Znači, niste pratili tok sednice zato što su, pre nego što je govorio gospodin Erić, bile stvari koje su bile upućene njemu, odnosno na temu onoga šta je govorio on. Tako da je to bilo tako, ali po pravilu uvek isto. Ne čujete ništa šta govorite vi ili oni oko vas.
Samo nemojte da bilo ko poteže pitanje člana 106. ili teme.
(Radomir Lazović: Vi potežete to pitanje.)
Samo malo se zapitajte koliko ste uopšte govorili o temi i da ne vičete, Lazoviću, i da ne vičete. To smo mnogo puta danas, takođe, zamolili svakoga, da ne vičete.
Dakle, ako se setim jednog da je govorio nešto o amandmanu zaista, reći ću vam, čestitaću mu javno. Niko to nije radio na taj način, ali apsolutno niko i onda vi ustanete i kažete – a da li je tema, a da li je u skladu sa amandmanom? Samo malo poslušajte šta radite.
(Radomir Lazović: Čovek govori, a nema veze sa temom. Veze nema sa temom.)
Sedite i da ne vičete.
Iz vaše poslaničke grupe čeka za raspravu po amandmanu Robert Kozma.
Gospodine Lutovac, vi znate da više nemate vremena?
(Zoran Lutovac: Po amandmanu.)
Da, ali po ovom amandmanu iz vaše poslaničke grupe je iskoristio Gavrilović da govori dva minuta?
(Miodrag Gavrilović: Ima svoj amandman.)
Ne, ne samo polako. Znači, pošto je u istovetnom tekstu, istovetan tekst amandmana za istu poslaničku grupu, može jednom da se koristi pravo na dva minuta.
(Zoran Lutovac: Obrazloženje.)
Nije stvar u obrazloženju, nego u tekstu amandmana. Pošto je u istovetnom tekstu, razumete, iz iste poslaničke grupe može jednom da se koristi pravo na obrazlaganje amandmana od dva minuta. Kažem vam – pravila.
Reč ima Robert Kozma, po amandmanu.

Hvala, predsedavajući.

Svaki put kada kažemo da se kroz ovaj zakon vrši pljačka građana tako što se omogućuje besplatno konverzija iz prava korišćenja zemljišta u pravo vlasništva, nama ministar kaže da smo mi protiv progresa. Neće biti da je tako. Mi smo za urbanistički razvoj po meri građana i za to da se gradi na odgovarajući način, ali i za pravdu i za to da svako plati onoliko koliko treba, a ne da se tajkunima poklanja vredno zemljište.

Vi ste rekli, kada ste obrazlagali ovaj član, da ukoliko ne promenimo i ne omogućimo besplatnu konverziju ostaće 5.000 lokacija zaključano na kojima može da se izgradi 15 miliona kvadratnih metara. Mora da se postavi pitanje – zašto su investitori kupovali firme? Ako su kupovali firme da bi vršili postojeću privrednu delatnost, oni su na datom zemljištu mogli da grade hale, mogli su da grade i privredne objekte, da zaposle ljude itd. Međutim, oni su znali da nisu kupovali građevinsko zemljište, jer da su kupovali građevinsko zemljište daleko više bi platili nego što su platili kada su privatizovali date firme i kupovali te firme. Znali su da ne kupuju zemljište kao građevinsku lokaciju i sada bi vi da im to omogućite, ali besplatno, da im omogućite besplatnu konverziju iz prava korišćenja u pravo vlasništva, a gradovi i lokalne samouprave će im omogućiti ako im je potrebno da promene u planovima detaljnih regulacija namenu zemljišta iz industrijskog u građevinsko.

Hajde da vidimo jedan tipičan primer ovakvog slučaja. Tipičan primer je IMR. Firma u stečaju, kupljena 2019. godine za 9,3 miliona evra. Vrednost je bila procenjena na 24 miliona evra, ali nema veze, kupljeno za 9,3 miliona evra. Industrija motora Rakovica u vlasništvu ima 47 objekata koji se prostiru na ukupno 75 hiljada metara kvadratnih. Trenutno imamo rani javni uvid za područje gde se nalazi IMR u Rakovici, a prilikom čega se predlaže prenamena prostora iz industrijskog prostora u komercijalno-poslovno-stambeni prostor, poslovno-stambenu namenu. Znači, kupili su za 9,3 miliona evra, dobijaju od nadležnog ministra besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva, Šapić im na gradu omogućava promenu Plana detaljne regulacije iz industrijskog u komercijalno-stambene namene, da promene namenu zemljišta i tako dolazi do famoznog otključavanja lokacija.

Jedini je problem što pri vašem načinu otključavanja lokacija građani budu oštećeni, građani Srbije, za potencijalnih 10 milijardi evra. Hvala.

Imali ste sreće, Kozma, što vas nije slušao Lazović, šef vašeg poslaničkog kluba. Znate koliko je osetljiv kada se ne držite teme?
Reč ima Aleksandar Jerković.

Pre nego što krenem na amandman, moram da obrazložim nešto, a to je rečenica koju je gospođa Raguš izgovorila i moram da vam kažem da je izgovorila istinu. Zarad istine, pred građanima Srbije ja ovo moram da izgovorim. Dakle, istina je da sam ja 2012. godine za potrebe SNS dizajnirao kampanju pod kodnim nazivom „Promene“ i tako sam, nažalost, pomogao Aleksandru Vučiću da dođe na vlast.

Istina je da sam to uradio isključivo na molbu generala Božidara Delića i da iz poštovanja prema njemu za to što sam radio nikada nisam uzeo ni dinar. A, vas molim, ako imate i jedan dokaz da ja sada ne govorim istinu, da ga iznesete pred građane Srbije i ja ću se povući sa mesta narodnog poslanika.

Moram da vam kažem da ja za 30 godina poznanstva sa generalom Delićem nikada nisam odbio ni jedno njegovo naređenje, niti neku njegovu molbu. To je zapravo razlog zbog čega sam se i prihvatio da se valjam ovde po blatu u ovoj politici, da bi grešku koju smo praktično zajednički napravili probao da ispravim.

I kao što sam vam pomogao da svojevremeno dođete na vlast, tako vam sada obećavam da ću vam pomoći da sa nje odete. A, pomoći ću vam i da vas…(Isključen mikrofon)

To je bilo dva minuta po amandmanu. Hvala vam.
Na član 30. amandman su zajedno podneli poslanici Gajić, Šulkić i Bojović.

Hvala, predsedniče.

Predlog Zakona o planiranju i izgradnji svakako spada u jedan od najvažnijih sistemskih zakona i zato svaka ispravka i dopuna ovog zakona sa pravom izaziva pažnju i javnosti i stručne javnosti, a i nas poslanika.

Gospodine ministre, mi smo se složili da se nismo složili da treba da se ukine naknada za konverziju iz prava na korišćenje građevinskog zemljišta u pravo svojine. I vi ste to obrazlagali sa vašim argumentima. Poslanici opozicije su obrazlagali sa svojim argumentima i činjenica je da se mi tu nismo složili.

Svi vaši argumenti koje ste vi navodili da je to relikt komunizma, socijalizma i da više ne postoji, pa da vas podsetim reali komunizma i socijalizma su i oduzeta imovina od 1945. godine pa još uvek nismo sve te vlasnike namirili iz Fonda za restituciju, a upravo ova naknada je trebalo da puni taj Fond za restituciju i da obeštetimo tada i te kako oštećene građane, pa se zato i pitam zašto se naši i vaši argumenti ne slažu?

Gospodine ministre, samo da vas podsetim, a i mnogi su vas podsetili, evo samo mi kažite, Industrija motora i traktora „Rakovica“ ili IMT, kada je privatizovan ili bilo koje propalo društveno preduzeće kada je privatizovano, novi vlasnik je kupio objekte i kupio je zemljište ispod objekta, kako vi to kažete i kupio je sve one površine koje služe za neposrednu upotrebu, ali ostalo je verovatno među tih 5.000 lokacija, pa mi ne znamo koje su? Dajte da vidimo. Ostalo je sigurno još neki hektar koji nije pod objektom i ne služi za tu javnu upotrebu.

Znači ti hektari su nama sporni. To je atraktivno građevinsko zemljište koje ćemo dati džabe privatnim kapitalistima, odnosno vlasnicima krupnog kapitala i domaćeg i stranog. I to svi mi ovde opozicioni poslanici vama kažemo.

Zato i kažemo da amandmanom treba da ukinemo ovaj termin „bez naknade“ i da ponovo uvedemo „uz naknadu“, da vi kao Ministarstvo donesete metodologiju neku po kojoj će oni platiti tu konverziju i da pravo sticanja svojine bude onog dana ili onog momenta kada su oni uplatili tu konverziju. Ne možete nikako da nas razuverite, ali nikako da nas razuverite da su ovih 5.000 parcela zaključane. One su ili u stečajnoj masi i rekli ste mi da ne mogu da se izuzmu. A, zašto ne mogu da se izuzmu iz stečajne mase, da se prodaju, da se obeštete poverioci? I onaj ko kupi to zemljište neka gradi šta hoće na tom zemljištu.

Zašto onaj ko je kupio objekte i zemljište ispod objekta, a dobio još 50 hektara na korišćenje u toj, doduše, bilo je raznoraznih privatizacija, pa ne možemo mi sada sve te privatizacije da promenimo i tek tako da ispravimo, zašto ne plati naknadu? Pa svi to ovde kažu. Neka plati naknadu za konverziju tog zemljišta koje je dobio kao zemljište na korišćenje, neka ga pretvori u pravu svojine i eto neka zida i eto novih poslovnih prostora i eto novih radnih mesta, eto novog poreza u budžet Republike Srbije, eto dobitka za sve nas.

Tu je dobitak i za državu i za građane Srbije. Hvala.

Po amandmanu, Veroljub Stevanović.

Dakle, gospodine Vesiću, sve se svodi na očekivanja. Hajte malo da vas pitam nešto što vi dobro znate, to znam i ja naravno. Rekli ste – nije bilo moguće naplatiti konverziju. Vi ste našli način da dođe do toga. Ja vas sada pitam šta bi bilo da ste, recimo, zemljište IMT kroz plan detaljne regulacije predvideli za nešto drugo, dakle država, onda je vlasnik u problemu ili će da otkupi, izvrši konverziju ili će država da izgradi to što je planom detaljne regulacije predvidela.

Sad vas pitam, da li je veća korist od toga što će neko na tom prostoru dobiti vlasništvo i uraditi neki objekat ili neke objekte i država to naplatiti, očekuje se na neki način ili da država po sistemu koji je moguć izvrši gradnju grad Beograd i to naplati na način kako se to naplaćuje?

Pitanje je da li je veća korist ovo što vam ja kažem i pitam vas i voleo bih da mi to odgovorite da li je to veći ili je važnije to očekivanje što se ipak svodi na očekivanje a očekivanje nije sigurnost?

Ja vas molim da mi odgovorite da li je to bio način da to uradimo? Nije jednostavno, ali je to sigurno način da to na ovaj način rešimo i da nateramo onog ko je vlasnik da dokupi ili kupi ili da mi uradimo ono što je potrebno da se uradi na tom prostoru. Hvala.

Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nestorović i Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.

Slušam malo pre predsednika opštine Ćuprija, Erića, i ne mogu da verujem, jel Erić? Ninoslav, jeste. Skapavaju ti, bre, čoveče, građani bez vode i ti pričaš o tome kako su nekad neki gradili neki rezervoar pre 10 godina. Hej bre, čoveče?