Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Jedanaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/15-19

11.02.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 17:45

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o međunarodnom drumskom graničnom prelazu Gostun (Republike Srbija) - Dobrakovo (Crna Gora)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o međunarodnom drumskom graničnom prelazu Jabuka (Republika Srbija) - Ranče (Crna Gora)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza Godovo (Republika Srbija) - Vuča (Crna Gora) za međunarodni drumski putnički saobraćaj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o međunarodnom železničkom graničnom prelazu Prijepolje (Republika Srbija) - Vrbnica - Bijelo Polje (Crna Gora)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza Granice (Republika Srbija) - Čemerno (Crna Gora) za međunarodni drumski putnički saobraćaj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o međunarodnom drumskom graničnom prelazu Špiljani (Republika Srbija) - Dračenovac (Crna Gora)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o regulisanju režima pograničnog saobraćaja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina
  • Zakon o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih/specij
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o saradnji u borbi protiv kriminala
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije
  • Zakon o izmeni Zakona o oružju i municiji
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju Konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kanade o vazdušnom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Socijalističke Republike Šri Lanke
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti
  • Zakon o potvrđivanju Protokola o privilegijama i imunitetima Evropske organizacije za nuklearna istraživanja
  • Zakon o potvrđivanju Konvencije o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o sedištu Stalnog sekretarijata Transportne zajednice
  • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Snežana Bogosavljević-Bošković

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanju su izuzetno važni zakoni iz oblasti obrazovanja, kulture, bezbednosti, kao i važni predlozi zakona kojima se potvrđuju međunarodni sporazumi, ugovori, protokoli i konvencije iz više različitih oblasti društvenog i privrednog života.

    Uz svo uvažavanje predloženih zakona, imajući u vidu da je ovlašćen predstavnik naše poslaničke grupe prof. Žarko Obradović izneo stav poslaničke grupe SPS o većini predloženih zakona, ja ću u skladu sa tim, kao i raspoloživim vremenom osvrnuti se na dva predloga zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi.

    Obzirom da dolazim sa univerziteta, smatram da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu izuzetno važan i vredan, jer se njime propisuju pitanja koja znače uređenje i unapređenje sistema pružanja materijalne podrške učenicima i studentima. Za mnoge od njih i naravno njihove roditelje veoma je značajna podrška u vidu učeničkih i studentskih stipendija i kredita, smeštaja u učeničkim i studentskim domovima, kao i mogućnost korišćenja odmarališta za odmor i rekreaciju.

    Podsetiću vas da je, na primer, u protekloj školskoj godini Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja finansiralo u mesečnim iznosima 12.200 učeničkih stipendija, oko 21.000 studentskih stipendija i kredita i oko 1.000 stipendija za izuzetno nadarene učenika i studente. Uz to u sistemu učeničkog i studentskog standarda Ministarstvo prosvete finansira i 63 ustanove, među kojima su domovi učenika, škole sa domovima učenika, kao i devet studentskih centara. Veoma je važno da i ubuduće naši učenici i studenti mogu računati na ovu vrstu podrške u toku svog školovanja.

    Takođe, potrebno je da se stipendiranjem i nadalje nastavi sa podržavanjem i podsticanjem razvoja izuzetno nadarenih učenika i studenata. Važno je i da sistem raspodele sredstava namenjenih za ovu svrhu bude precizan, bude pravičan i efikasan.

    Takođe, smatram da je važna i namena predlagača da se našim učenicima i studentima uz odmor u odmaralištima koja su njima namenjena ponude i drugi programi vezani za neformalno obrazovanje i usavršavanje kroz seminare, konferencije, obuke i slično.

    Zbog svega navedenog, smatra da će primena predloženog zakona doprineti da se naše obrazovanje u značajnoj meri unapredi, bude dostupnije za što veći broj učenika i studenata, efikasno i da bude još kvalitetnije.

    Drugi zakon na koji želim da se osvrnem je zakon o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi. Smatram da je ovaj zakon izuzetno značajan, da je vredan pažnje u pohvale, budući da pravno reguliše pitanja važna za opstanak i rad Srpske književne zadruge, jedne od ključnih ustanova nacionalne kulture.

    Podsetiću vas, Srpska književna zadruga je naša najstariji izdavač. Osnovana je 1892. godine. Njeni osnivači su bili naši najumniji i najuticajniji ljudi iz tog vremena. Prvi predsednik Srpske književne zadruge je bio Stojan Novaković, državnik, naučnik, književnih. Prvi potpredsednik je bio naš čuveni pesnik Jovan Jovanović Zmaj.

    Za 127 godina, od osnivanja, do danas, Srpska književna zadruga jedino nije radila za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu i zbog toga se danas sa pravom kaže da je ona ta koja povezuje tri veka.

    Prepoznatljiva je po tradicionalnim godišnjim izdanjima, tzv. kola ili plave knjige, kao najstarije i najznačajnije edicije srpske književnosti i srpske kulture. Do sada je izašlo 109 kola sa ukupno 734 numerisane knjige.

    Pored kola, Srpska književna zadruga je ostvarila zapažene rezultate i u objavljivanju drugih edicija, kao što je na primer „Istorija srpskog naroda“ u deset tomova, „Srpska književnost“ u 100 knjiga ili „Stara srpska književnost“ u 24 knjige.

    Srpska književna zadruga je prepoznatljiva i po tome što su njenu upravu i autorske timove uvek činili naši najeminentniji književnici, profesori i naučni radnici. Dakle, nema sumnje, radi se o izuzetnom nacionalnom izdavačkom brendu koji ima izuzetno veliku vrednost, važnu za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda.

    Danas je opstanak Srpske književne zadruge doveden u pitanje, obzirom da njena izdavačka delatnost nije bazirana na tržišnim i komercijalnim osnovama, te je u savremenim uslovima potrebno redefinisati njen status i obezbediti dodatne izvore finansiranja. U tom smislu, želim da pohvalim Ministarstvo kulture, da pohvalim predložen zakon, jer je upravo on taj koji će obezbediti rešenje pitanja statusa Srpske književne zadruge, koji će obezbediti i dodatne izvore finansiranja i u krajnjoj liniji, očuvanje i nastavak rada srpske književne zajednice u godinama koje su pred nama.

    Polazeći od navedenog, a posebno ceneći i uvažavajući našu kulturu, tradiciju i istoriju, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srpskoj književnoj zadruzi, kao i sve druge zakone iz objedinjenog pretresa ovog skupštinskog zasedanja. Hvala na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem koleginice.
    Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
    Izvolite kolega Mirčiću.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Dobro je ovo što je Ministarstvo uslišilo kritike i uputstva SRS i konačno krenulo sa nekim reformama po pitanju srpske književne zadruge. Srpska književna zadruga je planski, po nalogu onih koji su došli 5. oktobra, odnosno koji su, tačnije rečeno, doveli ove što su vladali Srbijom, sistematski uništavana. Uništavana kao tradicija srpskog naroda i mi smo ovde iznosili niz argumenata da je stanje u srpskoj književnoj zadruzi alarmantno i zbog tradicije i zbog svega onoga što je vezano za srpsku književnu zadrugu, srpski nacion i mora da se vodi računa o takvim ustanovama, takvim institucijama.

    Nije po nama, srpskim radikalima, dovoljna samo ova transformacija koju predviđa Ministarstvo, ali mi smo amandmanskim izmenama, pokušaćemo, da Ministarstvo navedemo na još preciznije odredbe kako bi srpska književna zadruga rešila glavni gorući problem, to je problem finansiranja.

    Ja vas samo podsećam da smo vam bezbroj puta, mi srpski radikali, spočitavali da imate para za „Egzit“, da imate para za koje-kakva čuda gde se najviše širi droga, a da nemate razumevanja za ono što je srpska tradicija.

    Nama je i te kako značajno da se povede računa i o Matici srpskoj. Vi znate da je došlo u pitanje štampanje najstarijeg lista u srpskom narodu, to je letopis Matice srpske i to je deo plana sistematskog uništavanja, sve ono što je tradicija srpskog naciona.

    Dobro je ovo što Ministarstvo prosvete želi da na neki način istakne značaj srednjeg obrazovanja, tako što Gimnaziju „Zmaj Jova Jovanović“ iz Novog Sada i Matematičku gimnaziju iz Beograda, dižu na nivo ustanova od nacionalnog značaja, ali gospodine ministre, morate da vodite računa upravo o ovome o čemu sam malopre govorio, o tradiciji, to je Gimnazija u Sremskim Karlovcima, to je Gimnazija u Kragujevcu. U 18. veku, krajem 18. veka, sve što je školovano, pismeno, pametno, pa do dana današnjeg je prolazilo kroz karlovačku gimnaziju, ne potcenjujući, i te kako dajući do značaja svemu ovome, svim ovim uspesima koji postižu učenici i nastavnici, odnosno profesori i Matematičke gimnazije „Zmaj Jova Jovanović“, najstarija srpska gimnazija je gimnazija u Sremskim Karlovcima.

    Vi ste pokrenuli jednu akciju koja se odnosi na Sremske Karlovce, a to je da se Sremskim Karlovcima vrati ono što po prirodi stvari i pripada, da bude univerzitetski grad, odnosno opština. To su Karlovci i bili. To je pijemont kulture i obrazovanja srpskog naroda. Karlovci su i Gimnazija karlovačka više cenjeni u Beču, u intelektualnim krugovima Beča, nego što su cenjeni kod predstavnika vlasti u Srbiji. Prosto za neverovati.

    U Karlovcima ima jedna ideja koja je bila od ranije, a to je da se napravi filozofski centar u Sremskim Karlovcima, jel na prostorima bivše Jugoslavije ne postoji takav jedan centar i to je nešto što Karlovcima daje dodatnu težinu, što u stvari čuva tradiciju. Tradiciju treba negovati, a ne nasedati na priče šta će vama tradicija, mi se okrećemo budućnosti, za nas je digitalizacija nešto što je neprikosnoveno. Ne, i tradicija je sastavni deo srpskog naroda i tradicija treba da je obaveza svakog onog ko je u Vladi, pogotovu kada su u pitanju ova dva ministarstva – Ministarstvo obrazovanja i kulture.

    Kamo lepe sreće da izađete konačno sa predlogom da se ono čudovište od festivala, koje se zove „Egzit“ iseli sa Petrovaradinske tvrđave. To je sramota, bruka. Istorijski spomenik uništava se iz godine u godinu. Održavanje festivala koji nije utemeljen u ničijoj tradiciji, to je muzika, to je umetnost koja nema tradiciju i održava se ne prostorima Petrovaradinske tvrđave. Da li ste to negde videli? Da li ste čuli da se takvi festivali održavaju na bilo kakvoj ili blizu kakve ustanove koja je od kulturnog, istorijskog značaja? Niste. Samo može u Srbiji i još se daju pare sa nivoa Republike, pa još sa nivoa lokalne samouprave, pa još Pokrajina i onda se kaže – Srbija se prepoznaje po „Egzitu“. Srbija se prepoznaje po srpskoj književnoj zadruzi. Srbija se prepoznaje po matematičkoj gimnaziji, po „Zmaj Jovinoj“ gimnaziji, po tome se Srbija prepoznaje.

    Ono što je pozitivno, a to je da se na ovoj sednici usvaja Konvencija o zaštiti zdravlja u poljoprivredi. Naime, o čemu se radi? Konačno se usvaja Konvencija, jedna pozitivna praksa koja dolazi, istine radi iz Evrope, a to je da se vodi računa o onim radnicima koji su privremeno zaposleni kao sezonski radnici u poljoprivredi. O njima mora da se vodi računa i to je nešto što je pozitivno. Jeste da je u obliku Konvencije, ali mi se nadamo da će to biti zakonskim odredbama i te kako izdefinisano. Do sada smo imali potpuni haos i to je jedna od pozitivnih strana.

    Zašto mi, srpski radikali, govorimo ono što treba da se na neki način istakne kao pozitivno, pa nemamo mi nikakvog razloga da to ne radimo, nismo mi opterećeni sa nekim jeftinim političkim poenima, mi govorimo ono što je realnost.

    Ono što je sramota za ovu Vladu, to je da se u zvaničnoj politici, politici nastupa predsednika ove države, po svaku cenu želi sputati taj veliko albanski nacionalizam, taj fašizam koji dolazi sa Kosova i Metohije, a ministar za saobraćaj po svaku cenu želi da legalizuje Kosovo kao državu. Imam ovaj Sporazum o transportnoj zajednici, Sporazum o formiranju sekretarijata, pa nemojte ljudi da se zaluđujemo, pa zar nije politika logistika ekonomiji i obrnuto.

    Imamo političku situaciju da imamo istorijskog neprijatelja u Albaniji, u albanskoj zvaničnoj politici, bez obzira šta ko mislio, a pogotovo kada je u pitanju deo srpske teritorije koji se zove Kosovo i Metohija. Ovde ih mi uvlačimo na velika vrata da postanu deo jedne zajednice koja sutra treba, kako neko kaže, da postane evropska zajednica za transport. To je van pameti.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Reč ima ministar, gospodin Vukosavljević. Izvolite.

    VLADAN VUKOSAVLjEVIĆ: Samo ukratko, preciznosti radi.

    Dakle, Ministarstvo kulture i informisanja ni na koji način ne finansira festival „Egzit“. Tako da, ne ulazeći ovom prilikom u ocenu dometa i kvaliteta takve manifestacije, samo vam skrećem pažnju zbog preciznosti, da Ministarstvo kulture ne učestvuje u finansiranju tog festivala. To je prosto tako, to su činjenice.

    S druge strane, drago mi je da podržavate ovu inicijativu za izmene i dopune Zakona o sprskoj književnoj zadruzi. Ministarstvo kulture već duže vreme, ovo je već pripremljeno ranije iz različitih razloga proceduralnih, ovo je čekalo, mi smo hteli sa ovim da nastupimo i ranije, to je bilo izvršeno.

    Mi smo videli sada neke amandmane, videćemo to. Jedino što mi se čini da ste ovde u jednom amandmanu sklonili onoga koji upravlja SKZ-om, ovde je stajalo u izmenama upravnik, a u ovom amandmanu kako smo sada dobili, a videćemo kasnije, da nema upravnika.

    Upravni odbor, ali znate kako, po tradiciji da postoji jedno, pored upravnog odbora fizičko lice, koje, bilo je ranije u tekstu direktor, a više u skladu sa tradicijom, a da ne koristim sada ovo vreme za to, razgovaraćemo o tome, videćemo. To su sve korisni predlozi.

    Što se tiče Ministarstva kulture i informisanja i principa pomaganja nužnog i neophodnog finansijskog pomaganja tradicionalnim najvažnijim ustanovama srpske kulture, mislim da oko toga nemamo, niko u ovoj sali, nikakvu nedoumicu.

    Što se tiče Matice srpske, činjenica je da ste vi u više navrata tu stvar pominjali, odnosno afirmisali vrednosti Matice srpske, ali ja bih vas takođe i podsetio, to nije sporno, to je samo na istom talasu, da je u poslednje tri godine Matica srpska dobila preko Ministarstva kulture najviše sredstava. Da ne idem sad predaleko u istoriju, možete reći bilo koji period godinama, decenijama unazad.

    Prema tome, briga ovog ministarstva, Ministarstva kulture i informisanja prema takvim ustanovama srpske kulture je snažna, naglašena, ubedljiva i nesporna, tako da mi je drago da imamo istovrsni pogled na tu stvar. A ovo za Egzit sam rekao čisto preciznosti radi, neću koristiti ovu priliku da iznosim svoje mišljenje o kvalitetu različitih manifestacija. Za to je nadležno Ministarstvo za turizam i preko njih ide finansiranje.

    Što se tiče drugih aktivnosti Ministarstva, a u vezi sa interesima srpske kulture, ja podsećam da je Ministarstvo uradilo Nacrt strategije kulturnog razvoja Srbije i taj nacrt očekujem da se nađe na Vladi Srbije vrlo brzo i uskoro verujem da ćemo imati priliku da pričamo i ovde o tome. Danas će biti na sednici predlog izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu, što je u skladu sa Zakonom o kulturi i smatramo da takvo savetodavno telo treba da postoji.

    I ono što je za nas veoma važno, a zaista stoji već dugo i čekalo se, bila je gužva, zakonodavna, itd, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jeziku i pismu. Dakle, afirmacija, upotreba i zaštita ćiriličnog pisma je za nas od izuzetnog značaja, bez obzira što se takvoj ideji suprotstavljaju nekakvi otpori, iz relativno poznatih ideoloških i drugih motiva, ali, mi ćemo i dalje snažno insistirati na svim onim razumnim merama koje treba ne da diskriminišu ili dezavuišu upotrebu drugih pisama, već da afirmišu veću upotrebu i korišćenje ćiriličnog pisma, odnosno u javnoj upotrebi, itd, itd.

    Prema tome, mislim da je dobro da postoji relativno snažan društveni konsenzus oko interesa tradicionalnih i snažnih ustanova srpske kulture i, naravno, oko vrlo bitnih, strateški bitnih pitanja jezika i pisma. Hvala.

    (Milorad Mirčić: Replika.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Kolega Mirčiću, nemate pravo na repliku.
    (Milorad Mirčić: Jesi nakraj srca.)
    Nisam nakraj srca, gospodine Mirčiću, nemojte da vičete. Gospodin ministar je govorio pohvalno.
    (Milorad Mirčić: Kako te nije sramota? Nama ne daš pravo na reč.)
    Kako vas nije sramota to da radite?
    Tražite da vam dam pravo na repliku zato što je ministar govorio pozitivno o vašoj diskusiji.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.
    (Milorad Mirčić: E, svaka vam čast.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandra Tomić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem, predsedavajući.

    Uvaženi ministre i kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo i od gospodina ministra o čemu govori i Vlada Republike Srbije i skupštinska većina i SNS, a to je da rezultati reformskih zakona u poslednjih pet godina daju velike rezultate, s obzirom da je otvoreno preko 180 fabrika, ali je i potreba da se društvo menja, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje, zbog toga što one zakone koje smo doneli treba unaprediti.

    To unapređenje upravo pokazuju ovi delovi zakona, kada je u pitanju samo predškolsko obrazovanje i osnovno obrazovanje, ali i kada je u pitanju izdavačka delatnost, za koju se svi ovde slažemo da treba da se pojača i samim tim što i ministarstvo i Vlada uzimaju u svoje okrilje srpsku kuću koja je jedna od najvažnijih kada je u pitanju srpska tradicija, kao što smo imali prilike da čujemo od naših kolega iz opozicije koji govore o tome da jednostavno ovakav vid rada Ministarstva obrazovanja odnosno prosvete govori o tome da je napravljen jedan napredak u tom delu kada je u pitanju uopšte obrazovanje.

    Ono što je najvažnije reći, da Vlada Republike Srbije, kada je govorila o unapređenju ne samo obrazovanja već svih segmenata u društvu, a to je digitalizacija društva, ne isključuje praktično očuvanje srpske tradicije. I ovim danas, u stvari, predlozima to i pokazuje.

    Znači, mi jesmo za to da moramo da pratimo informatičku ekspanziju u svetu, jer jedino tako možemo da hvatamo korak, kada je u pitanju ne samo obrazovanje nego i ekonomski rast i razvoj i time suštinski mi dovodimo do toga da Srbija zaista može da se nosi sa najboljima, najpametnijima ali i najrazvijenijim ekonomijama. I nije slučajno što pojedine obrazovne institucije, dajemo im poseban status, jer nije ni slučajno što Matematička gimnazija i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ su upravo one koje stavljamo pod okrilje države i dajemo veliku podršku, jer sami rezultati pokazuju tako nešto.

    Srbija je uvek imala jako pametnu decu. Znači, to negovanje njihove pameti, kroz odgovornost države, sada pokazujemo u stvari i na delu.

    Sve ono za šta nas pojedini napadaju, koji sebe nazivaju opozicijom, a reći ću vam da ako pogledate opoziciju koja želi da ima određene proteste jednom nedeljno ovde u Beogradu, nemaju političke stranke, postoje samo jedna ili dve, sve ostalo je u domenu određenih pokreta, koji žele u društvu da podignu svetlo, odnosno javnost na tome da Srbija mora da čuva svoje kadrove. E, pa ona to i radi, ne samo na osnovu donesenih zakona i strategija koje smo imali i koje je Ministarstvo zaista uspešno uradilo u proteklih pet godina, sprovodeći ekonomske reforme, gde je jako teško u društvu kada sprovodite ekonomske reforme istovremeno da idete u rast i razvoj, pogotovo kada su u pitanju oni neprofitni delovi u društvu kao što je obrazovanje, kao što je zdravstvo, kao što je kultura.

    Znači, ovim je Ministarstvo prosvete pokazalo da je definisalo mnoge svoje ciljeve, ostvarilo svoje ciljeve i kada je u pitanju IT sektor i informatička podrška društvu, ali i kada je u pitanju podrška onim zanimanjima koja do sada nigde nisu postojala kada je u pitanju nomenklatura zanimanja, pogotovo kada pričamo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

    Zbog toga treba zaista danas reći da je Ministarstvo ovim predlozima zakona i Vlada Republike Srbije zaista napravila jedan veliki iskorak u društvu, odnosno razmišlja o budućnosti Srbije. Svi oni statistički podaci koji govore o tome da naši mladi ljudi kada završe fakultete žele da nađu podršku, odnosno svoj posao u nekim drugim zemljama, mislim da idu u prilog tome da će takva atmosfera u društvu da se menja. Ovo su koraci kojima želimo mnogo toga da menjamo.

    Trendove koje ne može ne samo naša zemlja, nego zemlje u regionu, pa i zemlje EU da sputaju, a to su te migracije izazvane ekonomskim mogućnostima u državama kao što je Nemačka, kao što je Austrija, koje su donele jedan set pozitivnih zakona kojim žele da usisaju preko 30.000 inženjera, 30.000 lekara, a to je njihov strateški cilj koji su oni napravili pre 10 godina, jer su svesni toga da je njihovo stanovništvo staro i da prirodnim odlivom kadrova iz njihovog sistema oni moraju da integrišu veliki broj stručnjaka i oni donose takve zakone.

    Srbija je pokazala da ovakvim zakonskim predlozima i ono što je priključenje Srbije u članstvo CERN-a ima pametne ljude, ima inženjere, ima naučne istraživače koji učestvuju u svetskim projektima, koji danas menjaju svet.

    Reći ću vam jednu činjenicu koja pokazuje da mnogo puta u društvu mnoge stvari nisu prepoznate na adekvatan način. Godine 1937. bio je jedan članak u Beogradu i u Srbiji koji je, inače, Teslu okarakterisao kao jednog ludog električara i gde, jednostavno, tadašnja država nije prepoznala takve ljude kao velike istraživače. Zbog toga je bilo jednostavnije da neke razvijene ekonomije, kao što je Amerika, uzmu takve stručnjake i zaista naprave budućnost sveta, odnosno mi očuvanjem naših kadrova kroz sistem funkcionisanja naših institucija, naučnih instituta, pa čak i rada na međunarodnim projektima koje će se Srbija potpisati zajedno sa svim svetskim institucijama i institucijama EU, pokazuje da želimo da očuvamo naš kadar ovde u Srbiji.

    Mislim da je taj vid uopšte unapređenja ovakvog sistema obrazovanja, pa na kraju krajeva i povećanja standarda samih učenika i studenata u Srbiji, koji ste dali ovim Predlogom zakona, suština koja daje zaista budućnost života i rada tih mladih ljudi u Srbiji po najvišim standardima, na onaj način na koji to mogu da dobiju i u drugim državama razvijenih privreda. Ono uvođenje dualnog obrazovanja, za šta smo dobili najveće kritike, sad se pokazuje da daje rezultate.

    Ali, ja bih se osvrnula na nešto što od 2012. godine, negde ne smemo da zaboravimo. To je zatečeno stanje kada govorimo, ne samo o ekonomiji, pošto smo mnogo toga videli i čuli, i kada je u pitanju ekonomske reforme i te rezultate koje sada imamo veliki broj fabrika preko 180 fabrika za pet godina.

    Osvrnula bih se na to, da znači i naša je obaveza kao društva da školujemo kadrove koji treba da rade u tim fabrikama, jer i te fabrike koje će biti otvarane i koje su već otvorene uvek će ići ka tome da podižu lestvicu njihovog funkcionisanja sa primenom tih najmodernijih IT tehnologija i samim tim, znači, obrazovanje tih kadrova unutar tih sistema će svake godine povećavati tu lestvicu koja će morati da dostižu.

    I, dobra je ideja, primera radi, kao što su Sremski Karlovci se naprave jedan centar za obrazovanje uopšte naših kadrova, kao što je primer Frajburga u jednoj Nemačkoj, gde će biti jedan mali univerzitetski grad, ali naš problem je što su veliki centri kao što je Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, jednostavno napravili te tehnološko-naučne parkove, gde će studenti radije živeti i raditi i studirati u tim gradovima, nego što će biti školovani u malim univerzitetskim centrima kao što su Sremski Karlovci.

    To je taj problem gde mi moramo da nađemo način kao država kako da ga prevaziđemo i mislim da, Ministarstvo sigurno radi na tome da pokuša da nađe takva rešenja. Ono što je sada nama u društvu, negde osvetljeno kao problem to je da imamo predstavnike tzv. opozicije koja želi putem nasilja u svakodnevnom životu, kroz verbalnu komunikaciju, a boga mi i kroz konkretne svoje slučajeve, fizičkog nasilja nad ženama i nad svim onima koji ne misle isto, žele i pokušavaju da formiraju jednu političku sliku o Srbiji, gde ne postoji demokratija.

    Demokratija u društvu se pokazuje na različite načine, a pre svega, ono što su insistirali mnogi to su ta kritička mišljenja o kojima treba da razgovaramo kao o problemima u društvu i mi razgovaramo.

    Mi kao odgovorni kreatori politike Republike Srbije i u parlamentu i u društvu, Ministarstva, otvaraju jednostavno mnoga pitanja koja oni do 2012. godine nisu smeli da potegnu.

    Znači, zbog toga nisu ni statistiku koja je govorila o tome koliko su žene zaista ugrožene, kada govorimo o nasilju nad ženama. Ali, čudi me taj vokabular koji se koristi danas u društvu za napad, pokazuje, pre svega, nedostatak kućnog vaspitanja, a i određene poremećaje u ponašanju. Čudi me da određeni pojedinci koji su profesori na fakultetu, koji su dali takvu podršku, jednostavno ne osuđuju ovakav način izražavanja u društvu. Ne postoji politika, odnosno politička platforma, sa kojima oni koji mitinguju svake nedelje i pokušavaju da pokažu kako ih ima sve više i više i kako se nalaze u svakakvim gradovima u određenom broju, a taj je broj više puta i dvocifren, ne pokazuju jednostavno da žele uopšte da komuniciraju sa bilo kim u srpskom društvu.

    To je ono što pokazuje jednostavno da je to jednostavno sve jedan projekat, projekat koji je finansiran verovatno od nekih vlada koje nisu Vlada Republike Srbije i pokazuju da su oni na tom svom zadatku i dokle god to traje finansiranje, taj zadatak će trajati.

    Srbija ne veruje onima koji politikom vešala, nasilja, verbalnog, fizičkog, ne samo prema ženama, novinarima i onima koji ne misle isto, može da pobedi u Srbiji, jer Srbija jednostavno pokazuje da građani Srbije uvek misle na svoju budućnost i samo takva politika može da dobije u Srbiji, ne samo na izborima, ne samo u debatama, ne samo u mišljenjima građana koji misle dobro sebi i svojoj deci, svojim porodicama, već svuda na svakom mestu gde pitate građane o tome šta misle o tome kako vide Srbiju u 2030. godini?

    Upravo ovakav set zakona pokazuje da smo mi zaista neko ko misli na budućnost, ko misli da otvara nova radna mesta i ko misli da zadrži decu ovde u Republici Srbiji da imaju svoje porodice i svoj posao.

    Zbog toga u danu za glasanje, ovaj set zakona ćemo podržati i kao SNS i kao njeni poslanici. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Sada u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
    Sa radom nastavljamo u 15.05 časova.
    (Posle pauze)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa daljim radom.
    Reč ima narodni poslanika Neđo Jovanović. Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Neđo Jovanović

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Zahvaljujem se predsedavajući.

    Imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, prof. dr. Žarko Obradović, istakao nedvosmislen stav poslaničke grupe SPS da ćemo podržati sve predloge koji su danas predmet razmatranja i diskusije narodnih poslanika u jednoj jako konstruktivnoj raspravi i sa velikim zadovoljstvom moram da istaknem, jednoj stručnoj raspravi koja nije opterećena ni destrukcijom i opstrukcijom, ni ostrašćenošću, već naprotiv jednim pristupom koji podrazumeva posvećenost onome što se danas radi i posvećenost onome što treba da se odluči kroz izglasavanje ovih zakona.

    Zato za vas, uvaženi ministre, nedvosmislena podrška za sve ono što ste predložili, imajući u vidu da su razlozi za ove zakone više nego opravdani i da na taj način doprinesemo samo nečem što može da se kaže da je bolje, progresivno i u praktičnom smislu reči korisno. Tako da, poslanička grupa SPS nema problem sa predlozima zakona koji su na dnevnom redu.

    Ja ću se osvrnuti, da ne bih ponavljao ono što su moje kolege rekle prevashodno, naš ovlašćeni predstavnik, prof. dr Žarko Obradović, osvrnuću se na zakone o kojima je manje bilo reči, kao i na personalna rešenja, pre svega odluke u vidu predloga koje je izneo Visoki savet sudstva.

    Kada je u pitanju Predlog zakona o oružju i municiji moramo da budemo vrlo jasni i precizni zbog građana Srbije. Ovde se ne radi ni o kakvom populizmu, ne radi se ni o kakvom demagoškom pristupu, već o jednoj bukvalno praktičnoj obavezi da se produži rok za dostavljanje molbi ili zahteva za izdavanje oružnih listova, odnosno dobijanje adekvatnih, zakonom propisanih, dokumenata na osnovu kojih će imaoci oružja biti potpuno legalni i legitimni nosioci ili držaoci oružja.

    Dakle, na taj način se s jedne strane prevenira ono što bi moglo da bude krivično delo, a znamo dobro da je krivično delo nedozvoljeno držanje oružja, a sa druge strane da se upravo veliki broj i oružja i njihovih imalaca na neki način vrati u legalne tokove, odnosno da uđe u legalne tokove i da u jednoj potpuno legalnoj proceduri ostvari svoja zakonska prava.

    Kada je u pitanju predlog Visokog saveta sudstva, imajući u vidu da su tu uvažene kolege iz Visokog saveta sudstva, na kraju krajeva i uvažene sudije gospodin Jovičić sa saradnicom, ja moram kao i uvek da sada istaknem jedno sa stanovišta struke - veliko zadovoljstvo. Zadovoljstvo činjenicom da Visoki savet sudstva, odnosno članovi Viskog saveta sudstva, krajnje posvećeno i odgovorno, a ovo odgovorno naglašavam, rade svoj posao i da u okviru te odgovornosti daju najbolje predloge. Ti predlozi nisu predlozi zbog nečije želje ili nečije volje, već su ti predlozi posledica jedne zakonom propisane procedure koja je vrlo restriktivna kada su u pitanju predlaganja kandidata za nosioce pravosudnih funkcija, kako kroz intervju, ocenjivanje, zatim stav kolegijuma, sudova i sve ono što je zakonom i pravilnicima ili pravilima propisano da bi neko mogao uopšte da se pojavi pred ovom skupštinom kao kredibilan kandidat za nosioce pravosudnih funkcija.

    Ja sam uveren da su oni koji su ovde navedeni imenima i prezimenima i sa svojim biografijama upravo ti koji zaslužuju da svoj sudijski poziv obavljaju, prevashodno da stupe na mesto nosioca pravosudne funkcije, a zatim da svoj sudijski poziv obaljaju na najbolji mogući način. Zbog toga im ukazujemo poverenje upravo odlukama koje ćemo doneti ovde.

    Gospodine Jovičiću, ja moram da podvučem jednu paralelu. Mi danas imamo jednu jasnu proceduru, imamo jedan jasan postupak. Imamo izuzetno kvalitetne predloge. Imamo sve ono što nismo imali 2009. i 2010. godine kada je pravosuđe bukvalno ruinirano, kada smo imali situaciju da se neko, neko ko nije ovde, ko ne želi da učestvuje u ovakvoj raspravi, koja je prevashodno stručna, koja je prevashodno demokratična i koja prevashodno podrazumeva i prihvatanje drugačijeg razmišljanja da su upravo ti kojih nema ovde se poigrali živim ljudima, vršili eksperimente na sudijama na taj način što je prvo 700 sudija bukvalno izbačeno na ulicu, bukvalno su isterani sa svojih radnih mesta, među kojima je veliki broj jako kvalitetnih sudija.

    Gde su bili kriterijumi na osnovu kojih je ocenjivan njihov rad? Nigde. Ustavni sud Srbije, možemo metaforički da kažemo, je upravo tim kreatorima ili autorima urušavanja dostojanstva pravosuđa, kredibiliteta sudstva, nezavisnosti sudstva, udario šamar tako što je sve sudije vratio na svoja radna mesta, jer postupak izbora nije bio transparentan.

    Danas? Danas je taj postupak više nego transparentan. Taj postupak je danas vidljiv običnom građaninu i taj postupak danas može ko želi da prepozna na najbolji mogući način, a to je kroz činjenice, svako od nas. Da li je to moglo nekada? Ne, nije.

    Ono što je veoma važno, veoma važno je istaći činjenicu da ste zajedno sa vašim kolegama postigli nešto što do sada nije bio postulat rada pravosuđa, a to je ideal nezavisnosti i to apsolutne nezavisnosti sudstva i apsolutne nezavisnosti tužilaštva.

    Postigli ste zato što ste radili isključivo u skladu sa zakonom i što ste merili vrednosti kandidata koji zavređuju pažnju i opravdavaju ulogu sudije.

    Da to niste radili, onda bi ruiniranje pravosuđa bilo nastavljeno, nastavljeno tamo gde je započeto 2009. i 2010. godine. Naprotiv, vi ste dali jedan podstrek ozdravljenju pravosuđa, koje je još uvek bolesno i koje još uvek treba lečiti.

    Danas imamo drugi problem. Danas nemamo uticaj politike na pravosuđe i to je demagogija, to je hipokrizija, to je licemerje, jer niko od političara nije oslobađao kriminalce, niko nije donosio presude sa ove strane, niti nalagao donošenje presuda, osim samih sudova i sudija.

    Podsećanja radi samo koliko je političara bilo nezadovoljno sudskim odlukama, ali su sudovi ostali stameni, dostojanstveni, principijelni, radeći u skladu sa Ustavom i zakonom. To je velika stvar, velika stvar za nas koji predstavljamo zakonodavnu vlast, koja se ne meša u sudsku vlast, velika stvar za izvršnu vlast, koja se takođe ne meša u sudsku vlast i što je najvažnije i najvrednije, velika stvar za sudove, jer su sudovi zadržali ono što moraju da imaju, a to je nezavisnost i to je dobro.

    Koliko god neko smatrao da to treba podvesti pod lupu sumnje, može da izvoli, ali će se prevariti, apsolutno neće moći ništa da pronađe u negativnom smislu reči. Naprotiv. Postoji nešto drugo što stalno ističem kao jednu dobronamernu kritiku, da ne sme biti lažne solidarnosti u sudovima, da ne sme biti lažne solidarnosti među sudijama, da sudije moraju uvek ukazati na one koji među njima ne rade kako treba, na one koji se svojim radom rugaju pravosuđu, koji ruše dostojanstvo pravosuđa, koji na bilo koji način, kako u smislu dostojnosti, tako i u smislu struke ne opravdavaju svoj položaj. Takvima nije mesto u pravosudnom sistemu Republike Srbije.

    Zašto lažna solidarnost? Iz jednog jedinog razloga – što upravo sudije same među sobom to mogu najbolje da prepoznaju. Nekada, te 2009. i 2010. godine ta lažna solidarnost je bila na vrhuncu. Danas ne, ali mi moramo da nastavimo postupak ozdravljenja pravosuđa.

    Zbog toga, još jednom želim da podržim vaše odluke, odluke uvaženih ministara koji ovde sede i da još jednom istaknem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem se.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.