Hvala kolega Torbice.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Povredili ste član 27 – kradete vreme, dobićete krivičnu prijavu.

Hvala.
Reč ima Radoslav Milojičić, povreda Poslovnika.

Reklamiram član 107 – dostojanstvo.

Prethodni govornik, koji nije obrazlagao amandman, niti je govorio o temi dnevnog reda, narušio je dostojanstvo time što je opet govorio – lopovi, kriminalci, banda itd, itd.

Gospodine Marinkoviću, peti put odavde apelujemo. Kada je gospodin Đurišić to govorio, vi ste mu oduzeli reč. Da li mi treba da govorimo koliki je lopov Aleksandar Vulin, koji je ukrao 300 hiljada evra? (Isključen mikrofon.)

(Radoslav Milojičić: Što ste mene isključili, a njega niste?)

Zato što nema smisla da na takav način vređate ministra.
Imate mogućnost da ga pitate, imate mogućnost da sugerišete, ali, ne želim bilo kome da dozvolim da na takav način govori.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da)
Hvala.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Tomić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanić, Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Filipovski i Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovim amandmanom mi predlažemo da Vlada usvaja izveštaj o sprovođenju ciljeva održivog razvoja i da ovaj izveštaj podnosi Narodnoj skupštini, i to najkasnije do 31. marta za prethodnu godinu.

Na ovaj način smo jasno definisali ulogu Narodne skupštine Republike Srbije, kada je Agenda 2030 u pitanju. Jedan od ciljeva Agende 2030 je podstaći održivi razvoj grada.

Kada je Srpska napredna stranka 2012. godine u Leskovcu preuzela odgovornost, nasledili smo dug od dve milijarde. Dug od dve milijarde iznosio je oko 70% budžeta za tu godinu za grad Leskovac. Da li je bilo moguće postići održivi razvoj grada Leskovca, ako je Demokratska stranka avansno plaćala izvođačima radova za ulice koje nikada nisu asfaltirane? Naravno, zbog toga su funkcioneri krivično gonjeni.

Da li je bilo moguće postići održivi razvoj grada Leskovca ako su uoči izbora asfaltirane ulice, a da prethodno nisu postavljene kanalizacione cevi ili zamenjena vodovodna mreža koja je bila stara preko 50 godina? Da li je moguće bilo postići održivi razvoj grada Leskovca za vreme vladavine Demokratske stranke ako su sve 24 osnovne i srednje škole bile u blokadi? Da li je bilo moguće postići održivi razvoj grada Leskovca ukoliko je Fond za razvoj grada Leskovca, kao jedina razvojna institucija, bio tri godine u blokadi? Da li je bilo moguće postići održivi razvoj grada Leskovca ako je 300 ljudi po partijskoj liniji dobilo otkaze, a onda su se nakon dve godine sudskim putem vratili na svoja radna mesta? Na taj način je budžet grada Leskovca oštećen za 80 miliona dinara. Zamislite samo koliko je ulica moglo da se asfaltira u tom periodu, ili koliko je škola moglo da se renovira?

Da li je moguće bilo postići za vreme Demokratske stranke održivi razvoj grada Leskovca, ako je Demokratska stranka ugasila Fond za mlade talente, koji je stipendirao studente sa prosekom 9,5, na taj način da ih motiviše da se vrate u svoj rodni grad nakon završetka studija?

Da li je moguće bilo razmišljati o održivom razvoju grada Leskovca ako su milioni bačeni na bušotinu, kako bi se pronašla topla voda, ako su milioni bačeni na izgradnju solarne elektrane, koja se baš nalazila na privatnoj imovini rođaka, člana i visokog funkcionera Demokratske stranke?

Kolike su demokrate mislile o održivom razvoju grada Leskovca, pokazali su građani na prethodnim izborima, kada su Srpskoj naprednoj stranci u Leskovcu dali blizu 70% podrške. Zahvaljujem.

Hvala.
(Radoslav Milojičić: Replika, po ovom amandmanu.)
Po kom osnovu? Po amandmanu? Nemate vremena. Ne možete repliku. Vi niste ovlašćeni predstavnik, niti šef poslaničkog kluba, niti zamenik. Da je tu gospodin Ćirić ili Balša Božović, mogla bi da se dobije replika, ovako nemam osnov da vam dam reč. Izvinjavam se.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i moj amandman se opet odnosi na efikasnost finansijskih institucija i vezan je dobrim delom za Ministarstvo finansija i upravo za Trezor. Zašto to hoću da kažem? Zato što, dok sam u Radnoj grupi za pisanje zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije i u Radnoj grupi za pisanje zakona o javnim nabavkama učestvovao u junu i julu mesecu 2012. godine, dok se još nije formirala Vlada Republike Srbije, znate, nije tako lako napisati, kao poslanik, neki zakon, pa je taj rad često znao i da potraje dosta dugo, iznenadio sam se svaki put kada bih video, oko 22-23 sata, da u Vladi Republike Srbije, u ministarstvima koje je tada još uvek držao bivši režim, budu upaljena svetla. Pomislio sam – vredni neki ljudi. Ali, ono što me je još više iznenadilo, da su i u maju i u junu mesecu u Vladi Republike Srbije radile kotlarnice. Verovatno su, zbog energetske efikasnosti, morale da rade, zbog ušteda troškova grejanja. Ali, mene samo još interesuje – šta je to spaljivano u tim kotlarnicama?

Mislim da mnogo toga što je spaljeno, otkrivani su kasnije kao neki novi dugovi, koje niko nije znao da objasni kako su nastali. Pa smo imali dugove za neisplaćene subvencije u poljoprivredi, pa za neisplaćene penzije, pa pod kakvim ugovorima su sklapani određeni aranžmani sa Fondom za razvoj Srbije, pa je onda Državni revizor otkrio da je 120 milijardi dinara nenaplativa potraživanja prema Fondu za razvoj Srbije, a zamislite, to je tada bilo za njih tričavih milijardu evra. Pa, da smo mogli da vratimo te pare i da su zaista bile uložene u razvoj privrede, da li bismo imali pad bruto dohotka na teritoriji Republike Srbije?

Sa tih milijardu evra, koliko je to moglo penzija da se isplati? Koliko je to plata u javnom sektoru moglo da se isplati? Koliko je to moglo kilometara puteva da se rekonstruiše? Koliko kilometara auto-puteva da se napravi? Ali, oni su sve te proračune spalili, a čini mi se da su ih spalili da bi mogli ovde da govore – pa, procesuirajte konačno neke od njih, koji su to radili. Međutim, kotlarnica se pobrinula da ništa ne bude dostupno državnim organima i da oni mogu, barem se tako nadaju, slobodno da šetaju Srbijom, iako su joj pravili štetu.

Hvala kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić, povreda Poslovnika.

Gospodine Marinkoviću, reklamiram i član 107. i član 108. i reklamiram povredu koja je i sada učinjena i koju je učinila prethodna govornica.