Kolege narodni poslanici, nekoliko reči o predlogu koji se tiče svih zakona koji su ovde istaknuti i zbog kojih je ministar izneo svoje mišljenje.
Mi ćemo glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima budući, koliko razumemo, da je Vlada odustala od člana 11., kojim se predviđa centralizacija svih finansijskih sredstava skupština opština Vojvodine i gradova u Srbiji odnosno Vojvodini. Ovaj predlog, koji je prvobitno postojao u zakonu, svakako bi teško ugrozio celu istoriju lokalne samouprave u Srbiji i u Vojvodini, teško bi osporio pravo građana da upravljaju svojim sredstvima na svojoj teritoriji i otuda je pohvalno za Vladu što je od ovog predloga odustala i što će se lokalna samouprava u ovom zakonu barem održati.
Glasaćemo i za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana budući da u ovom zakonu ne postoje, koliko vidimo nikakvi sporni elementi.
Međutim, za ostale zakone nećemo glasati. Razlozi zbog čega nećemo glasati su sledeći: Prvo, nastavlja se sa politikom širenja pravne nesigurnosti. Gotovo da već nema kraćeg razdoblja već se ide na šest meseci, a da se ne menjaju značajni zakoni, a sada je u pitanju promena čitavog sistema zakona koji, naravno, dodatno izazivaju pravnu nesigurnost u zemlji, tako da više, jednostavno, sa širenjem ove nesigurnosti, niko se ne može navići na postojeće poreske stope, takse, akcize, carine, mada se ovde o njima ne razgovara. I tim neprekidnim izazivanjem pravne nesigurnosti više ni jedan ulagač u našoj zemlji, ali to je već odavno, nije siguran da će pod istim zakonom završiti investiranje i poslovanje sa kojim je ušao u investicije. To se samo odnosi na neku privilegovanu grupu, koja ne zavisi od zakona i koja može privilegovano da učestvuje u poslovima. Dakle, pristrasnim tumačenjem svih zakona i političkom silom, ali za ubedljivu većinu investitora, osobito srednjih, malih preduzetnika, neprekidno izazivanje pravne nesigurnosti u zemlji u suštini katastrofalno deluje na ekonomske potencijale preostale u zemlji i na ulaganja.
Istovremeno, danas kada smo slušali obrazloženje ovog paketa zakona nismo videli u kojoj meri Vlada očekuje da će povećanje taksa, akciza, poreskih stopa odnosno poreza i kazni manje doprineti inflaciji. Jer, postojeće takse, koje se sada menjaju i ako se to bude izglasalo - komunalne takse itd. biće ugrađene u cene proizvoda. Nema projekcije ni jednog modela, ne znamo da li je bilo kakav model stvoren u kome je testirano šta će se dogoditi sa cenama, sa nivoom cena povodom ovih poreskih zakona. S obzirom da se takse dižu prosečno za tri puta, mnoge za pet puta, neke za deset, kazne, i iz toga onda možemo očekivati da će svi ovi elementi biti ugrađeni u nove cene i možemo očekivati inflatorni udar. Bilo bi dobro da je Vlada mogla da izađe danas sa jednom projekcijom šta će biti sa stabilnošću cena. Dobro je što smo mi još, doduše pre desetak godina, standardizovali i šifrirali u skladu sa Evropskom zajednicom tarifnike, carinske i sve druge, tako da smo u tom smislu preuzeli jedan put približavanja evropskom sistemu, ali istovremeno se od njega i udaljavamo ovim neprekidnim izazivanjem pravne nesigurnosti i upornim promenama poreskih stopa, taksi itd, što nas konačno u suštini sve više udaljava, ali i onemogućava našu domaću privredu da pod normalnim okolnostima posluje.
Mi procenjujemo da će podizanje komunalnih taksi, akciza, poreza, teško oštetiti standard naših ljudi, da ovo više nije ni skidanje kože sa leđa naroda, ovo je sada skidanje pokožice, onog što je preostalo i da ovo nema kuda voditi osim do povećanja bede u zemlji, do očajanja.
Društveni proizod po glavi stanovnika u Srbiji je 1.310 dolara po poslednjim podacima. Oko 60% se uzima za javne rashode u našoj zemlji. Otuda je životni standard stanovništva izuzetno nizak, nezavisno od toga što se jedan deo, nezavisno, dakle od neto ličnog dohotka, prima spolja zaobilaznim putem. Mi vidimo da naš narod neće moći da izdrži ovakvo silno povećanje komunalnih taksi, akciza itd. i ovo vidimo kao priznanje da je u zemlji u proteklih nekoliko godina u odnosu na vreme kada su pojedini zakoni donošeni, a koji se danas menjaju u zemlji, vladala izuzetno visoka stopa inflacije. Istovremeno ne stoji objašnjenje, čini nam se barem u jednom delu izlagača ispred Vlade, o smislu ovih zakona, koji su upozoravali da će privreda, s obzirom na ove zakone, biti manje opterećena da bi se postigla ravnoteža na račun leđa naroda. Koliko vidimo, padanje privrede u našoj zemlji se nastavlja, a ovih dana, primera radi pod stečaj je otišla jedna od najvećih mesnih industrija u našoj zemlji, u istoriji čak naše zemlje, to je Klanična industrija u Banatskom Karlovcu, koja je već 1923. godine imala 13% od ukupnog izvoza ondašnje Jugoslavije. Od pre 14 dana ne radi pančevačka Azotara, za koju isporuke gasa više nema, đubriva više neće biti, ljudi izlaze na ulice, nezaposleni su, kovačička "Šećerana" nema mazuta. U ovom trenutku je borba da li će se uopšte moći prerađivati šećerna repa itd. Sve je manje prihoda u zemlji. I iz toga procenjujemo da će biti izuzetno teško opravdavati prevaljivanje na leđa naroda svih ovih troškova, sa ovim obrazloženjem da bi, uprkos tome što pada privreda na jednoj strani, na drugoj treba povećavati čak administraciju. Jednim od ovih zakona je predviđeno angažovanje novih ljudi na sakupljanju potpisa i na preventivi da se porezi ne bi slučajno platili. Prema tome, na jednoj strani pada privreda, a na drugoj strani se podiže broj administrativnih radnika. Dakako da protiv toga želimo da glasamo jer smatramo da to nije interes naroda u zemlji. Istovremeno ne verujemo da je dobro da se i dalje održava jedan sistem prinudne naplate poreza na pokretnine, ukoliko poreski obveznik to nije platio na vreme, svejedno pod kojim bio okolnostima. Mi smo duboko ubeđeni da nikome, ni zemljoradniku, ni radniku, pogotovu ovima koji su sada na ulici, niko ne sme ući u kuću bez odluke suda da mu se oduzima pokretna imovina. Verujemo da bi to bio dodatan elemenat sigurnosti svakog građanina u našoj zemlji da se poreski organ ne stavi iznad sudskih odluka i da svakom oduzimanju privatne imovine, koja bi trebala da bude svetinja, prethodno mora ići sudska odluka koja to potvrđuje.
Ne slažemo se sa tim da se svim našim građanima, koji osim stana ili kuće koji imaju neke druge stambene objekte, ovećavaju porezi za 50% jer smo duboko ubeđeni da je u zemlji odavno propala srednja klasa, ali je ona danas jako propala. Svake godine po 3.000 ljudi više nezaposlenih, odlaze na biro rada i ne verujemo da će uz povećano dodatno opterećenje stanovništva rođaci, deca i drugi koji preuzimaju imovinu, ne verujemo da se može pribaviti bilo kakva podrška u narodu. Sve su to elementi koji nam brane da ove zakone izglasamo, ali verujem da bi se uz izvestan napor ovi zakoni mogli poboljšati i da bi onda postali prihvatljivi za sve.