Razvoj, dame i gospodo, kojim se bavimo i ovim amandmanom, jeste najlakše uočiti na primeru grada Beograda i svih dobrih stvari koje su postignute u našoj prestonici nakon što su građani našeg glavnog grada oterali u mračnu prošlost, gde mu je i jedino mesto „žutog tajkuna“, Dragana Đilasa.
Dakle, u odnosu na period kada je taj čovek uz pomoć svog najvernijeg saradnika, Šapića, žario i palio Beogradom, u odnosu na taj period danas je postignuto sijaset dobrih stvari o kojima smo mi govorili ovih dana, koje uključuju i smanjenje katastrofalnog duga od milijardu i dve stotine miliona evra za 500 miliona i osposobljavanje javnih preduzeća da mogu da funkcionišu uspešno. Dakle, sada sa saldom u plusu, a ne sa minusom od preko dve milijarde dinara.
Sve je na prvi pogled očigledno i jasno bolje nego onda kada je Dragan Đilas, koji se izgleda ponovo kandiduje za to da vrati Beograd u mračnu prošlost, imao prilike da pokaže šta i koliko zna i ume, odnosno ne ume.
Šta je motiv da se neko ponovo obrati građanima, nakon što se propisno obrukao, pokazao neznanje, nesposobnost i temeljno uništio sve čega se dotakao? Očigledno, materijalna korist. NJegova lična, njegovog saradnika Šapića i njihovog zajedničkog gazde, Miroslava Miškovića.
Kada Dragan Đilas kaže da će garantovati za svoj program imovinom, poziva samo da uradi isto ono što je već pokazao da ume, odnosno ne ume kada je garantovao za svoje matično „žuto preduzeće“ i isto doveo do stečaja. Da nisu tema, po njegovim rečima, a krupne stvari poput NATO i Kosova, treba potražiti motivaciju za takve reči samo u tome da se stidi, i onoga ko sa njim izlazi na te izbore, i njihovih stavova i po pitanju NATO i po pitanju Kosova. To što je umeo i kako je umeo, svi su razumeli jako dobro. Da li će mu ukazati šansu da ponovo nastavi tamo gde je stao, odlučiće ponovo građani Beograda i amo baš niko, koliko god se silnim osećali. Hvala lepo.