Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje koje je vezano za doprinose, odnosno fiskalno opterećenje zarada, još prošle godine Vlada Republike Srbije napravila je prvi korak ka smanjenju fiskalnog opterećenja na zarade time što je neoporezovani deo zarade podigla, nivo zarade, podigla sa 11.790 dinara na 15.000 dinara. Na tu razliku porez se ne plaća i to je bio samo prvi korak i prvi signal da smo posvećeni tome da polako smanjujemo fiskalno opterećenje na zarade, što jeste zahtev najvećeg broja poslodavaca u našoj zemlji, kako stranih, tako i domaćih.
Doneli smo odluku od 1. januara 2019. godine, idemo sa ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca u iznosu od 0,75%. To smanjuje ukupno fiskalno opterećenje na zarade sa 63% na 62%. To je prvi, odnosno drugi i još jedan veliki korak ka tome da smanjujemo fiskalno opterećenje na zarade kako bi učinili naše tržište rada još konkurentnijim, kako bi i našu zemlju učinili još konkurentnijom i atraktivnijom za investicije i kako bi smo ovaj trend smanjenja stope nezaposlenosti, povećanja broja zaposlenih i otvaranja novih fabrika i rasta naše ekonomije i zadržali.
Ono što je za nas prioritet u narednom periodu, da ne zaboravim, izvinjavam se, od 1. oktobra takođe, kao podrška našim mladima, imamo poreske olakšice gde se, za one koji su šest meseci na birou rada, koji su završili fakultet, a žele da započnu svoj biznis, imate mogućnost da krenete i pokrenete svoj biznis, da ne plaćate godinu dana ni poreze, ni doprinose i vi i vaših prvih devet zaposlenih.
Dakle, na takav način pokušavamo da načinimo, odnosno učinimo tržište rada još konkurentnijim i da naši mladi dobiju priliku da započnu svoj biznis. Inače, ne postoji nikakva razlika između subvencija za strane i domaće investitore, apsolutno su i uslovi i pravila isti. Mislim da smo u tome ostvarili veliki napredak. Podsetiću građane Srbije, mi ove godine imamo 4,9% rasta BDP. Među smo nekoliko najbrže rastućih privreda u Evropi, dakle ne više u regionu, region smo prevazišli, u Evropi. Kao posledica toga, sa skoro 26% stope nezaposlenosti 2013. godine, sada smo na 11,9% i dalje je to visoko, ali se iz meseca u mesec vidi napredak i broj zaposlenih raste, što je upravo osnova naše politike koju sprovodima u ovom trenutku.
Ono što je nama neophodno i želimo da uradimo u narednom periodu, pogotovo od 2019. godine pa nadalje, a to je da ovako visoku stopu rasta održimo i pokušamo čak i da je uvećamo. Zato ćemo do kraja godine, evo, to je već mesec, mesec i po, dva dana, izaći, malopre sam i rekao, sa novom strategijom koja je vezana sa smanjenje fiskalnog opterećenja zarada. Idemo sa poreskim podsticajima koji važe za celu privredu, a važiće i za IT industriju, koju će tu industriju kao pokretače razvoja, u narednom periodu, učiniti još atraktivnijom, još poželjnijom za investicije. Veliki broj naših ljudi već tamo radi i mi smo prošle godine imali preko milijardu evra prihoda od te industrije i hoćemo to da unapredimo u budućnosti.
Idemo sa novim zakonom o naknadama. Važna stvar koju takođe traže privrednici u Srbiji, čeka se na to već nekoliko, rekao bih, više od decenije, evo i to ćemo sada da uradimo i napravimo, u budžetu za 2019. godinu, koju ćete imati priliku da vidite za par nedelja, imate preko 200 milijardi dinara samo za kapitalne investicije. Dakle, još jedan snažan podstrek za dalji razvoj. Tu su projekti koji se odnose na izgradnju Moravskog koridora i dalje nastavak na izgradnji Koridora 11 i velikog broj drugih i tunela, autoputeva, mostova i železničkih pruga koji treba dalje da podstaknu razvoj naše ekonomije.
Na kraju, da ne zaboravim da pomenem jednu veoma važnu stvar i za građane Srbije i za sve one koji prate privredna kretanja u našoj zemlji, donesena je odluka i usvojena, da od 1. januara 2019. godine, minimalna cena rada poraste sa 143 na 155 dinara. Time će minimalna zarada porasti na preko 27 hiljada dinara po prvi put. Mislim da je to veoma važno, jer prethodne vlasti i za vreme prethodnih vlasti ta minimalna cena rada ili se po malo povećala ili povećavala za jedan ili dva odsto, ili se nije povećavala uopšte.
Mi smo krenuli od 130 dinara, na 143, sada na 155. Dakle, progresivno raste minimalna cena rada, što samo znači bolji standard i bolji kvalitet života za naše radnike, a naravno i velika poruka da su se naše javne finansije stabilizovale i da u narednu godinu ulazimo sa potpuno uravnoteženim budžetom. Već treću godinu za redom smo u suficitu, kao što znate, mi smo za prvih devet meseci ove godine, suficit nam je skoro 50 milijardi dinara, i to nam daje za pravo da planiramo budžet za 2019. godinu takav da ćemo imati i novce za kapitalne investicije i za socijalna davanja i za sve ono što je neophodno da bi podigli kvalitet života i standard u našoj zemlji. Hvala puno.
