Hvala, gospodine Bogatinoviću, i sve čestitke na najnovijim uspesima u Leskovcu.
Pošto smo završili raspravu o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Prelazimo na Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Katarina Rakić, Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakića.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna izreka koja kaže: „Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa“. Zdravlje je najlepše odelo koje samo mi kad obolimo, mi koji smo oboleli možemo da vidimo.

Želim da zahvalim svima koji su me podržavali ovih 40 i nešto dana, posebno lekarskoj ekipi i medicinskoj ekipi iz bolnice Zemun. Zahvaljujući njima, ja sam danas među vama. Zahvaljujući maskama, sa nama je i kolega Matić.

Niko ko je sedeo pored mene i ko se družio sa mnom nije oboleo od korone. Kinezi su sabili koronu i razbili sa tri stvari, maskama, bez kontakta i disciplinom. Naš narod nema disciplinu i otuda mere. Otuda zameram narodnim poslanicima koji zameraju na merama koje sprovodi Krizni štab i preporučuje zato što treba da znaju da mi imamo manjak discipline. Zbog manjka discipline imamo mere koje su često rigorozne. Da svi nosimo maske i da se svi ponašamo prema osobama koje idu prema nama, kao da će nas one udariti, nama ne bi trebale tako rigorozne mere. Nedisciplina je ono što kvari naš divan narod.

Da se vratimo medijima. Mediji u Srbiji su slobodni. Šta znači sloboda medija? Sloboda medija je da se mi kao vlast, ni na koji način ne mešamo u uređivačku politiku medija koji emituju ili reemituju program sem ukoliko to ne prouzrokuje nacionalnu mržnju, rasnu mržnju itd. To je zakonom jasno definisano. Znači, niko od nas ne želi da se meša na ovaj ili onaj način u uređivačku politiku bilo kog medija.

Šta znači osloboditi neki medij, kad to govore političari? To znači, u stvari, zauzeti ga, i njegove informacije, ili dezinformacije prilagoditi svojoj političkoj opciji. Dame i gospodo, ne želeći da se mešam u uređivačku politiku tajkunskih medija, a moram radi gledalaca da nabrojim da su te "N1", "Nova", "Cinemania", da postoji 30 njihovih kanala, što zabavnih, što sportskih, što političkih, to su tzv. prekogranični kanali. Šta znače prekogranični kanali? To su kanali koji reemituju program iz inostranstva i u Srbiji ne plaćaju ništa.

Zamislite da imate dve obućarske radnje koje vrše usluge u Beogradu. Jedna je registrovana u Beogradu i plaća sve poreze i doprinose. Druga pored nje vrši te iste usluge, ali je fiktivno registrovana u Luksemburgu, i na sve, ne plaća nikakve poreze i doprinose. Jedino što se brani time i kaže – evo, mi smo registrovani u Luksemburgu, jeste da tamo ne obavljamo delatnost, ovde obavljamo, ovde ne plaćamo ništa, a tamo ne plaćamo ništa jer tamo ne radimo ništa, tamo smo samo registrovani.

Dakle, mediji koji su registrovani u Luksemburgu, REM-u, SOKOJ-u, ne plaćaju ništa. Ti mediji ne mogu da budu tuženi kad se svojom uređivačkom politikom ogreše. Da se odmah razumemo, nemam ništa protiv da emituju šta god žele, ali moraju da se registruju.

Mediji koji prave program u Beogradu, moraju da budu registrovani u Beogradu, a mediji koji reemituju program koji se emituje negde u inostranstvu kao "Rai Uno" "Rai Due", itd. Dakale, to su klasični prekogranični mediji koji ovde program reemituju koji se negde napolju emituje za širu javnost, odnosno za gledaoce, recimo kanali Crne Gore, BiH, to su klasični prekogranični mediji.

Mi imamo medijsku mafiju. Imamo udruženi medijski kriminal u ovoj grup medija. Imamo 30 lažnih prekograničnih kanala, i kad vam kažem, da recimo, "N1" televizija nema PIB, da vas pitam kako oni plaćaju poreze? Oni koriste PIB Adria njuz, d.o.o. Beograd, koji nije čak ni osnivač. I da jeste osnivač "N1" televizije, "N1" televizija, kad osnujete novo pravno lice, mora takođe da ima PIB.

Ne možete da imate pravno lice bez PIB-a. Oni koriste tuđi PIB i to je već jedan poreski prekršaj. Oni su zbir privrednih, ne samo medijskih, neka emituju informacije kakve žele, ali da se registruju u Beogradu, oni su zbir povreda Zakona o elektronskim medijima, Zakona o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim kanalima, koji kaže da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa spolja, koji se napolju emituje, bez emitovanja nema reemitovanja, bez ikakog prekrajanja, ometanja itd.

Oni ubacuju gomilu reklama, uzimaju gomilu novca, REM koji treba to da uradi je slep i nem da uredi to, jer REM ima ovlašćenja, da naloži operatoru, a to je u ovom slučaju SBB, iz Junajted medije, svi su oni Junajted medija, Junajted grupa, svi su oni registrovani u Švajcarskoj, Holandiji itd, samo da bi izbegli obaveze prema ovoj državi. Ogroman novac se odliva.

Regulatorno telo za elektronske medije se izdržava od naknada koje plaćaju domaći kanali, kao onaj … Ovi prekgranični ne plaćaju ništa. Belog dinara ne plaćaju, ni za autorska prava, ni za šta ne plaćaju. Pri tome, reemituju, navodno, reklame koje se ne emituju u Luksenburgu. To je to prekrajanje. Nigde oni nemaju svoj izvorni program. Ja kada postavim to pitanje dobijem odgovor, verovali ili ne, pitam REM, a dobijem odgovor od Junajted medije, dobijem odgovor od koze da nije jela kupus. Takve odgovore sam dobijao, a iz Luksenburga dobijem odgovor da jesu tamo fiktivno registrovani, ali tamo ne emituju program.

Nema reemitovanja bez emitovanja. To je jedan veliki prekršaj. Nema ih u APR. Nema ih u poreskim. Nemaju PIB. Kako oni mogu da plaćaju bilo šta? Kako mogu da naplaćuju reklame? Kako naplaćuju svoje usluge ako nemaju PIB?

Još nešto da vam kažem, od pretplate koju plaćaju građani, dakle mala je razlika između "Telekoma" i SBB. I jedni i drugi se izdržavaju javnim novcem, od pretplate, samo u "Telekomu" imate učešće državnog kapitala, ali i jedni i drugi se održavaju i izdržavaju od pretplate koju plaćaju građani Republike Srbije. Na ovaj ili onaj način, to je javni novac. Oni ispumpavaju te pare i idu u gubitke, tako što plaćaju reemitovanje u Luksenburg, iako se tamo ne emituje nikakav program.

Znači, da bi se reemitovao, on se odavde emituje i oni plaćaju emitovanje programa u Luksenburgu koji se tamo ne emituju. Te plaćanje fiktivnih usluga, te težak poreski prekršaj. Niz prekršaja su napravili elektronskih medija. Zakon o oglašavanju kaže da prekogranični kanali ne mogu da emituju domaće reklame, ukoliko se te reklame ne emituju u zemlji odakle se emituje taj program, pa se ovde reemituje.

Recite mi kakve veze ima Luksenburg, objasniću vam na "Fox Movies" kanalima, kakve veze oni imaju sa "Dijamantom", sa "Jelen" pivom? Hoćete da mi kažete da u Luksenburgu idu reklame o "Jelen" pivu, "Zaječarskom" pivu, "Dijamantom" itd? Naravno da ne idu, a navodno se ovde reemituju. Uzimanjem reklamnog tržišta oni ugrožavaju domaće medije koje koje plaćaju sve poreze. To je jedan prekršaj, drugi prekršaj, a sad su ušli u treći.

Da li neko prati ove druge kanale, koji su nekada bili normalni, prekogranični, izuzimajući ono "Raj Uno", "CNN", itd, pogledajte "Fox". "Discovery" i druge kanale, da li ste primetili da u njima ima ima domaćih reklama? Ko to prati zna. Ja sam gledao u jednom filmu imaju 1.000 sekundi za dva sata, 1.000 sekundi reklama. Da li hoćete da mi kažete da su te srpske reklame deo izvornog programa u Americi? Naravno da nisu. Na takav način se krade novac. Na takav način se izbegavaju poreske obaveze. Mi pri tome posmatramo REM koji je nem.

Znači, u REM ne možeš, kao u svetu kravu. Tamo je neki gospodin Todorević i neka gospođa Rajka, oni su takve nesuvisle odgovore meni slali da to nema veze sa zdravim mozgom. Recimo, napišu mi ovako: "Jeste, program se pravi u Beogradu, pa se šalje kablom u Luksenburg, iz Luksemburga u Sloveniju, iz Slovenije dolazi u Srbiju, i to se smatra reemitovanjem." Zakon kaže da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa, izvornog programa spolja bez prekrajanja, ometanja, itd.

Medijska mafija krade ogroman novac. Ako 1.000 sekundi u jednom filmu, da uzmete samo reklame su jako skupe, da uzmete po 10 evra, to je 10.000 u jednom filmu za dva sata, puta 30 dana, to je 300.000, puta na jednom kanalu, puta 12 meseci, 3.600.000 na jednom filmu, a ide više filmova u toku dana. Pljačka koju oni vrše sad kroz reklamni prostor, ubacivajući reklame, a to bez SBB, Junajted medije i ovih tajkunskih medija ne može da ide, ne može da ubace reklame niko drugi nego oni. Dakle, u izvorni program prekroje, ubace reklame i to naplate.

Ko je na gubitku? Na gubitku su mediji koji izdržavaju REM, 307 miliona imaju za plate. Sve to uplate domaći kanali. Što se domaći kanali ne bune? Što se RTS ne buni? Ne bune se zato što bi ih SBB prebacio na 155, 355. mesto u kablu. Zato moraju da ćute. I zato, iako trpe štetu, ćute.

Ja tvrdim da taj reklamni prostor koji kradu od domaćih medija vredi više od 50 miliona evra godišnje i pri tome ispumpavaju pretplatu. Tim novcem oni finansiraju ne samo rušenje Vlade Republike Srbije, s tim novcem će finansirati i rušenje ove države. Oni će se udružiti sa ovima, znači, oni koji su nas potkradali su i vlasnici tih tajkunskih medija, koji su nas iznutra potkradali deset godina, sad će se udružiti oni koji su nas 10 godina spolja ugrožavali, ujediniće se sa ovim i ovi medijski tajkuni će ovim novcem i svojim medijima pokušati naredne godine da kroz beogradske izbore, zapamtite, pokušaju da sruše ne vlast već da sruše državu Srbiju.

Ja mislim da je vreme da Ministarstvo finansija i Poreska uprava detaljno pročešlja ovo o čemu sam govorio, da vide da li ima poreskih prekršaja, da li ima organizovanog kriminala, ali nikako ne treba da utičemo na njihovu uređivačku politiku, jer sloboda medija podrazumeva da oni mogu slobodno da emituju informacije koje žele. Ali, pri tome, moraju da budu registrovani ovde ili da takav isti program koji ovde reemituju emituju u Luksemburgu.

Dosta su nas lagali, dosta su nas varali. To je ogromna šteta koju trpimo. Sada su prešli, reklame idu i na Sinestar, i ne znam koje sve kanale, proverite. To je prekrajanje izvornih kanala. To je jedan veliki kriminal.

Neka su mediji slobodni, ali nemaju pravo da vrše privredne i poreske prekršaje jer tako oštećuju budžet Republike Srbije i što je još gore – na takav način oštećuju domaće medije koje finansiraju Regulatorno telo za elektronske medije. Hvala.

Hvala vam, gospodine Rističeviću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, usklađivanjem iznosa pretplate koja se plaća javnom servisu RTS i RTV obezbeđujemo nezavisnost u radu javnih servisa.

Sve ovo što je rekao moj kolega Marijan Rističević, što se tiče nekakve izmišljene televizije N1, Šolaka i Đilasa, potpuno se slažem sa njim, ne verujem da se oni baš nešto raduju što je kolega Marijan Rističević danas ponovo sa nama i što je spreman da nastavi svoj rad u Narodnoj skupštini. Jer, znate, njima je bitno da na svaki način bilo koga ućutkaju.

Isto tako, javnog servisa nema ni u budžetu Republike Srbije, nema više potrebe. Nije više na kičmi javnih servisa Dragan Đilas da otima novac. Tako da, u sve u svemu, u toj slobodni govora nezavisnosti javnog servisa, Srbija, mogu da kažem da je daleko ispred mnogih zemalja u regionu.

Mi možemo da se slažemo ili ne slažemo sa politikom koju vodi javni servis. Naravno, oni imaju pravo da kritikuju i narodne poslanike, da iznose svoja gledišta, viđenja, na određenu problematiku, a i mi, narodni poslanici, imamo pravo da odgovorimo i da kažemo u čemu se ne slažemo sa našim javnim servisom, da iznesemo neka svoja viđenja, neke svoje ocene itd.

Svima je poznato da je danas epidemija kovida i da, osim života koji su ugroženi naših građana, država Srbija, na čelu sa njenim predsednikom Aleksandrom Vučićem, ulaže zaista velike napore prvo da sačuva javno zdravlje našeg stanovništva i živote naših građana. Ulaže takođe velike napore da održi nivo privredne aktivnosti koje su na teritoriji Republike Srbije i da održi životni standard naših građana na onom istom nivou kakav je bio pre izbijanja pandemije, kao što znamo, upravo smo izglasali budžet, neka povećanja plata, pre svega za zdravstvene radnike, kasnije i za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, nešto i za državnu upravu, čemu se naravno protivio Fiskalni savet.

Čini mi se da neki smatraju da to sve nije dovoljno i da bi trebalo još više nekim granama ili delatnostima da se da, da bi oni mogli da nastave da rade. Čini mi se da u toj jednoj galami u kojoj čak i učestvuje RTS i vrši pritisak ne na Vladu ali stvara jednu lažnu sliku o tome šta je sve urađeno za sve grane privrede, tako da smo imali, mislim da je bilo prekjuče, jednu emisiju koja je baš govorila i o krizi koja je u oblasti usluga, i o krizi koja je u oblasti ugostiteljstva, i o krizi koja je u oblasti turizma. Ja moram da postavim pitanje – a u kojoj to grani nije kriza? U kojoj to danas grani delatnosti nije kriza?

Svi bi mahom, masovno, da ne plate porez na dohodak. To je prvi uslov koji ćete da čujete. Evo, metaforički, da pristanem, ali onda moram da postavim ja drugo pitanje – a odakle ćemo da obezbedimo sredstva za zdravstvenu zaštitu i očuvanje života i zdravlja naših građana ako ne iz poreza? Ali, to niko u RTS-u nije hteo da komentariše.

Druga stvar, zašto kažem metaforički – ako imate da platite porez na dohodak, znači da ste nešto zaradili, znači da niste poslovali sa gubitkom i da jedan deo zarade trebate kao i svi ostali da uplatite državi, kao i svi ostali. Takođe, nije bilo reakcije nikoga od novinara, voditelja, urednika, ne interesuje me. Bilo je bitno da se tobože predstavi kako država o njima ne vodi računa i kako je ta pomoć koja je data od strane države, a data je od onih ljudi koji plaćaju porez, nije dovoljna.

Ljudi, kriza je, zdravstvena kriza, ekonomska kriza. Pa, ne možete da zarađujete koliko ste zarađivali pre vremena izbijanja krize. Pa, strpite se malo. Proći će ovo. Pa, moći ćete ponovo da zarađujete. Ali, nemojte da pretite i nemojte da govorite kako ništa nije učinjeno za vas. Nije korektno.

Evo, ja ću jedan primer da dam kako se ponašaju korektno ljudi, ne verujem da bi čak pristao da da bilo kakav intervju, bilo kojoj novinarskoj kući. Goša, ne iz Smederevske Palanke, nego iz Simićeve, ima blizu 200 radnika. Proizvodni program – 95% izvozni, porudžbine pale na 15% nego iz vremena krize. Vlasnik ne otpušta radnike, već zadužuje svoje preduzeće da sačuva te radnike i ta radna mesta za vreme kada prođe kriza. On plaća poreze, koristi i ove povlastice, ali plaća poreze.

Bavi se proizvodnjom, to su čitavi sistemi i procesi, gleda da sačuva i svoje radnike i svoju firmu. Naslušao sam se mnogih priča, 485 hiljada nerealizovanih turističkih putovanja zaključenih do marta meseca 2020. godine. Pa čekajte, da li Srbija ima sedam, osam miliona stanovnika ili 25 miliona stanovnika? Sada mene interesuje - koliko je zaista po Zakonu o deviznom poslovanju uplaćeno inopartnerima? Hajde i to da proverimo. Te podatke ima Narodna banka. Hajde tu da vidimo o čemu se radi. Da li je to zaista toliko? Da li je zaista u skladu sa deviznim poslovanjem taj novac prebačen inopartnerima ili je nošen u kešu? Ako je nošen u kešu, tog mangupa odmah u zatvor, jer je obračunao porez svom klijentu, naplatio taj porez, uzeo novac, odneo u inostranstvo i nije evidentirao porez i on očekuje od te iste države, koju vara, novac da preživi, jelte, dok traje krza. Ne možeš da varaš državu i da očekuješ pomoć od nje. To nije normalno.

Da li je nekome danas zabranjena delatnost? Nije. Dobro, prihvatam da turističke organizacije zaista imaju velikih poteškoća i onima koji rade u skladu sa zakonom zaista treba da se pomogne koliko je god to u moći države, ali nećemo prevarantima.

Da li je zabranjeno ugostiteljima da rade? Nije. Samo im je malo, u poslednjih dve nedelje, skraćeno vreme. Oni to predstavljaju, kao da ne rade ništa, na našem javnom servisu, kao da nemaju nikakav posao, nikakav promet, kao da samo plaćaju radnike, pa traže da ne plate porez na dobit ili dohodak. Ako nisi ništa radio, kakav to onda porez treba da platiš, nisi ništa zaradio? Onda bi svako ko ima teškoće u funkcionisanju, u obavljanju svoje delatnosti, a imaju je svi, verujte mi, od poljoprivrednih proizvođača, industrije, saobraćaja, pa evo ograničen je broj mesta u javnom prevozu, pa znači sada svi koji se bave javnim prevozom zato što imaju prepolovljen broj putnika da bi zaštitili naše građane treba da traže - država da mi nadoknadi onu drugu polovinu. Ne ide to tako. Država pomaže koliko može.

Nije tu ministar, ali voleo bih da mi kaže kada bude ušao u salu, kada se radila kontrola primene fiskalnih kasa, u kojoj delatnosti je najviše bilo nepravilnosti? Neka ministar kaže da ne kažem ja ili ću možda da ispadnem subjektivan.

Kladim se da oni koji su najglasniji sada da mere koje sprovodi Vlada Republike Srbije nisu dovoljni da oni ne mogu da rade pod takvim uslovima, kladim se u šta god hoćete da su bili najveći prekršioci Zakona o fiskalnim kasama, pa eto nezavisnosti javnom servisu. Ne mogu da kažu da im nisu obezbeđena sredstva, ne može da im se kaže da ne mogu da rade šta god hoće, da prenose kako god hoće, da kritikuju koliko god hoće, ali isto tako neka novinari, urednici, voditelji, šta god, krenu na neku temu, ako ne znaju detalje te teme ili namerno neće da ih govore, neka očekuju odgovor onda ovde u Narodnoj skupštini.

Hvala vam, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala, potpredsedniče.

Hvala vam na onoj lepoj najavi od pre par trenutaka kada ste sumirali utiske sa jučerašnje sednice Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Hvala vam što ste mi pružili priliku da se nadovežem na vašu priču, a ja ću pokušati ukratko da je sažmem i radi ljudi koji su ovde u ovoj sali i radi građana Republike Srbije.

Naime, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, uvaženi ministre Ružiću, ako bi pokušali da utvrdimo, uvaženi ministre, koji je od nas dvojice veći u centimetrima ili teži u kilogramima, morali bismo prosto da stanemo na vagu ili da stanemo jedan pored drugoga. Naravno, to ne govori ništa o kvalitetu ličnosti, niti znači išta drugo do li poređenje koje je vezano za to, za te veličine same od sebe.

Zašto vam ovo govorim? Da bi napravili poređenje u radu bilo koje Vlade, pa i ove vaše, i da bismo znali kako radite, morali bi da je poredimo sa nekim drugim vladama. Već dugo vremena mi rad vaše Vlade i predsednika države poredimo sa nekim ranijim vladama iz novije srpske istorije. Mislim da to nije adekvatno. Kako vreme odmiče, sve više sam mišljenja da je to možda pomalo i uvredljivo za današnje institucije Republike Srbije. Nije adekvatno porediti rezultate rada ove Vlade i ovog predsednika sa rezultatima i radom nekih ranijih vlada i nekih ranijih predsednika iz moderne srpske istorije, a pogotovo nije adekvatno porediti rad sa vladama u periodu od 2000. do 2012. godine.

Mislim da rad srpske Vlade i srpskog predsednika u ovom momentu treba sve više početi porediti sa radom ozbiljnih evropskih vlada i razvijenih evropskih demokratija. Treba napraviti jedno poređenje u radu Vlade sa evropskim vladama iza kojih stoje ozbiljne ekonomije i samim tim ozbiljno ubiranje javnih prihoda o kojima, između ostalog, danas i govorimo.

Te i takve vlade, te i takve prihode koriste za razvijanje sopstvene države, poboljšanje standarda sopstvenih građana, ali te i takve vlade javne prihode i budžetska sredstva koriste i za pomoć svojim sunarodnicima koji žive van matičnih zemalja. Mislim da Vladu Srbije i predsednika Srbije uveliko treba početi porediti sa vladama i predsednicima ozbiljnih zemalja unutar EU, a ne sa vladama iz nekog prethodnog perioda u Srbiji. Više ta poređenja nisu ni adekvatna. Možda bismo mogli napraviti poređenje sa našim severnim susedom koji taj posao dosta dobro radi, ali i sa nekim drugim unutar EU.

Ponekad je dobro napraviti poređenje i sa samim sobom, da vidite šta je to što radite danas i da li ima napretka u odnosu na ono što ste radili ranije. Pošto danas govorimo i o javnim prihodima, između ostalog, porezu, samo ću vas podsetiti. U prvih devet meseci ove godine, po osnovu poreza, naplaćeno je 962 milijarde dinara. ako to poredimo sa periodom od prošle godine, istim tim periodom, shvatićemo da je to 81,5 milijarda više nego za isti period prošle godine. Ako li govorimo pak o indeksu naplate, on je ranije bio 99,2%, a danas je negde na 109,2%.

E tu, upravo, poštovani potpredsedniče Orliću, dolazimo do one teme o kojoj ste vi malopre počeli, a o kojoj ću ja sada nastaviti. Izuzetno vam se zahvaljujem na tom vašem državotvornom osećaju, da govorite u ovome uvaženom domu o tome iako su mediji u Srbiji, čini mi se, to uveliko prećutali. To ne znači da ćemo i ja i vi gospodine Orliću, o tome ćutati i da nećemo obavestiti javnost u Srbiji.

Izuzetno sam vam zahvalan što ste juče i prisustvovali sednici Odbora i time ukazali poštovanje našim sunarodnicima koji su juče bili, pa ne mogu reći gosti, nego ljudi u svojoj kući i prisustvovali su sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. A zašto poredim prihode sa ovim? Pa, upravo ovi prihodi o kojima sam malopre govorio su osnov za sve ono što radi srpska Vlada i srpski predsednik, kada da su naši sunarodnici u okruženju u pitanju.

Ako imate ovakve prihode, ako imate odgovornu politiku, pre svega fiskalnu, onda ste u mogućnosti da pomognete našim sunarodnicima u okruženju. Ako bi o toj pomoći govorili mi ovde u ovom uvaženom domu, možda bi neko mogao da kaže, pre svega neko zlonameran, da je to subjektivno, da je to subjektivni osećaj i da možda ne odgovara nekom objektivnom stanju.

Međutim, juče je bilo zadovoljstvo slušati upravo one na koje se ta pomoć odnosi i to je bilo jedino što je sigurno objektivno i sigurno tačno. Juče je zaista sednica odbora trajala dobrih dva i po sata. Niste čuli u medijima mnogo o tome. Dva i po sata zato što smo imali šta da kažemo jedni drugima, ljudi koji nemaju šta da kažu jedni drugima ne sede dva i po sata. To je samo u slučaju ako su to prijatelji kojima je i pomalo teško da se rastanu.

Juče smo svi mi članovi odbora, potpredsednik Skupštine, a i naši prijatelji iz Crne Gore, iz Republike Srpske, iz Hrvatske, lideri Srba, imali jedan prijatan i dugačak razgovor. Reći će, predstavljajući šta radi srpska Vlada i srpski predsednik, Mlađan Cicović, šef predsedništva Republike Srpske u Beogradu, sledeće: „Saradnja Srbije i Republike Srpske poslednjih sedam godina bolja je nego ikada do sada, a doprinos Srbije u očuvanju Republike Srpske je nemerljiv“. Zasluga je to, odlična je saradnja predsednika Aleksandra Vučića sa institucijama Republike Srpske. Preneće ovo svi važni državni i privatni mediji u Republici Srpskoj, jeste li nešto čuli o ovome u medijima u Republici Srbiji? Niste. Ali, mi smo ti koji ćemo danas da govorimo o tome i otkrivamo istinu koja je objektivna, koji utvrđuju oni na koga se ona u stvari i odnosi.

Međutim, da vam budem iskren, pored svega što smo čuli, a čuli smo dosta toga i o konkretnim projektima o kojima je takođe govorio gospodin Cicović, o kojima ja danas i neću govoriti, a tiču se aerodroma u Trebinju, vodovoda u selu Bajci, pa dalje preko izgradnje Sabornog hrama u Mostaru i puta Foča – Gacko i sve do vrtića i škola u Banjaluci i „Junko“ fabrike u Drvaru. Ja o konkretnim projektima neću puno danas da govorim, to je više i bolje radio od mene juče gospodin Mlađan Cicović.

Međutim, jedan najupečatljiviji detalj koji sam juče poneo sa sednice odbora, a verovatno ću ga poneti kao jedan od najupečatljivijih detalja iz mandata ovog skupštinskog Saziva, kada je govoreći o teškom položaju srpskog naroda u Crnoj Gori, direktor „Srpske kuće“ Emilo Labudović iz Podgorice, govorio i o izgradnji „Srpske kuće“ i o pomoći od 3,7 miliona evra koju je uputila Srbija.

Rekao je jednu veliku stvar, tačno ovako: „Niko za srpski narod u Crnoj Gori od vremena kralja Aleksandra pa na ovamo nije učinio koliko je to učinio današnji predsednik Srbije“.

Verujte, ponos je juče bilo biti i poslanik SNS i poslanik ovog uvaženog doma. Kada takve jedne reči kaže neko koga se ta pomoć direktno tiče, jer je današnji predsednik Srbije i predsednik SNS, to je verovatno najvažniji utisak koji ću ponuditi sa jučerašnjeg dana, a možda, videćemo šta će vreme doneti i najupečatljiviji trenutak u ovom mandatu.

Danas, uvažene kolege malo govorimo i o taksama RTS i svi se slažemo da treba čuvati Javni servis, ali imali su zahteve naši prijatelji, pre svega iz Podgorice i prema RTS, zatražili su da RTS i MTL, kao ćerka firma „Telekoma Srbije“ ostvari bolju saradnju sa njima.

Ja ću danas iskoristiti ovaj trenutak i ovu skupštinsku govornicu da RTS i „Telekom Srbije“, čija ćerka firma MTL posluju u Crnoj Gori, zamolim da što je moguće više izađu u susret zahtevima i molbama naše zajednice koja živi u Crnoj Gori i da daju sve od sebe kako bi bili i dali doprinos njihovom boljem položaju.

Nadam se da će ovo čuti čelnici RTS i čelnici Telekoma Srbije.

Puno je stvari o kojima smo juče govorili. Nadam se da će i mediji malo tu stvar u Srbiji bolje da proprate, barem onoliko koliko je prate mediji u Podgorici i mediji u Banjaluci.

Ja sam napravio nekoliko poređenja. Na osnovu ovog rečenog, ostavljam građanima Srbije da sami naprave poređenja u onome što radi i ova Vlada i ovaj predsednik i ovaj parlament na kraju krajeva u odnosu na neke druge parlamente i Vlade, a možda najbolje u odnosu na evropske parlamente, Vlade i predsednike, da naprave poređenje a odluku će lako doneti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvinjavam se profesore, sad sam primetio pošto sam bio odsutan zbog Nacionalnog konventa da se Marijan Rističević se vratio, oporavio se, preživeo je. Sve najbolje.
Izvolite profesore.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću, svakako da je dobro što je Vlada odbila ovaj amandman jer predloženo rešenje Vlade Republike Srbije da se u 2021. godini jedinstveni medijski servisi finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a delimično iz takse za javne medijske servise, koje bi se naplaćivale preko računa za utvrđenu električnu energiju je prava stvar. Zašto? Zato što obezbeđuje visoki stepen naplate takse, jer sa tim smo imali u prošlosti malo problema.

Predlaže se da se taksa uveća, kako smo videli, za 44 dinara, tako da ona bude 299 dinara, umesto 255. Višestruki su razlozi. Ja o njima neću govoriti, ali iskoristiću svoje ovo izlaganje za jednu drugu stvar, a to je da kažem da televizija ima ogromnu ulogu u vaspitanju i oblikovanju društvene svesti naših građana. To je jako bitno u sadašnje vreme, jer od 2000. godine zanemarili smo vaspitnu funkciju ne samo škole, porodice i društva u celini, nego, ako hoćemo, televizije kao masovnog medija.

Vaspitanje je proces u kome se izgrađuju pozitivne osobine ličnosti. Stavovi, uverenja, ali i karakterne, moralne, radne i društvene vrednosti. Zato je televizija izuzetan faktor, da ne kažem jedan od najvažnijih od masovnih medija, ali i ukupno izuzetan faktor vaspitanja i obrazovanja.

Još je filozof Kant rekao – čovek može postati čovekom samo vaspitanjem, a naš patrijarh Pavle je rekao – budimo ljudi. Jeste, ali čovek se postaje samo vaspitanjem. Zato televizija kao medij je prisutna u svakom domaćinstvu, a to je medij koji naša deca vole i smatraju ga svojim najboljim prijateljom. Zato treba iskoristi ljubav dece prema televiziji i dati im takve programe sa izrazito vaspitnim sadržajem u vidu dečijih programa. Ja ne kažem da javni servisi to ne daju, ali smatram da bi trebali više da daju, jer istraživanja govore da 70% naše dece gledaju dečije programe. Malo li je? Znači, kao faktor vaspitanja od izuzetne je važnosti.

Poštovane dame i gospodo, u današnjem svetu vodi se teška bitka kako bi se putem ideologije informacija osvojio duh nekog naroda. Mi danas i u Evropi, a i u svetu imamo na delu proces uništavanja tradicionalnih, moralnih i duhovnih vrednosti. Na taj način omogućava se cvetanje neonacističkih organizacija, time i revizija nacističke prošlosti. Svedoci smo to u mnogim državama Evrope. Zato je jedinstveni medijski servis izuzetno pogodan za forsiranje sadržaja iz antifašističke prošlosti. Ja ne kažem da to Javni medijski servis ne radi. Zaista radi. Od privatnih televizija moram da istaknem da „Pink 3“ to izuzetno dobro radi, a ove pod kontrolom Dragana Đilasa ne rade nikako.

Da li znate, dame i gospodo, da se Srbi poistovećuju sa fašistima kako bi se relativizovao nacizam i Nemci oslobodili krivice za svoju nacističku prošlost? Oni koji se bave prošlošću, a i sadašnjošću to vrlo dobro znaju.

Za nemačku političku elitu, za novinarski esnaf i dominantni deo kulturne elite Srbi su postali novi zlikovci i u tom narativu se od Srbi od žrtava nacista pretvaraju u nacističke zločince. Vi ste to osetili, videli, poštovane dame i gospodo narodni poslanici. Zato se izuzetno zalažem da patriotizam u najširem i plemenitom smislu bude temelj srpske države. Drago mi je da je i ministar prosvete ovde u ovom visokom domu, a to možemo najbolje ostvariti preko vaspitanja i obrazovanja i moram da kažem od 2000. godine da su mnogi sadržaji vezani za patriotske osećaje i rodoljublje izbačeni iz mnogih programa, nešto se u zadnjih godina vraća, ali to još nije dovoljno.

Patriotizam znači posvetiti se razvoju zemlje i njenom napretku. Patriotizam je ideja koja ujedinjuje sve Srbe. Izvorno, patriota je onaj koji voli svoju domovinu, naglašavam, koji voli svoju domovinu. U osnovi patriotizma je više ljubav nego interes.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi građani Republike Srbije, velika greška je liberalnih moralizatora, ali republikanskih patriota što otadžbinu kao složenu duhovnu, kulturnu zajednicu hoće da svedu samo na zajednicu jednog interesa, pa makar on bio moralni ili demokratski interes.

Patriotizam nije zahvalnost zbog primljenih materijalnih blagodeti, to je tzv. materijalni patriotizam, ali nije ni zahvalnost zbog jamstva građanskih i političkih sloboda, to je tzv. republikanski patriotizam, a nije niti zahvalnost zbog …morala to je etički patriotizam.

Zato za sva ti ova stanovišta zajedničko im je da zahtevaju da se otadžbina voli, na ovo bacam naglasak, da se otadžbina voli samo u jednom njenom najboljem obliku.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, to bi bilo isto kada bi pripisali detetu da voli svoju majku ako je bogata, ako je lepa i moralno besprekorna. Majka se voli i kada je nesavršena, baš kao i otadžbina. Zašto? Jer je naša. Zato je bio u pravu Seneka, podvlačim još jedanput, kada je rekao – ja volim svoju otadžbinu ne zato što je bogata, ne zato što je lepa i napredna nego zato što je moja, završen citat.

Samo ljubav može biti trajan motiv da se podnete žrtva, a u nesavršenom svetu, kakav je naš, žrtvovanje za zajednicu osnovni je način da ona preživi jer bez ljubavi ne bi se mogla ostvariti jedna od glavnih funkcija patriotizma – spremnost na žrtvovanje radi opstanka čitave zajednice. Televizija ima izuzetnu moć u tom smislu i zato poseban akcenat bacam na to.

Da li znate, poštovani građani Republike Srbije i uvaženi narodni poslanici, da jedno najnovije istraživanje studenata prve godine fakulteta u Srbiji 33% studenata prve godine ne zna šta znači patrija i patriotizam. Da uporedim, krajem 19. veka u četvrtom razredu osnovne škole đaci su znali šta je patrija i patriotizam. To su oni đaci koji su u Velikom ratu izvojevali pobedu jer su se vaspitavali na patriotskom duhu. Zato je, poštovani građani, hvale vredan poticaj predsednika Republike Aleksandra Vučića da se u Vojsku Srbije vrati moralno vaspitanje. Stranke bivšeg režima po nalogu nekog Mura ukinule su 2005. i 2006. godine u Vojsci Srbije je ukinuta, a kako znamo, vraćena je prošle godine u Vojsku Srbije.

Citiram – vraćanje moralnog vaspitanja u Vojsku Srbije nije stranačka stvar. To je pitanje patriotizma, to ima veze sa ljubavi prema svojoj otadžbini, završen citat, rekao je predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, 1.12. gospodnje 2017. godine. Živela Srbija. Hvala.

Hvala.

Narodni poslanik profesor Ljubiša Stojmirović.

Hvala druže predsedniče.

Krenuo bih prvo sa ovim amandmanom. Sasvim je normalno da imamo različita mišljenja i sasvim je normalno da neko ko nije zadovoljan sa uređivačkom politikom i uopšte politikom Javnog servisa da izrazi svoje nezadovoljstvo na način da se ne slaže sa povećanjem pretplate koja brojčano kada se pogleda i nije nešto velika.

Dati je predlog da ta pretplata bude jedan dinar je, da ne upotrebim neku mnogo grubu reč, ponižavajuća, ali to je pravo onoga ko predlaže amandman.