Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, još jednom bih se osvrnuo zbog značaja za Toplički region na budžetski deo koji se tiče infrastrukture, tačnije, koji se tiče izgradnje autoputa kroz Toplicu, odnosno autoputa Niš – Drač.

Naime, od jučerašnjeg mog izlaganja do danas dobio sam nebrojeno poziva građana Toplice, poziva u kojima su mi građani govorili o samom značaju ovog projekta i još jednom bih izrazio, pre svega, zahvalnost i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu za građevinarstvo i infrastrukturu zbog toga što će to biti prioritet u narednom periodu.

Ne mogu, s druge strane, da razumem apsolutno bilo koji stav koji se tiče toga da kroz određeni deo Srbije ne prođe autoput, da se ne napravi infrastruktura, da se ne uradi nešto što će biti preduslov za razvoj u tom regionu. Pa, šta treba, da južni deo Srbije ostane slepo crevo, rupa, mesto gde neće biti investicija? Da li je to alternativa ovom predlogu koji je više nego dobar?

Jednostavno, nakon svih ovih poziva koje sam dobio, još jednom samo mogu reći da svi skupa, dakle, građani Toplice, željno iščekujemo i početak radova, naravno, i završetak radova na autoputu koji će definitivno dovesti i nove investitore, s druge strane, olakšati našu vezu sa centralnom Srbijom, olakšati vezu sa Nišom kao centralnim i najvećim gradom u južnoj Srbiji i definitivno uspostaviti sasvim nove infrastrukturne veze koje su preduslov razvoju u našem regionu. Hvala.

Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, moj amandman ima za cilj da se zakonskim rešenjem osnaži i unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji.

Da je obrazovanje prepoznato kao najveći prioritet pokazuje i budžet za 2018. godinu. Naime, u 2017. godini budžet za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je iznosio 176 milijardi, a za sledeću godinu povećanje je 21 milijardu, tako da će iznositi 197 milijardi dinara. Samo za plate povećanje će iznositi 10,7 milijardi. Bravo! Tako radi odgovorna Vlada. Bravo!

Vlada se trudi da osnivanjem različitih tela, što pravednije i racionalnije vrši raspodelu budžetskih sredstava, da se ne bi desilo da npr. kandidat za predsednika generalne Skupštine UN-a, Vuk Jeremić, traži i dobije za svoje troškove iz budžeta Republike Srbije 7.287.100 dolara. Samo za plate, slušajte sada ovo, putne troškove, stan, reprezentaciju i propagandu predvideo je 1.362.500 dolara. Naveo je da će imati tri specijalna savetnika, dva ministra savetnika i dva prva savetnika i jednog običnog savetnika. Meni uopšte više nije jasno ko koga ovde savetuje, a koji bi trebalo ukupno da koštaju 3,5 miliona evra. Hteo je da povede i dvojicu vozača, bezbednjaka, jednog običnog vozača, ali i da kupi tri nova automobila, jedan u luks varijanti i da obična. Interesantno.

Posle promene vlasti 2012. godine, ovi troškovi su radikalno smanjeni, pa nas je gospodin Jeremić u NJujorku koštao nešto više od milion evra. Znači, šest puta manje. Šta to znači? To znači da treba da se bavimo obrazovanjem i kulturom, jer kad je čovek obrazovan i kulturan, on ima malo skrupula, pa se trudi da državi nešto da, ostavi, a ne da od nje otima. Hvala.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u funkciji privrednog razvoja svakako je razvoj Elektroprivrede Srbije gde imamo posle 25 godina najveći projekat, a to je izgradnja trećeg bloka u Termoelektrani Kostolac, što značajno povećava energetsku nezavisnost Srbije i povećava kapacitete EPS-a za 5%.

Ovo postrojenje će biti izgrađeno po najvišim svetskim standardima. Vrednost projekta je 613 miliona dolara, 85% će finansirati kineska „Eksim banka“, dok 15% finansira EPS. Takođe, modernizovana su i dva postojeća bloka u Termoelektrani Kostolac. Očekuje se godišnja proizvodnja električne energije od oko 2,5 milijarde kilovat časova. Dakle, ovo je najveća investicija u EPS-u u protekle tri decenije.

Najveći kritičari EPS-a, oni koji su imali prilike da vode ovo preduzeće, pa mu stavili na kraju svog mandata, ispred onog EPS, jedan veliki minus, imali su oni svoje programe koji su više ličili na neke fikcije, pa tamo gde su ih mogli primeniti u punoj meri, građani su naravno dobijali uglavnom restrikcije. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, amandman se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Ovim zakonom i ovim amandmanom mi pravimo iskorak zato što fiskalna konsolidacija i makroekonomska stabilnost se tiču budućnosti Srbije. Kada ostvarite značajne finansijske rezultate, kako u oblasti monetarne, tako i u oblasti fiskalne politike, onda to na neki način morate da čuvate, morate da menjate sistem koji treba da funkcioniše.

Koliko je značajno to što mi menjamo, ne samo makroekonomske parametre, već i sistem koji funkcioniše, možda najbolje govori upravo ovaj član na koji predlažem amandman, kao i naredni na član 14. Mi programski budžet nismo uspeli da uvedemo u Srbiji, da zaživi u republičkom budžetu 10 godina. Krenuli smo u pripremu programskog budžeta negde 2005. godine da bi smo tek 2015. godine to učinili, a to je bilo definisano Zakonom o budžetskom sistemu i prevedeno na lokalni nivo.

Tada smo mislili da institucije, odnosno fondovi zdravstvenog osiguranja to neće moći da urade do 2020. godine. Danas posle ovakvih rezultata, jasno je nama i skraćujemo taj vremenski period, to ćemo uraditi i Zakonom o budžetskom sistemu nalažemo tim fondovima da to moraju da primenjuju dve godine ranije, odnosno 2018. godine.

Istovremeno uvodimo jednu posebnu kategoriju koja je posebno zanimljiva na teritoriji Republike Srbije, a to su apotekarske ustanove koje se nalaze u vlasništvu lokalnih uprava, pri čemu Republika jeste osnivač. To je strašno trusno područje, imamo velika mimoilaženja u funkcionisanju tih institucija. Oni će morati da imaju svoj programski budžet od 2020. godine i to svakako govori o našoj ozbiljnosti da fiskalni sistem uredimo što pre i što kvalitetnije. Hvala.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.

Govoriću o amandmanu koji se tiče poboljšanja položaja stotina hiljada proteranih Srba, a posebno se odnosi na 400 hiljada boraca, odnosno 50 hiljada Krajišnika koji su bili pripadnici Vojske bivše Republike Srpske Krajine.

Naime, još 2014. godine Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izradilo je Nacrt zakona o pravima boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Nažalost, u tom nacrtu nije stavljena ključna stvar, odnosno nije predviđeno da se za 50 hiljada krajiških boraca, odnosno pripadnika Vojske bivše Republike Srpske Krajine, prizna ratni staž.

Imao sam više razgovora u pomenutom ministarstvu i govorio sam da je to važna stvar, da se time ispravlja jedna velika istorijska nepravda. Mene su službenici u ministarstvu uveravali da to nije moguće iz raznih razloga.

Želim sad da dam jedan primer iz države, neprijateljske države prema nama, ali države koja ima jedan drugačiji odnos prema svojim borcima. Naime, hrvatska država, odnosno hrvatski Sabor je nedavno usvojio skandalozan Zakon o pravima hrvatskih branitelja i članova njihovih porodica gde je jasno rečeno da će svim pripadnicima Hrvatskog veća odbrane iz tzv. Herceg-Bosne, dakle, iz BiH, biti priznata prava hrvatskih branitelja, kao i pripadnicima hrvatske vojske. Takođe, rečeno je jasno da više neće biti roka, već da će svako imati pravo da i u današnje vreme dokaže da je hrvatski branitelj ili ratni vojni invalid ako dostavi dokaze.

Apelujem na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i da organizujemo dodatne konsultacije, razgovore da se u Nacrt zakona o pravima boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica uključi ova ključna stvar da se za 50 hiljada krajiških boraca prizna ratni staž u dvostrukom trajanju. Na taj način, ponavljam, bi konačno bila ispravljena jedna velika nepravda prema tim ljudima koji su velike žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije, koji se nisu borili samo za svoja ognjišta, već su se borili za Jugoslaviju, za Srbiju. Nažalost, zbog politike dvostrukih standarda zapadnih sila nisu u tome uspeli.

To ne znači da im se ne treba priznati njihova prava. Oni su sada ogorčeni, nezadovoljni, ali verujem da ćemo u razgovoru sa ministrom Đorđevićem i nadležnim službama doći do rešenja i da će taj budući nacrt ići na Vladu u formi predloga zakona, da će doći u Skupštinsku proceduru i da ćemo usvojiti u razumnom vremenskom roku novi zakon o pravima boraca, ratnih vojnih invalida i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, gde će biti uključena ova odredba o priznanju ratnog staža svim krajiškim borcima za period 1991-1995. godina. Hvala.

Na član 13. amandman su zajedno podneli Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.