Ne valjam ni ja kada vas pustim da po Poslovniku pričate dva minuta i 25 sekundi, iako je dozvoljeno samo 20 sekundi.
Inače, vi ste sami prozvali kolegu Martinovića.
(Nemanja Šarović: Pohvalio. Jel to zabranjeno?)
Prozvali ste ga, koliko ja znam, da još neke depeše „Vikiliksa“ saopšti ovde u Skupštini. Ja sam samo hteo da vam izađem u susret i omogućim Martinoviću da vam ispuni želju. E sad, to što vam se rezultat toga nije svideo, zaista mi je žao.
Po Poslovniku, narodni poslanik Martinović. Izvolite.

Evo, hoću i ja da se zahvalim gospodinu Šaroviću. Izvod iz analize CIA 26. septembra 2000. godine, sa koje je nedavno skinuta oznaka tajnosti – Serbian radical party leader Šešelj, a member of the ruling coalition who sees himself as a kingmaker itd.

Po ovoj analizi iz 2000. godine radi se o Vojislavu Šešelju koji je, videvši da Slobodan Milošević gubi vlast, svoju partiju odvojio od Slobodana Miloševića i priznao rezultate izbora koje je u javnosti plasirao DOS, iako je spaljen kompletan izborni materijal Savezne izborne komisije. To piše u analizi CIA od 26. septembra 2000. godine. Dakle, ovde nema ničega spornog. Ako ćemo da čitamo depeše Amerikanaca, ako ćemo da čitamo …

(Marko Đurišić: Četrnaest godina ti je trebalo da shvatiš.)

Samo vi vičite, slobodno, nije nikakav problem.

Ako ćemo da čitamo depeše, onda ćemo da čitamo sve depeše. Ponavljam još jedanput, nije ništa uvredljivo ako se neko srpsko ime nađe u nekim američkim depešama. To je njihov posao. Dakle, oni imaju svoje špijune i agente u Srbiji koji izveštavaju svoje Ministarstvo spoljnih poslova. To je njihovo legitimno pravo.

Tužno je kada mi za ministra odbrane dobijemo čoveka koji maltene priznaje da je strani agent i u biografiji svojoj koju prilaže kao kandidat za ministra odbrane hvali se kako je završio obaveštajni kurs u Maršalovom centru u Garmiš-Partenkirhenu.

Koji član Poslovnika?
(Aleksandar Martinović: Rekao sam na početku, član 27.)
Po Poslovniku, Nemanja Šarović.

Po Poslovniku.

Gospodine Veroljube Arsiću, vi kada se god neko od poslanika koji pripadaju opozicionim strankama javi da ukaže na povredu Poslovnika i vi i drugi predsedavajući veoma ih nestrpljivo prekidate i pitate za vreme njihovog izlaganja – a koji član, a koji član? Ili čak pitate pre nego što uopšte dobiju reč, na šta niste ovlašćeni Poslovnikom. Član 103. jasno kaže da narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika, što Aleksandar Martinović u prethodnom obraćanju nije uradio, ni na koji način. Dakle, on je morao ukazati na povredu Poslovnika koju ste vi izvršili tako što ste predsedavali, znači u toku svog predsedavanja.

Druga stvar, kaže član 103. – narodni poslanik je dužan da navede koji član ovog Poslovnika je povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži. On to takođe nije učinio. Kada je završio svoje izlaganje vi ste ga tada upitali – a koji član?

Dakle, on je zloupotrebio Poslovnik i ja vas pozivam ne da mu izričite sankcije, jer mi iz SRS smatramo da je to nedemokratski, da je to nespojivo da se na takav način novčano kažnjavaju narodni poslanici i da se tako što ćete nekome ugrozite ličnu egzistenciju vrši politički obračun sa onima kojima ne možete u diskusiji da stanete u kraj, ali tražim da oduzmete od poslaničke grupe SNS ta dva minuta koja su potrošena zloupotrebom Poslovnika.

Kolega Šaroviću, dok je govorio kolega Martinović iz redova poslanika koji sede sa moje leve strane, vaše desne strane, čuo sam salve ovacija, tako da nisam bio siguran da li je on spomenuo na koji član se odnosi povreda Poslovnika, zato sam ga za svaki slučaj pitao kada je završio svoje izlaganje.

(Nemanja Šarović: Želim da se Narodna skupština izjasni.)

Narodna će se u danu za glasanje izjasniti oko toga.

Po amandmanu, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Po amandmanu, pošto mi niste dali na repliku, iako me je kolega Martinović direktno prozvao, zaključivši sa maltene optužbom da sam ja ne znam šta pretapao, uništavao tenkove i ostalo. Ali, nije to sada presudno.

Što se tiče ove debate oko Vikiliksa i šta piše, slažem se sa tim da treba da se sve publikuje, treba shvatiti da to nisu sveta pisma, da su to informacije koje ovi američki ambasadori ili saradnici i diplomate šalju o svojim kontaktima i utiscima iz Srbije. Tu ima, naravno, raznih imena i interesantnih stvari koje treba imati na umu, ali naravno ne shvatati, kažem, kao sveto pismo.

S druge strane, morate razumeti, ne znam kako vam to nije jasno, da kada vi govorite o lideru, ne znam, DS i citirate to mesto i neke druge stvari, to je možda tačno, možda nije, treba da se proveri, valjda su postojale nadležne službe koje su to trebale da provere. Morate shvatiti da to pogađa poslanike DS i da oni imaju pravo na to da reaguju, kao i kada bismo mi sa ove strane ili kada neko sa ove strane pomene neke sastanke u podrumu u Jajincima sa haškim istražiteljima, to vas pogađa i onda se svašta radi sa druge strane, ili se dobacuje ili se uskraćuje reč i slično.

Dakle, isto tako, i kolega Miki, kada pomenete Vuka Jeremića, i njegovo srce krvari, na primer, ili Marka, pomenete Borisa Tadića, dakle, nemojte imati dvostruke aršine niti vi niti predsedavajući. Smatra se da je potpuno logično da se ovde danima najstrašnijim, najprljavijim, najgroznijim rečima govori o predstavnicima opozicije i sada ste počeli i neke voditelje, tviteraše, frizerke, šminkerke da pominjete, što nisam baš najbolje razumeo na šta se odnosi. Bilo kako bilo, dakle, dajte da imamo podjednake aršine. Naravno da je i vaša klupa duža, naravno da ćete imati malo popusta. Ja nemam ništa protiv ni u medijima niti kod predsedavajućih, ali dajte da malo tu umerimo, da bude malo nekog balansa, u protivnom ćete stvarno imati praznu salu sa ove strane. I nije problem da bude prazna sala, možda se neki raduju tome, ali problem je u tome kada u Skupštini nema dijaloga i debate kakve-takve, slažem se da to nije pozorište, slažem se da to nije akademija nauka, ali ipak se neki standardi moraju poštovati i neka pravila poštovati.

Ovo što se radi ova tri dana jeste, ponavljam i naglašavam, svojevrsna parlamentarna opstrukcija od strane vladajuće većine. Građanima možda to nije jasno. Možda mi to nismo dovoljno dobro uspeli da objasnimo, mi iz opozicije. Bilo kako bilo, dakle nisam pretapao nikakve tenkove. Ispostavilo se da tenkovi i ne mogu da se pretope u Železari Smederevo, ali i dalje sam naravno bio vrlo kritičan, vrlo kritičan na račun tada aktuelnog ministra odbrane i politike koja se tada vodila, jer tu ne postoje pisani tragovi, moji tekstovi i moje izjave.

Vaše pitanje je retoričko, da li ste vi kao, misleći na opoziciju, ko je kupio sisteme, ko je uvezao, ko je doneo avione, ko je doneo borbena oruđa. Pa naravno da to nije posao niti novinara, niti šminkera, niti opozicije. To je posao vlasti, to je posao vlasti i Vlade.

Stoji jedna činjenica koju ste vi sami pročitali ovde, i time završavam. Da li zaista mislite da vlast i Vlada koja za pet godina promeni pet ministara odbrane, pet ministara vojnih, da se može govoriti o konzistentnoj politici, da se može govoriti o nekom sistemu. Da ne kažem koliko je bilo i ministara finansija i ministara ekonomije, koliko je bilo neuspešnih eksperimenata, počev od ovog čuda malog Lazara Krstića, takvog čuda od deteta koji je nestao netragom, tako i ovih ministara odbrane, od kojih su možda neki bili sposobni, neki nisu. Ali da ima nekog koncepta, da ima kadrovske politike, onda verovatno ne bi bilo pet ministara odbrane u pet godina. Svaki građanin će morati da se složi sa time.

Još poslednja stvar. Nemojte predstavljati kao da je otprilike pre vas bio potop, a posle vas sunce. Nije tačno, ili barem nije potpuno tačno kao što vi sada predstavljate. Vojska se raspala, ali bila je u lošem stanju, slažem se. Privreda se raspala, pretio je bankrot, pa niko nije govorio o bankrotu dok nije došla ova Vlada. Posle se počelo pričati o nekom bankrotu. Bilo je krize, bilo je loših trendova, bilo je loše politike, na kraju krajeva, zato je došla vaša vlast. Dakle, nemojmo preterivati jer će na taj način posle neko nekada govoriti i o vama. Na kraju krajeva, pola decenije, više od pet godina, to je stvarno dug period da bi stvarno mogli sve prebacivati na ove zle žute ili ne znam na nekog trećeg, a slažem se, da su grešili ne bi bili bivši da nisu pravili greške. Ali bolje gledajte sebe.

Zaista, poslednja stvar, gospodine Šaroviću. Lepo je što citirate šta je govorio Vikiliks o, ne znam, tadašnjem ministru odbrane, šta je on govorio američkim obaveštajcima, o politici prema NATO paktu. Ali, povedite malo računa šta se danas vodi, koja se sada politika vodi prema NATO paktu. Koliko približavanja, koliko sporazuma, koliko vojnih manevara, koliko izjava, koliko poseta sedištu NATO pakta. Moramo sa svima sarađivati, ali hajde da malo pogledamo, da ne pominjemo Kosovo i politiku prema Kosovu, koliko je Kosovo bilo nezavisno ili daleko od nezavisnosti 2012. godine, a koliko je sada blizu te nezavisnosti, koliko je blizu stolici u UN, tako da bolje to malo pogledajmo, što kaže pesnik – pogledaj dom svoj anđele, pa ćemo onda, naravno, da pričamo o greškama bivših, budućih itd. Hvala.

Ministar Đorđević ima repliku.

Gospodine Vukadinoviću, prvo bih hteo da vas upozorim da kažete AP Kosovo i Metohija, a ne Kosovo, a drugo, da vam kažem da ulaganje u vojsku može da bude direktno ili indirektno.
Ja se vraćam na početak vašeg govora i moram da vam kažem da se 2012. godine loše stanje koje je zatečeno oslikavalo se u tome da je nenamenski trošeno i da su bili veliki operativni troškovi.
Kada gledate šta treba da bude idealno da bi sve funkcionisalo, to je da postoji proporcija 50:30:20, 50% za personalne, 30 za operativne i 20 za investicije. Ta proporcija nije postojala 2012. godine.
Kada pričate o kontinuitetu, pokazuje se da upravo ovi rezultati koje je poslanik Martinović rekao sada, pokazuju da kontinuitet i te kako postoji i da rezultat i te kako postoji.
Nama jeste bila ideja da uredimo sistem, da smanjimo operativne troškove i da te operativne troškove prebacimo na personalne i na investicije. U tome smo uspeli. Ali, ono što nije rečeno ovde, a jeste rezultat ove Vlade i rezultat prethodne Vlade Aleksandra Vučića, jeste uspeh, da smo mi posle 40 godina, u 2017. godini uložili u našu namensku industriju 50 miliona evra. Uložili smo 50 miliona evra, iz razloga što prvo želimo da podignemo našu namensku industriju, a s druge strane i da se oslonimo na to da se vojska Srbije oprema upravo iz resursa naše vojne industrije.
I to jeste bio plan i 2012. godine, koji je prve rezultate dao 2017. godine, a to je proces u ekonomiji, sve je ciklično i kad imate jednu akceleraciju koja ide na dole, neminovno je, ne možete odmah da uđete u bankrot, bilo je potrebno vremena da se pokaže da država ide u stvarni bankrot, pa su mere 2014. godine morale takve da se dese.
Kada hoćete da idete uzbrdo gore, dešava se ovo – ulaganje u vojsku, ulaganje u…

Vreme, ministre.

… i onda dolazi do rezultata. Hvala.