Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja bih samo podsetio, pre nego što pređem na amandman, kratko na jednu diskusiju od pre otprilike sat vremena.

Ako neko već spočitava predlagaču zakona da treba da koristi srpski jezik, onda ne bi trebalo da koristi ni termine u diskusiji kao što su "prajm tajm", postoji vrlo jednostavno objašnjenje i opisno, da je to udarni termin. Tako da hajte da i mi malo vodimo računa o tome kada delimo lekcije predlagaču zakona. Inače, ja se slažem apsolutno sa tim da srpski jezik je dovoljno bogat i ima dovoljno izraza koji mogu da budu jasni i precizni i ne treba uvoditi strane reči u naš zakon.

Što se amandmana tiče, moj predlog se odnosi na to da se stav 10. u ovom predloženom članu briše. Naime, svaki izuzetak je rizik od nejednakosti. Zemljište u Republici Srbiji je ograničen resurs i ukoliko stav 10. bude opstao ovde, gde će se iznimno kada je u pitanju linijska infrastruktura isplaćivati, bez obzira na to što se zemljište proglasi građevinskim zemljištem, cena kao poljoprivrednog ili šumskog zemljišta, može da dovede do ozbiljne nejednakosti u daljoj primeni. Mislim da to nije toliki udar na budžet Republike Srbije, o kojem bi se posebno moralo voditi računa, koliko može da nam napravi problem druge vrste.

Hipotetički, a u životu se hipotetika vrlo često dešava, može da dovede do toga da se parcela koja se kao izuzetak otkupljuje kao poljoprivredno zemljište, iako se vodi kao građevinsko zemljište, nalazi pored parcele koja će u nekom budućem periodu ili u nekom prethodnom periodu je isplaćena kao neprioritetna ili van ovog izuzetka, gde će se vlasnici zemljišta koje se nalazi u istom području naći u potpuno neravnopravnoj situaciji. Uostalom, zakon je vrlo jasan, da se naknada isplaćuje prema statusu i vrednosti zemljišta, kako je u trenutku isplate.

Mislim da je to nešto što treba usvojiti a sa izuzecima biti izuzetno oprezan, jer mislim da može da napravi veću štetu nego što može da doprinese kada je budžet u pitanju. Uostalom, rekoh, zemljište je resurs koji je ograničen i retko ko svojevoljno gubi zemljište u eksproprijaciji da bi to tako jednostavno moglo i da se prihvati. Hvala.

Na član 26. amandman su zajedno podneli Đorđević, Kozma, Jerinić.

Hvala vam, predsedavajući.

Mi smo takođe podneli amandman da se briše stav kojim se uvodi ova nejednakost i nejasnoća kada se radi o eksproprijaciji zemljišta, da li se poljoprivredno zemljište ekspropriopiše kao poljoprivredno ili kao građevinsko, mora jasnije da se definiše. Prosto, ovako može da dođe do toga da dođe do nejednakosti između samih građana. Ako neko ima građevinsko zemljište, red je da mu se plati kao građevinsko zemljište, ako neko ima poljoprivredno, red je da mu se plati kao poljoprivredno zemljište.

Ovo je povezano sa time što je ova odredba ubačena upravo jer se radi o eksproprijaciji kada se radi o izgradnji linijskih infrastrukturnih objekata, a njih gradi država isključivo. Ova nejasnoća proizlazi, između ostalog, i povezana je sa jednim drugim zakonom koji je takođe na dnevnom redu, a to je predlog da se ukine Zakon o linijskim infrastrukturnim objektima i predlog da se ukine taj zakon je dobar predlog. Međutim, zarad građana, moram da kažem jednu stvar.

Ovaj zakon je postojao dve godine na snazi. Za vreme te dve godine su se dodelili i odabrali partneri i izvođači radova bez tendera, bez ulaska u javne nabavke, država je dodeljivala i izgradnju deonice puteva i radove i razne linijske infrastrukturne objekte isključivo sebi bliskim partnerima, bez da se moralo to raditi na tenderima na javnim nabavkama. Jedna od takvih deonica jeste i T-4, odnosno spajanje i izgradnja deonice od Novog Beograda do "Miloša Velikog" auto-puta. Tu je partner izabran bez javnog tendera, a takođe i nadzor nad samom izgradnjom nije bio stručni nego investitorski. Hvala vam.

Na član 26. amandman su zajedno podneli poslanici Nestorović i Jovanović.
Izvolite.

Poštovani gospodine Orliću, dozvolićete mi pre nego što počnem po amandmanu, da građanima Srbije saopštim jedan podatak. Otvoreni parlament je stavio na sajt podatak da se od početka saziva ovog parlamenta 37 poslanika SNS-a nikad nije javilo za reč. Ima još jedan, 38. a to je gospodin Orlić. Dakle, 38 poslanika SNS-a nikada nije govorilo u ovom parlamentu.

Ja sada postavljam pitanje - da li su vas ljudi i građani ovde doveli da ne govorite ništa i samo da primate platu? Toliko o tome.

Gospodine Vesiću, vi se ovde ponašate kao nekakav ključar. Vaš posao izgleda ovde da otključavate zaključane lokacije na pozicijama gde neko može sebi po običaju da zgrne milione evra tako što neće da plaća nadoknadu za građevinsko zemljište. Kažete - 30 miliona evra država prihodovala, samo. A zašto "samo"? A gde su ostalih 94%? Ko je bio odgovoran za to? Šta ste radili sve ove godine?

Vi ste, gospodine Vesiću, rešili da od Srbije napravite očigledno ravnu ploču i sledeći put, kad god govorite o milionima kvadrata, ne bi bilo loše da pored vas sedi gospođa Irena Vujović, koju ne viđamo ovde, ne znam da li uopšte žena postoji. Dakle, ona je zadužena da brine o zaštiti životne sredine i kad god govorite o vašim milionima kvadrata, znajte da postoji još jedan drugi zakon koji je direktno u suprotnosti sa svim tim vašim idejama o betoniranju Srbije. Sve to što vi radite neko trpi, a to je priroda, to su ljudi iz Rakite. Ponoviću još jednom...

Dva minuta.

Prošlo dva minuta, jel?

Prošlo, prošlo.
Znači, želite što češće da me čujete. Zapamtiću to kad sledeći put budete kukali zbog toga što sam nešto rekao.
A šta vam kažu ti vaši otvoreni i raznorazni drugi za to kad vičete iz klupe? Jel vam to računaju kao dodatno vreme i poseban angažman? Jel treba da budete i posebno plaćeni zbog toga, možda? Šta predlažu?
Reč ima Jelena Milivojević.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre Vesiću sa pomoćnicima, drage kolege narodni poslanici, pre svega osvrnuću se kratko na prethodno izlaganje i zaključiću da i po pitanju zakazivanja prethodne vanredne sednice Narodne skupštine smo imali priliku da od 84 potpisnika zahteva da se održi sama sednica, imali smo jedva 54 prisutnih opozicionih poslanika, tako da tu da li se 30 naših poslanika javilo ili nije, dovedite sami u pitanje koliko vas prisustvuje ovim sednicama i koliko vas ima sada u ovom trenutku.

Što se tiče samog Predloga zakona o planiranju i izgradnji, pre svega moram da pohvalim učešće samog ministra na i Ekonomskom kokusu, kao i na javnom slušanju, jer sa materijalom i svim uputstvima kojima je upoznao narodne poslanike smatram da je svima bilo jasno o koliko važnom zakonu i kakvim zapravo izmenama zakona ovde govorimo.

Svakako, ja ću sa aspekta nekoga ko se bavio turizmom zaključiti da, po meni, zakon je zapravo, i osvrnuću se na važnost izmene i dopune zakona koja glasi da u granicama zaštićenog područja, u smislu odredbi zakona kojima se uređuje zaštita prirode, kao i granicama zaštićenih nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, prostorni plan područja čine, odnosno posebne namene sa elementima detaljne regulacije donosi Vlada Republike Srbije, čime ćete zaštićena područja zapravo izmestiti iz jedinica lokalnih samouprava i posebno zaštititi.

Smatram da zbog svih prethodnih, a i mogućih na neki način narušavanja samog značaja prirodnih i kulturnih dobara, ovo je izuzetno važna izmena zakona, time što će Ministarstvo u mnogo većoj meri moći da kontroliše dešavanja na teritorijama lokalnih samouprava. Smatram da upravo i ova Vlada radi najviše na očuvanju zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara, što možemo videti kroz aktivnosti svih ministarstava ponaosob.

Studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara za potrebe izrade planskih dokumenata izrađuje se za zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine i druge prostorne celine za koje je utvrđen status nepokretnog kulturnog dobra. Ovo takođe citiram.

Ovakvim planskim dokumentom koje izmene i dopune ovog zakona propisuju omogućiće se da gradovi i opštine zapravo čuvaju ambijentalne celine. Smatram da je to jako važno da se ne bi desilo, i dešava se u određenim opštinama i gradovima, da se pored ambijentalnih celina koje datiraju još iz 19. veka, na primer, izgradi, na primer, zgrada koja je totalno u staklu, što meni po tom nekom principu odstupa od nečega i zapravo i narušava kulturni identitet opština i gradova. Smatram upravo da je ovo još jedan deo zakona koji posebno štiti kulturno nasleđe.

Opet, važnost studije nepokretnog kulturnog dobra i roka za izradu koji je ograničen na izradu planskih dokumenata do 12 meseci na neki način će i prolongiranje Zavoda za zaštitu prirode i Zavoda za zaštitu kulture ograničiti na tih 12 meseci, tako da ćemo i mi u lokalnim samoupravama zapravo na mnogo bolji način moći da upravljamo i kulturno-istorijskim spomenicima, ali i spomenicima prirode.

Dolazim iz Aranđelovca, pa mogu da dam primer da od početka primene ovog zakona jednostavno dugogodišnji sveukupni prihodi od konverzije u opštini Aranđelovac nisu prešli više od 100.000 evra. Smatram da će ukidanjem naplate konverzacije mnogo više biti dozvoljeno investitorima da ulažu u adaptiranje devastiranih objekata koji se nalaze na teritoriji konkretno moje opštine.

Zbog čega to govorim? Imamo već najavljene investicije koje iz, normalno, nekih razloga i čekaju. Mislim da će dodatno usvajanjem ovih zakona Aranđelovac dobiti dodatne turističke kapacitete. Trenutno u parku Bukovičke Banje su počeli da se odvijaju radovi za objekat za koji je plaćena konverzija. Iznos je bio negde oko osam miliona. Smatram da je to jako niska cena za onaj period koji smo mi izgubili do početka same izgradnje i adaptacije tog objekta.

S obzirom da će sutra Aranđelovac obeležiti svoj dan grada i 164 godine od dekreta kneza Miloša, ja ću da istaknem da je opština Aranđelovac izuzetno poznata po lokalnoj privredi i vas, ministre, zamoliti iskreno da razmotrite i na neki način nam najavite kada će biti izgrađena brza saobraćajnica Mladenovac-Aranđelovac, kao i auto-put vožd Karađorđe. To su jako važni putevi upravo zbog izuzetno razvijene lokalne privrede, a opet omogućiće nam i bolju transparentnost prilikom odabira i možda lokacije za direktne strane investicije.

Još jednom moram da istaknem i značaj starog zdanja. To je jedno važno mesto za sve Aranđelovčane, tako da ću se konkretno po pitanju rešavanja i određenih dokumenata vezanih za adaptaciju samog objekta koji se nalazi trenutno na Zavodu za zaštitu spomenika kulture preko godinu dana takođe obratiti Ministarstvu.

Još jednom pohvaljujem zakon upravo što će otkloniti sve dosadašnje probleme. U danu za glasanje ću svakako podržati Predlog izmena i dopuna ovog zakona.

Hvala.