Gospodine Arsiću, član 104. ukazuje na povredu Poslovnika, jer član 104. propisuje pravo na repliku koju ima narodni poslanik koji je pomenut, odnosno njegova poslanička grupa.

(Neđo Jovanović: Nije povreda Poslovnika, već replika.)

Molim vas, gospodine Jovanoviću, član 106. nalaže da ne dobacujete dok drugi narodni poslanik govori, tako da ukazujem i na tu povredu Poslovnika.

Znači, član 104. propisuje kada može neko da dobije pravo na repliku. Ona može da bude data pošto je neposredno učinjeno izlaganje koje se tumači kao vređanje te poslaničke grupe, a gospodin Mijatović se javio posle nekoliko daljih izlaganja i potpuno niko nije pominjao gospodina Mijatovića.

Znam da je SDPS konstantno u vlasti i da je to jedna ista politika od 2000. godine do danas i nadam se da u sledećoj vlasti kada … (isključen mikrofon).

Nije nikakva povreda Poslovnika učinjena. Vi ste samo tražili da kroz povredu Poslovnika odgovorite kolegi Mijatoviću. Neću vam to dozvoliti.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, pravo na repliku.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vama ću reći, gospodine predsedavajući, ako polazimo od toga da ni jedan ambasador nije doveo neke ovde stranke i poslanike u parlament, onda zbog čega je bilo potrebe da se upada u RIK one izborne noći, da se zavrću ruke ženama, da se fizički napadaju članovi RIK-a i zbog čega je bilo potrebe onda da se drže zajednički mitinzi i samim tim da dođemo do situacije da, nakon nekoliko godina provedenih ovde u parlamentu, se čak fizički napada i predsednica Narodne skupštine? Zbog čega se to radi? Zbog čega je onda 2012. godine, kada su bili izbori, na najboljim lokacijama u gradu Beogradu su bili zakupljeni bilbordi istih tih stranaka koji danas pokušavaju ovde da se prikažu kao neke velike stranke koje iza sebe imaju veliki broj glasača?

Pitam vas, gospodine predsedavajući, kada će doći vreme da na čistac izađe ko ovde za koga radi i za koje pare? Hvala.

Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje rad po amandmanima.
(Neđo Jovanović: Replika. U sistemu sam.)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, pravo na repliku.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Smatram da svaki narodni poslanik ima jednu obavezu, a to je da nauči odredbe Poslovnika. Očigledno je da neko ne zna Poslovnik, jer sam ja se javio za repliku odmah nakon pominjanja SPS, i to u krajnje negativnom kontekstu.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku iz poslaničke grupe Dveri što je ukazao na dugovečnost SPS. Mi tačno postojimo 27 godina, a ponosni smo na 70 godina tekovina koji baštinimo i ponosni smo na ono što je iza nas. Za razliku od poslaničke grupe Dveri koja nema šta da pogleda kada se osvrne unazad ili možda ima, možda ima nasilje, možda ima pokušaj linča u RIK, možda ima fizičke nasrtaje na predsednika Administrativnog odbora, dakle, možda ima manifestacije ponašanja kojima narodni poslanici SPS nikad nisu bili skloni niti će ikad biti skloni. Dakle, u tome je razlika između nas i onih koji nam imputiraju ovo što nam imputiraju.

S druge strane, pomenuta je situacija u „Srbijagasu“. Ne znam zašto, ako se uzme poslednji pokazatelj iz „Srbijagasa“, „Srbijagas“ apsolutno nema ni jedan jedini dinar ne izmirenih obaveza kada je u pitanju isporuka gasa. Podsećanja radi, taj isti „Srbijagas“ je jedno vreme bila krava muzara iz koje je isisao svako ko je šta mogao da isisava, jer se niko nije prema tom preduzeću ponašao odgovorno i posvećeno plaćajući svoje obaveze, odnosno izmirujući svoje obaveze. Tako da bi trebalo biti pošten. Biti moralan prema nekim činjenicama koje su takve kakve jesu i ne mogu se dovoditi u sumnju.

Što se tiče SPS, mi smo dobro, za našu budućnost ne treba niko drugi da se sekira, ali nisam siguran u skoriju budućnost poslaničke grupe Dveri. Hvala.

Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje.
(Ivan Kostić: Replika.)
Ne možete vi po ceo dan.
(Ivan Kostić: Dva puta su pomenuli Dveri.)
I vi ste njih i rekli ste jedni drugima šta imate i završavamo.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Tomić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanić, Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Mihajlovski i Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić i Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Maja Videnović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podneo je narodni poslanik Saša Radulović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podneo je narodni poslanik Vladimir Đurić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podneo je narodni poslanik Ratko Jankov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podneo je narodni poslanik Miloš Bošković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podnela je narodni poslanik LJupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podnela je narodni poslanik dr Ana Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podnela je narodni poslanik Tatjana Macura.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podneo je narodni poslanik Branislav Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podnela je narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim predlaže dodavanje člana 1a podneo je narodni poslanik Aleksandar Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman koji predlaže dodavanje člana 1a podneo je narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Aleksandar Šešelj, Zoran Krasić, Milorad Mirčić, Miljan Damjanović, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Nemanja Šarović, Sreto Perić, Petar Jović, LJiljana Mihajlović, Tomislav LJubenović, Dubravko Bojić, Nikola Savić, Filip Stojanović i Marina Ristić i zajedno Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Saša Radulović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala predsedavajući.

Ovde praktično usklađujemo sa članom 1. u kome ponavljamo ključnu argumentaciju da je način na koji je Vlada štedela u članu 1. potpuno pogrešan, da je zavukla ruku u džepove građana i privrede i na taj način smanjila deficit. Smanjenje deficita je dobra stvar, ali ovo je pogrešan način i on nas je koštao jako malo privrednog rasta.

Znači, MMF je od 2014. godine do 2016. godine poredio rast bruto društvenog proizvoda u celom regionu. Srbija ima 1,66 i nalazi se daleko na začelju te liste. Na primer Kosovo kao deo Srbije ima rast od 9%. Znači, ova politika koju sprovodi Vlada povećanje poreza, otimanja plata i penzija, praktično se reflektuje na kraju na taj privredni rast. Mi smo predložili potpuno drugačiji koncept budžeta, koji je okrenut ka domaćoj privredi.

Prvo, uvođenje reda. Imamo u budžetu oko 42 milijarde dinara bačenih subvencije različitih vrsta. Mi mislimo da je to pogrešan model podsticanja privrede. S druge strane, 30 milijardi dinara koje idu na aktiviranje garancija nesposobnim direktorima javnih preduzeća. Šta ovo znači praktično? Pa, kada država uvek tu uskače da zakrpi sve rupe, koje je nesposobni menadžment napravi, onda oni nemaju nikakvog razloga da se ponašaju odgovorno, pošto će na kraju neko uvek drugi da plati. Mi sa tom praksom moramo da prekinemo. To sam i uradio dok sam bio ministar privrede. Ovakve stvari nisu mogle u budžetu, koji sam predložio, koji je usvojila Skupština, ovih stavki nije bilo. Zatim imamo 18 milijardi dinara na raznorazne kazne i penale. Praktično država treba da ide u susret tim stvarima, da rešava ta pitanja, ne da čeda da joj sudovi presuđuju i da troškovi budu ogromni.

Znači, šta smo predložili umesto svih ovih stvari ovog, praktično, javašluka koji imamo? Kada se uvede red u državu i nemamo ovakve stvari, možemo da uradimo mnogo toga. Između ostalog, možemo da povežemo radni staž i vratimo zaostale zarade za sve zaposlene u svim društvenim preduzećima, u restrukturiranju, i u stečaju. Znači, ovo je upravo ono što sam i predlagao i bilo je u budžetu 2014. godine, ukinuto je kad sam podneo ostavku. Građani trebaju to da znaju. Imali bi već urađeno da je taj budžet ostao na snazi, da ga nisu promenili i onda na kraju smo završili sa ogromnim gubicima po svim tim firmama i na kraju je Vlada krenula u zatvaranje svih

tih preduzeća.

Zatim, imamo povećanje budžeta za zdravstvo za 10 milijardi dinara, jako važno nema novca za osnovne potrebe, zatim, stvaranje … kapital industrije u Srbiji i to je bilo u budžetu 2014. godine po mom predlogu - četiri milijarde dinara, zatim sredstva za besplatne udžbenike za svu decu u osnovnim i srednjim školama. Znači, isplata ratnih dnevnica za rezerviste, ovo je takođe važna stavka. Znači, ne da čekamo presude, nego da to rešimo unapred i najvažnija stavka rasterećenja privrede je smanjenje doprinosa i to da se uvede jedan deo na koji se ne plaćaju doprinosi, tako da na minimalnce nema doprinosa na zdravstvo i da polako pređemo sa ovog Bizmarkovog na Bevridžov model finansiranja zdravstva.

U budžetu ima novca, samo se troši na stvari na koje ne bi trebalo, ne uvodi se red, a ne troši se tamo gde je interes građana Republike Srbije. Mi smo ovim taj budžet potpuno okrenuli i pokazali da je moguće imati odgovoran budžet i raditi stvari koji su u interesu građana i privrede, a ne privilegovanih partijskih kadrova koji troše milione i milijarde dinara svake godine. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ratko Jankov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Bošković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Stevanović.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Saša Radulović ima reč.

Hvala.

Vidim da ova raspričanost koja je trajala tri dana utihnula je sada. Suština o kojoj govorim ovde da je ovo potpuno pogrešan budžet, dobro je da je smanjen deficit, ali na potpuno pogrešan način. To nas košta jako malo rasta BDP. MMF je objavio podatke od 2014. do 2016. godine. Jasno je da Srbija ima rast od 1,66%. Čak i na Kosovu je rast 9%, Rumunija 12%, Crna Gora 7%. Ovo pokazuje daje ovo jako, jako loša javna politika.

Štedi se na građanima, na privredi. Povećani su svi porezi, a sa druge strane ostavlja se javašluk u celom javnom sektoru. Nesposobni partijski kadrovi koji vode javna preduzeća koštaju nas milijarde dinara svake godine i to je praktično razlog zbog čega imamo ovako loš budžet i ovako loše stanje u celoj privredi i zašto građani jako loše žive.

Praktično, do sada smo imali tri dana rasprave ni o čemu. Sada smo došli do budžeta. Izgleda – maca pojela jezik. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Vujović. Izvolite.