Zahvaljujem.
Sledeća je Nina Pavićević. Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je šest minuta i 52 sekunde.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, danas ću u ime SPS govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini.

Da podsetimo, javnu svojinu čine tri oblika. To su pravo svojine Republike Srbije tj. državna svojina, pravo svojine AP tj. pokrajinska svojina i pravo svojine lokalne samouprave, opštinska i gradska svojina.

Upis prava javne svojine i pravo korišćenja se upisuje u javnim knjigama koje određuje zakon, a vodi ih Služba za katastar.

Postojeći Zakon o javnoj svojini, koji je donet 2011. godine, često puta je menjan. Ovoga puta su u pitanju izmene koje predstavljaju pre svega otklanjanje nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni zakona u delu koji se odnosi na pribavljanje ili otuđenje nepokretnosti u javnom vlasništvu i potrebe usklađivanja zakonske regulative sa kretanjima na tržištu nepokretnosti.

Naime, uočeno je da se poslednjih godina brzo, pa i često menjaju tržišne vrednosti nepokretnosti, što je posledica odnosa ponude i tražnje nekretnina, te je stoga potrebno zaštiti vrednost nepokretnosti koji je u javnoj svojini, a time i imovinu države, pokrajine, gradskih i lokalnih samouprava. Važeći zakon je predviđao da vrednost nepokretnosti u javnoj svojini procenjena, bilo od strane poreskog organa ili licencirano procenitelja, nema vremensko ograničenje. Tako se dešavalo da nepokretnosti bilo da se otuđuju ili kupuju imaju jednom utvrđenu vrednosti koja nakon proteka vremena postajala tržišno i vrednosno nerealna, često mnogo niža. Zato je ova izmena neophodna kako državne nepokretnosti ne bi gubile na vrednosti i bile otiđivane po neprimerenim cenama. Na taj način se neće gubiti vrednost državnih nekretnina i neće biti otuđivanja po netržišnim cenama.

Ova izmena zakona predviđa da ograničenje važenja procene tržišne vrednosti nepokretnosti bude na dve godine. Dakle, po novom zakonskom rešenju posle svake dve godine vršiće se nova procena vrednosti nepokretnosti. Takođe će se pratiti i tržišna kretanja, ali će se realnije vrednovati i drugi parametri koji mogu uticati na cenu kao što su stanje nepokretnosti, vrednosti ulaganja i drugo.

Na ovaj način se obezbeđuje fleksibilniji tržišni model kojim se mnogo odgovornije štiti javna svojina. Ova izmena je rezultat odgovornog odnosa države prema svojoj imovini koja u krajnjoj liniji je stečena novcem naših poreskih obveznika.

Nepokretne stvari se mogu pribavljati u javnu svojinu besteretnim pravnim poslom, nasleđem, poklonom ili jednostranom izjavom volje, eksproprijacijom kao i u poreskom, stečajnom i drugim postupcima regulisanim posebnim zakonom. Pribavljanjem nepokretne stvari smatra se i razmena nepokretnosti, izgradnja objekata, a nepokretne stvari se takođe mogu pribaviti ili otuđivati i neposrednom pogodbom. Zato je važno da ta vrednost u svim ovim slučajevima bude tržišno realna, što će se postići predloženim zakonskim rešenjem po kojem će ovako utvrđena tržišna vrednost važiti dve godine. Druga izmena zakona odnosi se na način upisa u javnu svojinu nepokretnosti koje su bile predmet restitucije, ali za koje u skladu sa zakonom je ustanovljeno da ne mogu biti vraćene vlasnicima u naturalnom obliku, već putem novčanog obeštećenja. Drugi slučaj je kada na osnovu zakonskih kriterijuma je odbijen zahtev za restituciju.

Po sadašnjem zakonskom rešenju u ova dva slučaja, imovina se može knjižiti kao javna, ukoliko se katastru dostavi rešenje o odbijanju zahteva za restituciju ili rešenje o obeštećenju starog vlasnika novčanim putem.

Sada se radi efikasnijeg postupanja sa ovom imovinom zakon predviđa da se upis ovih nepokretnosti kao javne svojine može izvršiti i ako nisu katastru dostavljena navedena rešenja, ali ako se uz zahtev za upis vlasništva na nepokretnosti dostavi potvrda agenciji za restituciju da vraćanje predmeta nepokretnosti ranijem vlasniku nije bilo moguće u naturalnom obliku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine.

Sada će Agencija za restituciju kao nadležna za vođenje ovog postupka restitucije pružati dokaz da nije moguće vratiti nepokretnost u naturalnom obliku, a ne katastar, odnosno Republički geodetski zavod koji je do sada to morao da radi, iako to nije bilo u njegovoj nadležnosti. Na ovaj način se razrešava pitanje nadležnosti, a time i zakonitosti postupka.

Ovde su u pitanju i slučajevi kada u zakonskom roku nije podnet zahtev za vraćanje nepokretnosti, odnosno za restituciju, u skladu sa zakonom.

Treća izmena zakona odnosi se na produženje roka za podnošenje zakona za upis prava svojine na nepokretnostima. Naime, po važećem zakonu, rok da jedinica lokalnih samouprava, pokrajine, javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva podnesu zahtev za upis prava javne svojine ističe 31. decembra 2020. godine, dakle za dve nedelje. Kako do ovog broja veliki broj subjekata neće stići da podnese zahtev za upis, pored ostalog i zbog otežanih uslova pandemije Kovid 19, rok se produžava za još godinu dana, dakle do 31. decembra 2021. godine. U protivnom, oni koji nisu podneli zahtev, izgubili bi svojinsko pravo, čime bi bila naneta ogromna šteta državnoj svojini.

Sve ove navedene izmene Zakona o javnoj svojini doprineće efikasnijem i odgovornijem gazdovanju državom, odnosno javnom svojinom, koja ima ogromnu vrednost u zgradama i zemljištu, bilo da je u pitanju državni, pokrajinski ili lokalni nivo.

Iz tih razloga, Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj, kao i ostale zakone sa dnevnog reda. Hvala.

Hvala puno i posebno se zahvaljujem što ste se pridržavali predviđenog vremena za vašu poslaničku grupu.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, većina zakona koje imamo danas na dnevnom redu tiču se poreske politike i od značaja su za privredu i ekonomiju zemlje.

Moja će se diskusija danas odnositi na poreske olakšice koje su bile aktuelne unazad nekoliko godina, a evo vidimo da se sada produžuju i važiće i tokom 2021. godine.

Poreske olakšice i smanjenje poreskog opterećenja su od izuzetnog značaja za osnaživanje privrede jedne zemlje. Država je tokom 2020. godine svojom odgovornom politikom pokazala brigu prema privredu. Dakle, po prvi put u istoriji država je pokazala podjednaku brigu kako za zaposlene u javnom i državnom sektoru, tako i za zaposlene u privatnom sektoru.

Koliko je važno stanje privrede za jednu sredinu, to moji sugrađani, građani opštine Bosilegrad, odakle ja dolazim, najbolje znaju. Dakle, gašenjem privrede i zatvaranjem fabrika pre 20-ak godina moju opštinu Bosilegrad su snašle katastrofalne posledice sa kojima se moji sugrađani i dan danas bore.

Kao posledice imamo nezaposlenost, siromaštvo, bedu, ekonomsku migraciju, pusta sela i prazne škole.

Ljudi bez posla, zdravi i pravi, radno sposobni, prinuđeni su da se sele iz naših krajeva, i to najčešće rade mladi. Oni koji su u srednjim godinama, kada nije lako seliti se, i pored toga što su radno sposobni, a nemaju posla, nalaze se u socijalnim potrebama i na teret su budžeta države Srbije. Oni primaju određenu nadoknadu, tek koliko da prežive, bez radnog staža, bez poreza i doprinosa.

Bosilegrad je zbog toga izgubio skoro polovinu svog stanovništva tokom poslednjih 20 godina, a taj trend se i dalje nastavlja. Sve to preti odumiranju moje opštine.

Šta valja činiti? Šta treba uraditi kako bi spasili ovakva mala mesta, kako bi zadržali ljude tamo i smanjili pritisak iseljenja ka velikim gradovima?

Položaj moje opštine je na krajnjem jugoistoku Srbije. Dakle, i pored toga što se nalazi na izuzetno lepim predelima, udaljena je od glavnih saobraćajnica, dislocirana, udaljena je od železnice i od velikih centara, te kao takva nije primamljiva za investitore. Investitori ne pokazuju zainteresovanost zbog povećanih troškova poslova u sredinama kao što je naša.

Šta valja činiti? Prvo, izgraditi putnu i ostalu infrastrukturu, koja je glavni preduslov za dolazak investitora. Drugo, povećane poreske olakšice za investitore koji ulažu novac i otvaraju radna mesta u sredinama kao što je naša. Treće, povećane subvencije za nova zapošljavanja, za manji prag broja novozaposlenih i za niži prag iznosa investicija. Četvrto, bespovratna sredstva za izgradnju i za nabavku opreme.

Primera radi, tokom 2020. godine iznos bespovratnih sredstava za nabavku opreme u nerazvijenim opštinama u odnosu na iznos povratnih bio je 30 – 70, a taj bi odnos trebalo da bude 50 – 50, ili još bolje 70 – 30 u korist iznosa bespovratnih sredstava. Na taj način bi se stvorili uslovi da nerazvijene opštine, kao što je naša, budu konkurentne i primamljive za investitore, s jedne strane, a s druge strane da budu atraktivne za život svojih sugrađana.

Migracije je bilo i biće ih. Međutim, hajde da učinimo da migriraju i odlaze oni koji žele, a da pomognemo onima koji ne žele da se sele da ostanu u svojim krajevima, da ostanu pod svojim krovom nad glavom, da ne idu u svet gde će biti večiti podstanari, da ostanu u svojim kućama, među svojim ljudima, sa svojom porodicom, da ostanu tamo gde će ih buditi cvrkut ptica a ne gradska vreva, sirene i buka od pražnjenja kontejnera.

Ako pogledamo nekoliko generacija unazad na mojim prostorima u proteklih 50-60 godina, kakvu sliku imamo? Prvo, ljudi na selima koji su žrtvovali sebe i svoje živote, očevi koji su gradili, pravili, stvarali bazu za svoja buduća pokoljenja, onda su njihovi sinovi zbog teških uslova za život u selima sišli u gradove kada su se otvarale fabrike, gde su se oni zapošljavali i opet su počinjali od nule i opet su gradili, radili, stvarali, opet za svoju decu. Na kraju, kad su njihova deca, tj. unuci stigli, oni su opet prinuđeni da odlaze iz svojih krajeva, da se sele.

Ruku na srce, država Srbija izdvaja za našu opštinu solidnu sumu novca, samo što taj novac umesto da ide na investicije, većim delom ide na socijalu i na ostale prioritete koje sama lokalna samouprava opredeli.

Na taj način mi spuštamo temperaturu, a uzrok problema se ne rešava. Tako mi godinama imamo ljude u socijalnim potrebama. Znači na ovaj način mi trebamo da pomognemo tim ljudima da umesto da žive od socijale, da žive od svog rada, da imaju plaćene poreze i doprinose, da imaju radni staž i da jednog dana mogu mirno da odu u penziju.

Dakle, ako samo deo tih sredstava koje država Srbija izdvaja za nerazvijene opštine bude preusmeren u ovakve namene, to će za kratko vreme dati efekta. Dakle, oživeće privredu u tim krajevima, pružiti šansu ljudima da ostanu da žive i rade u svojim krajevima i da žive od rada i rezultata svog rada.

Zato vas ministre ja, u svoje ime, i u ime građana opštine Bosilegrad, koji su skoro 99% pripadnici bugarske nacionalne manjine, a lojalni su građani svojoj državi Republici Srbiji, molim da sve ovo što sam iznela imate u vidu i da pomognete opštinama kao što je naša, a mislim da ih ima još u Srbiji, da spasemo takva mesta i da zadržimo ljude na tim prostorima.

Na kraju da naglasim da ću u danu za glasanje podržati set zakona koje imamo na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Kostadinova.
Sledeći prijavljeni je Nenad Filipović.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ceo set ovih zakona koje danas usvajamo je proizvod ili iskustva korišćenja već postojećih zakona pa dolazi do njihovog unapređenja ili usaglašavanja sa propisima Evropske unije.

Ovaj set zakona će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati, a ja bih da pojasnim zbog čega na dva zakona.

Pre svega krenuću od Predloga zakona o digitalnoj imovini. S obzirom da su moji prethodnici dosta o ovome govorili, pokušaću da kažem nešto što nije rečeno. Dakle, kada govorimo o nečemu što je digitalno mi u stvari mislimo i govorimo o nečemu što je virtuelno, tako da se ova digitalna imovina često naziva i virtuelnom imovinom i to je u stvari jedan digitalni zapis koji ima određenu vrednost sa kojom se, dakle može digitalno ili elektronski kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi, odnosno jednom rečju trgovati.

Jedna vrsta digitalne imovine je i virtuelna valuta. Obično se zove još i kripto-valuta i tu valutu niti je izdala, niti za njenu vrednost može da garantuje Centralna banka. Dakle, ova valuta nema pravni status, ni novca, niti valute, ali je fizička i prana lica prihvataju kao sredstvo razmene i njome se dakle može trgovati.

U svetu tržište digitalne imovine vrtoglavo raste i to su u stvari i razlozi za donošenje ovog zakona, jer je naš cilj da se ide u korak sa savremenim tendencijama globalnog digitalnog i elektronskog poslovanja.

Prva virtuelna valuta koja se zove bitkoin nastaje početkom 2009. godine u jeku svetske ekonomske krize. Danas se ona često zove i digitalno zlato, čija je sadašnja vrednost, na današnji dan oko 19.400 dolara, a pored nje postoje još desetine virtuelnih valuta koje imaju mnogo manji udeo u svetskom tržištu.

Pošto ovde govorimo o valuti, moram reći da ovde nije reč ni o kakvom zakonskom sredstvu plaćanja, jer je dinar i dalje jedino sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, a pored toga ovim zakonom postoji i zabrana da se digitalna imovina prenosi direktno sa potrošača na trgovca, tj. da se robe i usluge u trgovini na malo plaćaju u digitalnoj imovini, ali ovde je reč o indirektnom sredstvu plaćanja, jer je ovim zakonom uvedena usluga prihvatanja tj. prenosa digitalne imovine sa potrošača na trgovca, preko specijalizovanih pružaoca usluga koji ima dozvolu nadzornog organa za pružanje ove usluge koja će trgovcu da prenosi isključivo dinare na tekući račun, a ne digitalnu imovinu.

Dakle, ovde kada pogledamo ovo korisničko iskustvo, biće potpuno identično kao kada robu plaćamo direktno digitalnom imovinom. Sve se to danas radi putem interneta, putem mobilnih telefona u realnom vremenu. Pored ovoga, predloženim zakonskim rešenjima se stvara i pravna sigurnost i kod nas trenutno postoji nekoliko kompanija koje posluju na našem tržištu i ove kompanije su većim delom neregulisane, što stvara i određene praktične probleme o kojima smo govorili, pa da ih ne spominjem. A, i oni koji žele da investiraju i da trguju na ovom tržištu sada ovim zakonom dobijaju onaj vid sigurnosti koji im je potreban da kako bi rekao, mnogo sigurnije plove ovim vodama.

Dakle, ovaj zakon na sveobuhvatan i detaljan način uređuje izdavanje i trgovanje digitalnom trgovinom i mi ćemo ga u danu za glasanje podržati.

Drugi zakon koji se nadovezuje na prethodni jeste Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Morao bih tu da spomenem da među obveznica ovog zakona se od 2017. godine nalaze lica koja se bave pružanjem usluga u vezi sa virtuelnom valutom i to na predlog NBS koja je zajedno sa Upravom za sprečavanje pranja novca prepoznala značaj novih neregulisanih entiteta na našem tržištu još pre usvajanja tzv. Pete direktive EU koja je usvojena 30. maja 2018. godine

Izmenom i dopunom zakona iz 2019. godine ovaj krug je proširen i time su ove delatnosti predmet intenzivnog zanimanja regulatora. Dakle, vrši se određene kontrola i nadzor pružanja ovih usluga koji moraju da ispune sve obaveze koje se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i svi drugi obveznici, uključujući identifikaciju stranke na propisan način. Ovde se planira čak i uvođenje tzv. video identifikacije.

Razlozi za donošenje ovog zakona leže u usklađivanju sa prethodnim zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, jer pored virtuelnih valuta koje su još 2017. godine uvedene u sistem, sada se uređuju digitalni tokeni kao vrsta digitalne imovine, uređuje se licenciranje, poslovanje i nadzor nad poslovanjem pružalaca usluga, naročito u vezi sa izdavanjem investicionih tokena koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim zakonom i koji u našem zakonodavstvu prestavljaju novinu.

Pored toga, ovim zakonom se obezbeđuje usklađenost sa međunarodnim standardima, a pravna sigurnost u ovoj oblasti doprineće i privlačenju stranih investicija.

Upravo zbog ovoga svega i ovaj drugi zakon će poslanička grupa JS podržati u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Zahvaljujem.

Ja ću u svom govoru, potpredsedniče, da se referišem pre svega na jedan zakon, na Predlog zakona o fiskalizaciji.

Iako sam duboko svestan činjenice da Republika Srbija i u smislu digitalne infrastrukture, uložila mnogo i stvorila preduslove praktično da mi sada u ovom novom talasu reformskih zakona i svega onoga što treba praktično da uradimo u narednom vremenskom periodu, smo već unazad par godina postali lideri u ovom procesu.

Tako da i sam proces fiskalizacije i ukupne reforme i Poreske uprave i svih drugih, da kažem, elemenata u državi ide mnogo lakše i mnogo konkretnije u odnosu na bazične pretpostavke koje podrazumevaju da smo mi našu digitalnu infrastrukturu i od svega onog što smo radili do sada i novog Data centra u Kragujevcu, a i generalno svih alata koji idu preko, da kažem, i Ministarstva finansija, ali i sa druge strane i preko Kancelarije za IT Vlade Republike Srbije, smo praktično uveli nove alate i građani Republike Srbije i privreda, privrednici sve više i više te alate koriste na određen način i poslovanja i funkcionisanje je u mnogome lakše. Sa druge strane i Republika Srbija svoje finansijske benefite u smislu prihoda koje može da ubira sve lakše i lakše dolazi do doticaja onih sredstava možda koje nisu do danas i bile na pravi način viđene.

Ono što je važno istaknuti u svemu ovome je da mi u ovom novom sazivu Skupštine nastavljamo sa reformama i kao što vidimo mi praktično već nekoliko sednica, od strane Ministarstva finansija imamo što redovne zakone, što ove koje upravo idu u tom pravcu, kako je to najavljeno u ekspozeu premijerke Brnabić, koja je najavila i brojne reforme, najavila i novu etapu digitalizacije i kako su sve ove, da kažem, faze usklađene u smislu napretka Srbije.

Kada pogledamo ovaj zakon danas koji razmatramo, vidimo da mi sada ulazimo u novu eru, u novu eru fiskalizacije, koja u svakom slučaju, kako je to ministar u uvodno izlaganju i obrazložio, ne samo zbog vremenskog perioda, zbog činjenice da je Zakon o fiskalizaciji još iz 2004. godine, on je, koliko ja znam, jednom dopunjen svega 2012. godine, već i zbog drugih inovacija, pre svega u serverskom, u digitalnom smislu, a sve u svrhu upravo povećanja prihoda, u smislu uvećanja naplate PDV i bolje finansijske kontrole u segmentu poslovanja svih privrednih subjekata u Republici Srbiji.

Iz tog razloga, odmah na početku treba da otklonimo sve moguće barijere i špekulacije koje stoje po ovom pitanju, da je ovo neki novi namet na privredu, na građanstvo, na sve one koji posluju već praktično 2004. godine kroz ovu priču poznatih fiskalnih kasa. Mi smo u uvodnom izlaganju dobro čuli ministra, ali je važno istaknuti više puta ovde u plenumu da svi koji prate ovaj prenos shvate da privreda, poslovanje u Republici Srbiji od 2022. godine, kada ovaj zakon bude u primeni, mi ćemo ga usvojiti, ako Bog da, ove sedmice, ali kada krene sa primenom će biti dobro pripremljen kako svim podzakonskim aktima, tako i, ono što je najvažnije, da se da odgovor na pitanje da li će to biti novi namet na poslovanje, na sva lica koja se bave bilo kojom delatnošću. Odgovor je vrlo prost, kao što vidite u samom zakonskom tekstu i obrazloženju definisano je da se izdvoje sredstva, oko osam milijardi dinara, koja će omogućiti svim privrednim subjektima praktično da brzo i efikasno ovu elektronsku jedinicu sistema koji je integrisan u Poreskoj upravi bude, ne novo opterećenje, već praktično olakšavanje u načinu poslovanja svih privrednih subjekata, bilo da su oni mali, bilo srednji, bilo veliki. To je ono što je mnogo važno istaknuti.

Kada smo već kod toga i kad znamo ovu činjenicu da od 2004. godine praktično nismo ovaj zakon usvajali, osim ove izmene iz 2012. godine, treba istaknuti još određene razloge koji su u faktičkom smislu, u fizičkom smislu ometale jedan brži i plodotvorniji rad svih privrednih subjekata u Republici Srbiji. Ja ću ih samo navesti nekoliko, ali sam imao ovih dana intenzivnu komunikaciju, dobro sam se raspitao, slušao sam danas ministra i ne bih nikad sebe doveo u poziciju da glasam za neki zakon, a da ne znam da je to dobro za privredu.

Zaista, kada idete taksativno, kada nabrajate jedan po jedan segment, vidite koliko je ovaj zakon u svojoj primeni zastareo i koliko su određena serverska rešenja, pre svega u Poreskoj upravi, zastarela. Mi taj server, je li tako, ministre, imamo još od 2004. godine, kada je Srbija možda među prvima slala sa fiskalnih kasa na taj server u Poresku upravu i ta ponavljanja tih uzastopnih postupaka slanja tih podataka u tom momentu su možda i bila celishodna u 2004. godini, ali mi smo danas na koncu 2020. godine i ta serverska rešenja ne mogu više odgovoriti potrebama koje ima i Poreska uprava i koje ima Ministarstvo finansija, odnosno koje ima država Srbija u smislu očekivanja što većih poreskih prihoda.

Prema tome, mi moramo ići na inovativna rešenja i to su upravo rešenja koja se ovde samo kroz ovaj zakonski tekst najavljuju. Mi ćemo podzakonskim aktima i kroz komunikaciju sa svim subjektima iskomunicirati tako da niko ne bude oštećen u ovoj vrsti, odnosno da šteta koja potencijalno bude postojala u smislu prelaska, jer i ovo je jedna reforma, kao što se neko bunio 2004. godine kada su uvođene prve fiskalne kase, pa su rekli šta će nam to, lakše ćemo poslati, pa su se prihodi sve više i više povećavali, ali su došli do nekog limita kada uz najbolju fiskalnu politiku, uz najbolju ekonomsku politiku vi ne možete doći do onih prihoda koje bi ostvarili sa boljim softverskim, sa boljim serverskim rešenjima u smislu svega onoga što danas ima Republika Srbija za potrebu.

Iz tog razloga, reći ću jedan od tih primera, to su te duple trake koje su potpuno suvišne. Nigde to u svetu više nema. to izgleda malo i prosto. Zamislite sada kada neko dođe, neki stranac, sada je pandemija virusa korona i nema, nažalost, mnogo turizma, ali to izgleda dosta naivno danas kada pogledate. Vidite, mi sa jedne strane promovišemo digitalizaciju, a sa druge strane imamo neku fiskalizaciju u kojoj dosta kaskamo.

Ne bih zaboravio, ministre, i na tu vrstu fiskalizacije iz 2004. godine. Kad se to radilo ovako naopako, imaju dosta primera koji mogu upravo na to da ukažu, ko je tu omastio brke? Pa, omastili su brke upravo oni predstavnici bivše vlasti, žuti ministri, različitim poslovima u kojima se pogodovalo različitim firmama, neka Galeb grupa ovde se navodi, gde su zvali, kažu, iz Privredne komore privredne subjekte da uzimaju upravo te fiskalne kase. Pa, neko je imao dobre tu provizije, razumete. Možda i dan danas i te kako na nekim rešenjima koja nisu dobra za državu Srbiju neko ubira ekstra profit koji vuče još iz tog perioda.

Prema tome, šta je poruka koju je danas Vlada Srbije preko Ministarstva finansija, preko Poreske uprave, preko ovih novih rešenja koja se najavljuju upućuje? Mi smo spremni da stvari uzmemo potpuno u svoje ruke i da sa novim rešenjima dođemo do uvećanih novih prihoda u smislu bolje i kvalitetnije naplate PDV-a, više naplate PDV-a. Znači, veća stavka u budžetu po ovom osnovu, odnosno to znači više bolnica, više puteva, a s druge strane veća i javna potrošnja u smislu povećanja penzija, plata i svega ostalog.

Prema tome, moramo voditi računa o svojim prihodima, moramo voditi računa o tome da određeni reformski potezi koji se sada najavljuju će možda izazvati određenu konfuziju upravo kod onih koji žele da proizvedu takav efekat da bi građanima Republike Srbije nametnuli neki novi strah. Znači, nema straha, mi idemo postepeno godinu dana sa prilagođavanjem podzakonskih akata, razvijaju se softverski i serverski alati koji su potrebni za ova unapređenja i u tom kontekstu građani Republike Srbije, odnosno svi oni koji rade u privredi nemaju potrebe da smatraju da će u narednom vremenskom periodu, najprostije da kažem to tako, morati kupiti neku novu fiskalnu kasu. Znači, nema nove fiskalne kase, to će biti nova elektronska jedinica. Pretpostavljam, ministre, da će ona i drugačije izgledati, da neće izgledati kao ova fiskalna kasa koju danas vidimo i da će u tom smislu njihovi troškovi i sve ostalo moći mnogo efikasnije da se koristi.

Takođe, ovo što se izveštaj slao svakih 15 dana, vi ste u početku objasnili i rekli da to slanje izveštaja na svakih 15 dana je upravo podrazumevalo da smo mi tu, da nismo mogli raditi analitiku na dnevnom nivou kao što ćemo moći u novim softverskim i serverskim rešenjima da uradimo. Prema tome, mi ćemo naše prihode u smislu integrisanog sistema koji ćemo ustanoviti od 2022. godine moći da pratimo na dnevnom nivou, a dnevni nivo podrazumeva dnevni nivo sigurnosti. Dnevni nivo sigurnosti podrazumeva mesečni, godišnji i svaki drugi.

Prema tome, nema iznenađenja. Zato, kada usvajamo budžet, kada usvajamo određene planove i zakone koji ih prate, mi sa sigurnošću možemo sve izgovoriti ono što smo izgovarali ovih dana, da znamo da Srbija ide stabilno napred, da znamo kakve će imati prihode. Kada imamo optimizam u smislu planiranja budžeta za 2021. godinu, za 2022. godinu, srednjoročnoj budžetskoj stavci i planovima koji se prave, mi znamo kako ćemo doći do toga. Jedan od načina je ovaj.

Prema tome, sa ove govornice poručujem svima, ovo danas što sam pročitao u ovom zakonu, da Ministarstvo finansija ne ide sa nikakvim ad hok rešenjima, već ide sa onim rešenjima koja će upravo podrazumevati da sve ono što u narednom vremenskom periodu treba da se desi će se uvoditi postepeno, da neće dovesti do novih troškova svima onima koji imaju fiskalne kase, već da će država Srbija praktično izdvojiti sredstva od osam milijardi kojima će omogućiti da svako može na efikasniji, transparentniji i jednostavniji način, u smislu i smanjivanja troškova, a i efikasnosti koja treba za njihovo poslovanje da bude kvalitetnija, će to u narednom vremenskom periodu lakše raditi.

Evo, jedan od podataka koji sam dobio, jeste da na postojećim fiskalnim kasama vi niste mogli raditi popuste, već ste morali uraditi prethodno nivelaciju svih cena da bi uradili popuste na određenu robu. Prema tome, sve su to male stvari koje će praktično ovim integrisanim sistemom mnogo lakše pomoći, recimo, ja ću sada izvući samo jednu granu, trgovcima da lakše i efikasnije rade ono što su u administraciji, u poslu, u odlasku kod knjigovođe mnogo vremena koristili. Vreme je novac i taj novac treba neko da zaradi. Ako morate da idete stalno kod knjigovođe, jasno je da gubite novac na drugoj strani.

Prema tome, integrisani sistem, ozbiljan plan i nova, ozbiljnija i kvalitetnija reforma fiskalizacije dovešće do uvećanja budžetskih stavki, više naplate PDV-a i jaču i snažniju Srbiju. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šukalo.
Reč ima Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u raspravi mogli često čuti pojmove kao što su digitalna imovina, kao što je kriptovaluta, bitkoin, token, itd. Sutra ćemo pričati o jednom lepom i veoma korisnom projektu „Povezana škola“ gde ćemo čuti pojmove kao što su digitalna učionica, digitalna škola, bežična lokalna mreža, itd.

Sve ove rasprave govore o tome da su svet, pa i Srbija, s početka 21. veka definitivno prešli iz industrijske ere u informatičku eru, odnosno iz industrijskog društva u informatičko društvo.

Naime, svi smo svesni da danas govorimo o modernim zakonima kojima ćemo regulisati mnoge nove procese i pojave koji su vezani za eru koju živimo, odnosno za informatičko društvo.

Takođe, svi smo svesni toga da postoji tržište digitalnom imovinom, tržište kriptovalutama. Ono što bi bio zadatak države, a posebno vašeg Ministarstva, uvaženi ministre, jeste da narodu, odnosno građanima Srbije, na jedan jednostavan i razumljiv način objasnite šta su to kriptovalute, šta je to digitalna svojina.

Maločas je u svom izlaganju, moj kolega iz moje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Nenad Filipović, kao informatičar probao da nam kaže šta su kriptovalute, međutim, i sam sebe ne smatram formatički neukim, naprotiv, ali mislim da građanima nije jasno šta su to kriptovalute. Zato bi možda vaše Ministarstvo moglo da pokrene kampanju i objasni građanima Srbije o čemu se radi iz prostog razloga što svi građani znaju kada je u pitanju klasična valuta, da ona počiva na pokriću, zlatnim rezervama, u deviznim rezervama, da počiva na snazi centralne banke, na privrednom razvoju države.

Takođe, svi građani znaju, da ako se klasična valuta štampa bez pokrića ide inflacija, ide pad vrednosti klasičnih valuta, a jednostavno šta se dešava sa kriptovalutoma. Iz tog razloga negde predlažem da pokrenete tu neku kampanju i objasnite ljudima, iz prostog razloga što znam puno ljudi koji su uložili dosta novca u tzv. mašine za kopanje kriptovaluta i slične stvari, ušli su u neki posao gde su, manje više, svi, i oni koji su zaradili i oni koji su propali tokom posla, ima i jednih i drugih koje poznajem, su negde tumarali u magli i iz prostog razloga sve to je po prilično velika nedoumica u javnosti.

Iz tog razloga, a iz razloga što je to tržište kriptovalutom jedno od najbrže rastućih tržišta danas. I sami ste rekli da se negde trguje oko 750 milijardi dolara godišnje bitkoinom, da će ta berza porasti vrlo na 1.700 milijardi, pažljivo sam vas slušao.

Ono što sam pročitao jeste da je u celom tom obimu trgovine 46% trgovine i transakcija bitkoinima u sivoj ili nelegalnoj zoni. Zato je dobro što danas donosimo, odnosno radimo izmene i dopune Zakona o pranju novca i finansiranju terorizma iz prostog razloga što ćemo na taj način ne samo usklađivati taj zakon sa zakonom o kome smo na početku pričali, sa Zakonom o digitalnoj imovini, već taj zakon obuhvata i preporuke FATF-a međunarodne organizacije koja se bavi pranjem novca i finansiranjem terorizma.

S obzirom, da sam maločas rekao da je veliki broj transakcija u toj sivoj ili ilegalnoj zoni, ovaj zakon je važan iz prostog razloga što ceo svet danas ima problem sa terorizmom, ima ga i Srbija.

Mi znamo, već je jasno kako su se finansirale, nekada UČK i ANA, da su to bile neke non-profit organizacije gde se sakupljao novac iz inostranstva, bilo je tu i političkih partija koje su ih finansirale, ali bilo je i nelegalnih poslova kao što su trgovina oružjem, drogom itd.

Danas, juče smo mogli da pročitamo vest u novinama da je u Nemačkoj nađen sajt, doduše na dark vebu, ne na običnim pretraživačima, gde je potpuno normalno i transparentno prodavao drogu za bitkoine.

Da bismo kao država mogli da vidimo te transakcije i da bismo mogli da sprečimo te nelegalne radnje od trgovine narkoticima, oružjima itd. do finansiranja terorizma, što je jako važno, mi danas pričamo o ovim zakonima i smatram da su ovi zakoni jako važni. Iz tog razloga poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati i za ova dva zakona, ali i za čitav set zakona o kojima danas raspravljamo.

Hvala.