Poštovani građani Srbije, danas pričamo o konverziji. Neverovatno je i nešto što smo mi kao poslanici smetnuli sa uma, evo, ja sam sada dobila poruku od mog svekra koji ima preko 70 godina i koji mi postavlja pitanje – šta je to konverzija?
Vidite, građani, konverzija je pravo da nešto što vam je država dala da koristite, sada ovim zakonom vi odete i izvadite tzv. papir „jedan kroz jedan“. Mi svi znamo šta to znači „jedan kroz jedan“. To je onda kada želite da svojim budućim pokolenjima ostavite čistu imovinu ili onda kada želite da to prodate. E sada, ovde konkretno u ovom slučaju, konverzija znači da će investitor koji je kupio neku fabriku, ta fabrika ima neko zemljište oko sebe i to zemljište je dobio na korišćenje.
Recimo, fabrika IMT. Kupio je čovek fabriku i kupio je zemljište, odnosno nije kupio nego je dobio na korišćenje zemljište oko fabrike. Da je taj investitor uložio u tu fabriku, da mi danas imamo fabriku traktora, onda bi on koristio to zemljište i ništa se ne bi dogodilo. On bi tu izgradio puteve, pristupne saobraćajnice, utovarna i istovarna mesta, što ništa ne mora da bude pod konverzijom i ne mora ništa da plati, kao što je to objasnio gospodin Vesić.
Međutim, ovde investitori imaju nameru da upravo dobiju taj papir „jedan kroz jedan“, a to znači da to zemljište kasnije mogu da prodaju, ali isto tako znači da na tom zemljištu kasnije mogu da grade, recimo, stambeni kompleks u srcu Novog Beograda i da onda taj stambeni kompleks prodaju i prodaju kvadrate i kvadrate ljudima, odnosno građanima Srbije, ne mora čak ni da bude Srbija.
Tu je zapravo nešto što je sakriveno, a to je da nikakva lokacija nije zaključana. Svi to danas mogu da urade. Svi mogu da odu, da plate i da dobiju papir „jedan kroz jedan“, ali ovim zakonom se to ukida. Ovim zakonom vi samo uđete i kažete – ja sam to zemljište koristio, a sada želim da bude moje. Evo, gospodin Vesić mi je ovim zakonom to obezbedio. Hvala.