Zahvaljujem predsedavajući.
Zaista je neverovatno šta ste sada uradili, zaista neverovatno, jer ja sam se prijavila za taj amandman, ali nije problem. Narodna stranka je ionako podnela amandmane da su brišu svi članovi ovog zakona. Tako da, ako mi ne dozvolite po ovom, pa nije problem, pričaću po nekom sledećem, ali to je neverovatno zato što samo u meni budite to da me iznervirate, ali ne volim baš da se iznerviram u ovom domu. Ali, u redu, evo prihvatam, evo prihvatam. Nikakav problem.
Znači, idemo po članu 31. Ako je ovo do sada i ova rasprava bila pokazala da poslanici opozicije imaju različite stavove po pitanju ovog Zakona o planiranju i izgradnji, da neki smatraju kao recimo Narodna stranka da trebaju svi članovi ovog zakona da se brišu, jer smatramo da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, sa međunarodnim pravom, kao ni sa Zakonom o eksproprijaciji, neki drugi poslanici opozicije smatraju možda takođe da nije u skladu, ali su imali jednu dobru nameru da ga poboljšaju, bar koliko toliko da ga poboljšaju. Možda su bili naivni, možda ne.
Ali, upravo ovaj član zakona 30. koji ste me preskočili, u redu, i 31. pokazuju da sve opozicione stranke su se složile u jednoj stvari da je ovaj član zakona najproblematičniji u ovom zakonu i kada ministar priča o tome da mi koji smo podneli da se brišu svi članovi, da smo mi protiv nekih dobrih stvari, što ja nisam videla, ali u redu, da smo protiv nekih dobrih stvari, to samo pokazuje da vi nama pokušavate da uvalite mućak, ali onda na taj mućak stavite leptiriće, pa onda kažete – vidite, oni ne žele naše leptiriće, oni u stvari hoće ovaj mućak. Eto to tako izgleda.
Ali, ajde da pokušamo opet da se vratimo na ovu prethodnu stvar. Imam dva minuta. Isteklo mi je. Po sledećem amandmanu ću. Ostao mućak.