Povreda Poslovnika, koleginica Milenković Kerković.
Izvolite.

Zahvaljujem vam.

Malo sada više nema smisla, jer sam dobila nakon izlaganja.

Znate, član 106. kaže da govornik može samo da priča o dnevnom redu o kome se vodi pretres. Prethodni govornik nam je pričao o poklonjenom niškom aerodromu i to je zaista i uvreda i dostojanstva i inteligencije građana Srbije, pogotovo građana Niša, jer to je bilo prvo otimanje od lokalne samouprave jednog uspešnog aerodroma koji je doveo do … (Isključen mikrofon.)

U pravu ste kada ste mi ukazali da nije govorio o dnevnom redu. U pravu ste, potpuno ste u pravu, nije se govorilo.
(Tamara Milenković Kerković: Zašto ste me isključili?)
Zato što ste krenuli u repliku.
Kažem kada ste reklamirali član 106. i ukazali na to da kolega Miletić nije govorio o dnevnom redu, potpuno ste u pravu, kao što sam čudno gledala i kolegu Dragićevića, koji je takođe iskoristio svoje vreme da govori o Ministarstvu prosvete.
(Tamara Milenković Kerković: On je to najavio.)
Ja vas molim, neću vam uključiti mikrofon, samo ću da vas pitam da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Tamara Milenković Kerković: Uključite mi mikrofon.)
Po amandmanu, Zoran Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, hvala vama na svom trudu koji ulažete da obrazložite razloge zašto su ove izmene i dopune zakona bitne za dalji razvoj Srbije u budućnosti. Imali ste prilike isto to da kažete i tokom Ekonomskog kokusa i kasnije javnog slušanja.

U opoziciji vlada jedna velika inercija prema bilo čemu što bi dovelo do pokretanja Srbije u bolju budućnost. O inerciji bolje može da im priča njihov Jeremić, ako je savladao prvi Njutnov zakon. Kažu obično da onaj ko se previše bavi prošlošću, ne može da razmišlja o budućnosti.

Za razliku od njih koji žele da Srbiju ostave u prošlosti, mi se borimo da Srbija ide krupnim koracima u budućnost i u nauci, kao u životu, kada vidite da nešto ne ide, ne funkcioniše, vi morate da preispitate metodologije i da nađete načine kako to da se izmeni.

Vi ste lepo objasnili da dosadašnje zakonsko rešenje nije dalo rezultate koje je neko očekivao, te neke cifre koje su stavljali na papir. I sami ste rekli da je čak skoro 94% konverzije koja je urađena, urađena bez nadoknade, jer su ljudi dokazali da može i da to zapravo njima pripada, a i na sednici Ekonomskog kokusa, privrednici koji su bili su i govorili da su već u postupku da dokažu da mogu da sprovedu konverziju bez nadoknade i da bi se zapravo taj trend samo nastavio. Jedina je razlika u tome što gubimo vreme, a vreme se upravo ogleda u ovome što ste rekli, gubici u broju radnih mesta, na osnovu poreza i doprinosa koji bi došli u budžet Republike Srbije i koje bismo mi mogli da iskoristimo dalje da razvijamo, da gradimo našu državu.

Uspeli ste da dođete do ovih rešenja ne tako što ste sami seli i o tome razmišljali, već zato što ste razgovarali, razgovarali sa investitorima, privrednicima, ali i sa građanima i to ste lepo obrazložili kroz veliki broj naselja i ljudi koji ne svojom krivicom čekaju da završe postupak legalizacije i da dođu do mira koji im je potreban da bi mogli bezbrižno da žive i da se bore za svoju dalju budućnost.

Zbog takvog pristupa koji su oni imali, gde nisu razgovarali ni sa kim, ni sa biračima, ni sa investitorima, mi u Kruševcu posle 2000. godine smo došli u situaciju da od „Merime“, koja je bila jedna uspešna industrija, dobijemo „Henkel“, koji je planirao upravo zbog njihovog pristupa da to bude jedan veliki magacinski prostor, „14. oktobar“ koji su razorili, veliki broj ljudi koje su otpustili, infrastrukturu koju nisu održavali, Jastrebac koji su uništili, a koji je bio jedna od omiljenih destinacija za odmor ljudi, posebno za 1. maj, kada se slavio 1. maj.

Rekonstruisali su plato ispred Doma sindikata koji su najavili kao ogromnu investiciju, a znate kako? Tako što su sve one ploče nosili u svoja privatna dvorišta. A, inače, jedan cvet koji je poznat tu od apoteke Kedrović je isto završio u privatnom dvorištu tadašnjeg žutog funkcionera u Kruševcu.

Kada je SNS došao na vlast i kada je završio taj projekat da se zatvori finansijska konstrukcija, da sve bude uredno, naravno, naterani su i vratili su taj cvet koji i dan danas stoji u centru grada, a sama velika rekonstrukcija tog centra posle 1971. godine velika rekonstrukcija se upravo desila za vreme SNS na obeležavanju 650 godina od osnivanja grada Kruševca. I danas je Kruševac jedan zaista pravi primer malog evropskog grada u Srbiji koji se razvija, u kom imate veliki broj investicija.

Ovde se spočitava o terminima braunfild, grinfild ili novim, starim investicijama. Pa, u njihovo vreme nijedna nova investicija nije došla u Kruševac, a ono što je funkcionisalo, razorili su i uništili do temelja. Hemijsku industriju „Župa“, „14. oktobar“, „Trajal“, koji je bio ponos u proizvodnji guma uspeli su da razore. Danas „Trajal“ ne samo da je izbegao stečaj, već je gigant koji se razvija i koji doprinosi razvoju turizma u Kruševcu, upravo na Jastrepcu, na toj planini koju dalje planiramo da razvijamo.

Na području gde hemijska industrija „Župa“ imate nastavak proizvodnje plavog kamena, ali na kraju ove sednice glasaćemo i tu ćemo staviti kamen temeljac za regionalni industrijsko-tehnološki park koji Kruševac i te kako zaslužuje zbog velikog broja mladih ljudi koji su se dokazali u četvrtoj industrijskoj revoluciji, koji su dokazali u digitalnim tehnologijama, a oni govore da to Kruševac ne zaslužuje.

Kruševac je inače prvu novu investiciju dobio upravo za vreme SNS, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića i zahvaljujući Bratislavu Gašiću koji je preporodio taj grad i koji će svakako u istoriji ostati upamćen kao jedan veliki gospodin, veliki patriota i, naravno posle Mičete u njegovom rangu, veliki gradonačelnik tog grada.

„Kromberg i Šubert“ koji danas radi, razvija se, širi svoje kapacitete, a inače za Vidovdan ove godine položili smo kamen temeljac za novu fabriku „Luks tekstil“ koji će biti nova grinfild investicija u Kruševcu, koja će zaposliti sve one ljude koji se bave tekstilnom industrijom, a podsetiću vas da je Kruševac nekada imao „Crvenu zvezdu“ veliku konfekcijsku kuću koju su upravo oni uspeli da unište i da upropaste.

Imamo prilike ovde da čujemo da pričaju o tome šta god žele, naravno, iako dobiju odgovore i na javnom slušanju za sve ove njihove, slobodno mogu da kažem, i laži i nerazumevanje, da li namerno ili slučajno, opet ovde ponavljaju, tvrdeći da su oni u pravu, ali džaba to. Kao što rekoh, inercija je velika kod njih, a koja ih sprečava da Srbija ide napred, ali mi to nećemo dozvoliti. Građani Srbije to neće dozvoliti, jer su oni prepoznali u prethodnom periodu sve rezultate SNS, politike Aleksandra Vučića koja je udvostručila BDP, koja je izgradila novu infrastrukturu i mi se ponosimo u Kruševcu Moravskim koridorom koji odlično napreduje, koji će do oktobra biti izgrađen do Koševa, tako da će ceo Kruševac biti povezan auto-putem.

Ponosimo se i na aerodrom „Rosulje“ koji je izgrađen, koji će se proširiti, koji je velika i važna stvar za dalji razvoj industrije u Kruševcu, nešto što je njima služilo samo kao način da se uhlebe partijski kadrovi, verovatno oni sa kojima nisu znali šta hoće da rade.

Za razliku od njih koji sami sa sobom jedino znaju da komuniciraju, do ovog rešenja koje dobro za građane Srbije i ne samo po tome što ćemo rešiti pitanje tog zemljišta koje je zarobljeno, kako gospodin ministar kaže, i što će doneti novu razvojnu šansu, već ćemo unaprediti našu građevinsku industriju i podići energetsku efikasnost i sa ekološkog aspekta, kada je u pitanju izgradnja, što će doprineti daljem povećanju daljeg BDP, novim radnim mestima. Upravo je to politika koju smo mi i kandidovali na izborima, koja je dala rezultate i u koju građani veruju.

Pozivam kolege poslanike da glasaju za ovo zakonsko rešenje zato što je dobro a, slobodno mogu da kažem, bilo ko se ne odluči da glasa za ima protiv razvoja Srbije i njenog daljeg puta u budućnost. Hvala.

Po amandmanu kolega Borisav Kovačević.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.

Ja sam hteo da se osvrnem na ovu raspravu našu poslednjih nedelja i posebno iz ugla današnjih događanja u ovoj sali. Imali smo priliku danas da prisustvujemo onome što nam se danima i nedeljama događalo. Ja ne želim da kažem da je to samo opozicija itd, ali imali smo, po meni, ne znam kako će ostali to prihvatiti, jedan izuzetno zdrav pristup nadležnog ministra ovde prisutnog, gospodina Vesića, na ono što je danas bila glavna rasprava, rekao bih, bez obzira na ono što je stvarni dnevni red bio.

Da bih bio jasniji i dovoljno jasan hoću da kažem da smo stvorili, nažalost, naviku. Za mene je to krupna reč. Navika kad se stvori i ako je ružna u bilo kom smislu, može potrti mnoge stvari dobre i pozitivne u životu.

Današnja rasprava je pokazala ono što nedeljama unazad imamo da bez dovoljno razmišljanja i kritičkog pogleda unutar sebe, kad krećemo u diskusiju, malo razmišljamo o tome da li je ono sa čime ću izaći kao navodnim argumentima, da li su to stvarno argumenti koji se mogu dokazati ili izlazimo, a ja vam mogu reći da sam bio fokusiran na tu stranu svih ovih nedelja i razmišljao u toku rasprave o tome, kada izlazimo sa nekim navodnim i dokazima, da li je to u vidu papira, ilustracije neke itd, verujte mi, 90%, da ne preteram, toga što su za diskutanta u tom momentu bili argumenti, ja sam duboko sumnjao. Duboko sumnjao u smislu da su dve stvari u pitanju ili se on, izvinite na izrazu, malo grub, dočepao negde nekog navodnog dokaza, pismenog ili ilustrovanog itd, odmah poverovao da je to istina i da će drugu stranu time ubiti, ili pak je ušao sa verovanjem istinskim da je to tačno i ne proveravajući ono sa čime izlazi, a što mu služi kao argument za ono što hoće da kaže, izašao sa tim. Da bi se kroz raspravu, kao što je danas bilo, celodnevnu ili za dva, tri dana, pokazalo da to nisu bili argumenti, da su to bili neprovereni, da ne kažem lažni podaci, u koje je on poverovao ili ne poverovao, ali ih je upotrebio verujući da će time izazvati kod onog dela građana na koje on i njegova stranka računaju uverenje, ubediti ih da je u pravu u onome što govori. Ispostavljalo se da nije tako.

Današnja rasprava je pokazala, po meni, još nešto čemu se ja jako radujem, a to je da kada bismo upravo pristupali činjenicama sa kojima hoćemo da ulazimo u raspravu, kada bi prvo kritički sagledali te činjenice i sa velikom opreznošću istupili, da bismo drugu stranu deklarirali, nego bi pažljivije pristupili tome. Druga strana takođe, znajući kad je koja druga, koja prva, isto to učinila ne bismo imali rasprave dnevne na kojima ne bismo desetine puta slušali urlanje jednih na druge.

Nažalost, moram da kažem, ljuto se kajem, ali da su i mene čak izazvali dva-tri puta da sam odreagovao na to i da bi smo hladno prišli temi i došli do nekakvih bez obzira koja količina i koliko bitnih zajedničkih stavova ili bar spremnosti u određenom stepenu i sa jedne i sa druge strane da razgovaramo pomirljivo. Ne moramo da verujemo …

Kolega Kovačeviću, samo privodite kraju. To je bilo skoro pa svo vreme vaše poslaničke grupe. Potrošili ste vreme svoje poslaničke grupe, ali završite rečenicu.

Evo završiću brzo. Mislim da bismo time postigli svako svoj cilj strateški, a radi se od sledećem i time ću završiti. Ako bi smo doveli međusobnu raspravu u takav ton, kako rekoh malopre, gde bismo staloženije, mirnije, korektnije, spremnije, prihvatali činjenice jednih i drugih, mirnije opovrgavali činjenice ili dodavali nove itd, da bismo postigli nešto što je strateški značajno za ovu zemlju.

Hvala vam, kolega Kovačeviću.
Po amandmanu Radmila Vasić.

Ministre Vesiću, ja se vama izvinjavam, ali prosto mi ide vreme. Ministre Vesiću, više puta ste pomenuli juče i danas kako je glavni razlog za donošenje ovog neustavnog Zakona o planiranju i izgradnji loša naplata konverzije. To može da bude iz dva razloga. Prvi, zato što imamo punih 10 godina nesposobnu Vladu SNS, a drugi zato što ste prvo tajno, pa zatim javno govorili o tome da će sve te lokacije i zemljište uz objekte dobiti besplatno ili je jedno i drugo. Tako da, taj argument koji koristite da biste opravdali ovaj neustavan zakon je potpuno pogrešan.

Pitam vas sada – ko su ti zbog kojih vi donosite ovaj neustavan Zakon o planiranju i izgradnji i zašto se na vašem sajtu ne nalazi spisak tih 5.000 lokacija o kojima vi govorite da hoćete da im poklonite javnu svojinu, zemljište građana Republike Srbije?

Kako to izgleda u praksi, ja ću vas podsetiti na primeru „Sava Centra“. Naime, vi ste ovaj objekat koji ima 100.000 metara kvadratnih bruto površine prodali za 17,5 miliona evra. To je nešto manje od 250 evra po metru kvadratnom i ono što je bitno ni tada, a ni danas ne znamo šta se dešava sa tim zemljištem uz „Sava Centar“ koje je ogromno. Ovo što sam sada skinula iz Katastra pokazuje koliko je to velika površina i prema ceni koju smo dobili, odnosno Beograd koju je dobio, to ispade da je gratis.

Ono što je još važnije, ono što piše u Katastru, u Katastru stoji – zemljište uz zgradu i drugi objekat, znači vlasništvo - Republika Srbija, svojina – javna svojina.

Da li će ovim zakonom „Sava Centar“ sutra moći ovo zemljište da prebaci da to bude privatna svojina na štetu svih građana, a posebno građana Beograda? Hvala.