Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministri, cilj mog amandmana je da se zakonskim rešenjem osnaži i unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji. Obrazovanje je deo kulture. Biti obrazovan znači imati šansu, a kultura je način života.

Da li je normalno da mi u parlamentu, a pre svega naša predsednica Maja Gojković, bude od nekulturnih ljudi ili već kako god hoćete, zlostavljana i verbalno i fizički, da naš predsednik poslaničke grupe bude fizički napadnut, a da mi svi ostali imamo atak godinama. To nije kultura, zato se ja zalažem, da insistiram kroz sve svoje amandmane da budemo kulturni, da budemo obrazovani. Čini mi se da se time postiže malo više sofisticiranosti u našim ličnostima.

Da li je moguće da poslanik iz jedne opozicione stranke tuče novinarke, zlostavlja žene ? Da li je moguće i ko uopšte glasa za takve funkcionere? Što je čovek obrazovaniji, to je kulturniji, bar bi trebalo da bude, a što se njihove kulture tiče o tome možemo videti po muzejima koji su zatvoreni, evo sada mi otvorismo Muzej savremene umetnosti, po biblioteci koja se renovirala, mislim na Narodnu biblioteku, više od deset godina. Tako oni rade, oni zatvaraju, a mi otvaramo. Hvala.

Na član 12. amandman je podneo poslanik Krsto Janjušević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u delu kritike ovog budžeta koji je svakako razvojni za privredu Srbije se daju neka poređenja od ranijih budžeta, pa recimo neki budžet iz 2006. godine, i treba istaći i naglasiti, da je taj budžet bio isključivo baziran na privatizacionim prihodima koji su te godine iznosili 1,9 milijardi evra. Sve je to tretirano kao opšti prihod budžeta, a onda prečicom otišlo na rashode.

Ništa od toga nije otišlo na investicione projekte, nije otišlo tamo gde može da proizvede neki rast. Otišlo je samo tamo gde može da proizvede rast, u džepovima tadašnjih pljačkaša, šefova žutog preduzeća i lokalnih bandi koje su bile usko vezane sa njima.

Poštovani ministre, napali bi oni ovaj budžet, ali je budžet previše dobar, pa nemaju kakao da ga napadnu pa se bave našom pričom o pravu da podnosimo amandmane i da dokažemo da je ovaj budžet razvojni.

Pitali su vas o ledolomcima. Oni se najbolje snalaze u minutu, zato njima nedostaju ledolomci, ali su zato oni imalo kradolovce, koji su topili i kao kroz led prolazili kroz investicione fondove i lomili sudbine ovog naroda. Hvala vam.

Na član 12. amandman je podneo Goran Kovačević.

Dame i gospodo, predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije je za razliku od budžeta Republike Srbije za 2018. Godinu, definiše i funkcionisanje institucija finansijskog sektora u oblasti opšte države. Kada kažem opšte države, onda primarno mislim da organe lokalne vlasti. Organima lokalne vlasti, praktično, Zakon o budžetskom sistemu, članu 1, definiše se ne samo izrada, priprema i donošenje budžeta organa lokalne vlasti, već se definiše i kontrola funkcionisanja tih budžeta.

U članu 92. u stvari se govori o reviziji tih budžeta lokalnih uprava. Mi smo dugo vremena imali probleme sa funkcionisanjem lokalnih uprava i on se vukao sve do skora.

Godine 2017. po prvi put u istoriji, verovatno, na nivou opšte države mi imamo suficit od 0,7, a na nivou Republike Srbije suficit već imamo ranije 2016. godine. Zato je neophodno da iskoristimo sve mehanizme koji nam stoje na raspolaganju, ako je povlačimo iz člana 1. Zakona o budžetskom sistemu, a naravno povezano sa članom 92, da taj sistem kontrole i izveštavanja, u suštini transparentnosti trošenja javnih sredstava dovedemo do potpunog nivoa funkcionisanja.

Ovde se takođe izlazi u susret na neki način i lokalnim upravama. Jasno se definišu rokovi koji kažu da DRI ima obavezu da kada joj 1. aprila dostavite zahtev da mora da izvrši reviziju lokalne uprave, u stvari ima samo rok od 15 dana da vam odgovori. Smatraće se da zbog obaveza koje DRI ima, pa se često desi da nije u stanju da u tom roku odgovori, po automatizmu reagujete i da lokalne uprava sama donese odluku na svojoj lokalnoj skupštini o angažovanju eksternog revizora, ili će DRI u tom vremenskom periodu preuzeti kontrolu lokalne uprave. Zahvaljujem se.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.

Moj se amandman odnosi na ostvarivanje ljudskih prava Srba u regionu. Još jednom ću ponoviti jednu veoma važnu stvar koja se tiče stotina hiljada Srba koji su imali nekretnine na području Federacije BiH.

Naime, u BiH teče proces registracije nekretnina, odnosno usklađivanje zemljišnih knjiga i katastra, ili još bolje rečeno uspostava novih zemljišnih knjiga, pošto su stare zemljišne knjige urađene još za vreme Austrougarske. Koristim ovu priliku da pozovem sve Srbe koji žive u Srbiji, Republici Srpskoj i u trećim zemljama, a koji imaju nekretnine, odnosno zemlju, šume, kuće, stanove, pomoćne objekte, gospodarske privredne objekte, da prijave svoja prava na te nekretnine u nadležnim opštinskim sudovima u Federaciji BiH.

Naime, važno je da se prate oglasi nadležnih opštinskih sudova, gde će građani biti pozivani da dođu, da dostave jednu prijavu, a uz tu prijavu da dostave i overena dokumenta kao dokaz da su vlasnici te nekretnine. Šta može biti dokaz? Na primer, kupoprodajni ugovor, ugovor o zameni, rešenja o nasleđivanju, zatim izvodi iz katastra, odnosno posedovni listovi. Jer, imali smo mnogo slučajeva da je, recimo, čovek plaćao porez i bio posednik u katastru za određenu zemlju, šumu ili objekat, ali je u zemljišnoj knjizi pisalo da je stvarni vlasnik, recimo, njegov pokojni deda ili čukundeda ili pokojni otac, ili je pisalo da je to zemlja zemljišnih zajednica ili opštinska zemlja.

Sada preti opasnost, šta ako se građani ne jave na te javne oglase, da će nadležni opštinski sudovi te nekretnine prepisivati na opštine, gradove ili na samu Federaciju, ili će raznim mahinacijama pojedini Bošnjaci i Hrvati se upisati kao vlasnici. Ono što je važno da Srbi znaju jeste da je taj proces besplatan. Dakle, najbolje im je da se informišu preko zemljišno-knjiških kancelarija nadležnih sudova, da pitaju šta je sve potrebno. Kada se raspiše javni poziv, rok traje od dva meseca. To je subjektivni rok. Čak postoji mogućnost za Srbe koji žive u Srbiji i u srpskim trećim zemljama da se pozovu na objektivni rok koji traje čak godinu dana. To je dovoljan period da prikupe neophodnu dokumentaciju, da prijave svoje nekretnine i da za vjek vjekova upišu u nove zemljišne knjige da su vlasnici zemlje, šume i svih drugih objekata.

Dakle, još jednom poziv svima, ne samo onima koji su vlasnici, nego poziv svim Srbima koji su rođeni u Srbiji ili u trećim zemljama, ali čiji su očevi, majke, dedovi i bake vlasnici tih nekretnina, da se u njihovo ime jave, donesu dokumentaciju u upišu se kao vlasnici. To će biti najbolji način borbe da zadrže svoja prava na području Federacije BiH, odakle, ponavljam, je samo u poslednjem odbrambeno otadžbinskom ratu proterano preko pola miliona Srba. Podsećam i da je samo preko 250.000 Srba u kolonizaciji iseljeno posle Drugog svetskog rata sa tog područja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Po amandmanu.

Apsolutno podržavam inicijativu i amandman narodnog poslanika Miodraga Linte. Smatram da trenutno u Federaciji BiH može da nastane veliki problem sa imovinom Srba. Smatram da bi Vlada trebalo da usvoji ovaj amandman. Međutim, to po meni nije dovoljno, zato što i Vlada Republike Srbije mora da se uključi u ovaj proces, da nam se ne desi da izgubimo tapiju na mnoge posede koje smo imali i koji su bili u vlasništvu Srba. Zato smatram da je neophodno da se premijerka i predsednik uključe, da se formira jedna međuvladina komisija sa BiH i da ne dođemo u problem da, kao što smo ostali u Hrvatskoj bez svojih poseda, ostanemo i na prostoru Federacije BiH.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.