Povreda Poslovnika.

Član 107. - povreda dostojanstva.

Već nekoliko puta slušamo narodnog poslanika čiji je lider prodavao svom kumu šećerane po tri evra. Tri puta tri evra, za devet evra Nenad Čanak je svom kumu, zajedno sa ovim žutima prodao šećerane. Tri šećerane, nekoliko stotina hektara zemlje sa šećerom koji je vredeo 18 miliona evra itd.

Danas povreda dostojanstva, vi ste dopustili da danas takav čovek, da njegov pobunjevac ili kako se to zove, ovde prošvercovan govori o nekoj pljački u BIP-u.

Povreda dostojanstva je u sledećem. Zato što je to na javnom konkursu, koliko ja znam da je BIP prodat za dve milijarde. Dakle, niko nikome nije zabranio, niti je to prodato kumu gospodine predsedavajući, zato reklamiram povredu dostojanstva.

Niko svom kumu nije prodao BIP za tri evra, nego je prodat na javnom nadmetanju za dve milijarde dinara. On upravo govori da je prodat za 16 miliona dinara itd.

Zato tvrdim da je to povreda dostojanstva i on misli po sebi, ako su oni nameštali svojim kumovima u privatizaciji ogromnu imovinu za tri evra, da to rade i neki drugi. Ne tražim da se o tome glasa. Hvala.

Hvala, razumeo sam da ne treba da glasamo.
Inače nismo danas nijednom, ali primenjivaćemo večeras i član 103. ako bude bilo potrebno.
Samo da vas pitam, čekate da pročitam vaš sledeći amandman? Dobro.
Na član 32. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Parandilović, Jerković, Olenik, Novaković, Manojlović, zajedno svi poslanici Dveri, zajedno svi poslanici Narodne stranke.
Podnosilac, Tamara Milenković Kerković.

Očito je modus operandi oduzimanja od ovih dva minuta, ali dobro. To vam takođe znači.

Znate, zbog donošenja ovakvih zakona u zemljama izbijaju revolucije. Kada bi građani razumeli dobro o čemu raspravljamo i što je cela ova grupa ovoliko ogorčena, a ova grupa ovde ćuti, mislim da se niko ne bi sklonio sa ulice, jer ovo je deset puta gore od onog Zakona o eksproprijaciji koji je predsednik Vučić morao da povuče da bi se građani sklonili sa ulice. Deset puta gore, jer se ovim zakonom otima od siromašnim. Onemogućava im se da učestvuju u javnim raspravama, zemljište ekspropisano im se plaća po ceni manje od tržišne, što je protivustavno. Onemogućava im se pravo na žalbu.

S druge strane, bogatima se daje sve ono što nikad nisu mogli da zamisle da će im se dati, jer za pravo korišćenja nižeg reda daje im se sada besplatno najveće pravo koje postoji, pravo svojine. Znate, zbog prava svojine izbijaju revolucije u zemljama, jer to je najveće pravo koje postoji. Kaži za nešto – ovo je moje, to je najviše što si mogao kazati.

Dakle, vi radite jedan „Super Hik“ zakon i potpuno, kao da smo mi ovde ludi, kao da su građani ludi, objašnjavate da je to nešto normalno. Ja vam takođe sve vreme, gospodine Vesiću, dajem primer iz Niša. Iznosim vrlo teške optužbe o tome da je lokalna vlast korumpirana i da je zbog toga promenila javnu namenu zemljišta „Stare ciglane“, čiji ugovor imamo ovde, gde zemljišta nema, a ljudi su dobili pravo korišćenja na tom zemljištu. Zbog čega gradska vlast nije to ostavila u javnoj nameni, pa da sada ne mogu da zidaju i da za 30.000 metara kvadratnih dobiju stotine miliona evra? Zbog čega? Pa, zbog toga što su podmazani.

Da vam kažem iskreno, nije čudo što se o ovome ovoliko priča i u Nišu, jer se priča da ste vi mentor, gospođo Sotirovski. Mene interesuje da li je to istina i zbog čega ne komentarišete ovako teške odluke. Hvala.

Dva minuta.
Podnosilac Marina Lipovac Tanasković ima reč.

Poštovani građani Srbije, danas pričamo o konverziji. Neverovatno je i nešto što smo mi kao poslanici smetnuli sa uma, evo, ja sam sada dobila poruku od mog svekra koji ima preko 70 godina i koji mi postavlja pitanje – šta je to konverzija?

Vidite, građani, konverzija je pravo da nešto što vam je država dala da koristite, sada ovim zakonom vi odete i izvadite tzv. papir „jedan kroz jedan“. Mi svi znamo šta to znači „jedan kroz jedan“. To je onda kada želite da svojim budućim pokolenjima ostavite čistu imovinu ili onda kada želite da to prodate. E sada, ovde konkretno u ovom slučaju, konverzija znači da će investitor koji je kupio neku fabriku, ta fabrika ima neko zemljište oko sebe i to zemljište je dobio na korišćenje.

Recimo, fabrika IMT. Kupio je čovek fabriku i kupio je zemljište, odnosno nije kupio nego je dobio na korišćenje zemljište oko fabrike. Da je taj investitor uložio u tu fabriku, da mi danas imamo fabriku traktora, onda bi on koristio to zemljište i ništa se ne bi dogodilo. On bi tu izgradio puteve, pristupne saobraćajnice, utovarna i istovarna mesta, što ništa ne mora da bude pod konverzijom i ne mora ništa da plati, kao što je to objasnio gospodin Vesić.

Međutim, ovde investitori imaju nameru da upravo dobiju taj papir „jedan kroz jedan“, a to znači da to zemljište kasnije mogu da prodaju, ali isto tako znači da na tom zemljištu kasnije mogu da grade, recimo, stambeni kompleks u srcu Novog Beograda i da onda taj stambeni kompleks prodaju i prodaju kvadrate i kvadrate ljudima, odnosno građanima Srbije, ne mora čak ni da bude Srbija.

Tu je zapravo nešto što je sakriveno, a to je da nikakva lokacija nije zaključana. Svi to danas mogu da urade. Svi mogu da odu, da plate i da dobiju papir „jedan kroz jedan“, ali ovim zakonom se to ukida. Ovim zakonom vi samo uđete i kažete – ja sam to zemljište koristio, a sada želim da bude moje. Evo, gospodin Vesić mi je ovim zakonom to obezbedio. Hvala.

Reč ima ministar Vesić.

Potrošiste dva dana, čak ni svog svekra niste ubedili da pričate istinu. To je stvarno najbolji odgovor na ovo što radite.

Podnosilac Miloš Parandilović ima reč.

Moram priznati da me oduševljava smisao za humor gospodina Vesića. Ovo su niži razredi osnovne škole.

Nego, da se okrenemo nečemu malo ozbiljnijem. Dakle, vi određujete ovim zakonom koje zemljište je od državnog značaja, pa ćete vi po ceni poljoprivrednog da ga otkupljujete od onoga kome pripada. Dakle, vi ste kao Robin Hud, samo u obrnutom smeru. Robin Hud je otimao od bogatih i delio siromašnima, a vi otimate od siromašnih i delite bogatima, jer u ovoj zemlji samo zemljište kupuju kriminalci bliski vašoj vlasti. Jel tako? Brnabićki, Malom, Vučiću, itd. To je cela filozofija i ceo smisao vaše vladavine. Vi se, ljudi, ponašate, a pričamo o amandmanima ovde. Gledajte pa mi opet isključite vreme.

Mi pričamo o amandmanima danas ovde. Ova država je zasnovana na otimačini od 1944. godine, koju ste vi danas unapredili. Broz iz groba da ustane, on bi vam pozavideo na mnogo čemu što ste vi smislili ovde. Dakle, nema smisla uopšte pričati o zakonima, pričati o amandmanima, ovde treba ne brisati zakon u celini, nego demontirati amandman po amandman, da ne ostane kamen na kamenu.