlo osnovane. Tako da možemo da se bavimo i politikanstvom i da po svaku cenu branimo nešto, ali zaista je nekorektno reći da nije bilo problema tokom javnog uvida, da je poštovan redosled pravnih dokumenata i defakto je da je sam investitor, odnosno „Tesla park“ platio projekat izmene najnižeg planskog dokumenta pre nego to je planski dokument iznad njega uopšte ušao u fazu realizacije. Zahvaljujem.

Nastavljamo.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Srđan Milivojević, dr Nenad Mitrović i Sanja Miladinović.
Izvolite.

Mi iz DS predložili smo u članu 22. ovog zakona da se stavovi 1, 2. i 3. brišu zato što je, poštovani građani Srbije i građanke, neprihvatljivo da opravdana žalba na rešenje o formiranju katastarskih parcela na osnovu projekta parcelizacije ne zadržava izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, jer se time omogućava koruptivna radnja i daje podsticaj širokoj korupciji.

Takođe je nedopustivo da se posebnim zakonima menjaju opšta pravila vlasništva i odredbe Zakona o eksproprijaciji. S tim u vezi moram da kažem da ceo ovaj posao oko legalizacije je trebalo da iznese Katastar. Verovatno znate, idete među ljude, šta su vam rekli građani Srbije, kako to Katastar radi, u stvari, koliko Katastar ne radi.

Kada ste 2012. godine došli na vlast usta su vam bila puna borbe protiv korupcije. Šta je bilo nakon toga? Jedanaest godina kasnije vi menjate zakone, menjate podzakonska akta, samo zato da biste već postojeću korupciju i kriminal uvećavali. Očigledno je da ovaj posao želite da odradite reda radi, kako bi organima koji treba da se bore protiv korupcije ovakvim zakonima vezivali ruke.

Ono što na kraju želim da naglasim, a to je da ovakvim zakonima nikako ne rešavate probleme građana, odnosno ne radite u interesu građana, već u interesu investitora i vaših tajkuna, a gradovi i opštine nam ostaju nefunkcionalne i ne civilizovane.

Za kraj želim da kažem da svako ko je putovao u bilo koju zemlju Evrope zna o čemu pričam, kako treba da izgledaju naši gradovi i opštine, kao i naša Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milija Miletić, verovatno od vremena poslaničke grupe, po amandmanu.
Izvolite.

Ovo sada što govorim o amandmanu, posebne stvari su što kada se nešto napiše, kada čitamo to je nešto veoma lepo, ali suština svega jeste da zakon koji je predložen ima dosta dobrih i pozitivnih stvari. Neke stvari smo ovde u plenumu razgovarali i dogovarali, neki amandmani su prihvaćeni.

Bilo bi dobro ono što se radi i u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ima tu problema, ali radi se. Bitno je da se radi. Ima zainteresovanih.

Za mene kao čoveka bilo bi dobro ukoliko ima nekih problema da neko nešto ne dobije ovde u Beogradu, neka dođe kod nas u Svrljig, u Gadžin Han, Belu Palanku, da tamo investira. Mi ćemo tamo njemu obezbediti uslove, obezbediti sve potrebno da radi, da se tamo nešto gradi. To je jedini način da tamo ljudi ostanu da žive.

Verujte, ja sam govorio i prošlog puta, kod nas u Svrljigu postojala je neka firma „Progres Svrljig“ koja je privatizovana, otišla u stečaj. Posle toga iz stečaja kupio jedan čovek, vlasnik firme, kupio firmu, 12 hiljada kvadrata zemljište, 6 ha, ne želi da ulazi u postupak konverzije zato što niko ne može na to da ga natera. Ima nekih zainteresovanih da dođu kod nas, ali nema šta da mu ponudimo.

Kada se reši na ovaj način konverzija, imaćemo mogućnost. Taj čovek će sigurno želeti da tu firmu stavi u funkciju. Bitna je stvar i to što ovaj zakon daje mogućnost što do sada nismo imali. Mene kao čoveka interesuje, uvaženi ministre, da zajedno vi, kao ministar, kao čovek koji vodi Ministarstvo za građevinu, usvajanjem ovog zakona, da zajedno svi aktiviramo, da damo akcenat, da dođe neko kod nas u te naše male opštine, da rešimo probleme koji su infrastrukturni, da se tamo ljudi vrate da žive.

Priroda nam je dala sve. Tu prirodu želimo da sačuvamo. Imam mogućnosti. S druge strane, finansija, moć, jeste ovde u Beogradu, Novom Sadu, a i u Nišu. Meni je zadovoljstvo kada se gradi u Nišu. Najviše volim svoje mesto, Svrljig, volim i Niš, volim i Beograd, ali Niš je meni bliži srcu.

Još jednom, uvaženi ministre, ja ću glasati za Predlog ovog zakona. Ukoliko dođe do nekih kriminalnih radnji, da taj što radi to da bude odgovoran. Ja ne želim, ni bilo ko od mojih ne želi da učestvuje u nečemu što je loše. Ja verujem da ovde ima dobrih stvari koje će biti dobre za izgradnju u našoj zemlji Srbiji.

Ja ću sada reći za ovaj zakon vezano za izgradnju. Kod mene u Svrljigu ima određene destinacije koje su ovako veoma interesantne, lepe. To su neke pećine koje su veoma posećene. Ima recimo Prekonoška pećina. Do te pećine treba izgraditi putnu infrastrukturu. Ima veliki broj zainteresovanih koji tamo žele da dođu.

Uvažene kolege poslanici, ja ću sada iskoristiti još minut samo da pozovem sve naše ljude koji žive u Novom Sadu, u Beogradu, koji žive u Srbiji, van granica Srbije da dođu u Svrljig, da obiđu tu Prekonošku pećinu, da obiđu to selo Prekonogu. Večeras kreće i turnir u malom fudbalu, pa ako neko voli sport, može da se razonodi.

Priroda nam je dala sve. Imamo lepe opštine. Dobre ljude. To moramo sačuvati.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Danijela Nestorović i Aleksandar Jovanović.
Reč ima Danijela Nestorović.

Poštovani građani, poštovane kolege poslanici i poslanice, naime mi smo podneli amandman na član 22. Predloga zakona o planiranju i izgradnji i jako mi je žao što imamo samo dva minuta vremena za ovaj amandman. Mada na javnom slušanju sam i predočila ministru Vesiću te primedbe vezane upravo za nedostatak i nemogućnost vođenja upravnog postupka, odnosno prava na žalbu kao jednog od osnovnih ustavnih prava građana i dvostepenost postupka. Odgovoreno mi je da se radi tada o nekakvog geometriji, odnosno da se radi o deobi fizičkog parcela. Naime, bez obzira na to koji postupak je u pitanju, jako je bitno, i ovde smo isto čuli da mi samo kritikujemo zakon, da ne dozvoljavamo da se iznose neke dobre ideje, ja nisam rekla da je ceo zakon loš, ali ukoliko imate gomilu odredbi koje su u neskladu sa Ustavom, onda se zaista mora preispitati da li je ovaj zakon u skladu sa ustavnim odredbama kojima se krše zapravo osnovna ljudska prava.

Naime, vi imate u ovoj situaciji deobe fizičkih parcela situaciju do koje može doći, eventualno, u praksi da se recimo izmene planska dokumenta i projekat tako što se smanji recimo površina određene parcele za linijsku infrastrukturu. Ponovo, recimo, kada se usvoji novi planski dokument, odnosno novi projekat postavlja se pitanje recimo ukoliko dođe do izmene tada površine i vraćanja u prvobitno stanje – ko će snositi troškove takve situacije ukoliko se desi da je tehnička greška prilikom pretprojektovanja kod izrade infrastrukturnih projekata i prosto se ponavljaju situacije. Ne sporim da država ima interes da omogući i obezbedi uslove za brži ekonomski razvoj, a koji se postižu delom izgradnje infrastrukturnih objekata. Međutim, hitnost u postupanju i izdvajanje ili deoba zemljišta radi regulacije javnih površina se može i mora postići pre svega efikasnijim radom Katastra. Pričale su malopre kolege o tome.

Naime, i vi ste napomenuli da će Sekretarijat ponovo imati tu ulogu izdavanja lokacijskih uslova, kao što je imao i do sada, ali da će biti data mogućnost i notarima i agencijama.

Znate kako, u okviru svog posla imam mogućnosti da sarađujem sa Sekretarijatom i više je nego očigledno da su spori u svom radu, da jako teško donose odluke, problem je ljudstvo. Ne radi se o tome da treba da dajemo nekom drugom van državnih organa i gradskih organa vlasti mogućnosti kao što su recimo javni beležnici jer tada opet kršite ustavnu odredbu da su svi građani jednaki. Javni beležnici imaju jednu tarifu za naplaćivanje svojih usluga, dok Sekretarijat za legalizaciju ima drugu tarifu. I vi to vrlo dobro znate.

Znači, takve odredbe bi bile protivustavne. Hvala.