Znate, gospodine Marinkoviću, ja sam vas slušala jutros, pošto rano ustajem, da ne kažem u pet sati, ali tako otprilike bili ste po ko zna koji put na jednoj televiziji, nebitno je, i govorili ste o makroekonomskoj stabilnosti i tako. Pošto ste vi uverzirani u ove zakonske predloge, kao što je ovaj zakon, u to sam uverena, i zbog vaše struke i vašeg znanja, vi ste trebali da ukažete prethodnom govorniku, a to je bio Veroljub Arsić, i tu je vaša povreda, da u skladu sa članom 161. i članom 162. trebao je da reaguje i gospodin ministar, kao ravnopravni učesniku u ovoj sednici, u skladu sa članom 116, da ovako nešto nebulozno nije moglo da se nađe kao predlog izmene člana zakona.
To znaju i gospođa Bulajić, to zna i gospodin Smiljanić, jer oni su odlični pravnici, jer ovo nije pravna i zakonska norma o kojoj je prethodnik govorio, već je to neka lista želja, kao uostalom i svi amandmani koji su podneti od strane kolega iz SNS.
Znači, to nije zakonsko rešenje i ovo je morao nadležni odbor da odbaci kao amandman koji nije u skladu sa članom 161. i 162, jer spisak lepih želja ne može da bude sadržaj nekog zakonsko predloga, samo u obrazloženju, a u obrazloženju mi čujemo svašta, i kada će Srbija da uđe u EU, neće nikada ako se mi pitamo, i neće sigurno, jer će se pre raspasti nego što vi uđete u EU, a ne može, kako kaže ovaj njegov predlog, da je cilj amandmana da se rešenjem dodatno podstakne efikasnost finansijskih institucija. To uopšte nije tačno.
Vi ste bili dužni da prekinete Veroljuba Arsića i da mu lepo kažete da taj amandman nije u skladu sa ovim Poslovnikom kad već to prethodni nisu uradili i to uopšte nije amandman.