Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na funkcionisanje finansijskih institucija i koliko je bitno da finansijske institucije rade svoj posao kako treba navešću samo u jednom primeru, na primeru Centralne banke. U periodu od 2008. do 2012. godine Centralna banka je određivala referentnu kamatnu stopu u iznosima od 12, 14, 16, 18 procenata. To kada kažete građanima, njima to ništa ne znači. Međutim, referentna kamatna stopa je kamata po kojoj se banke zadužuju na međubankarskom tržištu i kod Centralne banke. Visina te kamate određuje kamate koje će da plaćaju i građani, i država i privreda, pa smo zato imali situaciju da su se građani zaduživali po 30 i više procenata, privreda po 30 i više procenata, država po 23 -24 procenta.

Voleo bih da nam ministar kaže koliko je to država na ime kreditnih obaveza koje su nastale u periodu od 2008. do 2012. godine do sada platila kamate i u kom je to iznosu ne miliona evra, nego milijardi evra i koliko smo za taj iznos milijardi evra mogli da isplatimo penzija, koliko autoputeva da napravimo, koliko škola da rekonstruišemo i napravimo, koliko pruge da popravimo i napravimo novih i tako dalje, da ne nabrajam.

E, sad, voleo bih da zajedno sednu i ministar finansija i ministar privrede i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, da kažu, da izračunaju, a za to će im trebati nekoliko dana, koliku su štetu platili zbog ovako visokih kamata i privreda i stanovništvo i država. Samo znam da je zbog jedne takve neodgovorne politike koja je vodila DS iz deviznih rezervi izneto 4,5 milijarde evra.

Na član 11. amandman je podneo Milimir Vujadinović.

Uvažena predsednice, pa kao i svi do sada, moj amandman glasi - planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi borbu protiv kriminala i korupcije u Republici Srbiji.

Sam cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne i osnaži borba protiv kriminala i korupcije u Republici Srbiji. Ja sam u nekim mojim prethodnim izlaganjima nabrojao, naravno, ne sva, ali dosta tih dela ili bolje reći nedela, koja su ostala iza onih koji su vlast vršili do 2016. godine, tj. do prošle godine u AP Vojvodini, a do 2012. godine u ostatku Republike Srbije. Nešto više sreće su, uslovno rečeno, imali građani u ostatku Republike Srbije, jer su manje morali da trpe sve ono što je kriminal i korupcija, koju je nosila jedna takva vlast sa sobom.

Naravno, sa tim pojavama je neko morao da se suoči, a suočila se Vlada Aleksandra Vučića i u prvom i u drugom mandatu, evo, nastavila je i Vlada Republike Srbije, a ogromni zadaci su se našli pred Ministarstvom unutrašnjih poslova. Rezultati su vidni. Ja ću pokušati da nabrojim neke od njih, pa ću samo reći da je broj krivičnih dela opšteg kriminala u periodu od 2014. godine do 2017. godine smanjen za 9%, odnosno za 1.900 manje krivičnih dela godišnje.

Kada su u pitanju krivična dela ubistva, koja su neminovno povezana sa jednim opštim stanjem u društvu, moram reći da je i u tom periodu broj ubistava smanjen za 15%, krivična dela silovanja za 27% manje, a broj rasvetljenih je 92%, što je oko 7% više nego u prethodnom periodu. Toliko za sada. Hvala.

Na član 11. amandman je podneo Blaža Knežević.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Radi daljeg unapređivanja infrastrukture u Republici Srbiji, Vlada bi za sledeću godinu treba da pripremi projektnu dokumentaciju i zainteresovane investitore za ulaganje u veoma značajni koridor takozvani Moravski koridor, odnosno autoput Pojate-Preljina, koji će povezivati dva međusobna koridora, a prolaziće kroz područja na kome živi oko 500.000 ljudi.

Na železnici je, takođe, do ovog momenta rekonstruisano više od 170 kilometara pruga. Krenuli su radovi na prvoj deonici pruge Beograd-Budimpešta, a očekuje se početak radova i na pruzi Niš-Dimitrovgrad.

Značaj železničkog Koridora 10 je veliki. Predstavlja najkraću vezu zapadne i centralne Evrope sa jugoistočnim delom kontinenta. Dužine je oko 2.600 kilometara, a skoro 800 kilometara prolazi kroz Srbiju, zbog čega srpske pruge imaju izuzetan međunarodni značaj. Za Srbiju je značajan, pre svega, zbog tranzitnog saobraćaja koji iz godine u godinu donosi sve veće prihode državi Srbiji, zatim, zbog boljeg privrednog povezivanja i mogućnosti da putnici lakše stignu do željenih destinacija.

Uporedno sa ovom dinamikom, oseća se potreba zbog povećanja obima saobraćaja, da se skrati vreme čekanja na granicama, a posebno za kargo saobraćaj na železnici. Na taj način bi se uz mnogo manja ulaganja omogućilo da roba proizvedena u Srbiji brže i kraće stigne do krajnjeg tržišta. Hvala.

Hvala.
Na član 11. amandman je podnela Milena Turk.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 11. Zakona o budžetskom sistemu u cilju poboljšanja ravnomernog ulaganja u sve okruge u Republici Srbiji.

Osvrnuću se na razdeo Ministarstva odbrane u ovom slučaju. Kada govorimo o odbrambenoj industriji, ovo je veoma značajno i sa aspekta države, ali i sa aspekta zaposlenih u odbrambenoj industriji. Kada je u pitanju fabrika Namenska u Trsteniku, ona je do pre nekoliko godina bila jedan od najvećih dužnika, čak četvrti dužnik u Republici Srbiji i bila je zaista na rubu propasti. Velikim zalaganjem gospodina Aleksandra Vučića, zatim, Bratislava Gašića, gospodina Đorđevića i sada gospodina Vulina na čelu Ministarstva odbrane, ova fabrika je uspela da stane na zdrave noge i da se oporavi.

Ono što je plan za naredni period je da se ova fabrika aktivno uključi i u proizvodnju novih borbenih sistema i upravo za potrebe Vojske Srbije, posebno u proizvodnji borbenog vozila pešadije „Miloš“ i da se vrati na poziciju koja joj pripada i da spremna dočeka budućnost. Primer je kako se znanjem i korišćenjem sopstvenih kapaciteta, naravno, uz podršku države, može izaći na kraj sa teškoćama. Fabrika je izvozno orijentisana i ima pozitivne bilanse. Ono što je važno je da je fabrika sopstvenim sredstvima zanovila svoj mašinski park i kupila čak devet novih mašina, dakle, ne iz kredita, već sopstvenim sredstvima i to je preduslov da se izađe na tržište, da se ugovore novi poslovi zaposle novi mladi radnici.

Posebno je značajno što je u novom budžetu za 2018. godinu planirano da se 13,2 milijarde u razdelu Ministarstva odbrane upotrebi za mašine i opremu. I ovaj amandman je upravo u cilju pospešavanja ravnomernog ulaganja u čitavoj Srbiji. Hvala.

Na član 11. amandman je podnela Dragana Barišić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, poštovane kolege, kao i prethodni amandmani, i ovaj je u cilju osnaženja zdravstvenog sistema, jer moramo da radimo na tome i moramo da našu državu oporavimo, a moram da kažem i da čelnici u lokalnim samoupravama rade na tome, pa eto, na svu sreću, u Kruševcu 2012. godine kao gradonačelnik postao je gospodin Bratislav Gašić, koji se u to vreme odrekao svoje plate u korist mladih bračnih parova i kupovini burmi za njih, ali i ne samo toga, gospodin Gašić se u to vreme odrekao i nadoknade koju je primao kao član jednog upravnog odbora za opremanje senzorne sobe u Centru za osobe sa invaliditetom.

Za razliku od toga, neki bivši, na sreću, predsednici opština iz komšiluka, oni koji se ne libe da prodaju i sopstvene stranke nekom Vuku Tadićevom Jeremiću da bi ostvarili neke ciljeve, oni se nisu odrekli nadoknada, već su primali nadoknade i u raznoraznim upravnim odborima, i ne samo oni, nego i članovi familije, neki Kneževići i tašte i tastovi i supruge na nekim pozicijama u televizijama, a upravo oni govore o nekom nepotizmu i o nekom lopovluku, a gde su više krali ako ne kroz to, ako su primali najveću platu od svih predsednika opštine i da su tek tu platu smanjili po nalogu Državne revizorske komisije.

E, o tome govore i rezultati i, evo, na poslednjim izborima za savete mesnih zajednica u mom gradu, gde je SNS dobila 98,5% podrške. Nastavljamo brže, jače, bolje, a oni na političko smetlište, gde i zaslužuju. Hvala.