Na član 12. amandman je podneo Goran Kovačević.

Dame i gospodo, predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije je za razliku od budžeta Republike Srbije za 2018. Godinu, definiše i funkcionisanje institucija finansijskog sektora u oblasti opšte države. Kada kažem opšte države, onda primarno mislim da organe lokalne vlasti. Organima lokalne vlasti, praktično, Zakon o budžetskom sistemu, članu 1, definiše se ne samo izrada, priprema i donošenje budžeta organa lokalne vlasti, već se definiše i kontrola funkcionisanja tih budžeta.

U članu 92. u stvari se govori o reviziji tih budžeta lokalnih uprava. Mi smo dugo vremena imali probleme sa funkcionisanjem lokalnih uprava i on se vukao sve do skora.

Godine 2017. po prvi put u istoriji, verovatno, na nivou opšte države mi imamo suficit od 0,7, a na nivou Republike Srbije suficit već imamo ranije 2016. godine. Zato je neophodno da iskoristimo sve mehanizme koji nam stoje na raspolaganju, ako je povlačimo iz člana 1. Zakona o budžetskom sistemu, a naravno povezano sa članom 92, da taj sistem kontrole i izveštavanja, u suštini transparentnosti trošenja javnih sredstava dovedemo do potpunog nivoa funkcionisanja.

Ovde se takođe izlazi u susret na neki način i lokalnim upravama. Jasno se definišu rokovi koji kažu da DRI ima obavezu da kada joj 1. aprila dostavite zahtev da mora da izvrši reviziju lokalne uprave, u stvari ima samo rok od 15 dana da vam odgovori. Smatraće se da zbog obaveza koje DRI ima, pa se često desi da nije u stanju da u tom roku odgovori, po automatizmu reagujete i da lokalne uprava sama donese odluku na svojoj lokalnoj skupštini o angažovanju eksternog revizora, ili će DRI u tom vremenskom periodu preuzeti kontrolu lokalne uprave. Zahvaljujem se.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.

Moj se amandman odnosi na ostvarivanje ljudskih prava Srba u regionu. Još jednom ću ponoviti jednu veoma važnu stvar koja se tiče stotina hiljada Srba koji su imali nekretnine na području Federacije BiH.

Naime, u BiH teče proces registracije nekretnina, odnosno usklađivanje zemljišnih knjiga i katastra, ili još bolje rečeno uspostava novih zemljišnih knjiga, pošto su stare zemljišne knjige urađene još za vreme Austrougarske. Koristim ovu priliku da pozovem sve Srbe koji žive u Srbiji, Republici Srpskoj i u trećim zemljama, a koji imaju nekretnine, odnosno zemlju, šume, kuće, stanove, pomoćne objekte, gospodarske privredne objekte, da prijave svoja prava na te nekretnine u nadležnim opštinskim sudovima u Federaciji BiH.

Naime, važno je da se prate oglasi nadležnih opštinskih sudova, gde će građani biti pozivani da dođu, da dostave jednu prijavu, a uz tu prijavu da dostave i overena dokumenta kao dokaz da su vlasnici te nekretnine. Šta može biti dokaz? Na primer, kupoprodajni ugovor, ugovor o zameni, rešenja o nasleđivanju, zatim izvodi iz katastra, odnosno posedovni listovi. Jer, imali smo mnogo slučajeva da je, recimo, čovek plaćao porez i bio posednik u katastru za određenu zemlju, šumu ili objekat, ali je u zemljišnoj knjizi pisalo da je stvarni vlasnik, recimo, njegov pokojni deda ili čukundeda ili pokojni otac, ili je pisalo da je to zemlja zemljišnih zajednica ili opštinska zemlja.

Sada preti opasnost, šta ako se građani ne jave na te javne oglase, da će nadležni opštinski sudovi te nekretnine prepisivati na opštine, gradove ili na samu Federaciju, ili će raznim mahinacijama pojedini Bošnjaci i Hrvati se upisati kao vlasnici. Ono što je važno da Srbi znaju jeste da je taj proces besplatan. Dakle, najbolje im je da se informišu preko zemljišno-knjiških kancelarija nadležnih sudova, da pitaju šta je sve potrebno. Kada se raspiše javni poziv, rok traje od dva meseca. To je subjektivni rok. Čak postoji mogućnost za Srbe koji žive u Srbiji i u srpskim trećim zemljama da se pozovu na objektivni rok koji traje čak godinu dana. To je dovoljan period da prikupe neophodnu dokumentaciju, da prijave svoje nekretnine i da za vjek vjekova upišu u nove zemljišne knjige da su vlasnici zemlje, šume i svih drugih objekata.

Dakle, još jednom poziv svima, ne samo onima koji su vlasnici, nego poziv svim Srbima koji su rođeni u Srbiji ili u trećim zemljama, ali čiji su očevi, majke, dedovi i bake vlasnici tih nekretnina, da se u njihovo ime jave, donesu dokumentaciju u upišu se kao vlasnici. To će biti najbolji način borbe da zadrže svoja prava na području Federacije BiH, odakle, ponavljam, je samo u poslednjem odbrambeno otadžbinskom ratu proterano preko pola miliona Srba. Podsećam i da je samo preko 250.000 Srba u kolonizaciji iseljeno posle Drugog svetskog rata sa tog područja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Po amandmanu.

Apsolutno podržavam inicijativu i amandman narodnog poslanika Miodraga Linte. Smatram da trenutno u Federaciji BiH može da nastane veliki problem sa imovinom Srba. Smatram da bi Vlada trebalo da usvoji ovaj amandman. Međutim, to po meni nije dovoljno, zato što i Vlada Republike Srbije mora da se uključi u ovaj proces, da nam se ne desi da izgubimo tapiju na mnoge posede koje smo imali i koji su bili u vlasništvu Srba. Zato smatram da je neophodno da se premijerka i predsednik uključe, da se formira jedna međuvladina komisija sa BiH i da ne dođemo u problem da, kao što smo ostali u Hrvatskoj bez svojih poseda, ostanemo i na prostoru Federacije BiH.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. U sklopu člana 12, koji govori o obavezujućoj reviziji kada su u pitanju organi lokalne samouprave, kada bi se i ovaj amandman ugradio u to, onda se ne bi nikako desilo da filijala žutog preduzeća OUR Vojvodina, kojim su rukovodili dvojac bez srama Pajtić i Petrović, koji je ukrao 35 miliona evra iz Fonda za subvencioniranje novih tehnologija. Kao što smo čuli, u nekim preduzećima su se trudili da to bar fiktivno prikriju vraćanjem i isporukom sifona, jednodelnih, dvodelnih, antifriza, sredstava za čišćenje stakla, mrtvačkih sanduka, vina, sredstava i opreme za depilaciju, za topljenje voska. Ali, pošto tih sredstava nema nigde u skladištima Pokrajinske vlade, a ni školama tamo gde su ih dostavljali navodno, verovatno je i to samo fingirano.

Išli su do te mere s tim bezobrazlukom da, recimo, milion i 200 hiljada miliona evra, koje su dali preduzeću „Garant“ iz Futoga i „Fenis“ iz Novog Sada, nisu čak ni pokušali na bilo koji način da prikriju da se radi o čistom lopovluku, jer ta dva preduzeća su posle manje od šest meseci zatvorena, jedno sa 14,5 miliona dinara gubitka, a drugo sa 15 miliona dinara gubitka. Koliko bi manje siromaštvo u Srbiji bilo da ovo lopovsko žuto preduzeće OUR Vojvodina nikada nije bilo u prilici da to radi što je radilo sa fondovima Srbije. Prema tome, apsolutno ima mesta ovakvom razmišljanju i ovakvom amandmanu. Hvala.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni amandmani, i ovaj amandman se odnosi na način funkcionisanja finansijskih institucija u Republici Srbiji. Nažalost, u periodu od 2008. do 2012. godine naše finansijske institucije nisu radile u interesu građana Srbije. Jedini investitori koji su tada dolazili u Srbiju bili su u najvećem broju belosvetski špekulanti na berzama. O tome da sam u pravu svedoče jako visoke kamate i jako skupi krediti, u koje su baš ti belosvetski špekulanti ulagali svoj novac. To da sam u pravu govori i činjenica da je 4,5 milijarde evra deviznih rezervi na taj način potrošeno i odneto iz Srbije.

Ako je jedina investicija koju je prethodna vlast imala i bivši režim, to što su tada prodali „Maksi“ i to smatraju svojom epohalnom investicijom, a druga investicija je prodaja državnih hartija od vrednosti, zaduživanje privrede, zaduživanje građana, zaduživanje svega što je postojalo u Srbiji.

Ovim amandmanom želim da skrenem pažnju srpske javnosti na ono što se dešavalo do 2012. godine u Srbiji. Da one koje su prevarili 2008. godine, da ih podsetim šta su im sve obećavali tada, 2008. godine i kako se to završilo. To je jedan deo građana Srbije.

Onaj drugi, zbog koga treba da se stide jer su ona deca koju su izvodili ovde u aprilu, maju i junu mesecu, da protestuju, navodno zbog neke diktature, što nisu bili sposobni da priznaju svoj izborni poraz, što ta deca od 18 i 19 godina, dok su oni vladali, imali su 10 ili 12, ni ne znaju kakva je njihova vlast, niti mogu da cene koliko su oni dobri, koliko smo mi dobri. Mladog čoveka je najlakše prevariti, zato su na najmlađu populaciju najviše i računali, zato što ona ne zna kakve su katastrofalne posledice njihove vlasti bile. Nemaju taj reper.

I ne želim toj mladoj populaciji da osete ono što su osetili oni građani 2008. godine koji su im dali poverenje i koji su im poverovali u obećanja kao što je 200 hiljada radnih mesta, a od 250 hiljada do 400 hiljada ljudi je izgubilo posao, koji su im obećavali bolji život a napravili pakao od života. E, nećemo dozvoliti da te mlade ljude prevarite, kao što ste njihove roditelje.