Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjima dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Borba protiv siromaštva jeste trajni cilj ove Vlade. Umesto da se bori sa nekim drugim stvarima mora prvenstveno da vodi računa o tome da pored podizanja privrede na noge, istovremeno smanjuje i siromaštvo u Republici Srbiji.

Zašto mora da posvetim posebnu pažnju u borbi protiv siromaštva je to što neki koji su vladali pre nas su se borili protiv siromaštva, ali samo protiv sopstvenog siromaštva. Tako je npr. šibadžija sa Đeram pijace iliti vlasnik vračarskih pašnjaka, za kojeg je moj uvaženi kolega Martinović pogrešno rekao da je bio telohranitelj kod gospođe Mire Marković ili drugarice Mire Marković, ja moram da mu kažem da je ovaj bio sposoban samo da bude podizač rampe, ali telohranitelj on taj kapacitet nije imao - taj uvaženi gospodin je 7. novembra 2000. godine dobio posao u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je radio do 31. decembra 2002. godine. To je verovatno nagrada za onaj počistički uspeh kada je Skupština spaljena, jer to mu je prvo radno mesto i nakon samo dve godine i deset meseci dobija 771.715,092 dinara otpremnine. Za samo dve godine i deset meseci on se izborio protiv sopstvenog siromaštva i dobio 12,5 hiljada evra na ime otpremnine. Ne samo što se izborio za to, iako je zakonom bilo striktno zabranjeno da u naredna 24 meseca ko dobije otpremninu, a to je važilo čak i za sve one radnike koji nisu dobili otpremninu, a stotine hiljada radnika je ostalo bez posla i ni dinara otpremnine dobili nisu, ovaj gospodin je 10. februara 2003. godine jedva istrpevši mesec i po dana se zaposlio u „Jugoimoprtu“ SDPR Novi Beograd.

Tako su se oni borili protiv siromaštva, ali samo svog siromaštva i zato su danas vlasnici vračarskih pašnjaka, a ja se iskreno nadam da će i te zgrade i ti pašnjaci kada Tužilaštvo za organizovani kriminal završi svoj posao postati ponovo vlasništvo ove države i služiti za iskorenje siromaštva u Republici Srbiji. Hvala.

Na član 13. amandman je podne narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao podnosilac još jednog amandmana, kako to moje kolege iz bivšeg režima nazivaju besmislenim amandmanom, pa su čak i neka sredstva javnog informisanja nazvala narodne poslanike besmislenim, neću da ulazim u razloge zašto je to tako, ali u svim amandmanima koje je podnela SNS imali smo jednu težnju ka tome da pomognemo Vladi onoliko koliko mi možemo da uredi jednu oblast jako bitnu za funkcionisanje države.

I oni koji naše amandmane nazivaju besmislenim u suštini su hteli samo jedno, da mi poslanici koji podržavamo Vladu Republike Srbije nemamo pravo da govorimo i da diskutujemo u ovoj Narodnoj Skupštini, da nemamo pravo da pričamo o tome kakva je Vlada koju je predvodio Aleksandar Vučić, sada gospođa Ana Brnabić, kakve su vlade koje je predvodio Boris Tadić, Mirko Cvetković i ostala ekipa. Ne daju nam da govorimo o rezultatima, ni našim ni njihovim. Oni bih hteli da vrte jednu priču u nedostatku argumenata kako je u Narodnoj Skupštini diktatura, kako mi ne damo da oni rade, mi ih puštamo.

Iz svega toga kao podnosilac još jednog amandmana moram da se zapitam – šta to oni žele Srbiji, da li onu Srbiju do 2012. godine kada smo ostajali polako i bez puteva i bez nacionalne avio-kompanije i bez pruga, građani bez radnih mesta, njih da pitam, ili ovu Srbiju koju smo počeli da izgrađujemo da bude lepše mesto za život? Možda se njima ne sviđa taj život, život od koga svaki građanin ima pravo da živi od onoga što radi, da mu to ne bude otimano, da mu to ne bude pljačkano, da to ne bude smešno.

Voleo bih te koji su toliki kritičari naših besmislenih amandmana da imaju jedan jedini dan radnog staža van politike, van javnih preduzeća, da makar jedan jedini dan budu sa kolegom Marijanom Rističevićem na njivi kad je žetva, da makar jedan jedini dan budu u nekom rudniku da vide kako se stvara taj život od koga i oni žive.

Taj život koji je bivši režim namenio sebi jeste bio da se otima. Zato su vam građani rekli – nećete više da nas prevarite i više nikoga ne možete da prevarite na svu sreću i koliko god da se trudite Srbija će da postane lepše mesto za život, Srbija će da bude uvažavana u svetu, sa Srbijom niko neće više dase igra, imaćemo građane koji neće da se stide kada odu negde van Srbije da kažu da su građani Srbije i kakvu vlast imaju takođe neće da se stide.

Na član 13. amandman su podneli Aleksandra Tomić, Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanić, Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Filipovski i Stefana Miladinović.
Reč ima Sonja Vlahović.

Hvala.

Poštovana predsednice, javljam se po amandmanu i jedan od ciljeva održivog razvoja je svet bez siromaštva. Da je u Beogradu ostala prethodna vlast, vlast „žutog preduzeća“ grad Beograd bi bio danas grad siromaha.

Poštovani građani i građanke Srbije, grad Beograd je na vašu sreću i njegova vlast za nepune četiri godine sprovela 930 kilometara nove vodovodne i 138 nove kanalizacione mreže. Naravno iz budžeta. Asfaltirano je više od 536 puteva. U 2017. godini zaposleno je više od 66 hiljada ljudi. Otvoreno je više od 1100 gradilišta. Zaposleno je hiljadu ljudi. Uređeni su parkovi. Obnovljeno je 200 fasada. Napravljena su dečija igrališta. Otvorena Robna kuća „Ikea“. Renoviran je Trg Slavija. Renovirane su ulice. Izgrađena je fontana na Slaviji. Otvoren je Muzej savremene umetnosti posle 20 godina. Senior kartice sa popustom od 10 do 20% za sve penzionere i sve to ih budžeta grada Beograda.

Grad Beograd je iz budžeta stambeno zbrinuo 172 porodice interno raseljenih lica. Ukupno je za dve godine stambeno zbrinuta 171 romska porodica. Rekordno mali broj nezaposlenih u poslednjih 10 godina. Projekat „Beograd na vodi“, Železnička stanica „Prokop“, kanalizacija na Paliluli posle 25 godina, Projekat „Da se gradi i radi po tvom“ grad je izdvojio 200 miliona dinara. Ideja je da se gradi onako kako građani odluče. Hvala.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala predsednice.

Korupcija je sama po sebi veoma opasna stvar, kao što znate. Međutim, ako se, opasna po jedno društvo, ali ako se ona još upari sa nesposobnosti i nestručnosti vladajućih struktura, onda imamo posledice koju mogu biti veoma strašne po čitavu naciju.

Naime, obrazlažući prethodne amandmane, ja sam izneo dosta primera kako je korupcija štetila budžete, kako od onoga republičkog, tako i do onih najnižih nivoa na jedinicama lokalne samouprave. Međutim, stvar postaje još gora ukoliko znate da je realizacija planiranih aktivnosti, tj. sredstava veoma mala ili nikakva.

Naime, 2014. godine, Pokrajinska administracija je za kapitalne investicije planirala 4,9 milijardi dinara, učinak te 2014. godine je bio negde na 1,7 milijardi, i tj. negde trećinu planiranih aktivnosti. Godine 2015. planiraju 13,76 milijardi dinara, realizacija je 4,32 milijarde, manje od trećine. Godine 2016. plan je 995 miliona dinara, realizacija je nekih 13%.

E, sada, kada u tu malu realizaciju dodate još odlive koji nastaju usled koruptivnog odnosa prema budžetskim sredstvima, onda u stvari, shvatate koliki je obim propadana jednoga društva. Upravo na tom tragu je i moj amandman poštovani ministre, kao jedna simbolična opomena da nam se takve stvari u budućnosti ne bi više dešavale. Hvala vam puno.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Da bi se unapredio razvoj infrastrukture u Republici Srbiji, važno je završiti autoput Beograd - Južni Jadran. Izgradnja Koridora 11 je višestruko značajna, kako za građane i privredu, tako i za brži razvoj lokalnih samouprava.

Realizacija infrastrukturnih projekata vodi napretku privrede i doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju zemlje. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost, intenzivniji transport i trgovinu, zatim, smanjuje troškove, povećava produktivnost poslovanja stvarajući uslove za veću konkurentnost.

Područja sa razvijenom infrastrukturom i mrežom autoputeva, naravno, da su privlačnija i za strane investitore, zatim za izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta i pre svega za lokalno stanovništvo.

Tu ne treba zaboraviti turizam, odnosno afirmaciju lokalnih samouprava kao poželjnih turističkih destinacija. Takođe, sve ovo podstiče veću uposlenost proizvoljnih i uslužnih kapaciteta, domaće privrede, što otvara dodatne mogućnosti lokalnih samouprava da realizuje različite razvojne projekta.

Dužina autoputa E-763 Beograd – Južni Jadran, dobro je da čuju i ovi žute ekipe, iznosi 258,6 kilometra, jer se kod njih uglavnom sve merilo u milimetrima i sastoji se iz tri sektora. Prvi je sektor Beograd - LJig, 80,3 kilometra, drugi LJig – Požega, 71,3 kilometra i Požega - Boljare 107 kilometara. Ovo je inače jedan još veoma značajan projekat koji pokazuje punu odlučnost države, odnosno Vlade Republike Srbije da ubrzano radi na infrastrukturnim projektima u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podnela narodna poslanica Dragana Barišić.