Nastavljamo.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Srđan Milivojević, dr Nenad Mitrović i Sanja Miladinović.
Izvolite.

Mi iz DS predložili smo u članu 22. ovog zakona da se stavovi 1, 2. i 3. brišu zato što je, poštovani građani Srbije i građanke, neprihvatljivo da opravdana žalba na rešenje o formiranju katastarskih parcela na osnovu projekta parcelizacije ne zadržava izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, jer se time omogućava koruptivna radnja i daje podsticaj širokoj korupciji.

Takođe je nedopustivo da se posebnim zakonima menjaju opšta pravila vlasništva i odredbe Zakona o eksproprijaciji. S tim u vezi moram da kažem da ceo ovaj posao oko legalizacije je trebalo da iznese Katastar. Verovatno znate, idete među ljude, šta su vam rekli građani Srbije, kako to Katastar radi, u stvari, koliko Katastar ne radi.

Kada ste 2012. godine došli na vlast usta su vam bila puna borbe protiv korupcije. Šta je bilo nakon toga? Jedanaest godina kasnije vi menjate zakone, menjate podzakonska akta, samo zato da biste već postojeću korupciju i kriminal uvećavali. Očigledno je da ovaj posao želite da odradite reda radi, kako bi organima koji treba da se bore protiv korupcije ovakvim zakonima vezivali ruke.

Ono što na kraju želim da naglasim, a to je da ovakvim zakonima nikako ne rešavate probleme građana, odnosno ne radite u interesu građana, već u interesu investitora i vaših tajkuna, a gradovi i opštine nam ostaju nefunkcionalne i ne civilizovane.

Za kraj želim da kažem da svako ko je putovao u bilo koju zemlju Evrope zna o čemu pričam, kako treba da izgledaju naši gradovi i opštine, kao i naša Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milija Miletić, verovatno od vremena poslaničke grupe, po amandmanu.
Izvolite.

Ovo sada što govorim o amandmanu, posebne stvari su što kada se nešto napiše, kada čitamo to je nešto veoma lepo, ali suština svega jeste da zakon koji je predložen ima dosta dobrih i pozitivnih stvari. Neke stvari smo ovde u plenumu razgovarali i dogovarali, neki amandmani su prihvaćeni.

Bilo bi dobro ono što se radi i u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ima tu problema, ali radi se. Bitno je da se radi. Ima zainteresovanih.

Za mene kao čoveka bilo bi dobro ukoliko ima nekih problema da neko nešto ne dobije ovde u Beogradu, neka dođe kod nas u Svrljig, u Gadžin Han, Belu Palanku, da tamo investira. Mi ćemo tamo njemu obezbediti uslove, obezbediti sve potrebno da radi, da se tamo nešto gradi. To je jedini način da tamo ljudi ostanu da žive.

Verujte, ja sam govorio i prošlog puta, kod nas u Svrljigu postojala je neka firma „Progres Svrljig“ koja je privatizovana, otišla u stečaj. Posle toga iz stečaja kupio jedan čovek, vlasnik firme, kupio firmu, 12 hiljada kvadrata zemljište, 6 ha, ne želi da ulazi u postupak konverzije zato što niko ne može na to da ga natera. Ima nekih zainteresovanih da dođu kod nas, ali nema šta da mu ponudimo.

Kada se reši na ovaj način konverzija, imaćemo mogućnost. Taj čovek će sigurno želeti da tu firmu stavi u funkciju. Bitna je stvar i to što ovaj zakon daje mogućnost što do sada nismo imali. Mene kao čoveka interesuje, uvaženi ministre, da zajedno vi, kao ministar, kao čovek koji vodi Ministarstvo za građevinu, usvajanjem ovog zakona, da zajedno svi aktiviramo, da damo akcenat, da dođe neko kod nas u te naše male opštine, da rešimo probleme koji su infrastrukturni, da se tamo ljudi vrate da žive.

Priroda nam je dala sve. Tu prirodu želimo da sačuvamo. Imam mogućnosti. S druge strane, finansija, moć, jeste ovde u Beogradu, Novom Sadu, a i u Nišu. Meni je zadovoljstvo kada se gradi u Nišu. Najviše volim svoje mesto, Svrljig, volim i Niš, volim i Beograd, ali Niš je meni bliži srcu.

Još jednom, uvaženi ministre, ja ću glasati za Predlog ovog zakona. Ukoliko dođe do nekih kriminalnih radnji, da taj što radi to da bude odgovoran. Ja ne želim, ni bilo ko od mojih ne želi da učestvuje u nečemu što je loše. Ja verujem da ovde ima dobrih stvari koje će biti dobre za izgradnju u našoj zemlji Srbiji.

Ja ću sada reći za ovaj zakon vezano za izgradnju. Kod mene u Svrljigu ima određene destinacije koje su ovako veoma interesantne, lepe. To su neke pećine koje su veoma posećene. Ima recimo Prekonoška pećina. Do te pećine treba izgraditi putnu infrastrukturu. Ima veliki broj zainteresovanih koji tamo žele da dođu.

Uvažene kolege poslanici, ja ću sada iskoristiti još minut samo da pozovem sve naše ljude koji žive u Novom Sadu, u Beogradu, koji žive u Srbiji, van granica Srbije da dođu u Svrljig, da obiđu tu Prekonošku pećinu, da obiđu to selo Prekonogu. Večeras kreće i turnir u malom fudbalu, pa ako neko voli sport, može da se razonodi.

Priroda nam je dala sve. Imamo lepe opštine. Dobre ljude. To moramo sačuvati.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Danijela Nestorović i Aleksandar Jovanović.
Reč ima Danijela Nestorović.

Poštovani građani, poštovane kolege poslanici i poslanice, naime mi smo podneli amandman na član 22. Predloga zakona o planiranju i izgradnji i jako mi je žao što imamo samo dva minuta vremena za ovaj amandman. Mada na javnom slušanju sam i predočila ministru Vesiću te primedbe vezane upravo za nedostatak i nemogućnost vođenja upravnog postupka, odnosno prava na žalbu kao jednog od osnovnih ustavnih prava građana i dvostepenost postupka. Odgovoreno mi je da se radi tada o nekakvog geometriji, odnosno da se radi o deobi fizičkog parcela. Naime, bez obzira na to koji postupak je u pitanju, jako je bitno, i ovde smo isto čuli da mi samo kritikujemo zakon, da ne dozvoljavamo da se iznose neke dobre ideje, ja nisam rekla da je ceo zakon loš, ali ukoliko imate gomilu odredbi koje su u neskladu sa Ustavom, onda se zaista mora preispitati da li je ovaj zakon u skladu sa ustavnim odredbama kojima se krše zapravo osnovna ljudska prava.

Naime, vi imate u ovoj situaciji deobe fizičkih parcela situaciju do koje može doći, eventualno, u praksi da se recimo izmene planska dokumenta i projekat tako što se smanji recimo površina određene parcele za linijsku infrastrukturu. Ponovo, recimo, kada se usvoji novi planski dokument, odnosno novi projekat postavlja se pitanje recimo ukoliko dođe do izmene tada površine i vraćanja u prvobitno stanje – ko će snositi troškove takve situacije ukoliko se desi da je tehnička greška prilikom pretprojektovanja kod izrade infrastrukturnih projekata i prosto se ponavljaju situacije. Ne sporim da država ima interes da omogući i obezbedi uslove za brži ekonomski razvoj, a koji se postižu delom izgradnje infrastrukturnih objekata. Međutim, hitnost u postupanju i izdvajanje ili deoba zemljišta radi regulacije javnih površina se može i mora postići pre svega efikasnijim radom Katastra. Pričale su malopre kolege o tome.

Naime, i vi ste napomenuli da će Sekretarijat ponovo imati tu ulogu izdavanja lokacijskih uslova, kao što je imao i do sada, ali da će biti data mogućnost i notarima i agencijama.

Znate kako, u okviru svog posla imam mogućnosti da sarađujem sa Sekretarijatom i više je nego očigledno da su spori u svom radu, da jako teško donose odluke, problem je ljudstvo. Ne radi se o tome da treba da dajemo nekom drugom van državnih organa i gradskih organa vlasti mogućnosti kao što su recimo javni beležnici jer tada opet kršite ustavnu odredbu da su svi građani jednaki. Javni beležnici imaju jednu tarifu za naplaćivanje svojih usluga, dok Sekretarijat za legalizaciju ima drugu tarifu. I vi to vrlo dobro znate.

Znači, takve odredbe bi bile protivustavne. Hvala.

Reč ima ministar Vesić.

Želeo sam, gospođo Nestorović, da vam odgovorim zato što sam video na javnom slušanju da ste zaista ovo pitanje pokrenuli i voleo bih da razjasnimo. I tada sam pokušao da vam objasnim šta je razlog.
Znači, ova deoba parcela nije moguća na jednom drugom slučaju, naravno, osim u javnom interesu osim kada je u pitanju linijska infrastruktura. Jasno vam je i sami ste rekli da država ima potrebu da obezbedi da brže izda građevinsku dozvolu kako bi počeli radovi, kako se ne bi plaćali klejmovi.
Kada pričamo o ostatku koji ostaje, prvo, ne menja se vlasnik, vlasnik ostaje onaj isti. Znači, vlasnik ima pravo po Zakonu o eksproprijaciji da ako nema ekonomski interes da zadrži ostatak parcele da se otkupi i ta parcela i to je pravo koje mu niko ne oduzima. Ima pravo naravno da zadrži parcelu, ali ima pravo, tu podeljenu parcelu, ali ima pravo i da traži po Zakonu o eksproprijaciji da se ta parcela otkupi.
To je nešto što je pravo i ništa se tu ne dira, niti možete, ne vi, nego tumačilo se da neko sada može na nečijoj parceli da izda dozvolu za izgradnju kuće. Ovo je jasno za šta se odnosi, za linijsku infrastrukturu i to je pitanje eksproprijacije. Mislim da je vrlo jasno i dobro urađeno.
Isto kao što sam primetio da su dati amandmani kada su u pitanju susedne opštine. Date su samo radi veće zaštite građana, jer se dešavalo, recimo, prilikom izgradnje "Miloša Velikog" da se jedna cena da u Gornjem Milanovcu, a druga u Lučanima i da bude razlika tri puta, što nije moguće, zato što oni uzimaju prosečni promet nekretnina.
Sada možete da koristite reper iz susedne opštine, ukoliko je povoljniji za građane, ne mi, poreska uprava, ona koja to radi, i u tom smislu je to bolje za građane, odnosno za one kojima se vrši eksproprijacija. To je jedini razlog zašto je to urađeno.
Znači, javni interes, samo linijska infrastruktura, ništa drugo. Naravno, onaj ko zadrži pravo, kome ostane deo parcele, ima pravo po Zakonu o eksproprijaciji, ukoliko nema ekonomski interes, da zadrži tu parcelu, on ima pravo da traži da mu se ta parcela takođe otkupi.
Mislim da je ovo zaista urađeno sa merom i to je nešto što omogućava da se brže sprovode projekti, a pri tom da se ne ugrozi pravo građana, jer jasno vam je, a na kraju krajeva i ako pričamo o nekom evropskom modelu i kaže se, kad pričamo o tome, kad pričamo o pravu na vlasništvu, da ono može biti ograničeno samo i isključivo javnim interesom. To na kraju, priznajem, imate u svakom evropskom zakonodavstvu.

Zahvaljujem.
Vidim da ste i dalje u sistemu. Izvolite.

Biću vrlo kratka. Ja bih vas još jednom zamolila, ako možete samo da mi odgovorite i na ovo pitanje.

S obzirom da taj član 22, odnosno odredba, taj stav 7. glasi: "Deoba katastarskih parcela sprovodi se kroz bazu podataka katastra nepokretnosti u upravnom postupku i o sprovedenoj deobi donosi se posebno rešenje", to je bio naš predlog, suprotno glasi: "da se ne sprovodi u upravnom postupku". Kako će onda taj vlasnik eksproprisane nepokretnosti saznati da je sprovedena ta linijska infrastruktura ukoliko se tek rešenjem, tj. projektna dokumentacija je nova urađena, kako vlasnik saznaje da je ostao bez svoje površine ako nemate rešenje? Na šta da se žali?