Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, iskoristiću ovo obraćanje da uz komentar ovog zakona o porezu na dobit preduzeća dam i određeni komentar ukupnog paketa zakona koji nam je ponuđen.
Moj ukupan odnos prema ovom paketu zakona je pozitivan. Smatram da se učinio jedan korak napred u nekim stvarima. Međutim, još uvek ima stvari koje smo možda mogli da promenimo i da taj paket bude primereniji situaciji u kojoj se nalazimo.
Kod ovoga bih istakao i određeno razumevanje koje je pokazala Vlada kod usvajanja određenih sugestija, takođe i Odbor za finansije, a kod komentara ovog zakona reći ću neke stvari koje su pozitivne i u svakom slučaju u to spada smanjenje stope sa 25 na 20%, što samo po sebi znači određenu stimulaciju. S druge strane, cenim to što se određenim odredbama Zakona uspelo i mislim da će se uspeti u praksi da se proširi poreska osnovica, a takođe i značajno da se popravi efikasnost kontrole privrednih subjekata.
Međutim, još nešto, cenim da je Vlada želela da napokon i kroz porez na dobit preduzeća na neki način, u stvari na svaki način, poveća i učešće ovog poreza u ukupnom finansiranju društva. Međutim, smatram da se to moglo postići i na neki drugačiji način, a ne putem oporezivanja osnovnih sredstava. Kao što znamo, ulaganja u osnovna sredstva bila su 100% oslobođena, a sada samo 50%, što mi se čini da inače u uslovima nedovoljnih investicija može da na značajan način umanji interes privrednih subjekata ka investicijama u osnovna sredstva.
Drugo, bez obzira što bi se možda mogli prihvatiti argumenti koji su dati, da imamo dovoljno preduzeća iz oblasti trgovine, bankarstva, osiguranja itd. odnosno da oni predstavljaju 70% od ukupnog broja preduzeća, mislim da sa jednom promenom uslova privređivanja i u ovim oblastima jednostavno menjamo uslove privređivanja, a da možda to nije bilo neophodno.
Zaista treba istaći da privredni subjeti moraju napokon doći do jedne sigurnosti, a na ovaj način, ovakvim izmenama ne doprinosi se tome i uvek postoji pretpostavka da bi se sledeće godine u redu ovih koji su ove godine obuhvaćeni ovakvim izuzećem mogli naći i neki drugi.
Na kraju, rekao bih još i o jednoj stvari koja mi se takođe ne sviđa, a to je da ne tretiramo na isti način ulaganja stranih lica, tako da je to nešto što je u svemu ovome, u ukupnim povredama možda najozbiljnija povreda nekih opredeljenja. Zaista ne vidim, u stvari vidim razlog da nismo mogli da promenimo uslove privređivanja stranim ulagačima, jer imamo određena druga obećanja i nastojanja da se to ne menja, ali isto tako to najbolje pokazuje da menjamo uslove privređivanja domaćim subjektima i ovo sve drugo podržava, ali vrlo mi je teško da prihvatim da treba da oporezujemo osnovna sredstva.
