DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.11.1998.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

17.11.1998

Sednicu je otvorio: Dragan Tomić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (1998)
  • Utvrđivanje dnevnog reda (Druga sednica Drugog redovnog zasedanja)
  • Izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija (jedinstveni pretres) (1998)
  • Glasanje o izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija (jedinstven pretres) (1998)
  • Predlog zakona o prometu nepokretnosti (načela) (1998)
  • Predlog zakona o prometu nepokretnosti (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o prometu nepokretnosti (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (u celini) (1998)
  • Predlog za razrešene ministara u Vladi Republike Srbije (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu (načela) (1998)
  • OBRAĆANJA

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Bez dobacivanja!

    Pantelija Petrović

    A da Vlada nije imala poštenu nameru da   oštećene do kraja obešteti potvrđuje i rečenica u tekstu koja kaže: "Predloženim rešenjem sprečiće se, kako se očekuje,  da veliki broj  poljoprivrednih organizacija prestane sa radom". Pa ta razmažena dečurlija, koju je stvorio prošli režim, a koju ovaj režim uporno brani, troši nezarađeno već  50 godina i troši pare onih koji zarađuju i srpsku poljoprivredu gura put Somalije. Umesto da se danas  10 miliona ljudi na ovim prostorima kvalitetno hrani, pošto imamo uslova,  danas imamo situaciju da se vrlo nekvalitetno hranimo zbog politike Vlade koja je na sceni. Gospodin potpredsednik Vlade Šešelj je na prošloj sednici rekao: Gospodo seljaci, mi smo mnogo učinili, mogli smo i da vam ne kupimo pšenicu po ceni od 1,20 dinara i mogli smo da izađemo na berzu i kupimo upola jeftinije. Mogli su, a možda i nisu. Možda bi neko bio i uhapšen kad bi izašao van granica ove zemlje,  ali je  isto tako - da nije ova vlada podržala mere Savezne vlade sa kojima Savezna vlada ograničava, odnosno određuje firme koje se mogu baviti prometom hlebnog žita i mi bismo valjda proizvođači  na nekoj našoj berzi prodali po daleko većim cenama. Uostalom, dozvoljavamo da se Vlada ne stara o nama na ovaj način kako se stara. Jer, ovakvim  ponašanjem ona kopa jamu, ali nadam se da će ih stići ona narodna: "Ko drugome kopa jamu sam će u nju upasti".
    Novčana naknada, kako se kaže u daljem tekstu, koju je utvrdio sud plaća se u roku od 10 godina u jednakim tromesečnim ratama, a po isteku godine od dana pravnosnažnosti sudske odluke. A mogli ste da dodate još jednu rečenicu: platićemo u narednih 10 godina bonovima ili tačkicama, pa s obzirom na materijalno stanje seoskih domaćina, koji su dovedeni u tu situaciju zbog politike ove vlade, možda će imati potrebe da tačkicama i bonovima u narednih 10 godina kupuju odevne predmete svojoj deci. No, hajde da se ne prepucavamo. Usvojite li ovaj zakon, biće prisutna još jedna nacionalizacija i to je veća nepravda nego ona kad je započeta. Na sceni je dakle obavezan otkup, ovo nije prodaja, ovo je posle 10 godina, predaja svega onoga što seljak proizvede, pa stoga ako se nekome desi da i ne može da proizvede ono što Vlada očekuje, može se desiti da i postojeće imanje bude nacionalizovano i konfiskovano.
    Molim vas da se ovaj predlog zakona, u ime svih seoskih domaćina, povuče iz procedure i uskladi sa interesima oštećenih, a na opštu korist društva. Ovako, štitimo kolhoze i dalji razvoj poljoprivrede je nemoguć.
    (na dobacivanje iz poslaničkih klupa)
    Ovo jeste istina, izađite gospodo na tribine širom Srbije pa recite seljacima, pa recite da je to tako. Lako je dobacivati iz poslaničkih klupa - "nije valjda". A ja vam odgovaram - jeste valjda.
    Ovakvom politikom Vlade se sahranjuje srpsko selo i to će se kao bumerang vratiti socijalnim nemirima u velikim urbanim sredinama.
    Molim predlagača, Vladu, da povuče ovaj tekst iz procedure i usaglasi ga sa interesom oštećenih. Hvala lepo.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Ima reč Zoran Kostadinović.

    Zoran Kostadinović

    Dame i gospodo, cenim ovaj predlog zakona, i mislim da je to jedan od retkih zakona, koji može da pokaže da mi želimo da se približimo Zapadu. Vrlo često kada hoćemo nešto da kažemo, naročito i kada je ministar govorio, kaže - to je ipak i po zapadnim uzorima, uvek uzimamo zapad kao uzor.
    U Timočkoj krajini su ljudi dosta dobro obavešteni šta se događa u Rumuniji i Bugarskoj. Tamo su mnogo ranije usvojili jedan ovakav zakon, ali su ga usvojili na bolji način. Oni su vratili svuda gde su mogli. Kod njih nije ostala društvena svojina kao neki ostatak, koji će biti smetnja da se vrati imovina. Uglavnom, možda ne sva, ali u većini slučajeva je vraćeno.
    Ovo je jedan od zakona koji bi nas pred svetom zaista pokazao kao demokratsku zemlju, kao zemlju koja je napustila diktaturu proletarijata, kao višepartijsku zemlju, i zemlju koja rehabilituje jedan deo našeg naroda, koji je ni kriv ni dužan, naročito u vreme prinudnog otkupa, postradao, bio ponižen, obrukan i opljačkan.
    Dobro bi bilo ako bismo u ovom trenutku ovaj zakon povukli iz procedure i pustili ga na široku narodnu diskusiju i obavezno pozvali i oštećenu stranu, znači onu stranu, koja je prošla kroz kazamate, čupanje brkova, koja je stradala po ovim zakonima, koji su donošeni tada u jednopartijskom sistemu. Znači bez njihove saglasnosti i njihovog mišljenja o ovom zakonu vrlo teško ćemo doći do pravih rešenja. Verujem da među vama skoro niko nije čak ni bio rođen ili su svi bili mladi i nema potrebe da se taj sukob iz građanskog rata proširuje i dalje u Srbiji. Srbija mora da postane demokratska zemlja, kao sve druge zemlje, koje je okružuju i da ne bude više straha u njoj, da ne bude više sile i bezakonja. A to ćemo postići, upravo na taj način ako u diskusiju o ovom zakonu uvedemo onu oštećenu stranu.
    Nije samo po tom osnovu, imamo još puno problema. Imovina dinastiji Karađorđević nije vraćena. Mnogim ljudima, koji su optuženi, koji su pripadali, da tako kažem, drugoj strani, nacionalističkoj strani u građanskom ratu, nije vraćena.
    Ovo je zaista tema koja je dobra. Ovaj dobar zakon bi nas približio svetu i skinuo bi sa nas taj oreol da smo i dalje komunistička, jednopartijska i diktatorska država.

    Živadin Jotić

    Gospodine predsedniče, gospodo poslanici, Zakon o vraćanju zemljišta i isplaćivanju istog, koje je konfiskovano zbog neizmirenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda treba pozdraviti, ako ni zbog čeg drugog onda zbog jedne velike nepravde  učinjene seljacima pre 50 godina.

    Zakon je trebalo da se donese i usvoji mnogo ranije, kako bi ti nesrećnici, kojima je oduzeta zemlja, mogli za života da osete radost ispravljene nepravde nad njima. Prinudni otkup poljoprivrednih proizvoda, kako i sama prva reč označava, bio je sproveden pod prinudom, često i vrlo represivno, moralo je da se isporuči, nije se pitalo kako.

    Druga reč - otkup - znači da je od strane potražioca, države, otkupljeno nadoknađeno. A nadoknađeno je tako da ako je roba vredela 100 dinara, nadoknađena je u stvari stvarna vrednost jedne desetine od robe i to u bonovima. Sa bonovima je mogla da se podigne neka roba, kao što je komad tekstila, neka alatka, posuđe.

    Prinudni otkup poljoprivrednih proizvoda bio je sproveden samo u Srbiji i Vojvodini. Na Kosovu ne. U drugim federalnim jedinicama bivše Jugoslavije - Sloveniji, Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori, nije sproveden. Dešavalo se da je kvota za neko domaćinstvo, na primer od dve tone pšenice bila neizvodljiva, jer je rodila samo jedna tona, pa je proizvođač bio prinuđen da ponudi neke kućne dragocenosti, na primer dukate drugom domaćinu, koji je imao neke male tržne viškove, da bi sam izmirio zaduženje u otkupu. Ali, mnogi seljaci nisu mogli da ispune uslove u otkupu, pa im je zemlja konfiskovana, često sva koju su imali, a oni su proglašavani za državne neprijatelje i osuđivani na robiju od nekoliko godina. I sada se priča da Zabela nikad nije bila tako popunjena zatvorenicima, kao u vreme otkupa. Mnogi seljaci su umrli po kazamatima, a mnogi su i skratili svoj životni vek po izlasku sa robije od posledica tamnovanja.

    Poštovane kolege poslanici, svako ko je pročitao roman Danka Popovića "Priča o Milutinu" zna kako je okončao Solunac iz Prvog svetskog rata u zatvoru, koji je osuđen na osnovu neizmirenih obaveza iz obaveznog otkupa.

    Kao što sam na početku pohvalio inicijativu za donošenje zakona za vraćanje zemljišta, tako smatram da je sam zakon vrlo loš i na štetu seljaka.

    Predlagač zakona, odnosno Vlada kao da se trudila da posle nepravde od 50 godina produži tu nepravdu za još desetak godina. Kako drugačije tumačiti povraćaj i isplatu na osnovu člana 12 Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta? Član 12. b) Zakona kaže: Kada je visinu novčane nadoknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina.

    Tražim da se u ovom skupštinskom domu izmeni član 12b) da, ako se isplaćuje, da se isplati odmah po pravosnažnosti sudske odluke, najkasnije do jedne godine i u 12 mesečnih rata.

    Isto tako smatram da obradive zemlje ima dovoljno za povraćaj u državnoj svojini, koja se po mnogim državnim poljoprivrednim dobrima nalazi u parlogu, ne obrađuje se.

    Možda bi bilo najbolje da se menja i zakon u celini, jer ovaj koji će danas u ovom domu biti izglasan skupštinskom većinom, ne valja u celini. Hvala.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Ima reč poslanik Nebojša Atanacković.

    Nebojša Atanacković

    Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče, želeo bih pre nego što kažem nešto o ovom predlogu da se možda zapitamo svi zajedno da li smo za to da se nepravde, a morate se složiti sa mnom da je bio opšti društveni konsenzus još od 1991. godine da je to nepravda, treba otkloniti.
    Svako od nas može da ima ovakvo ili onakvo mišljenje o pojedinim odredbama zakona. Jasno je i onaj ko pravi zakon, ko ga predlaže i mi ovde koji ga usvajamo možemo da pogrešimo, možemo jednostavno da se ne složimo da li je bolje ovako ili onako, ali osnovno je kod ovoga da moramo zaista da pokušamo da se složimo da se radi o ispravljanju istorijske nepravde, da se radi o tome da ova zemlja poput drugih zemalja koje su pravile slične nepravde moraju, da bi se svrstale u red ostalih zemalja sveta, da tu nepravdu zaista na pravi način isprave, a plašim se da ova promena Zakona koji je trenutno važeći ne garantuje to o čemu govorim.
    Između ostalog, zamoljen sam od strane Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, koja ima svoje ekspoziture, svoje članove, svoje organizacije u više od 30 gradova u Srbiji, oni su mi napisali jedno javno saopštenje u kome smatraju da ovakvo rešenje u Zakonu predstavlja najavu još jednog prinudnog otkupa poljoprivrednog i jednog dela građevinskog zemljišta.
    Dalje, ovde imam jedan drugi dopis koji dolazi od sličnog udruženja, to je Udruženje građana za vraćanje uzete imovine iz Sombora, ali je interesantno da se oni pozivaju na to da iz sada važećih zakonskih propisa proizilazi da je vlasnik zemljišta, koje je u društvenu svojinu dospelo oduzimanjem od bivših vlasnika, Republika, pa stoga ne može Republika ovim zakonom prebacivati obaveze koje proizilaze iz tako stečene imovine na neke druge subjekte, na pravna lica, u ovom slučaju neke poljoprivredne organizacije, niti na opštine.
    Nisam pravnik i sa te strane ne mogu baš da kažem kako ovo stoji, ali mi liči na logično, na realno, da ako je to imovina u svojini države, da bi država trebalo da stoji iza obeštećenja onih bivših vlasnika kojima je ta zemlja oduzeta.
    Ja bih se složio, mogao bih se složiti i čak uvažavam razloge koji su pragmatični i koji govore da ne treba nekada dirati u neke zaokružene posede. Da li se tu radilo o nekim poljoprivrednim kombinatima ili o nekim drugim slučajevima, jer često se to onda može odraziti na poslovanje tih privrednih subjekata. Međutim, mi se s druge strane zalažemo za vlasničke promene, zalažemo se za privatizaciju, pa na neki način mislim da bi se možda moglo i da se moglo u ovakvom predlogu malo više razmišljati i o tome i pokušati kroz neki vid privatizacije da se ova nepravda otkloni.
    Ovako, s jedne strane imamo nove latifundiste, imamo čak mnoge članove nekih stranaka koje govore da su leve orijentacije, koje imaju po hiljade hektara zemlje koje trenutno kupuju, a s druge strane se oni naslednici kojima je to ostalo i kojima je trebalo da ostane na ovakav način oštećuju.
    U krajnjoj liniji ova rešenja bi mogla i da prođu ako ne bi bilo baš onako primetno, a moji prethodnici koji su govorili o ovom zakonu su to i rekli, da se ne pokušava na pravičan način obeštetiti vlasnike. Znači, moglo bi to da bude i deset godina, a moglo bi biti i slično ovome, ali bi morali da se uvedu neki realni pokazatelji koji ne bi obezvredili tokom tog drugog perioda plaćanja ono što se plaća.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Bojan Kekić.

    Bojan Kekić

    Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedniče, kolege poslanici, dobro je poznato ko je inicirao 1991. godine donošenje ovog zakona i ja sam isprovociran diskusijom mojih prethodnika, s obzirom na činjenicu da niko od njih do sada nije rekao u kom stepenu je zakon sproveden. Preko 90% ljudi koji su imali pravo po ovom zakonu su ga ostvarili.
    Ove dopune i izmene Zakona u stvari predstavljaju vrlo realnu osnovu da i oni kojima se to duguje, da se na najrealniji način namiri, a ujedno vodeći računa da pojedine privredne organizacije i preduzeća, a samim tim i budžeti opština, normalno funkcionišu.
    Predlagač zakona je vodio računa da se i vrednost zemljišta koje je sada procenjeno i kroz izvršne presude, računa na rast cena na malo. To jeste institut koji revalorizuje vrednost jedne stvari.

    Dragoljub Pantić

    Ja ću govoriti kao i uvek vrlo kratko, jer mi srpski radikali uvek govorimo kratko  i jasno. Ja bih rekao da su neki od prethodnih govornika jednostavno plakali na tuđem groblju. Većina od njih verujem nije ni pogođena, ni oštećena ovim, a ni prethodnim zakonom. Dakle, nemaju interes da o tome razgovaraju i predstavljaju nekog drugog.
    Ja sam tipičan predstavnik onih koji bi, kako oni kažu, trebalo da bude oštećen ovim zakonom. Mojoj familiji svojevremeno oduzeta je jedna ogromna količina zemlje, trebalo je to da se vrati, nešto od toga je vraćeno i u tom smeru bih sugerisao Ministarstvu finansija da još uvek, ako postoji i gde postoji poljoprivredno zemljište, da se to što pre realizuje.
    Međutim, činjenica je da sada ostale nadoknade koje nisu izmirene poljoprivrednicima, ta dugovanja, dakle, učinjene su velike nepravde i tu se slažem, ali sada su dužnici otprilike neke društvene firme ili već bilo ko da je dužnik. Znate da opštine ne mogu te tolike dugove namiriti, znate kakvi su nam opštinski budžeti, znate kakvo je stanje u Republici. Treba li Republiku za to teretiti?
    Ako se povedemo ovim novim zakonom koji predviđa da to izmire direktni dužnici, oni koji su trenutni vlasnici te zemlje sada, trebamo li ih opteretiti do te mere da im blokiramo žiro-račune, da te firme ugasimo i da posle one nepravde koja je napravljena pre 50 godina danas napravimo još jednu nepravdu i da danas mnoge ljude ostavimo bez posla, da mnoge firme zatvorimo, da ih dovedemo zaista u nezavidnu situaciju. Mislim da to ipak ne treba činiti, iako smo ja i moja familija nekada davno oštećeni ovim zakonom, ali verujte u Drugom svetskom ratu su mnogi glave izgubili i posle Drugog svetskog rata doneti su zakoni po kojima su neki izgubili imovinu, ali sve je to prošlost. Danas treba gledati kako preživeti i nije interes ni meni ni mojoj familiji da zatvorimo neko preduzeće koje bi nam namirilo dugove za našu zemlju, koju nismo već posedovali pedeset godina. Znači, ko nije za pedeset godina uspeo da stabilizuje svoje domaćinstvo, ko nije uspeo da obezbedi sebi egzistenciju do danas, mislim da ne bi trebalo da se namiruje na taj način što će mnogo ljudi unesrećiti i neke firme zatvoriti.