Ministre Vesiću, izvolite.

Ovo je klasičan primer potpunog nerazumevanja situacije i to moram da kažem, da zaista ne mogu da verujem da vi kao gradski odbornik i neko ko se bavi gradom ne razumete šta se dešava sa „Sava Centrom“.
Prvo, „Sava Centar“ je prodat, pa moram da vam objasnim pošto očigledno da ne znate. „Sava Centar“ je prodat na javnom tenderu na kojem je mogao svako da se javi, pa i vi, recimo i neko drugi i svako je mogao da da ponudu.
Drugo, pročitajte oglas, piše da se prodaje samo objekat i ništa više. Svo drugo zemljište su oni vlasnici su oni vlasnici „Sava Centra“ zakupili od Republike Srbije, kao što je recimo, parking. Zakupili od Republike Srbije, koje je vlasništvo Republike Srbije.
U „Sava Centar“ je do sada uloženo pa preko 100 miliona evra. Biće završen do kraja ove godine. Kada „Sava Centar“ bude završen, Beograd će imati i kongresni kapacitet, pošto je povećan broj ljudi između 5.000 i 7.000 ljudi koji će moći da budu u „Sava Centru“. To će za Beograd omogućiti ili tražiti da se izgrade tri ili četiri nova hotela visoke kategorije, jer ćemo imati turiste koji su kongresni turisti koji plaćaju više.
Prema tome, sledeći put kad postavite pitanje, mada je ovo bilo za poslaničko pitanje, tako da bi ste uvek mogli da mi postavite poslaničko pitanje, rado odgovaram, da koristite svoja prava, pročitajte prvo oglas šta piše šta se prodavalo, pa onda postavljajte pitanje.
U oglasu kaže – prodaje se objekat. I objekat je prodat na javnom konkursu. Svako je mogao da se javi i da da ponudu.
Kada „Sava Centar“ bude, ja mislim u novembru, više se ne zna, u oktobru ili decembru bude otvoren, tada će Beograd imati najveći kongresni kapacitet od Beča do Istambula i Atine. To znači da ćemo imati potrebu da imamo još nekoliko zaista hotela visoke kategorije.
Što se tiče zemljišta, ono nikada nije bilo predmet prodaje. Prema tome, pročitajte malo bolje i ne postavljaj te pitanje. Onda jednostavno ako već postavite pitanje obavestite se, kao što ste me pitali zašto sneg nije očišćen u Beogradu, na Odboru za prostorno planiranje, tako da bi trebalo da naučite šta je čija nadležnost i onda kada pročitate, videli biste da je prodat samo objekat. Toliko.

Reč ima Radmila Vasić.

Samo da vas pitam, što mi niste odgovorili na onaj drugi deo pitanja¬? Da li će nakon usvajanja ovog zakona to zemljište preći u vlasništvo „Delta Holdinga“? Hvala.

Ministre Vesiću, izvolite.

Moram da vam kažem da ništa ne razumete.
Kada prodate objekat, onda prodajete samo objekat i zemljište ispod objekta. Nadam se da smo se razumeli. Kada prodate kuću, prodali ste samo zemljište ispod kuće, ništa okolo. Da li vam je sada jasno?

Zoran Sandić, po amandmanu.

Poštovana predsedavajuća, poštovani …

(Radmila Vasić: Replika, da odgovorim, tražim reč.)

Ja se vama kolega Sandiću izvinjavam.
Koleginice Vasić, kolega Sandić strpljivo čeka već 20 minuta, znači samo pustite da čitam listu, ako vam nije teško.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, koristiću vreme predlagača.

Što se tiče ovog Zakona o planiranju i gradnji mnogo je toga već rečeno. Ja bih, hajde, da kažem i dve dobre stvari koje mi se čini za početak u tom zakonu, mada je moja koleginica Gorica već govorila o tome, to je da investitor pre nego što dobije građevinsku dozvolu mora da ima rešeno, da kažem, tu neku mapu za otpad, odnosno mora da bude regulisano gde ide otpad i to je čini mi se trenutno veliki, jedan od većih problema pri investiranju i gradnji, gde se, da kažem taj šut i otpad nalazi na sve strane. Nadam se da će ovim zakonom to biti i regulisano.

Druga stvar je uvođenje glavnog urbaniste. Mislim da je to dobro, ali mislim da je zakasnilo malo. Evo imamo primer u većini gradova, da kažem ja dolazim iz Zrenjanina, pa što se tiče Zrenjanina i stanogradnje tu lokalna samouprava i poštuje, da kažem, neke planske dokumente, generalni urbanistički plan itd. Neću da kažem da se krši, ali se gradi, urušava se jedna ambijentalna celina. Urušava se neka zona porodičnog stanovanja nauštrb kolektivne gradnje i dolazimo u situaciju, recimo investitor kupi jednu, da kažem kuću, gde je stanovalo domaćinstvo od četiri čoveka i tu nikne na brzinu zgrada i tu živi 40 ljudi. Sa tim, da kažem, opterećujemo infrastrukturu, nemamo dovoljno parking mesta, nema dovoljno zelene površine.

Nekada se znalo kada se gradi naselje u okviru jednog grada, bilo kog grada, pa se znalo to naselje mora da ima u blizini vrtić, mora da ima park, mora da bude dovoljno parking mesta itd. To je jedna celina koja krasi to naselje.

Ovo sada što se radi i ti investitori što zidaju u Zrenjaninu i u svim gradovima koliko ja vidim da je identičan problem, nadam se da će uvođenje ove institucije, tako da kažem, glavnog urbaniste koliko-toliko, mada je to po meni zakasnilo, da će koliko-toliko dovesti u red.

Što se tiče ovoga, vi, gospodine ministre, glavni argument vam je da se ukida ta naknada za konverziju, glavni argument vam je da je u poslednjih deset godina jedva naplaćeno oko 30 miliona evra, a ja se pitam, da li je to moglo da se reši drugačije, da li je mogao taj mehanizam naplate da se pooštri, da li je mogao da se pojednostavi, da li je mogla neka kontrola da se izvrši? Pazite, ako ne plaćate nešto, za sve ima leka. Obično domaćinstvo, običan građanin ako ne plaća struju, neće mu sada reći, tu je naplata slaba, neka koristi besplatnu struju, nego će mu, kako država radi, poslati izvršitelja, itd. i maltretirati te ljude.

Ako je naplata bila slaba, 30 miliona evra za deset godina, mogli ste naći mehanizam kako ta naplata da se pojednostavi i da bude onolika kolika treba da bude. Na ovaj način mi da poklanjamo - poštovani poslanici, poštovani građani Republike Srbije, država je svetinja, pokloniti državno ne može, javnu imovinu ne može. Nema tog zakona, nema višeg interesa, nema tih milijardi da poklonite nekome džabe što je državno.

Šta sa onim što su plaćali? Gde je tu ravnopravnost? Neko je platio konverziju i to je otišlo u budžet, a neko će drugi da dobije džabe. Mislim da to nije dobro, nego je trebalo naći model kako da umesto ovih 30 bude 300 miliona i da svi budu zadovoljni, a država na dobitku, a samim tim i građani naše zemlje. Hvala.