Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Moje pitanje je za ministra kulture gospodina Vladana Vukosavljevića. Moje prvo pitanje za njega glasi – po kom osnovu danas funkcioniše novinska agencija Tanjug i kako komentariše činjenicu da je prema podacima Trezora država, odnosno Ministarstvo i druga vladina tela, da su Agenciji Tanjug po raznim osnovama uplatili 135 miliona dinara samo u 2016. godini?

Moje drugo pitanje je za potpredsednicu Vlade i predsednicu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zoranu Mihajlović. Ovo pitanje postavljam u svetlu najavljenih mera za podsticanje nataliteta koje bi valjda trebalo da ohrabre navodno sebične žene, kako pojedini predstavnici u vrhu države nazivaju one koje neće da rađaju.

Naime, ministarki Mihajlović sam pre dvadesetak dana uputila pitanje u vezi sa slučajem Bojane Ivanov Đorđević, koja je najškolovanija radnica u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu. Gospođa Bojana je, naime, i majka troje dece, a izgleda će biti proglašena tehnološkim viškom. Ova mlada žena, koja već pet godina radi kao dramaturg u vršačkom pozorištu, završila je postdiplomske master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a trenutno je na postdiplomskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Međutim, i to što je najškolovanija radnica u pozorištu, izgleda da Bojanu neće sačuvati od otkaza. Naime, Marina Lazarević, vršilac dužnosti direktora pozorišta, obavestila je pre nekoliko dana kolektiv da je urađena nova sistematizacija, po kojoj će jedino Bojana Ivanov Đorđević biti proglašena tehnološkim viškom, dok će se istovremeno primiti tri nova radnika, jedan u tehnici i dva glumca bez odgovarajućih diploma, ali sa članskim kartama zna se koje stranke.

Bojana, kao što već pogađate, nije član nijedne stranke. Pomenula bih da se Bojana nekoliko puta obraćala i aktuelnom predsedniku Republike Srbije u vezi sa istim ovim problemom i da joj nijednom nije odgovorio.

Takođe, u proteklih dvadesetak dana, koliko je proteklo od mog postavljenog pitanja na ovom istom mestu, Bojana se obraćala i još nekoliko ministara. Pisala je ministarki Slavici Đukić Dejanović, obraćala se ministru Đorđeviću, ministru Ružiću, kao i premijerki Brnabić. Niko osim Đorđevićeve pres-službe, koja je uputila na Pančevo, nije joj dao baš nikakav odgovor.

Po svoj prilici, najbolje predstave u vršačkom pozorištu odigravaju se iza spuštene zavese, daleko od očiju javnosti. Tu se na sastancima kolektiva odigravaju istinske ljudske drame. Priča se da su baš u ovom pozorištu, pre nešto više od mesec dana, neki preplašeni ljudi na kraju sastanka, gde je Bojani saopšteno da je tehnološki višak, srećni što su bar za kratko izbeli takvu sudbinu, završili ovaj sastanak aplauzom.

Stoga, još jednom upućujem pitanje ministarki Mihajlović – da li ovako treba da izgleda kada zakmeči, a školovana majka treba da ide na ulicu? I u ime Bojane, ali i svih drugih žena koje su poverovale u ponižavajuću priču predstavnika Vlade o tobožnjim populacionim merama, zahtevam izvinjenje zbog uvreda i prebacivanja odgovornosti za pad nataliteta na žene i majke, iako su istinski krivci među svim onima koji su nam kreirali pogubne politike i rešenja u proteklih 30 godina, a veliki broj njih, nažalost, to čini i dan danas. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovo zasedanje, pomaže Bog svima. Ja bih imao dva pitanja. Prvo se tiče delokruga rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a povod je jedno zaista dramatično stanje u kome se nalazi jedna veoma osetljiva socijalna ustanova u gradu Čačku. U pitanju je „Zračak“, javna ustanova za decu, mlade i odrasle sa smetnjama u razvoju, koja, verovali ili ne, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, već više meseci nema niti direktora, niti vršioca dužnosti direktora, niti upravni odbor, niti se zna ko u ovom trenutku rukovodi jednom tako važnom i osetljivom socijalnom ustanovom.

U ovom trenutku ne znamo sudbinu ove ustanove. Propao je konkurs za izbor direktora. Ušlo se u razne partijske igre o tome kome sleduje mesto direktora ovog preduzeća i iznova se pokazalo ono najružnije lice našeg stranačkog parazitskog sistema, po kome, primera radi, mesto direktora sleduje SPS. Socijalistička partija Srbije se u Čačku podelila na više frakcija. Svaka frakcija ima svog kandidata za direktora. Zbog svega toga je doveden u pitanje čitav konkurs, izbor direktora i, evo, jedna ovako važna socijalna ustanova praktično u ovom trenutku ne može normalno da funkcioniše. Ugrožen je njen rad, njeni zaposleni, njeni korisnici i možete razumeti koliko je to dramatično ako uzmete u obzir da se radi o osobama sa smetnjama u razvoju, sa posebnim potrebama, sa invaliditetom. I to vam govori kako izgleda ugrožavanje rada naših državnih institucija kada stranačko-parazitski sistem kao kancer razjede naše društvo i državu.

Zamolio bih nadležnog ministra da hitno pošalje inspekciju u „Zračak“ u Čačku i da hitno ispita ovaj slučaj i da se hitno rad ove ustanove vrati u zakonski delokrug funkcionisanja.

Drugo pitanje tiče se predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije, a naravno, tema je najvažnije nacionalno i državno pitanje danas, a to je Kosovo i Metohija.

Ja zaista molim sve vas uvažene kolege da apelujete na predstavnike vlasti, bez obzira ovde da li smo vlast ili opozicija, bez obzira na sve naše ideološke i političke razlike koje dobro znamo, najvažnije nacionalno i državno pitanje danas je sigurno Kosovo i Metohija.

Da li je moguće, ja vas to molim i apelujem na sve vas, da li je moguće da dve godine ovog novog skupštinskog saziva mi nemamo nijednu sednicu Skupštine Srbije na temu Kosova i Metohije? Da li je normalno da nemamo sazvan Odbor za Kosovo i Metohiju, a imamo ovakav incident juče na Kosovu i Metohiji? Da li je normalno da još od 15. septembra 2017. godine Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji Narodne skupštine Republike Srbije, koji je predala poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri ne može da dođe na dnevni red, a pričate nam o unutrašnjem dijalogu i brinete za Kosovo i Metohiju?

Ako toliko brinete za KiM, objasnite mi koja je logika zašto nema teme KiM ovde na zasedanjima Narodne skupštine Republike Srbije? Zašto Marko Đurić ne dođe ovde da kaže šta ima, nego ide u Kosovsku Mitrovicu u jedan totalno nejasan avanturistički poduhvat koji se tamo juče desio?

Dakle, zaista najiskrenije ovde pristupam svima vama i pitam – koja je odluka državnog rukovodstva nakon jučerašnjeg hapšenja jednog visokog činovnika Vlade Republike Srbije? Nisam čuo da je državno rukovodstvo odlučilo bilo šta.

Nakon onoga što se juče desilo u Kosovskoj Mitrovici, mora biti raskinut Briselski sporazum, moraju biti prekinuti pregovori u Briselu i vraćeni u Savet bezbednosti UN, gde imamo saveznike u Rusiji i Kini. To bi bio pravi državnički potez koga nema. Vi nastavljate pregovore i očito je da idete ka potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma i priznanju lažne države Kosovo.

Ne vidim na koji način možete da me razuverite da to nije plan i da to ne stoji iza čak i one jučerašnje farse. Nemojte se ljutiti kada neko izražava sumnju u sve ono što se juče desilo u Kosovskoj Mitrovici, jer je previše sumnjivih elemenata koji govore da iza svega stoji dogovor Aleksandra Vučića i Hašima Tačija iz Pariza i Brisela da se pripremi javnost u Srbiji na potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma.

Konačno, međunarodne okolnosti rade za nas. Nikada nije bila povoljnija međunarodna situacija za KiM i odbranu KiM u sastavu Srbije. Zašto se danas odricati KiM kada ga se nismo odrekli u mnogo težim istorijskim okolnostima? Zato vas još jednom pitam – kada će KiM biti tema za sedanja Narodne skupštine Republike Srbije? Hvala.

Samo bih zamolio kolege poslanike koji će ubuduće da postavljaju pitanja, Marko Đurić nije činovnik Vlade Republike Srbije, nego funkcioner Vlade Republike Srbije. Verovatno ga zovu činovnikom oni koji hoće da prikažu kako je on nedostojan i kako je taj incident bio potpuno beznačajan. Ja to tako tumačim, ako čoveka zovete činovnikom.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Zahtev, objašnjenje i pitanje. Zahtev predsednici Vlade Ani Brnabić i njenim saradnicima koji su doneli Odluku o subvenciji od devet i po miliona evra „Kontinentalu“ za subvencionisanje 200 programerskih pozicija. Zahtevam da mi se dostavi obrazloženje ekonomske održivosti i osnov da se nekome daje iz Nemačke devet i po miliona evra na tržištu IT u Srbiji gde nema nezaposlenih programera. Dakle, ne kvalifikujem, ne diskvalifikujem, zahtevam, i to je obaveza predsednice Vlade i njenih saradnika da mi pre potpisivanja ugovora dostave ekonomski osnov i obrazloženje.

Objašnjenje zahtevam od ministra finansija i guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković da mi objasne kakva je korist od Odluke o posebnoj listi lica kojima je dozvoljeno da otvaraju devizne račune u inostranstvu i o zabrani da to rade fizička lica. Dakle, da mi objasne kako smo to na dobitku da se formira čitava odluka o specijalnom broju lica koji imaju veze ili sa diplomatskim misijama ili sa hartijama od vrednosti ili sa kupoprodajnim ugovorima u inostranstvu, a zabranjujemo da to rade fizička lica uz istovremeno propagandu, ispravnu, ako postoji uopšte ispravna propaganda, u šta sumnjam, o E – poslovanju. Dakle, objasnite mi kakva je korist od toga što sva fizička lica ne mogu da otvaraju devizne račune u inostranstvu?

Pitanje postavljam nadležnom Tužilaštvu za organizovani kriminal, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i direktoru BIA Bratislavu Gašiću. Pitanje – koji je status istrage o ubistvu šest mladića u kafiću „Panda“ 14. decembra 1998. godine? Tog 14. decembra u kafić su upala dva maskirana naoružana muškarca i rafalom ubili šestoricu dečaka: Ivana Obradovića, Zorana Stanojevića, Svetislava Ristića, Dragana Trifovića i Vukosava Gvozdenovića, srednjoškolce, i studenta Ivana Radevića.

Nema podataka o krivcima za ovaj zločin. Ima propagande o zločinu. U zavisnosti od toga ko radi propagandu, ona ima različitu interpretaciju. Po jednima propaganda je služila za odmazdu srpskih snaga na teritoriji Kosova, po drugima propaganda je služila terorističkoj vojsci OVK da, kako se to kaže, napravi svoj slučaj pred javnošću, po trećima reč je o hladnokrvnoj zajedničkoj propagandi.

Status istrage je imao različite oblike tokom poslednjih 20 godina. Nikakvih podataka nismo imali 1998. i 1999. godine, osim interpretacija propagandi. Tih šest dečaka bi danas imalo između 35 i 40 godina. Ako smo nekome dužni, odustajanje od propagande i pronalaženje krivaca za ovo jezivo ubistvo, onda smo to dužni njima i njihovim roditeljima.

Drugi oblik istrage je bio kada je predsednik Srbije 2014. do 2016. godine rekao da ima saznanja, ali nema dokaze, i da se ta saznanja nikome neće dopasti u Srbiji. Razumem i potpuno da se ne može bez dokaza tvrditi koja su saznanja, ali ja sam narodna poslanica, Ustav obavezuje i mene i Tužilaštvo za organizovani kriminal i ministra unutrašnjih poslova i direktora BIA da meni dostave informacije o tome u kom statusu je ta istraga danas.

Ako nastavimo da zataškavamo slučaj ili da pokazujemo nesposobnost da rešimo to jezivo ubistvo od 14. decembra 1998. godine, ona ćemo ostati neosetljivi na svaku vrstu propagande, laži i klevete koje se proizvode o bilo kojoj strahoti koju doživljavamo kao ljudi, bez obzira da li živimo u Beogradu, u Prištini ili bilo gde na teritoriji bivše Jugoslavije.

Činjenica da je ovo jedno od strašnih zločina uz nestala lica o kojima nemamo već treću godinu nikakve informacije je obaveza istovremeno svih nas da te informacije dobijemo, da ovaj zločin od propagande očistimo, oljuštimo i da ljudima damo istinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je za Vladu Republike Srbije, za bezbednosne službe da provere i da mi odgovore. Da li je tačno da su u toku 2007. i 2008. godine, po depešama „Vikiliksa“ i saznanjima iz tih depeša, Boris Tadić, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, onaj slavni pripadnik levice Srbije iz džipa jednog tajkuna, predstavnicima ambasade, strane države, Sjedinjenih američkih država obećali da neće reagovati na proglašenje nezavisnosti NATO države koju neko zove država Kosovo, lažna država Kosovo, NATO država? Biće država dok je NATO pakt tamo. Kada NATO pakt ode, više neće biti država.

Da li je tačno da su im obećali da neće reagovati 2008. godine ukoliko Albanci proglase nezavisnost, ali uz uslov da Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, odnosno da predstavnici ambasade SAD i onih koji su vladali SAD ubede Albance da nezavisnost proglase tek posle izbora Borisa Tadića? Tražim da mi se odgovori da li su te „Vikiliks“ depeše tačne i da li naše službe i naša Vlada raspolažu sa istim ili sličnim informacijama. S obzirom da se to i desilo, Boris Tadić, pre nego što je pobegao u Rumuniju, je dao zakletvu 15. februara 2008. godine, a Albanci su po dogovoru, koji su Jeremić i Tadić imali sa SAD, preko njihove ambasade, nezavisnost proglasili 17. februara. Dakle, po samim datumima se vidi da depeše „Vikiliksa“ koje su objavljene i te kako imaju uporište u praksi. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje – da li je tačno, a odnosi se na tužilaštvo, da mi tužilaštvo odgovori, po mogućstvu Zagorka Dolovac, da li je tačno da je Biserka Živković 2011. godine primljena na mesto sekretara Tužilaštva za ratne zločine, bez neophodnih uslova i neophodne spreme. Dakle, nije imala pravosudni ispit, što je bio uslov, i nije imala osam godina radnog iskustva u pravosuđu, što je bio takođe uslov. Da li je tačno da je pravosudni ispit stekla tek 2012. godine, pomoću gospođe Malović, ali je primljena posle 2011. godine i nije imala osam godina radnog iskustva u pravosuđu, već je došla iz preduzeća koje se bavilo proizvodnjom grožđa i vina. To je drugo pitanje koje ja postavljam.

Treće pitanje – šta će Vlada i Skupština učiniti povodom političkog procesa koji se vodi protiv mene u Prvom osnovnom sudu, za reči izgovorene za govornicom Narodne skupštine, po privatnoj krivičnoj tužbi Saše Radulovića, koga ja ovde kao pojavu nazivam „Saša kradulović kompani“. Dakle, privatna krivična tužba je za reči izgovorene za govornicom, a član 103. Ustava kaže – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izneto mišljenje na sednici Narodne skupštine. Pošto sam jedini evropski parlamentarac državni protiv koga se ovakav proces vodi, ja pitam Vladu, pitam Ministarstvo pravde – šta će preduzeti povodom tog slučaja, jer se ne sudi meni, draga gospodo narodni poslanici, sudi se slobodi govora.

I još nešto – šta će biti preduzeto povodom toga što mi je tužba dostavljena na latinici, a na moj zahtev da mi se uredi i dostavi na ćirilici, sudija Prvog osnovnog suda je rekao da on misli da ja nemam pravo na ćirilicu i da to što piše u Ustavu, on misli sasvim drugačije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka vlast od 5. oktobra do danas je apsolutno posvećena evropskim integracijama Srbije, a sa tim pitanjem je neraskidivo povezano pitanje Kosova i Metohije, koje treba da se reši na srpsku štetu. Mi pregovaramo već 20 godina u raznim formatima, a konkretnog progresa u tim pregovorima nema.

Na Kosovu i Metohiji, od kad je Kosovo i Metohija međunarodni protektorat za bezbednost, treba da bude zadužen KFOR, a videli smo, prvo, 2004. godine, 17. marta, da taj KFOR nije uradio ništa dok su spaljivane srpske kuće, manastiri, a Srbi proterivani sa Kosova. Juče smo takođe videli da je KFOR pustio albanske teroriste da divljaju na severu Kosova.

Mene zanima šta su konkretni napreci u ovom briselskom dijalogu, šta je ono što smo mi u tome dobili, pošto možemo da vidimo kontradiktorne stavove nekih od čelnika Evropske unije, NATO pakta i srpskih zvaničnika.

Na primer, 19. januara 2017. godine šef srpske diplomatije Ivica Dačić tvrdio je da oružane snage ne mogu na sever Kosova i Metohije i da se poštovanje dogovora iz Brisela, postignutih na visokom nivou, podrazumeva, bez obzira da li su bili pregovori usmeni, tj. da nije bilo sporazuma i da oružane i bezbednosne snage ne mogu da dolaze na sever Kosova, a poštovanje dogovora postignutih na visokom nivou se podrazumeva, bez obzira na to da li su usmeni. Apsolutno je nebitno da li je usmeno, pismeno, sa pečatom ili bez njega, na salveti ili hartiji – to je rekao šef srpske diplomatije o tome da li specijalne policijske snage ROSU mogu da se pojavljuju na severu Kosmeta i da li postoji o tome usmeni ili pismeni sporazum. A prema zvaničnicima NATO, Briselski sporazum iz 2013. godine – kosovske vlasti ne moraju od KFOR-a da traže odobrenje za upućivanje policijskih snaga širom Kosova i Metohije.

Dakle, šta smo mi to postigli i šta smo mi dogovorili, ako imamo u vidu ono što se desilo juče u Mitrovici?

Imam pitanje za predsednika Republike, Aleksandra Vučića, predsednika Vlade, Anu Brnabić i predsednicu parlamenta, Maju Gojković: kada će Narodna skupština da zakaže zasedanje na kojem će se raspravljati o učlanjenju Republike Srbije u Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti, u Vojni savez na čelu sa Ruskom Federacijom? Od 2013. godine Republika Srbija ima status posmatrača i zbog naše bezbednosti je važno da mi u ODKB imamo punopravno članstvo, zato što se pokazalo da ne možemo da verujemo ni pregovorima u Briselu, ni zvaničnicima Evropske unije, ni komandantima KFOR-a, ni komandantima NATO pakta. Srpski narod na Kosovu i Metohiji je ugrožen i mi smo to mogli da vidimo juče. Šta god ja mislio o Marku Đuriću, on je juče predstavljao Vladu Republike Srbije i poniženje je i sramota da se onako ponesu prema bilo kom funkcioneru ili službeniku Vlade Republike Srbije, pošto je to uvreda za Republiku Srbiju.

Mi treba da brinemo o našoj bezbednosti, treba da jačamo svoj položaj, kako ne bi više smelo da nam se događa ono što se desilo 2004. godine, 17. marta, i ono što se desilo juče u Mitrovici.

Trebali bi da shvatimo više EU kao takva je priznala tzv. Kosovo čim vodi pregovore sa njima o učlanjenju, čim potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kako može da bude objektivan posrednik neko ko priznaje nezavisno Kosovo?

Treba da vratimo pregovore pod okrilje Saveta bezbednosti UN jer tamo imamo jaku zaštitu Ruske Federacije i Narodne Republike Kine u Savetu bezbednosti i tamo da razgovaramo o Kosovu pod okriljem Rezolucije 1244. Hvala.