Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, podržaću amandman na član 1. stav 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalnim kasama, koji je predložio moj kolega Janko Veselinović, iz više razloga.. Prvi razlog je što se time pravi diskriminacija između privatnih preduzetnika. Nekima se ukida, nekima se ne ukida i, bez obzira na ovakvo obrazloženje, razgovarao sam sa nekim zanatlijama koji nisu zadovoljni ovom meru.
Sledeća stvar je – najmanja cena ulaganja u fiskalne kase je bila 250 evra, plus 150 evra za terminal i 300 dinara za trake. Nisu svi koristili subvencije, neki su otvarali i firme posle 2005. i 2006. godine. Neki su plaćali po 1.000 evra. Ako se taj novac ne vrati tim ljudima, čini se nepravda prema tim ljudima.
Druga stvar sa kojom se ne slažem su ove mere za jačanje malih i srednjih preduzeća i privatnih preduzetništva. Mislim da su one tanke da bi pomogle tim ljudima. Oni su ionako diskriminisani.
Za domaće firme je neki iznos subvencija koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje je otprilike 1.500 evra. Sa strane je to mnogo veći iznos. Ako hoćemo tim ljudima na pomognemo, onda moramo po svakom radnom mestu dati veći novac, moramo smanjiti kamate, kao što sam i prošli put rekao, sa 5 na 1 ili 2%, moramo olakšati tim ljudima koji žele kredite. Na žalost sadašnjim stanjem i kod banaka i u Fondu za razvoj samo uspešne firme, znači one koje imaju dobre bilanse i one firme koje imaju imovinu da mogu da garantuju vraćanje kredita, mogu da dobiju kredite.
Što se tiče start ap kredita, oni su samo do 50.000 eura. Treba se vratiti, iako je bilo zloupotreba u ranijem periodu, ali na onaj deo koji se odnosi da se može opremom garantovati da se dobiju krediti. Treba omogućiti izvozne olakšice i to su prave mere. Ovako mislim da ove mere su neadekvatne, premale su da bi moglo da se pomogne tim ljudima koji su oslonac naše privrede u ovom trenutku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre sa predstavnicima Vlade, uvaženi narodni poslanici, podržao bih u ime poslaničke grupe PUPS ovaj zakon. U vezi sa tim smo podneli jedan amandman koji je prošao, ali je potrebno da se ukaže na problem koji je vezan za amandman koji je podneo gospodin Veselinović, a u vezi sa oslobađanjem od fiskalnih kasa određenih kategorija korisnika odnosno davaoca usluga.
Naime, radi se o razno, raznim udruženjima. Posebno zastupam Udruženje penzionera kojih ime nešto preko 3.000 u Republici Srbiji koji imaju svoje bifee i restorane. Hoću da kažem da smo postigli saglasnost sa gospodinom Dinkićem da se ovo pitanje na drugačiji način reguliše, odnosno da se da tumačenje u vezi sa tim da li takvi klubovi, da li sportski, da li su udruženja građana, obavezni da uvode fiskalne kase. U tom smislu molim gospodina ministra da ono što smo se dogovorili posle sednice Odbora za finansije se sagleda u ministarstvu i da se o tome obaveste davaoci tih usluga. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Upravo u diskusiji o podnetom amandmanu došlo je do paušalnog ocenjivanja advokature i obaveze advokature u pogledu plaćanja i uopšte vođenja evidencije o poreskim obavezama kod advokata. Lično smatram da se sa time otišlo van teme samog amandmana, ali u svakom slučaju mislim da ukoliko paušalno govorimo o onoj službi, o najznačajnijoj službi koja se bavi pružanjem pravne pomoći, paušalno ocenjivanje bilo da se radi o krivičarima, parničarima, to je neozbiljno za ovako visoki dom. U svakom slučaju, advokat od karijere koji nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini, a koji se trudi da doprinese i da učini da svaki zakon koji izađe iz Narodne skupštine bude što je moguće bolji.
Mislim da imam obavezu da prozborim u ime struke i da kažem da nije u redu da se daju paušalne ocene naročito bez adekvatnih pokazatelja i da se ocenjuju i svrstavaju advokati u ovo ili ono. Nije ista stvar advokata u velikim mestima ili advokata koja na prste jedne ruke možemo da nabrojimo koji imaju ogromne prihode i advokata u čitavom nizu malih mesta koji kubure na koji način da obezbede egzistenciju za sebe i članove svoje porodice i koji se trude da doprinesu pravnoj sigurnosti i zaštiti interesa najugroženijih ljudi. Davati paušalne tvrdnje, da li ovako, da li onako i pretendovati da se ovde bude sudija, mislim da to nije u redu. U tom smislu molim da ne idemo dalje o temi, jer onda ćemo morati da se pozovemo i na sva ona pisana obraćanja međunarodne unije advokata i određenih međunarodnih institucija u pogledu fiskalizacije. Inače, ne radi se tu o plaćanju poreskih obaveza.
Radi se o narušavanju odnosa, poverenja između advokata i klijenta. To je u stvari bila najveća dilema po tom pitanju. Ne bih više otvarao tu temu, ali ako bude bilo potrebno onda ćemo morati o tome da govorimo.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji akte iz dnevnog reda ove sednice.
Narodni poslanik Marijan Rističević podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIRANjU LOKALNE SAMOUPRAVE
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: dr Nenad Popović, Bojana Božanić, Dušica Morčev, Milan Lapčević, Olgica Batić, Vladimir Ilić, Vesna Kovač, Slavica Saveljić, Ivan Joković, Snežana Stojanovi-Plavšić, Predrag Marković, Saša Milenić, Jelena Travar-Miljević, Branislav Jovanović, Nikola Jovanović, Jožef Šandor, Ana Novković, Nenad Kitanović, Miroljub Stojčić i Marijan Rističević, kao i amandmane koje je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Bojana Božanić.
Vlada, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Gospođa Bojana Božanić.

Hvala. Poštovani predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, o ovome smo već razgovarali. Što se tiče ovog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, smatramo da je izuzetno važno da lokalne samouprave tačno znaju na koja sredstva mogu da računaju i da se prosto definišu sredstva i naknade za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta i naknade za zaštitu životne sredine, da one idu direktno u budžet lokalne samouprave.
Naravno da sam razumela obrazloženje ministra prošli put, da će se to naći u Zakonu o budžetskom sistemu i posebno Zakonu o taksama i naknadama, ali želim još jednom da naglasim da je vrlo važno da se jasno i tačno definiše, i da se slučajno ne propusti definisanje ovakvih naknada, jer punjenje budžeta lokalnih samouprava zavisi od ovih naknada. Moramo biti pažljivi da se neka od ovih naknada slučajno neizostavi i da se ne definiše, jer ukoliko vraćamo nadležnost lokalnim samoupravama moramo vratiti i sredstva. Ne može se sve nadomestiti tim uvećanjem sredstava od poreza na zarade.
Svi oni nameti koji su došli na lokalne samouprave i ukidanjem ovih nekoliko naknada kroz Zakona o javnim putevima, Zakon o vodama itd, koji su se slivali u opštinske budžete, jako je važno da se o tome dobro razmisli, da se definišu jasni kriterijumi i da ove naknade vrlo pažljivo budu definisane, jer samo jake opštine, jake lokalne samouprave mogu da nam čine jaku državu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, i ja se javljam po diskusiji povodom 1. tačke Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Pre svega, ovim izmenama se, kao što reče koleginica, brišu tačke 5, 6. i 7. To su naknade za korišćenje gradsko-građevinskog zemljišta, naknade za uređivanje gradsko-građevinskog zemljišta i naknade za zaštitu životne sredine. Svi verovatno znate, bili ste u lokalnim samoupravama, da su ovo tradicionalno najviši izvorni prihodi u budžetima lokalnih samouprava. Oni čine do 30, pa i više posto od ukupnih prihoda lokala budžetske samouprave.
Tim brisanjem mi u lokalnim samoupravama ne znamo čime će biti nadomešten taj iznos sredstava. Da li će to biti ova nova naknada za korišćenje javnih dobara, koja je uvedena tačkom 5, ali još uvek tu ne znamo koje su to naknade, koje su to stope i na koja javna dobra će se raspisati ta naknada? Tako da sa ne možemo sasvim sigurno da znamo ni koji su finansijski efekti te eventualno nove naknade koja bi nadomestila ove prihode.
Dolazim iz jedne male lokalne samouprave, to je opština Svilajnac, gde su tradicionalno ovi prihodi koje sada ukidamo, ove naknade preko 30%. U ovom momentu, mogu da kažem, izračunali smo da ćemo ostati za 30 i nešto posto sredstva kraći u lokalnom budžetu ili celih 150 miliona dinara. Molim vas da dobro razmislite, ovo su pre svega sredstva iz kojih su se punili fondovi za gradsko-građevinsko zemljište, ili već kako su se u određenim lokalnim samoupravama zvali, i iz tih fondova smo finansirali kapitalne, lokalne, infrastrukturne projekte.
Bojim se da ćemo sada ovolikim smanjenjem, a nepoznavanjem nekih novih naknada koje će nadopuniti tu prazninu, ostati sa lokalnim budžetima koji će bukvalno pokriti samo plate. Da li ćemo imati i za materijalne troškove škola i vrtića, pitanje je. O nekim lokalnim investicionim projektima verujem da ne smemo ni da razgovaramo, a kao što se približava vreme donošenja republičkog budžeta, tako se približava i vreme donošenja lokalnih budžeta i mi već moramo da imamo jasne vizije šta to možemo da planiramo u prihodnu stranu.
Ono što će biti veliki problem kod lokalnih samouprava jeste i mogućnost preknjižavanja dosada plaćenih taksi, komunalnih taksi na opštinskom nivou, tako da opštinske uprave sada ne mogu da računaju ni na te prihode, koje su već naplatili, koje su već kategorisali kao do sada naplaćene prihode, i naravno računaju na njih, niti mogu fizički da naplate te iste obaveze, odnosno obaveze prema preduzetnicima po tom istom osnovu ubuduće, zato što zakon stupa već 1. oktobra na snagu.
Izražavam žaljenje što ovaj naš amandman nije prihvaćen. Verujem da ste vi, gospodine ministre, znamo i sami, zatekli ogroman budžetski deficit, da svakako morate da ga popunite i da iznalazite najbrži način da povećate prihodnu stranu, a najlakše i najbrže je podići PDV i povećati akcize. S druge strane, mnogo jače i, rekla bih, centralizovanije je kontrolisati trošenje budžetskih para od lokalnog do republičkog nivoa. Samo se bojim da će ovim merama, molim vas da razjasnite malo tu problematiku oko novih prihoda kod budžeta lokalnih samouprava, ostati mnogo lokalnih samouprava bez para da normalno funkcionišu.
Još jednom vas molim, da se ne desi kao što se dešavalo u prošloj Vladi ili prošlim vladama, izuzev Vlade dr Vojislava Koštunice, kada su mnoge lokalne samouprave bile u prilici da dođu do para koje im sleduju iz republičkog budžeta, ali se bogami gledala i politička podobnost. Nadam se da vi to nećete gledati, nadam se da ćete na sve opštinske samouprave podjednako gledati.
Još samo i to da vas podsetim ili pitam. Kod sredstava solidarnosti u istoj kategoriji dve lokalne samouprave, jedna će se, recimo, potruditi da mnogo više naplati lokalne prihode, druga će reći – što bi se i trudio da naplatim te svoje izvorne prihode kada će mi i onako u toj mojoj kategoriji razvijenosti pripasti neka sredstva iz Republike, pa baš i ne moram mnogo da se trudim. Bojim se da će oni koji budu agilniji u naplati lokalnih prihoda biti kažnjeni na taj način.
Molim vas još jednom, pogledajte dobro koliko se prihoda lokalnih samouprava uzima i koliko će se prihoda vratiti kroz neke nove namete, odnosno kroz neke nove naknade koje planirate da uvedete. Zahvaljujem se.