Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicom, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, jedan od najvećih oblika patriotizma je redovno plaćanje poreza.

Imali smo prilike ovih dana da čujemo i sjajna izlaganja predstavnika Vlade Srbije, prvenstveno ministra finansija Siniše Malog i mojih kolega narodnih poslanika, koliko su bitni svi ovi zakoni, o kojima ćemo glasati u Danu za glasanje. Ali, s jedne strane, imamo situaciju gde se aktuelno držano rukovodstvo predvođeno Aleksandrom Vučićem i Vlada Republike Srbije zalaže za poštovanje zakona, za poštovanje poreza, za dobru poresku politiku, a s druge strane imali smo situaciju gde pojedinci, poput Dragana Đilasa i njegovi saradnici, nisu bili za poštovanje zakona.

Tako sam dobio u oči ove sednice odgovor od Republičkog javnog tužilaštva povodom krivične prijave koju je gradska opština Vračar podnela pre četiri godine protiv čelnika gradske opštine Vračar i poslovnog prostora opštine Vračar do 2016. godine.

Samo da vas podsetim, mi ovde govorimo o čuvanju imovine, plaćanju poreza, dobroj finansijskoj politici, a to bivše rukovodstvo opštine i poslovnog prostora je zaslužno što je nenaplaćeno pet i po miliona evra iz poslovnog prostora, što se ne zna trag preko 5000 kvadrata poslovnog prostora u centru Beograda na Vračaru i što imamo sporna i nestala 172 stana i još oko 100 stanova, što se i dan danas istražuje šta je sa njima.

Prema tome, ovom prilikom želim da pohvalim odgovor Tužilaštva, koje je saopštilo da je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo istragu protiv bivših čelnika poslovnog prostora opštine Vračar, Mihajla Samofalova, Aleksandra Đurašinovića, Vladimira Medakovića i Svetlane Trijudić, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Istraga je u toku.

Takođe, kako je Tužilaštvo saopštilo, u odnosu na lica Branimira Kuzmanovića, Tijanu Blagojević, Aleksandra Ivanovića i Mirjanu Đorđević, u toku je predistražni postupak po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, po kome postupa Prvo odeljenje Uprave kriminalističke policije.

Inače, pomenuti Kuzmanović, Tijana Blagojević, Ivanović i Đorđević su ljudi koji su, u vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda i šef Gradskog odbora DS u Beogradu, bili na čelu opštine Vračar. Ne želim da vršim pritisak ni na sudstvo ni na Tužilaštvo, ali se iskreno nadam da neće samo ostati na ovome da je istraga u toku, da će doći do sudskog procesa, pa nek se na suđenju utvrdi ko je kriv, a ko nije.

Isto tako, ovom prilikom zahtevam da Tužilaštvo, kao što je ovako odlično odreagovalo zajedno sa kriminalističkom policijom u slučaju ovih čelnika opštine Vračar i poslovnog prostora, koji se sumnjiče za ozbiljne malverzacije, dakle, ovde govorimo o desetinama miliona evra, isto tako se nadam da će isto to Tužilaštvo reagovati i u slučaju Dragana Đilasa, da će reagovati i u slučaju Mlađana Đorđevića, da će reagovati u slučaju Vuka Jeremića. Tužilaštvo treba da bude nezavisno, ali Tužilaštvo isto tako treba da čuva imovinu države Srbije. Džaba nama ovde da mi usvojimo ove zakone, ako se ti zakoni ne primenjuju i ako nisu jednaki za sve.

Predsednik Aleksandar Vučić je u više navrata rekao da što se tiče plaćanja poreza nema zaštićenih. Moraju svi da plate porez. Isto tako, svi moraju da odgovaraju u skladu sa zakonom, i ovi bivši čelnici opštine Vračar i poslovnog prostora, ali isto tako i Dragan Đilas. Nadam se da ćemo jednog dana dobiti ovakav odgovor od Tužilaštva, da je u toku istraga i istražne radnje što se tiče poslovanja Dragana Đilasa, 619 miliona evra i mnogih drugih stvari koje je on radio zajedno sa svojim saradnicima. Evo, sad čujemo da je tu uključio i brata Gojka.

Isto tako, očekujem da ćemo od Tužilaštva dobiti odgovor šta je Tužilaštvo uradilo po pitanju navoda koje je rekao Čaba Der, o čemu je Milenko Jovanov govorio u više navrata i kolega Aleksandar Martinović, koji je rekao istražnim organima da su mu dva kriminalna klana nudila novac da likvidira predsednika Aleksandra Vučića. I tu Tužilaštvo treba da reaguje, da sasluša i Čabu i da sasluša sve one koji javno priznaju da pripadaju kriminalnim klanovima i da su dobijali ogroman novac da likvidiraju prvog čoveka države.

Na kraju, moram da se osvrnem na ovu temu vezanu za Republiku Srpsku. Kao neko ko je rođen u Republici Srpskoj, a kao dečak došao u Beograd, srpsku prestonicu, prestonicu Srbije, prestonicu svih Srba gde god živeli, moram da istaknem da javno osuđujem sve ove postupke koje rade i razne Igmanske inicijative, Mlađan Đorđević, Đilas i Balša Božović i mnogi drugi, kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini i u regionu, koji žele da sruše Republiku Srpsku, koji žele da Kosovo i Metohija ne bude u sastavu Srbije.

Jaka je Republika Srpska samo ako je jaka Srbija, a jaka je Srbija samo ako se poštuju zakoni, i ako Srbiju vodi predsednik Aleksandar Vučić. Srbija sad dokazuje i dokazala je da u Srbiji svi fino žive, da u Srbiji složno žive i Srbi i Bošnjaci i Mađari i sve druge nacionalne manjine. Isto je tako i u Republici Srpskoj. Ne smemo da dozvolimo da bude uništena Republika Srpska, sada kada je 25 godina Dejtonskog sporazuma. Moramo da čuvamo mir u regionu.

Zato je odličan ovaj sporazum između Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o Mini Šengenu, slobodnom putovanju državljana. Dakle, Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić poslednjim postupcima još jednom su dokazali da su za mir u regionu. Ali, nemojte da dođemo u situaciju da smo mi jedini mir u regionu, a nama žele da ukinu Republiku Srpsku, oduzmu Kosmet i uruše Srbiju.

Mi smo za mir u regionu, ali mi smo i za opstanak Republike Srpske i za jačanje veze Srbije i Republike Srpske, i za jačanje interesa srpske države i na KiM i pomoć Srbima gde god živeli.

Da bi Srbija mogla da pomogne i Republiku Srpsku, i južnu srpsku pokrajinu KiM, i srpski narod gde god živeo, moramo da imamo budžet za to, a da bi imali budžet moramo da plaćamo porez. To je patriotizam. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Mrdiću.
Hvala što ste sa nama podelili važne informacije. Uvek je dobro znati kada na pitanje koje postavljaju narodni poslanici i čine to na formalan način, onako kako je to propisano, dobijamo odgovarajuće reakcije ili odgovore od institucija.
Vezano za ta pitanja o kojima ste govorili danas vi, i odgovorima koje ste dobili i vi i gospodin Bakarec, za ovo poslednje, juče je gospodin Mirković, govorio o odgovoru koje je dobio na svoje poslaničko pitanje, a tiče se neposrednog iskaza Čabe Dera, u kome saopštava da je od strane dva kriminalna klana dobio, praktično, porudžbine da izvrši fizičku likvidaciju Aleksandra Vučića. Upravo o tome je govorio poslanik Mirković, juče u kasnim popodnevnim časovima, to se doduše dogodilo kada mi nismo bili u direktnom prenosu, zato jeste pitanje koliko je javnost upoznata sa tim odgovorom. Hvala što ponovo podvlačite važnost tih pitanja.
Gospodine Mirkoviću vidim da ste vi u sistemu prijavljenih za reč, dobićete reč, samo pre toga reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, javljam se po amandmanu. Plaćanje poreza jeste zakonska obaveza, temelj ekonomske stabilnosti, i svake druge stabilnosti bilo kog društva i države.

Ono što želim da istaknem da, nažalost, još uvek imamo sivu ekonomiju i gde imamo ljude koji su radili u kompanijama po nekoliko godina i nemaju uplaćen radni staž, imaju problem da ostvare svoje zakonsko pravo na penziju. Znači, tu očekujemo od države jednu još restriktivniju politiku, jer je o pravima radnika vrlo često govorio lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić.

Takođe, želim da istaknem, pošto sam se sada javio i da uputim ministru pitanje zašto paket ekonomske pomoći nije obuhvatio verske zajednice, jer verske zajednice osim eksplicitno, verskih službenika imaju i druge sisteme u svom portfoliju, kao što su i obrazovni sistem, medijski sistem i bave se nekim drugim delatnostima. Tu veliki broj ljudi radi i ostvaruje lične dohotke. Mislim da bi ovaj paket pomoći trebao da obuhvati i njih. To je važan segment našeg društva i mislim da treba na taj način da pošaljemo jednu pozitivnu poruku prema njima.

Želim da se osvrnem na javni servis i da iskoristim ovo javljanje. Ono što moram da istaknem jeste da mi kao najjača bošnjačka stranka, kao parlamentarna stranka, kao druga manjinska stranka po snazi, vrlo retko gostujemo u njihovim emisijama, iskoristio bih ovu priliku da im postavim pitanje na koji način oni vrše odabir gostiju, znači, po kojoj to snazi mi kao parlamentarna stranka koja ima potpredsednika parlamenta u zadnjih par godina, možda smo gostovali dva, tri puta?

Takođe, ono što hoću da istaknem, jeste da je neprihvatljivo da nemamo redakciju na bosanskom jeziku i obrazloženje koje su oni dali, dovodeći u pitanje naš identitet, a između ostalog, deo našeg identiteta jeste i naš bosanski jezik, kroz odgovor programskog saveta je apsolutno neprihvatljivo. Sada vi tražite od 150.000 ljudi koji su se na popisu izjasnili da govore i bosanskim jezikom da vam plaćaju pretplatu, a vi im ne dozvoljavate ono što im Ustav i Zakon Republike Srbije garantuje.

Znači, apsolutno nam je neophodan javni servis, apsolutno je neophodno da taj javni servis se prvenstveno iznutra reformiše. Kako? Tako što će svoju programsku šemu prilagoditi svim građankama i građanima koji u Republici Srbiji žive, a podsećam da jednu trećinu građanki i građana koji u Republici žive su manjinske zajednice, manjinski narod i da treba kroz program, kroz tu programsku šemu to prilagoditi kulturi, običajima, tradiciji, verskom identitetu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Pre nego što počnem sa svojim izlaganjem, gospodine Orliću, želim da vam se zahvalim što ste imali uvid za ozbiljnost situacije i odgovora koji smo dobili od Tužilaštva i što ste napomenuli da stvar o kojoj sam ja juče pričao i govorio, nažalost, nije išla uživo u prenos RTS.

Smatram da tako ozbiljne stvari moraju da se čuju, ne samo u ovoj sali, već moraju da čuju i svi građani i da taj trag ostane, jer neke stvari koje se dešavaju u poslednjih nekoliko meseci, a posebno izraženo poslednjih dva meseca ili tri, moraju da dođu do svakog građana Srbije, jer to predstavlja situaciju koju su iskreirali ljudi koji danas po svaku cenu, pa po cenu i ljudskih života žele da se vrate na vlast.

Atmosferu u kojoj se danas nalazimo, gde se gotovo smatra normalnim da na svakodnevnom nivou se preti Aleksandru Vučiću, iskreirali su i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, i Boško Obradović i cela ta klika koja je do juče bila u nekakvom Savezu za Srbiju. Posle toga su se pretvorili, čini mi se, u ujedinjenu opoziciju Srbije, a kako ne mogu da se dogovore oko već imaginarnih fotelja koje dele između sebe, vidim da su se i danas ponovo posvađali, pa tako Vuk Jeremić naslućuje kraj stranke Slobode i pravde Dragana i Đilasa, sad zahteva nekakvo izvinjenje, a čini mi se da je, Demokratsku stranku njegovu, do skoro stranku nazvao i političkim lešom, mislim da je takav termin upotrebljen.

To oslikava, dragi građani, koliko je bolesna njihova želja da se dočepaju vlasti, ali atmosfera koju su iskreirali gde se preti i sinu Aleksandra Vučića, pokazuje samo kolika je bolesna mržnja prema svim ljudima koji ne misle kao oni i koji su uspeli da Srbiju izvuku iz najmračnije ekonomske krize koja nas je zahvatila u periodu dok su oni bili na vlasti.

Što se tiče svih amandmana, i onoga o čemu smo juče diskutovali, finansije su nešto što je najosnovnije, ali finansije jasno pokazuju da nije bilo odgovorne politike Srpske napredne stranke i da nije bilo bolnih reformi koje smo preuzeli pre sedam godina, pitanje je danas kako bi dočekali ovu korona krizu, ali pitanje je i da li bi imali odakle da isplatimo plate i penzije.

Za to su, direktno, odgovorni ljudi koje sam malo pre pomenuo, za to je direktno odgovoran Dragan Đilas, koji je to vreme iskoristio da sebi i svojim firmama obezbedi 619 miliona evra prihoda, da od sebe napravi najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope, koji je u politiku uneo 74.000 evra, ženinu kuću i stari auto, a kada je 2016. godine, prijavljivao svoju imovinu samo u nekretninama je prijavio 25 miliona evra.

Ako uzmete u obzir da je plata na njegovim funkcijama koje su bile mnogobrojne u tom periodu i režimu Demokratske stranke bila negde oko 100 hiljada dinara na mesečnom nivou, postavlja se pitanje i svaki građanin u Srbiji se pita – kako i na koji način je mogao da stekne to bogatstvo? Da ne ulazimo u to da smo sada poslednjih nedelja svedoci da i njegov brat ima više od 35 nekretnina koje se procenjuju na pet i po miliona evra, da ne ulazimo u to koliko su se najbliži njihovi saradnici obogatili, i od nekih neuspelih političara, propalih preduzetnika postali sve i svja u našoj zemlji.

Ono na šta moramo da obratimo pažnju, ono o čemu moramo da pričamo kada govorimo o svim ovim stvarima, jeste činjenica da ljudi koji imaju toliko novca, koji imaju toliku moć, kreiraju atmosferu u društvu gde se više niko ni ne zapita, ne začudi ili se osvrne na to kada se po društvenim mrežama ili u pojedinim emisijama sasvim normalno komentariše da Aleksandar Vučić treba da doživi tragičan kraj, da će to sačekati ne samo njega, već njegovu porodicu, njegove roditelje, pa i sina Vukana koji, čini mi se, ima tri i po godine. E, to su stvari protiv kojih moramo da se borimo.

Nema veze da li je to Aleksandar Vučić, takve stvari ne smemo da dozvolimo da postanu normalne i da se upute bilo kom građaninu Srbije. Nije normalno da se takve stvari izgovaraju, upućuju i takve pretnje da doživljavaju ljudi samo zato što ne misle kao najbogatiji ljudi u našoj zemlji.

U skladu sa tim, moram priznati, kao što sam i juče rekao, iznenađen sam, prijatno sam iznenađen brzom reakcijom tužilaštva koje je na moje pitanje koje sam uputio 8. decembra odreagovalo i poslalo odgovor koji želim da čuju svi narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije.

Dakle: „U vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje na koje je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodne skupštine 8. decembra 2020. godine, obaveštavamo vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.“

Poštovani građani Srbije, nije Aleksandar Mirković, Aleksandar Martinović ili bilo ko drugi od mojih kolega, nije izmislio, nije ništa slagao, kada smo iz ove sale apelovali na nadležne institucije da nam daju odgovor da li su ispitali navode Čaba Dera koji je sam priznao mađarskim istražnim organima da je od čak dve mafijaške organizacije dobio ponudu da ubije Aleksandra Vučića. Dakle, niko ove stvari nije izmislio. Danima su pokušavali od toga da naprave neku šalu, da naprave komiku. Dve televizije pod direktnom komandom Dragana Đilasa su na svaki mogući način pokušale da diskredituju pitanje bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića. Postavlja se pitanje zašto su to želeli da urade? I ako ne dobijemo odgovor na pitanje, građani Srbije to znaju.

Ali, sada se postavlja pitanje svima nama kao društvu, ne samo kao narodnim poslanicima – do kada ćemo ćutati na ovakve pojave u našoj zemlji? Do kada ćemo ćutati na to što ljudi smatraju da je normalno da nekome treba oduzeti život samo zato što pripada jednoj ili drugoj političkoj stranci? I vidite, moj odgovor, tj. odgovor koji sam ja dobio, a moje pitanje koje sam postavio, ni jedan od ta dva medija pod direktnim uticajem Dragana Đilasa nisu preneli. Ni njegov portal nije to preneo, već je iskoristio to za svoju nekakvu tiradu i pokušaj diskreditovanja svakog pitanja bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića.

Evo, sada, sa ovog mesta, drago mi je da smo uživo u prenosu, što će ovo pitanje i odgovor doći do velikog broja građana Srbije, postavljam pitanje i tim medijima – da li ćete preneti na svojim medijima ovo što je tužilaštvo dalo kao svoj odgovor? Da li ćete sada, ako ne verujete nama, poverovati nadležnim organima i tužilaštvu koje je ovo prepoznalo kao ozbiljnu pretnju i ozbiljan problem?

Ako neko ima kritike i zamerke na rad tužilaštva, to sam pre svega ja, pa i moje kolege iz poslaničke grupe SNS, zato što smatramo da imaju još mnogo posla da obave kada je u pitanju Dragan Đilas i njegovo enormno bogaćenje. Ali, ovde vidite da iako ih često kritikujem, shvatajući ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i u kojoj se nalazi bezbednost predsednika Aleksandra Vučića kao glavno pitanje, oni reaguju.

Ja se nadam da u narednom periodu više nikada neću biti u prilici da sa ovog mesta ili bilo kog drugog nadležnim institucijama postavljam pitanje da li se bave pretnjama koje stižu na račun predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali se isto tako nadam da nikada neću biti u prilici da postavljam pitanje da li će se neko okrenuti i osvrnuti na pretnje koje dobija bilo ko od građana Srbije samo zato što radi, misli ili politički deluje suprotno od onoga što samoproklamovana elita ili najbogatiji ljudi u Srbiji smatraju normalnim ili ispravnim.

Ovo pitanje je pitanje svih pitanja. Jer, u Srbiji su prava svima zagarantovana i svi građani su jednaki. Ali, izgleda da jedino ko nije jednak i čija se prava kao građanina nemilosrdno krše iz dana u dan jeste Aleksandar Vučić. Tako nešto je apsolutno nedopustivo i takve stvari u našoj zemlji su nezamislive.

Ako neko misli da će na ovaj način zastrašiti ili Aleksandra Vučića ili nas koji predstavljamo Srpsku naprednu stranku, grdno se varaju. Istina, pravda i borba za bolje sutra naše dece, generacija koje dolaze i za bolje sutra Srbije, nemaju cenu i naš su glavni prioritet.

Zato pozivam sve ljude u našoj zemlji, pre svega ovaj deo opozicije koji pretenduje da dođe na vlast bez podrške građana, da se okrenu argumentima, da se okrenu rezultatima, planu i programu, ako bilo kakav plan i program imaju. Kad kažem – rezultate, nemaju čime da se pohvale, ali makar neka sada svoje nastupe svedu na to da ponude nešto bolje građanima, pa neka građani sami odluče da li su za propast, uništavanje Srbije, što su im oni pružili do 2012. godine, ili su za program napretka, konstantnog poboljšanja životnog standarda i boljih uslova života u Srbiji i kompletnog razvoja naše zemlje, što nudi Srpska napredna stranka. Pa neka na izborima koji će biti za dve godine, neka građani sami odluče kakvu budućnost žele.

Još jednom apelujem na sve da poštuju jedni druge, da uvažavamo jedni druge i da se okrenemo zajedničkom cilju, a to je bolji život naše dece i generacija koje dolaze. A to iz mog ugla, a iz ugla građana koji su na proteklim izborima dali nedvosmislenu podršku SNS, jeste politika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala, gospodine Mirkoviću.
Dakle, u pravu ste, nije uopšte ili nije jedino pitanje ignorantskog odnosa prema ovakvoj temi, već i prema pokušajima, reč je o pokušajima da se otvoreno diskredituje ozbiljna tema kao što je pitanje lične bezbednosti predsednika države i članova njegove porodice. Vi ste to sigurno primetili. Mediji o kojima ste govorili, činili su to u istom trenutku ili na istom mestu na kom su iznosili i one najprizemnije, najpogrdnije moguće reći na račun Narodne skupštine. Isti ljudi su to radili na istom mestu. I da ne vole nas ili Narodnu skupštinu, to je samo mali deo problema ili baš nikakav problem u odnosu na ovo drugo, mnogo važnije pitanje.
Dakle, nečija želja da diskredituje, da omalovaži temu lične bezbednosti predsednika svoje države, lične bezbednosti članova njegove porodice, nije ništa manje ozbiljno pitanje od same činjenice da su kriminalne organizacije naručile nečije ubistvo, naručile ubistvo predsednika države.
Kakvi su motivi da nešto tako želite da omalovažite kao temu? Ozbiljno je pitanje i mislim da ste ga osvetlali na pravi način. Hvala vam što ste o tome govorili otvoreno u Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović, po amandmanu.

Hvala vam, potpredsedniče Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Đilas je najveće zlo koje je zadesilo Srbiju u poslednjih 50 godina, većeg lopova Srbija nije videla, većeg kriminalca grad Beograd nije video, ponoviću onu reč koju ne vole da čuju predsedavajući, veći ološ i bitangu građani Srbije i Beograda nisu upoznali na nekom rukovodećem mestu, a pogotovo na mestu gradonačelnika Beograda.

Dragan Đilas da može kojim slučajem, na nesreću građana, da bude ponovo na čelu bilo čega u Srbiji on bi najviše voleo da bude Neron, novi Neron. Kao što je Neron zapalio Rim, tako bi ovaj zapalio Beograd, pa da pobije sve one koji su neistomišljenici njegovi. Većina je takva, ubedljiva većina, da ostane nekih jedan ili dva procenta onih koji se sa njim slažu i da može sa njima nesmetano da nastavi tamo gde je stao onda kada je oteran na izborima sa vlasti, da nastavi da prazni punu kasu koju su napunili ti zli, nepismeni, odvratni naprednjaci, ti ružni i nepismeni građani, te neznalice u Vladi, ti neobrazovani, ti sa kupljenim diplomama, a oni tako elitni, tako obrazovani, tako pametni, tako prepametni napunili svoje džepove sa 619 miliona.

Ako pogledate da je danas plata gradonačelnika Beograda 120 hiljada dinara, onda razmislite o tome šta je Draganu Đilasu i njegovom bratu bila omiljena igračka kada je bio mali i šta je još želeo da dobije od Deda Mraza. Evo ide Nova godina. Dragan Đilas i bata Gojko su najviše želeli da dobiju digitron, pa da pomnože koliko je to neka rukovodeća plata na nekoj funkciji, recimo gradonačelnika Beograda, koliko njima treba godina na vlasti da bi oni stekli 619 miliona evra. Naravno, oni bi to danas pravdali, da su na njihovu sreću na vlasti, pa bi rekli – pa nama treba ceo život. Treba ceo život bata Gojka i tajkuna Dragana Đilasa, znači, 120 godina treba njima da primaju platu od hiljadu evra da bi zaradili tolike pare.

Na našu sreću nisu dugo bili na vlasti, ali su dovoljno bili da ti ožiljci traju i danas, da taj smrdljiv trag lopovluka, a vidimo i kriminalnih veza… Znači, ne samo da se tu kralo, da su se nameštali tenderi, kombinacije, da su se pravili pazl gradovi, da su se pravile razne gluposti koje su građani Beograda i Srbije morali da plaćaju godinama nakon njihovog odlaska sa vlasti plaćaće i dalje dugove koji su oni ostavili, nego bi oni ponovo da sednu i ponovo da se vrate, pa je njima sada jedan od najboljih prijatelja i saveznika upravo taj Čaba.

Nismo zadovoljni, ja nisam zadovoljan samo odgovorom da se istražuje, ne mogu time da budem zadovoljan. Hoću da čujem kao i građani koji gledaju ovaj prenos ko su ti klanovi, ko su te bitange, ko su ti koji iza paravana, iza zavesa u mraku, negde zajedno sa Đilasom, Jeremićem, Boškom, Nogom i nekakvim nepoznatim tviterašima kuju planove o svrgavanju Aleksandra Vučića tj. ubistvo Aleksandra Vučića i njegove dece i njegove porodice? Ko su ti monstrumi? Nije dovoljno reći vodi se istraga. Ma kakva istraga, bre. Hoćemo da ti ljudi koji pozivaju na ubistvo Aleksandra Vučića, predsednika države budu pohapšeni, budu saslušani, budu u pritvoru, da propevaju bitange ko im je dao pare da to rade.

Nećemo doživotno da slušamo priče kako se vodi istraga. Kakva istraga? Rezultat zanima građane, onih 62% koji su glasali za Aleksandra Vučića. Rezultat zanima našu decu koja hoće da ostanu da žive u ovoj zemlji. Ta deca imaju pravo na istinu. Ta deca imaju pravo da čuju ko hoće ponovo da im otme budućnost, ko hoće da im otvori granicu, ali u jednom pravcu, ne da budu turisti, nego da budu avanturisti, da krenu u nepoznato, da krenu negde drugde i da misle da ih neko više voli, zato što na vlasti nemaju u svojoj zemlji ljude koji ih vole i koji žele da njihova budućnost bude sigurna, bezbedna i mirna. Ta deca žele da čitaju nešto u novinama edukativno, a ne čitulje, ne najave ubistava, ne najava likvidacija, ne o tome ko je koga razneo bombom gde i da se vodi istraga.

Šta radi Zagorka Dolovac? Sedi na kanabetu ujutru kod Dragana Đilasa i dogovara do kad treba da ćuti ili će da radi svoj posao ili ćemo da čujemo kako je moguće sa 120 hiljada dinara mesečno napraviti 619 miliona. Privatne firme? Važi. Kako su baš tad napravili kad su toliko sposobni? Što nisu dok nisu bili na vlasti, što nisi nakon odlaska sa vlasti napravio sve te milione kad si toliko pametan? Jesmo li svi mi ovde blesavi, pa nemamo ni desetine hiljada, a ne stotine miliona? Da li u Vladi sede ljudi koji ne znaju ništa, pa nemaju vile, desetine stanova i besne automobile? Da li su građani Srbije toliko neobrazovani da ne mogu da kupe stan za 50 godina? Ne, nego ih je neko opljačkao, krao, otimao od njih. Kako normalan čovek da se ne iznervira zbog toga? Kako da ostanete prisebni? Kako da svom detetu objasnite da je normalno da imate platu hiljadu evra, a da ne možete da mu kupite stan tako lako kao što može Dragan Đilas i njegov bata Gojko, nesrećni, jadan on?

Četrdeset nekretnina u najužem centru grada, pa uzurpira garažu, čovek je uzurpirao sve što je stigao, uzurpirao nam je živote i sad se zavitlava sa svima nama preko svojih portala. On u njegovim, nazovi, humorističkim emisijama ismeva mlade poslanike SNS. Zbog čega? Zato je jedan od njih rekao istinu - da naše škole nisu imale toalet urađen kako treba da imaju za vreme tog koji brine o besplatnim udžbenicima i besplatnim školama. Što deci nije sapun omogućio u školi? Što im nije omogućio klupe, računare? Ne, nego je svojoj deci omogućio, svojim ženama, svojim šuracima da diluju drogu, da prodaju deci po školskim dvorištima, pa im ona zasmeta Nebojša Stefanović sa rekordnim zaplenama droge dok je vodio MUP, pa im smetaju rijaliti programi. On je najveći rijaliti, rijaliti bitanga. On je doveo "Velikog brata" u Srbiju, pa je poželeo da bude veliki brat. Građani Srbije su rekli dosta na izborima, aman, bre, čoveče, više. Da li ti je malo 619 miliona? Šest stotina devetnaest godina robije za njega nije dovoljno da opravda tih 619 miliona, da odleži to.

Zašto nismo imali autoputeve u Srbiji? Što se sada u rekordnom broju, u kilometrima mereno, stotinama kilometara, grade autoputevi, mostovi? Što se obnavljaju bolnice, zidaju nove bolnice, škole? Infektivnu kliniku nisu mogli da obnove. Niko dinara nije uložio od kada je napravljena. Stajala je 80 godina i urušavala se. Nije dovoljno nešto da napravite, nego to morate da negujete, da obnavljate, da čuvate. Ne, čuvali ste da, kada odu sa vlasti, mogu da kažu - šta ste uradili sa Infektivnom klinikom? Smetala im fontana u Beogradu. Smeta im Stefan Nemanja. Što im smeta? Njima sve služi za ismejavanje. Napravite bolnicu, šta će im bolnica? Uradite školu, šta će vam škola? Njima nije potrebno, naravno. Šta će njima škola? Njima je digitron bio dovoljan. Svu pamet koju imaju stane u taj jedan digitron. Minus, plus, podeljeno i puta. To je dovoljno, četiri računarske operacije i njima više od toga ne treba. Njima ni banke ne trebaju, ništa im nije potrebno. Menjačnica da zamene to što imaju i kraj priče. Odakle te pare, ljudi? Kako se to stekne 619 miliona? Zašto Tužilaštvo na te stvari ćuti?

Šta, mi ovde ponavljamo kao papagaji neku priču, pevamo godinama unazad, govorimo o Đilasu šta je ukrao? A tužilaštvo, šta radi - vodimo istragu. Dokle je stigla istraga?

Probudite se ljudi. On organizuje kriminalne bande i grupe u regionu da ubiju predsednika Republike, Aleksandra Vučića, jer je to jedina šansa i prilika za njih da ponovo zasednu na vlast u Srbiji. Ruše i SPC, mitropolite, sveštenstvo SPC, svakog dana je na udaru, sve u Srbiji je na udaru, vojska, sve ove institucije u koje narod u Srbiji ima najviše poverenja, u crkvu, u vojsku, u policiju, u predsednika Republike, sve to treba srušiti, to nam ništa nije potrebno.

Njemu to ne treba, ima svoje privatne vojnike sa puškama i bombama, rade oni šta hoće i to pokazuju i rekordna zaplena droge i oružja i svega i to što je rekao taj Čaba Der, a hoćemo da čujemo ko je taj, ko je ta glava koja stoji iza planova da se ubije Aleksandar Vučić? Da li je to Dragan Đilas ili zajedno sa Gojkom ili još i neko treći zajedno sa njima, jer i spolja mnogima smeta jaka Srbija, jer i spolja smeta nekima da se pomaže Srbima u regionu? Jedan deo porodice sa Glamoča, deo sa Kosova i ne mogu ne emotivno da govorim o svemu tome. Deo porodice je proteran iz Prištine, deo iz Bosne.

Kada su mog pradedu pitali iz Bosne kako je u Bosni, kaže kako da bude u Bosni, u Bosni je najteže da budeš Srbin. Šezdesetih godina prošlog veka, tada je Srbima teško bilo, a zamislite kako Srbima danas u Bosni, Hercegovini, Republici Srpskoj. Kako je ljudima u Banjaluci kada slušaju, čitaju novine svakog dana i vide da im neko preti ratom, kada ne smeju da sa svojom braćom preko Drine održavaju najbolje moguće odnose. Potrebno je Srbiju izolovati.? E, neće moći, Srbija ima predsednika Aleksandra Vučića i to je danas problem.

Srbija ima problem sa tim nekim velikim silama koje bi da ukinu Republiku Srpsku, da Srbiju proteraju sa Kosova i Metohije, ali u tome neće uspeti, jer u Srbiji nema uporišta za to. Slabo je uporište koje imaju takvi u Srbiji, imaju Dragana Đilasa, nije dovoljno, ali Aleksandar Vučić ima narod, narod ima Aleksandra Vučića i Srbija će dok je tako nastaviti da pobeđuje. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Pošto su narodni poslanici postavljali pitanja, preostalo vreme za raspravu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ je nešto preko 120 minuta, tako da imate više nego dovoljno vremena za nastavak rasprave.

Pošto smo završili raspravu po amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.

Prelazimo na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podnela Vlada.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 3. amandman je podnela Vlada.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pre dva dana je u Inđiji položen kamen temeljac za izgradnju fabrike „Tojo Tajers“, japanskog investitora i to je najveća japanska investicija u Srbiji.

To je investicija čija je vrednost 382 miliona evra i koja će u Inđiji zaposliti preko 560 radnika i predsednik Vučić je izjavio da smo zaista u žestokoj konkurenciji uspeli da pobedimo i da dovedemo tu fabriku u Srbiju. Konkurenciji Poljske, grada Gdanjska i još nekih država. I to nije ništa čudno što smo pobedili, bar po mom nekom sudu, zato što smo u prethodnom periodu navikli da pobeđujemo.

Navikli smo da pobeđujemo što se tiče privlačenja stranih direktnih investicija. Navikli smo da pobeđujemo što se tiče stanja naših javnih finansija, našeg budžeta. Što se tiče smanjene nezaposlenosti, privrednog rasta, gde smo prvi u Evropi po prognozama za sledeću godinu, sve su to pobede i sve je to rezultat jedne odgovorne i ozbiljne politike koju državni vrh vodi.

Mislim da smo juče čuli dosta toga kada je reč o Sporazumu koji Srbija potpisuje sa Albanijom, a tiče se slobodnog prolaska građana obe države na graničnim prelazima. Ko je želeo da čuje, čuo je suštinu celog tog Sporazuma.

Ja sada ovde pitam sve vas, pitam sve građane Srbije, šta je to toliko čudno u tom Sporazumu i šta je to što toliko smeta svima, koja je to tačka tog sporazuma u kojoj se govori da Srbija ima težnje ka nekakvom imperijalizmu, da Srbija ima težnje ka stvaranju „velike Srbije“ ili Jugoslavije?

Tim Sporazumom se samo omogućava slobodan protok roba, usluga, kapitala i građana pomenutih zemalja. Zar to nije osnov i stub i onoga na čemu počiva EU? U čemu je tu problem? U čemu je problem „malog šengena“? U tome što želimo da sa našim komšijama iz regiona gradimo još bolje dobrosusedske odnose i da zajedno učestvujemo u rešavanju nekih problema, da se zajedno borimo, ako hoćete, i protiv korona virusa.

Mislim da nema tu nikakvih problema, suštinskih. Mislim da je tu najveći problem što jedna takva inicijativa i jedan takav predlog potiče od Srbije i konkretno predsednika, Aleksandra Vučića. Mislim da je to najveći problem. Mislim da je najveći problem svih njih što Srbija se tu ističe kao stožer regionalne saradnje, što je i logično, s obzirom da smo po broju stanovnika najmnogoljudnija država na prostoru bivše Jugoslavije i da svojim ekonomskim i finansijskim rezultatima pokazujemo da trebamo i moramo biti stožer.

Na tom putu primene tog „mini šengena“, pozvali smo i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Crna Gora, država koja je u prethodnom periodu promenila vlast koja je između ostalog zahvaljujući glasovima Srba iznedrila tu svoju slobodu i dovela novu vlast u Crnoj Gori.

Moram samo da podsetim sve one koji zaboravljaju da su tada predstavnici Srba u tom periodu koji je iza nas, predstavnici Srba hapšeni, da su njihove porodice hapšene, da su njihovi najbliži hapšeni, da su njihovi stanovi pretresani. Tada su bili dobri. Kada su trebali da okupe srpski narod oko sebe i da iznedre tu pobedu, tada su bili dobri. Sada se nazivaju svakakvim imenima i to je zaista nešto što je neprihvatljivo i nedopustivo. Mi želimo najbolje moguće odnose sa Crnom Gorom i nadam se da će nova Vlada imati razumevanja i da će raditi u tom pravcu.

Smeta mnogima i to što pomažemo naše sunarodnike širom regiona. Znate, kada je Srbija jaka, svakako su stanovništvo koje živi u Srbiji, koje živi van granica Srbije svakako da je i ono jako.

Znate, kada Srbija investira u Republiku Srpsku, kada investira u neke delove Federacije BiH, kao što su Drvar, Grahovo i Glamoč, kada pravi Srpsku kuću u Crnoj Gori, kada izdvaja nikad veća finansijska sredstva za svoje stanovništvo i za svoje sunarodnike na KiM, to nekome smeta. Smeta im iz razloga što Srbija na taj način pokazuje svoju snagu, pokazuje da je spremna, da je sposobna i da više nije na kolenima, da je jednostavno država koja je uspela da u okviru svojih granica najpre reši neke svoje probleme, a da samim tim nakon toga pomogne i svoje sunarodnike u regionu.

Tačno je da se sve promenilo. Promenili smo se mi pre svega i od paradigme neuspeha napravili smo paradigmu uspeha i nade da možemo da budemo još snažniji i bolji u budućnosti. I to je suština naše politike.

Ovih dana vidimo da se određeni delovi opozicije ujedinjuju oko nekih platformi i oko nekih predloga da će zajednički nastupiti na predstojećem dijalogu između vlasti i opozicije, što za mene nije ništa čudno, i ne treba nikog od nas da čudi, jer će se oni na kraju svi ujediniti, dogovoriti. Dogovoriće se i ujediniti samo sa jednim ciljem, jednom željom, a to je da pobede SNS i Aleksandra Vučića. Imaće na tom putu podršku i nekih evroparlamentaraca, imaće na tom putu podršku i svojih medija, imaće na tom putu podršku i regiona, ali neće imati samo jednu podršku, samo će im jedna podrška hvaliti, a to je podrška građana Srbije. Građana Srbije koji su rekli još 2012. godine šta misle o njima i poslali su ih u politički zaborav i istoriju, jer pamti ovaj narod kako je živeo do 2012. godine, kako se živelo, kolika je nezaposlenost bila, u kom stanju su nam bile javne finansije, kakav smo međunarodni ugled tada imali i još mnogo, mnogo stvari.

Gospodine ministre, zaista želeo vama da se zahvalim što ste svih ovih dana bili ovde sa nama, što ste predstavili na najbolji mogući način i budžet koji smo doneli i sve ove zakone i što se imali sluha da nas saslušate, da čujete sva naša pitanja i da nam odgovorite. Zaista ste pokazali jedan odgovoran i pravi odnos prema narodnim poslanicima ovde i prema ovom visokom domu uopšte.

Želeo bih takođe da vam čestitam još jednom na svim rezultatima koje ste ostvarili u prethodnom periodu, jer znate ova kriza koja je globalna kriza, koja je izazvana pandemijom korona virusa u celom svetu je ostavila posledice. Mi smo već za ovo godinu dana isplatiti četiri minimalne zarade svim privrednicima na taj način smo sačuvali radna mesta, pet. Danas, sutra će biti isplaćena pomoć penzionerima u vidu od 5.000 dinara. Nema potrebe da pričamo koliko to njima znači i zbog predstojećih praznika i svega. Očekuje nas i povećanje plata i penzija u narednoj godini. To su stvarno rezultati koji moraju biti poštovani i kojima se mora odati priznanje.

Želim da i u narednom periodu imate dovoljno znanja, energije i želje da Ministarstvo finansija vodite na najbolji mogući način i da nas sve zajedno očekuje mnogo uspeha u narednim godinama koje su pred nama. Hvala.

Hvala gospodine Srbljanoviću.
Vezano upravo za ove teme o kojima ste govorili vi sada, juče je u Narodnoj skupštini održana jedna, rekao bih, jako dobra sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu na kojoj je bilo upravo reči o ovim pitanjima i učestvovali su autentični politički predstavnici Srba iz regiona. Učestvovao je direktor Srpske kuće u Podgorici, o tome ste govorili i maločas u svom izlaganju, gospodin Mile Labudović, kao i predsednik Zajedničkog vijeća opština, gospodin Jeremić iz Vukovara, šef predstavništva Republike Srpske u Beogradu, gospodin Mlađen Cicović i svi oni su rekli, čini mi se, važne i vredne stvari koje nažalost, kako to obično biva sa onim sadržajima koji su afirmativni za našu državu i koji su pozitivni, nisu dobili previše prostora u mejnstrim medijima, jer ovde su izgleda dobri sadržaji, dobre vesti za medije nedovoljno atraktivni i nezanimljivi.
Šteta što je tako jer bilo je prilike da se čuje šta sve danas uspešno finansira Republika Srbija za potrebe našeg naroda u čitavom regionu. Ko zna, možda je medijima zasmetalo najviše što su sva trojica važnih prijatelja i kako je to rekao juče predsednik Odbora, suvišno je reći gostiju, jer i oni su ovde na svom terenu i u svojoj kući, naveli ta razlika odnosa zvanično je Srbija prema svojim sunarodnicima primetila se i osetila trenutkom kada je staranje o našoj državi preuzeo Aleksandar Vučić, odnosno kada je njegova politika dobila prostor da pokaže rezultat. To se i dogodilo.
Možda je to medijima smetalo i zbog toga se o tome nije juče previše čulo. Vidim da je u sali i predsednik Odbora. Možda i on danas bude želeo da neku reč podeli sa nama na tu temu.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragomir Karić.
Izvolite.