Hvala.
Ovde se govori o novim obavezama koje država Srbija preuzima, pa imamo nekih 2,4 milijarde američkih dolara koji se uzimaju od kineske Eksport-Import banke, za različite projekte.
Gde je problem sa ovim? Nije problem, naravno, Kina. Nemamo mi ništa protiv Kine, ni protiv bilo koje druge zemlje na ovom svetu. Međutim, te importno, odnosno uvozno-izvozne banke služe za podršku domaće privrede, u ovom slučaju kineske privrede. Recimo, kad vam Kinezi grade most, pa dođu ovde da ga rade, sa sobom ponesu i paštete iz Kine. Znate zašto? Zato što time pomažu svoj BDP.
Srbija da uzima ogromne kredite za izgradnju infrastrukture, koji onda pomažu BDP drugih zemalja, je duboko pogrešna politika. Imamo primere, recimo, sličnog ponašanja, kao npr. od LJiga do Preljine ovaj autoput. Imamo azerbejdžansku firmu, praktično mi kreditiramo, a azerbejdžanska firma radi, ta dva posla su povezana. Onda, recimo, uvoze naftu bez plaćanja carina, akciza, a prodaju našoj privredi sa carinama i akcizama. Pa, recimo, dobiju da zakupe separaciju „Takovo“, da vade usitnjeni kameni agregat i da cena bude tri puta veća nego što je tržišna cena.
Znači, ovakvi koruptivni dilovi, koji se prave po ovim osnovama, su duboko pogrešni i jako loše utiču na BDP. Zadužiti se, uzeti veliki novac za infrastrukturu, a onda hraniti tuđi BDP je veoma pogrešno. Sigurno će se stariji građani setiti kako je bivša Jugoslavija na sličan način finansirala kapitalne projekte, recimo, u Africi, u Aziji, itd, i time podsticala domaću privredu. Mi kroz ovakve aranžmane u stvari postajemo banana država.
Ono što nam je potrebno, to je ono što smo predložili, da se ovakvi krediti povuku, da kada gradimo infrastrukturu ona uvek ide ka domaćoj privredi. Čitav budžet ima taj pogrešan koncept. Treba da se oslanjamo i idemo na to da podržimo domaću privredu.
Da ponovim, 2,4 milijarde dolara po poslovima koji ni na koji način nisu opisani u samom budžetu. Hvala.
