Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici,        govoriću o celom paketu poreskih zakona u okviru dozvoljenog vremena, naravno. Paket poreskih zakona koji je predložila Vlada Srbije u pojedinim slučajevima smanjuje poreska opterećenja privrede. Međutim, isti zakoni istovremeno značajno uvećavaju prihode Republike.
Tako Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća Ministarstvo finansija planira uvećanje prihoda za oko 800 miliona dinara. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet Vlada planira uvećanje prihoda za dve milijarde i trista miliona dinara, a s obzirom da se odustalo od smanjenja akciza za cigarete, kafu i alkoholna pića, to znači više od 2,3 milijarde.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama takođe se planiraju uvećanja prihoda Republike Srbije.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama Vlada planira prihode od oko milijardu dinara za godinu dana.
Šta sve ovo znači?
Planirana povećanja prihoda Republike Srbije su skoro pet milijardi dinara i znači da taj novac mora nekome da se uzme. Tako postaje jasnije kako je to moguće da se smanjuju pojedine poreske stope a da se sa druge strane povećava prihod i postaje jasnije kako se to proširuje kod poreskih obveznika, kako kaže ministar finansija, kako se ravnomerno raspoređuje poreski teret i kako više oporezuju prihodi od samostalnih delatnosti.
Jasno je da će ovo uvećanje prihoda platiti građani i to oni siromašniji i vlasnici malih preduzeća. Jasno je da ono što ne uzme privreda zaposlenima od plata, Vlada planira da još više uzme raznim taksama i proširenjem kruga poreskih obveznika. Praktično, ono što Vlada Srbije ne uzme na mostu, uzeće na ćupriji.
Može se reći da je smanjenje pojedinih poreskih stopa bacanje prašine u oči i da će zapravo građani biti mnogo više opterećeni. Jer, pored dosadašnje TV takse na električno brojilo, posebne takse na registraciju vozila, obaveze plaćanja novih tablica i saobraćajnih dozvola, uvode se i nove takse, a stare se višestruko uvećavaju.
Znači, ako pojedinačno pogledamo poreske zakone, možemo reći da svako smanjenje poreske stope prati višestruko povećanje prihoda Republike na drugoj strani.
Kako je to moguće? Evo konkretnih primera.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća smanjuje se porez na dobit od 25 na 20%. To znači da se smanjuje porez onima koji imaju dobit, uspešnim preduzećima, a novoosnovanim preduzećima iz oblasti trgovine, bankarstva i osiguranja ukidaju se poreske olakšice i smanjuju olakšice za ulaganja u osnovna sredstva za rad i tako ostvaruje veći prihod.
Srpski pokret obnove uvek se zalagao da se novoosnovana preduzeća oslobode dažbina u prvih pet godina i zato ne može prihvatiti rešenja predložena ovim zakonom.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet ukida se akciza od 5% za so i porez na promet usluga smanjuje se od 10 na 9%. Međutim, uvodi se akciza od 10% na veštačka bezalkoholna pića, kao da mi imamo prirodna bezalkoholna pića, na flaširanu i mineralnu vodu, kao da je voda luksuz, uvodi se porez na promet advokatskih usluga, a povećava se sa 10 na 20% porez na promet deterdženata, sapuna, šampona za kosu, odeće i obuće, bebi sapuna i robe iz uvoza. Sva ova povećanja akciza i poreza platiće građani.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, Srpski pokret obnove traži da siromašni građani koji imaju samo stan u kome žive ne plaćaju porez na taj stan, a da se oporezuju samo oni koji imaju prihode od izdavanja stana ili kuće.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama omogućava se prelivanje sredstava iz većih u manje opštine tako što se zaposlenima odbijaju komunalne takse na platu i uplaćuju opštinama u kojima žive, a ne opštinama u kojima rade.
Ovaj predlog zakona je neprihvatljiv zato što oštećuje velike gradove. Vlada Srbije ima druge mehanizme kojima može da pomogne nerazvijenim malim opštinama i treba da ih koristi. Treba da koristi Fond za razvoj, Fond za nerazvijena područja, Fond za nezaposlene i druge.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama treba povući iz procedure jer se uvođenjem novih taksi i povećanjem starih građani opterećuju do nepodnošljivih granica.
Plate i penzije su realno manje pa građani nisu u stanju da plaćaju telefon, da registruju dotrajali automobil, a kamoli da plaćaju sve one takse koje ste vi planirali, pored ove takse na električna brojila, pored plaćanja novih registarskih tablica, nove saobraćajne dozvole itd.
Posebna priča su kazne u poreskim zakonima, koji imaju tako velike raspone da omogućavaju razne zloupotrebe. Zato se događa da za isti prekršaj miljenici vlasti budu kažnjeni sa trista, a oni drugi sa 5.000 dinara, znači za isti prekršaj.
Vlada Srbije postigla bi povećanje prihoda bez svih pomenutih dodatnih opterećenja ako bi se postarala da poreze i doprinose plaćaju velika preduzeća čiji su direktori bliski vladajućoj koaliciji. Dosadašnja praksa pokazala je da ova, privilegovana preduzeća bliska Vladi ne plaćaju poreze i doprinose, kao na primer porez za penziono osiguranje, za zdravstveno osiguranje itd. što ne bi smelo da se događa u pravnoj državi.
Takođe je neprihvatljivo da se građani proganjaju kada je reč o plaćanju struje i telefona, da im se naplaćuju kamate a da država ne daje kamate kada kasne penzije i plate, kao što je na primer slučaj sa platama u obrazovanju, kulturi, zdravstvu, državnoj upravi itd.
Vlada Srbije može povećati opterećenje građana tek kad svojom politikom omogući otvaranje novih radnih mesta i povećanja plata i penzija. U suprotnom ova vlada ostaće upamćena po najvećim nametima na građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Kolege narodni poslanici, nekoliko reči o predlogu koji se tiče svih zakona koji su ovde istaknuti i zbog kojih je ministar izneo svoje mišljenje.
Mi ćemo glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima budući, koliko razumemo, da je Vlada odustala od člana 11., kojim se predviđa centralizacija svih finansijskih sredstava skupština opština Vojvodine i gradova u Srbiji odnosno Vojvodini. Ovaj predlog, koji je prvobitno postojao u zakonu, svakako bi teško ugrozio celu istoriju lokalne samouprave u Srbiji i u Vojvodini, teško bi osporio pravo građana da upravljaju svojim sredstvima na svojoj teritoriji i otuda je pohvalno za Vladu što je od ovog predloga odustala i što će se lokalna samouprava u ovom zakonu barem održati.
Glasaćemo i za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana budući da u ovom zakonu ne postoje, koliko vidimo nikakvi sporni elementi.
Međutim, za ostale zakone nećemo glasati. Razlozi zbog čega nećemo glasati su sledeći: Prvo, nastavlja se sa politikom širenja pravne nesigurnosti. Gotovo da već nema kraćeg razdoblja već se ide na šest meseci, a da se ne menjaju značajni zakoni, a sada je u pitanju promena čitavog sistema zakona koji, naravno, dodatno izazivaju pravnu nesigurnost u zemlji, tako da više, jednostavno, sa širenjem ove nesigurnosti, niko se ne može navići na postojeće poreske stope, takse, akcize, carine, mada se ovde o njima ne razgovara. I tim neprekidnim izazivanjem pravne nesigurnosti više ni jedan ulagač u našoj zemlji, ali to je već odavno, nije siguran da će pod istim zakonom završiti investiranje i poslovanje sa kojim je ušao u investicije. To se samo odnosi na neku privilegovanu grupu, koja ne zavisi od zakona i koja može privilegovano da učestvuje u poslovima. Dakle, pristrasnim tumačenjem svih zakona i političkom silom, ali za ubedljivu većinu investitora, osobito srednjih, malih preduzetnika, neprekidno izazivanje pravne nesigurnosti u zemlji u suštini katastrofalno deluje na ekonomske potencijale preostale u zemlji i na ulaganja.
Istovremeno, danas kada smo slušali obrazloženje ovog paketa zakona nismo videli u kojoj meri Vlada očekuje da će povećanje taksa, akciza, poreskih stopa odnosno poreza i kazni manje doprineti inflaciji. Jer, postojeće takse, koje se sada menjaju i ako se to bude izglasalo - komunalne takse itd. biće ugrađene u cene proizvoda. Nema projekcije ni jednog modela, ne znamo da li je bilo kakav model stvoren u kome je testirano šta će se dogoditi sa cenama, sa nivoom cena povodom ovih poreskih zakona. S obzirom da se takse dižu prosečno za tri puta, mnoge za pet puta, neke za deset, kazne, i iz toga onda možemo očekivati da će svi ovi elementi biti ugrađeni u nove cene i možemo očekivati inflatorni udar. Bilo bi dobro da je Vlada mogla da izađe danas sa jednom projekcijom šta će biti sa stabilnošću cena. Dobro je što smo mi još, doduše pre desetak godina, standardizovali i šifrirali u skladu sa Evropskom zajednicom tarifnike, carinske i sve druge, tako da smo u tom smislu preuzeli jedan put približavanja evropskom sistemu, ali istovremeno se od njega i udaljavamo ovim neprekidnim izazivanjem pravne nesigurnosti i upornim promenama poreskih stopa, taksi itd, što nas konačno u suštini sve više udaljava, ali i onemogućava našu domaću privredu da pod normalnim okolnostima posluje.
Mi procenjujemo da će podizanje komunalnih taksi, akciza, poreza, teško oštetiti standard naših ljudi, da ovo više nije ni skidanje kože sa leđa naroda, ovo je sada skidanje pokožice, onog što je preostalo i da ovo nema kuda voditi osim do povećanja bede u zemlji, do očajanja.
Društveni proizod po glavi stanovnika u Srbiji je 1.310 dolara po poslednjim podacima. Oko 60% se uzima za javne rashode u našoj zemlji. Otuda je životni standard stanovništva izuzetno nizak, nezavisno od toga što se jedan deo, nezavisno, dakle od neto ličnog dohotka, prima spolja zaobilaznim putem. Mi vidimo da naš narod neće moći da izdrži ovakvo silno povećanje komunalnih taksi, akciza itd. i ovo vidimo kao priznanje da je u zemlji u proteklih nekoliko godina u odnosu na vreme kada su pojedini zakoni donošeni, a koji se danas menjaju u zemlji, vladala izuzetno visoka stopa inflacije. Istovremeno ne stoji objašnjenje, čini nam se barem u jednom delu izlagača ispred Vlade, o smislu ovih zakona, koji su upozoravali da će privreda, s obzirom na ove zakone, biti manje opterećena da bi se postigla ravnoteža na račun leđa naroda. Koliko vidimo, padanje privrede u našoj zemlji se nastavlja, a ovih dana, primera radi pod stečaj je otišla jedna od najvećih mesnih industrija u našoj zemlji, u istoriji čak naše zemlje, to je Klanična industrija u Banatskom Karlovcu, koja je već 1923. godine imala 13% od ukupnog izvoza ondašnje Jugoslavije. Od pre 14 dana ne radi pančevačka Azotara, za koju isporuke gasa više nema, đubriva više neće biti, ljudi izlaze na ulice, nezaposleni su, kovačička "Šećerana" nema mazuta. U ovom trenutku je borba da li će se uopšte moći prerađivati šećerna repa itd. Sve je manje prihoda u zemlji. I iz toga procenjujemo da će biti izuzetno teško opravdavati prevaljivanje na leđa naroda svih ovih troškova, sa ovim obrazloženjem da bi, uprkos tome što pada privreda na jednoj strani, na drugoj treba povećavati čak administraciju. Jednim od ovih zakona je predviđeno angažovanje novih ljudi na sakupljanju potpisa i na preventivi da se porezi ne bi slučajno platili. Prema tome, na jednoj strani pada privreda, a na drugoj strani se podiže broj administrativnih radnika. Dakako da protiv toga želimo da glasamo jer smatramo da to nije interes naroda u zemlji. Istovremeno ne verujemo da je dobro da se i dalje održava jedan sistem prinudne naplate poreza na pokretnine, ukoliko poreski obveznik to nije platio na vreme, svejedno pod kojim bio okolnostima. Mi smo duboko ubeđeni da nikome, ni zemljoradniku, ni radniku, pogotovu ovima koji su sada na ulici, niko ne sme ući u kuću bez odluke suda da mu se oduzima pokretna imovina. Verujemo da bi to bio dodatan elemenat sigurnosti svakog građanina u našoj zemlji da se poreski organ ne stavi iznad sudskih odluka i da svakom oduzimanju privatne imovine, koja bi trebala da bude svetinja, prethodno mora ići sudska odluka koja to potvrđuje.
Ne slažemo se sa tim da se svim našim građanima, koji osim stana ili kuće koji imaju neke druge stambene objekte, ovećavaju porezi za 50% jer smo duboko ubeđeni da je u zemlji odavno propala srednja klasa, ali je ona danas jako propala. Svake godine po 3.000 ljudi više nezaposlenih, odlaze na biro rada i ne verujemo da će uz povećano dodatno opterećenje stanovništva rođaci, deca i drugi koji preuzimaju imovinu, ne verujemo da se može pribaviti bilo kakva podrška u narodu. Sve su to elementi koji nam brane da ove zakone izglasamo, ali verujem da bi se uz izvestan napor ovi zakoni mogli poboljšati i da bi onda postali prihvatljivi za sve.

Ima reč narodni poslanik Milovan Purenović.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u predizbornoj kampanji je sve i svašta obećavano kao dobitak naroda, ali rezultati dosadašnjeg rada vladajuće koalicije su poražavajući.
Šta je Vlada Republike Srbije do danas uradila za dobrobit građana Srbije? Zaplašeni su univerziteti Srbije. Zakonom o informisanju izvršen je udar na slobodu i pisanu reč, u izražavanje slobode mišljenja. Povećane su takse za registraciju vozila, zatim kroz tablice, a odmah pošto uredba nije dala odgovarajuće rezultate uvodi se nova uredba pri registraciji vozila. Posebno je uvedena taksa na benzin i cigarete. A tu je sada pripremljen i veliki paket od 10 zakona o porezima. Oporezovaće se skoro sve: hrana, piće, obuća, odeća, sredstva za higijenu, nepokretna i pokretna imovina. A na redu je da se oporezuje i vazduh koji dišemo, kućni nameštaj i kućni aparati, pod izgovorom da je za sve to kriva siva ekonomija.
Gospodo iz Vlade, bez proizvodnje, posebno industrijske proizvodnje, nema robe, nemamo ostvarene vrednosti, pa prema tome ni dobiti. Nema profita. A odatle je jedino moguće naplatiti porez na zadovoljstvo i obveznika i poreznika i države.
U oblasti privrede situacija je poražavajuća. Iz raznoraznih razloga pod stečaj je otišlo dvadeset hiljada preduzeća. To je dva puta veći broj preduzeća koja se nalaze u situaciji da su pred stečajem.
Gospodo poslanici, zaštitimo ovaj narod koji ima veoma niska primanja, negde oko hiljadu dinara. Jasno je i laicima da se živi na donjoj granici izdržljivosti. A ugrožen je i biološki opstanak.
Mnogi su živeli ili trenutno žive od dodatnih aktivnosti, ali te zalihe su već potrošene. Ostalo je jedino goli život. Već je ugrožen biološki opstanak građana Srbije. Svima je potrebno dodati, a ne uzeti novac. Hoćemo li stvarati decu u ovim uslovima ili će bela kuga dovesti u pitanje državnost srpske nacije.
Zima je, narod je ugrožen jer nema novca za grejanje, za hranu, odeću i obuću. Retka su domaćinstva u Srbiji koja ne plaćaju studije svojoj deci, a koje treba uz to nahraniti i obući. U trenutku kada građani Srbije spremaju zimnicu i spremaju se da prežive ovu zimu, dovijaju se na razno - razne načine. Organizovana je akcija: šećer, struja, građanima Srbije. Naravno ogromna većina dužnika svoju potrošenu struju ne može ni da plati. A to se može na jednostavan način potvrditi: sa prosečnom penzijom od 500 dinara i zaposlenih od 1.000 dinara, šta da govorimo o onima koji primaju socijalu 200 dinara mesečno, sa tim novcem nemoguće je preživeti, a kamoli platiti struju i ostale dažbine.
Ako se uzme da mnogi od ove socijalne strukture plaćaju privatne stanove onda je to blizu onoj situaciji kakva je u ratnim uslovima. Deo dužnika bi mogao da plati čisto utrošenu struju, ali mogu izdržati namete uz navodno jevtinu struju, jer se na jedan dinar utrošene struje plaća još 1,6 dinara nameta, kroz taksu, kroz angažovanu snagu, porez na promet, Šešeljevu taksu na električno brojilo. Šešeljeva taksa je uvedena da se pomogne TV Bastilji Srbije, toj gospodi koja neće da živi od marketinga i saradnje sa privredom, nego od gotovine koju narod treba da odvoji od usta.
Zato je potrebno da se odmah preduzmu akcije, da odmah prestanu sa maltretiranjem građana. Građani troše svoju električnu energiju kao nacionalni resurs, zašta su naši narodi ulagali godinama preko 10% od svojih plata. Ulagali su kada su se uverili da nemaju para ni za goli život, pa oni koji zaista ne mogu, ne moraju da plate tu struju. Dva puta se vrši pritisak nad istim ljudima. Jednom što se struja uzima iz društvenih preduzeća, drugi put kod svojih kuća. Zbog toga mnogi zaposleni nemaju grejanje ni na poslu ni kod kuće. A znamo da se za svo to vreme izvozi struja, između ostalog u Hrvatsku i Sloveniju, za koje znate kakvi su nam prijatelji.
Gospodo iz vladajuće koalicije uzmite svoj gnev prema držanju Albanaca na Kosmetu, a ne prema univerzitetu. Prema tome, svoju energiju treba usmeriti prema Kosmetu i pokušati da se spasi ova srpska svetinja.
Zato ću svoje izlaganje završiti rečima: Nema Srbije bez srpskog naroda. Srbija je jedino naše blago sačuvano ne samo radi nas, već za naše potomstvo i iz poštovanja prema našim precima. Zato svi radimo u korist Srbije i srpskog naroda. Učinimo sve da narod lakše živi, da može da radi i zaradi, a onda i plati sve poreske obaveze kroz jedan progresivni i bolji sistem od ovoga, kakav je ovaj za koji se zalaže Srpski pokret obnove.

Ima reč potpredsednik Vlade Republike Srbije Milovan Bojić.

Želim da istaknem da odavno na jednom mestu nisam čuo više poluistina ili proizvoljnosti nego sada u diskusiji narodnog poslanika, čije ime ne znam.
Gospodine poslaniče ako već govorite o uplašenosti univerziteta, dozvolite da vam kažem da je Vlada Republike Srbije prvi put u poslednjih nekoliko decenija osnovala Fond za naučnoistraživački rad, za podsticaj naučnoistraživačkog i obrazovnog procesa na univerzitetima, Fond za rešavanje stambenih pitanja studenata univerziteta i stvaranje pretpostavki za izvesnost i perspektivnost opstanka ovde je činjenica. Ako se već jedite na to koliko smo globe udarili, onda sami sebe dovodite u kontradiktornost. Branite Zakon o informisanju, gde nijednu slobodu nismo ugušili, čak smo i laž dozvolili, ali smo rekli da se ta laž mora platiti malo više.
I još jednu stvar, verujem da delim mišljenje iz Vlade narodnog jedinstva: Mi se ne bojimo kritike, pogotovo ne pismenih i ne nepismenih, ali se najviše plašimo polupismenih.

Narodni poslanik Purenović ima reč, replika.

Biću sada slobodniji nego malopre u svom izlaganju, pošto se jedan profesor fakulteta, jedan ugledni lekar u svojoj struci ovako odnosi prema jednom profesoru univerziteta koji je ugledniji od njega. Međutim, mislim da ne bi imalo smisla da se vređamo o pismenosti ili polupismenosti. A istina zaista boli. Ovo što sam rekao je istina i meni je drago što sam potpredsednika Vlade Republike Srbije podstrekao da malo razmišlja. Ja jesam profesor fakulteta, gospodine Šešelju, a ti nisi ni jedan čas držao na univerzitetu.

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč? (niko)
Zaključujem načelni pretres.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za 160, protiv 15, četiri je uzdržano, nije glasalo 20, a 199 narodnih poslanika je ukupno prisutno.
Konstatujem da je Narodna Skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 6. stav 2. amandman su podneli narodni poslanici: Milan Božić, Aleksandar Milutinović, Sanja Čeković i Bojana Ristić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (ne želi)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 43, 159 je bilo protiv, niko nije bio uzdržan, svi su glasali, ukupno su prisutna 202 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. stav 2. amandman su podneli narodni poslanici Milan Božić, Aleksandar Milutinović, Sanja Čeković i Bojana Ristić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (ne želi)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman. Za 41, protiv 155, niko nije bio uzdržan, četiri nisu glasala, ukupno je prisutno 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna Skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo Odbor za finansije.
Vlada je prihvatila ovaj amandman, s tim da se iz stava 2. izmenjenog člana 34-a. brišu reči: "uz prethodnu saglasnost Vlade", a iz stava 3. brišu reči: "i 2".
Pošto je Odbor za finansije prihvatio izmene koje je predložila Vlada u odnosu na amandman Odobra i dao prečišćen tekst amandmana na član 11, a predstavnik predlagača prihvatio prečišćen tekst ovog amandmana na sednici Odbora za finansije, konstatujem da je prečišćen tekst tog amandmana postao sastavni deo zakona.
Na član 11. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milan Božić, Aleksandar Milutinović, Sanja Čeković i Bojana Ristić i narodni poslanik Ištvan Išpanovič.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da se ovaj amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (ne želi)
(Predlagači amandmana izjasnili su se da povlače amandman.)
Konstatujem da su predlagači amandmana povukli amandman.
Na član 16. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik mr Tihomir Marjanović. Ovaj amandman po svojoj suštini odnosi se na član 4. Predloga zakona.
Pošto su Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor prihvatili ovaj amandman, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Tihomir Marjanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da se ovaj amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (želi)
Za reč se javio narodni poslanik Tihomir Marjanović.