Ove reči u "suprotnosti" dosta grubo zvuče, asociraju čak da su i suprotne i da se postiže jedna politika suprotno intencijama saveznog zakona i onoga što je dogovoreno da se  utvrdi i uskladi sa potpredsednikom Vlade Crne Gore, koji je o tome i zvanično informisao svoju vladu. Znači kada se nešto usaglašava onda je to proces. U okviru procesa postoji prvi, drugi i treći korak. Mi povlačimo naš korak, koji je prvi korak, a ukupno usaglašavanje je obezbeđeno potpisivanjem odgovarajućih dokumenata. Mi harmonizujemo razlike koje su otežavale privređivanje naših privrednih subjekata i apsolutno stojimo na toj poziciji, pošto je ovo oblast prometa, da treba da imamo iste propise, iste stope, kako bi privredni subjekti na ukupnoj teritoriji radili na isti način. To ovim obezbeđujemo. Imali smo problem, ja sam to i u uvodnom izlaganju rekao, jedno kod pozicije oporezivanja opreme, jer smo se prvo usaglasili na tome da Srbija ipak uvede minimalnu stopu. U okviru konsultacija i razgovora koji su bili u postupku donošenja zakona i na sednicama odbora došli smo do toga da to nije pametno, jer je ovde bilo primedbi da izostavljanje oporezivanja investicija i dopunsko opterećenje investicija nije politika koju treba u ovim okolnostima da vodimo i zbog toga smo odustali i predložili da se oprema ne oporezuje. Dobili smo saglasnost učesnika u konslutacijama tako da je prihvaćeno da će i Savezna vlada u okviru svoje nadležnosti intervenisati u saveznom zakonu, a predstavnik crnogorske vlade prihvatio da i oni neće oporezivati osnovicu. Time potpuno imamo usklađene propise. Imali smo čak i težu situaciju. Prvobitni naši dogovori su zahtevali od Srbije da poveća svoje poreske stope. Ja da podsetim, naš prvi dogovor je bio da niža poreska stopa poreza na promet bude 9, sada je 10%, znači smanjujemo, ali da viša stopa poreza na promet koja je u Srbiji 20, a u Crnoj Gori 21, ide na 21. Sporazumeli smo se da ostane u Srbiji viša poreska stopa - 20, da oni smanje stopu na 20%, a da se prihvati njihova niža stopa od 9%.

Mislimo u sklopu ovoga što je primedba da Skupština treba da odlučje o predlogu i da će ovaj zakon ključno doprineti kao normativna oblast regulisanja borbe protiv sive ekonomije i obezbediti realno veće zahvatanje od onih poreskih obveznika koji su izbegavali plaćanje obaveza poreza na akcize.

U tom smislu ja predlažem da se pozitivno izjašnjavamo o tom predlogu.

Zahvaljujem.

Ima reč narodni poslanik Tihomir Arsić.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, ja sam danas u prilici da debitujem ovde u Skupštini, s obzirom na trenutnu političku konstelaciju u ovoj sali i s obzirom na ono što ću govoriti, jer ne verujem da ću na kraju izlaganja dobiti aplauz, ali s obzirom da smo mi glumci naviknuti na aplauze ja vas molim da me na početku lepo pozdravite aplauzom, tako bi bilo zgodno za sve. (aplauz)

Milo mi je da je i gospodin Šešelj aplaudirao.

Počeću sa citatima:

"Republika Srbija ima prvorazredni interes za uključivanje Savezne Republike Jugoslavije u regionalne i evropske integracione procese. Naš interes je ubrzana normalizacija odnosa SRJ i Evropske unije .... "

"U Republici Srbiji su u toku krupne društvene i ekonomske reforme ...."

"Društveni proizvod će do kraja ove i u narednoj deceniji rasti oko 7% godišnje što je natprosečno i u odnosu na razvijene zemlje.... Cilj nam je da krajem tog perioda, u pogledu društvenog proizvoda, uhvatimo korak sa srednje razvijenim zemljama...."

"Vlada narodnog jedinstva će i u narednom periodu nastaviti sa politikom kontinuiteta, čija su osnovna uporišta stabilnost, privredni rast i ubrzanje reformskih procesa...."

"Predstoji nam da zaokružimo fiskalni sistem uvođenjem poreza na dodatnu vrednost i primenom sintetičkog oporezivanja dohotka građana....."

Ovo su citati iz Programa koji je mandatar za sastav Vlade, gospodin Mirko Marjanović, saopštio ovoj skupštini prilikom izbora Vlade pre osam meseci, 24. marta ove godine.

Hteo bih takođe da podsetim da je Narodna skupština još 1997. godine (kada je predsednik Vlade bio takođe Mirko Marjanović), zaključila da se pristupi ozbiljnoj i detaljnoj analizi privrednog sistema, sa ciljem rasterećenja privrede i smanjenja budžetske i javne potrošnje.

Posmatrajući ovaj set zakona sa navedenih stanovišta, nije teško uočiti ogroman raskorak između proklamovane politike i praktičnih, zakonskih okvira koji ne samo da ne stvaraju potreban ambijent, već narušavaju elementarne uslove za realizaciju takve politike.

Jer, ako se, naprimer, proklamovano učešće budžetske i javne potrošnje na nivou od 47%, primenom predloženih zakona povećava na 60% i više, onda to nije samo povećanje ukupne potrošnje, već je to opasno ruiniranje onih uporišta politike koja je Vlada označila kao osnovna: stabilnost, privredni rast i ubrzanje reformskih procesa, sa realnim mogućnostima sloma privrede koja je, to znamo, u svakom pogledu i segmentu dovoljno ugrožena.

Da je pomenuto povećanje potrošnje činjenica može se videti iz obrazloženja predloženih dokumenata, prema kojima se, od primene samo tri ponuđena zakona (o akcizama i porezu na promet, o administrativnim taksama, o porezu na dobit preduzeća), očekuje efekat povećanja prihoda budžeta na godišnjem nivou od 2,3 milijarde 765 miliona i 800 miliona, blizu četiri milijarde dinara, plus prihodi od drastičnih povećanja kazni za prekršaje (javni prihodi, komunalne takse, porezi na imovinu, Šešeljev Zakon o javnom informisanju i sl.).

Ako uzmemo da je budžet bez rebalansa u 96. godini iznosio 12 milijardi, u 97. godini 14 milijardi, a u 98. 16 milijardi, onda i matematičkim laicima jasno je šta je povećanje iz godine u godinu za svega dve milijarde.

Vidite da samo po osnovu ova tri zakona imaju povećanje budžeta za četiri milijarde. Teško je odbraniti stav prema kome država ne određuje svoje prihode na nivou snage poreskih obveznika, već uzima onoliko koliko joj treba. U državama koje ozbiljno grade svoju perspektivu i ne planiraju od danas do stura, a mislim da je to i naš prevashodni zadatak, poreska politika mora biti razvojna i podsticajna, tako da povećava, a ne smanjuje obim društvene proizvodnje i privrednih aktivnosti.

Nikome ni na pamet ne pada da nipodaštava problem budžetske i javne potrošnje, ali se to može nadoknaditi oživljavanjem komunikacije sa svetom i regulisanjem odnosa sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom (o čemu je Nova demokratija već bezbroj puta i na bezbroj načina izražavala svoje zalaganje), gde postoje i posebni fondovi namenjeni za ove svrhe. Razume se, uz dodatni napor za jeftinije i racionalnije organizoavanje države i njenih institucija.

Na takvim osnovama se može osnovano razgovarati o reformama i u privrednom, i u socijalnom smislu.

Druga stvar na koju bih hteo da podsetim tiče se naših već petogodišnjih priprema za donošenje zakona o porezu na dodatnu vrednost (što sam, kao nameru Vlade, već citirao), što se, kao okosnica poreskog sistema primenjuje u velikom broju država, pa čak već i u nekim bivšim jugoslovenskim republikama. Primenjuje se, jer daje dobre rezultate, jer omogućuje najjednostavniju kontrolu i jer se pokazao kao najefikasniji u suzbijanju sive ekonomije.

I poslednje, ali ne i manje značajno, na šta bih ukazao je činjenica da, gledano u celini, a posebno na predviđenu mesečnu indeksaciju u Predlogu zakona o porezu na dobit preduzeća, ponuđena politika ne samo da je odmerena prema dostignutoj stopi inflacije, već i projektuje novu inflaciju u narednoj godini. To se svakako ne može ubrojati u reformska ponašanja, to je daleko od svake pozitivne reforme, a nisu davna ona naša žalosna iskustva koja nepobitno opominju da su to uvek bile igre visokog rizika, vrzina kola iz kojih niko nikada nije izašao kao pobednik.

Ima reč ministar finansija Borislav Milačić.

Ukoliko stoji ovo što je ovde rečeno mislim da je bila osnova da se razgovara o tome šta radi ova vlada i da li ova vlada vodi ekonomsku politiku koja teži ka tome da se obezbedi rast društvenog proizvoda uz stabilne uslove ekonomskog privređivanja,  sa sličnim kursom, ili ona ide na rušenje ekonomske stabilnosti zemlje.

Ovde je izrečeno toliko dezinformacija po osnovu toga što je rečeno da ne mogu a da ne komentarišem. Pre svega, politika rasta javne potrošnje od onoga što predlaže i radi Vlada. Barata se sa 60%. Politika javne potrošnje jeste jedan od bitnih segmenata ekonomske politike. Jedna od najvažnijih stvari o kojoj Vlada vodi najviše računa. Nažalost, ono što se ne vidi ona mora da vodi računa ne samo sa prihodne strane, kada se govori o poreskim zakonima, jer tu govorimo kako ćemo obezbeđivati sredstva za javnu potrošnju. I gledajući tu rashodnu stranu obaveza koje zakon stavlja pred Vladu, da bi se to obavilo uz brojne obaveze koji se tiču javne potrošnje, moraju se imati u vidu sve relevantne činjenice.

Ono što se nedovoljno zna da u okviru ukupne potrošnje Republike samo jedan i to manji deo potrošnje jeste budžet Republike Srbije. Veći deo potrošnje Republike Srbije za mene je javna potrošnja. A odnosi se na penzioni fond i na zdravstveni fond. Napori da se ti fondovi obezbede sredstvima da bi se servisirale obaveze jesu veliki teret i obaveza Vlade, koji se možda ne završava ili izvršava u celini kako to zakon predviđa jer, nažalost, nema dovoljno para i ne stoji činjenica da se od privrede oduzima toliko sredstava. To bi bila neodgovorna politika Vlade.

Gospodin Arsić je naveo priču o tome kako smo, recimo, ove godine u odnosu na prošlu godinu povećali potrošnju, budžetsku potrošnju Republike sa 14 na 16 milijardi. Mi smo utvrdili budžet Republike Srbije za 1998. godinu od 16 milijardi i toliko ćemo potrošiti i pored svih okolnosti koje su tražile znatno veće troškove. A u odnosu na realan nivo zahvatanja to je bitno manje realno nego 97. godine. Mislim da tu Vlada treba da očekuje priznanja za vođenje politike, jer nije išla na rebalans budžeta a obezbeđivala je izmene sredstava da bi se servisirao niz drugih obaveza koje nisu planirane aktom o donošenju budžeta.

Tvrdim da je Republika u 1998. godini smanjila svoje učešće u javnoj potrošnji, realno smanjujući budžetsku potrošnju za 12% u odnosu na ukupan prosečan rast cena u ovoj godini. I to je politika koja nije ostvarena sa lakoćom i koja proizvodi određene poteškoće.

Ovde se predlaže savremeno evropsko rešenje zakona o porezu na dodatnu vrednost. Očigledno je da gospodin Arsić nije slušao ovo što sam rekao u izlaganju: Politika Vlade jeste uvođenje tog poreskog instrumenta, ali isto tako moram da kažem da se instrument poreza na dodatnu vrednost u prometu ne može uvoditi u Srbiji, samo u Srbiji, jer mora da se uvede i u ostalim da bi se obezbedila jedinstvena ukupnost ekonomskog i privrednog prostora Jugoslavije. Ne postoji šansa da se to uvede samo u Srbiji, jer ja kao primer mogu da iznesem da porez na dodatnu vrednost podrazumeva drugačiju preraspodelu prihoda poreza na promet, jer se to ostvaruje u određenim fazama. To će zahtevati i odgovarajuće preračune i mehanizme odnosa između Srbije i Crne Gore, jer se veći deo roba proizvodi ovde, a prodavaće se u krajnjoj potrošnji tamo, a ovde će u većem delu biti obračun poreza na promet, tražiće oni deo tog kolača. Međutim, to treba da reši savezni zakon, pripremljen je takav zakon, Vlada stoji iza toga i traži da se donese što pre. Ali, nemojmo da imamo iluziju da će jedan zakon koji traži, prvo, normativno uređenje, a onda uvođenje, biti sprovodljiv u okviru mesec dana. Sigurno je da će nam trebati, od momenta kad usvojimo zakon, najmanje godinu dana priprema za prelazak na novi sistem koji se zove - oporezivanje prometa putem zakona na dodatnu vrednost.

Tako su uradile i druge zemlje. I nije ovo samo čarobni štapić, on proizvodi troškove, pa čak ima i određeni inflatorni uticaj, sve su to dosta ozbiljne teme da bi se ovako paušalno sa govornice iznele ocene za dosadašnji, jedan ozbiljan radni zadatak koji je Vlada izvršila dajući predloge kako poboljšati postojeći poreski sistem, a pre svega ubiranjem poreza iz dela koji se zove poreska evazija ili siva ekonomija. E, tu smo došli na pravu temu i da vidimo kome to smeta. Ovo smeta i ovo će poreski opteretiti tačno one koji nisu ništa plaćali. To moram prvo da kažem. To nije politika rasterećenja, Vlada će ih opteretiti. Znači, ko se bavio prometom derivata nafte, alkohola, cigareta, kafe, ko je prodavao građevinske materijale sa izjavom da je bio namenjen prodaji, a da nigde nije uplaćivao porez na promet, odjedanput će se naći pred zidom, neće moći da izbegne. I na bazi takvog zahvatanja, znači, od tog dela poslovanja koji nije bio zahvaćen poreskom obavezom, mi računamo da ćemo ubrati i to smo pošteno rekli ukupno, sa onim što smo predvideli kod ovih drugih poreskih oblika dve milijarde i 300 miliona dinara, bez ijedne povećane stope. Naprotiv, smanjujemo stopu poreza na dobit i smanjujemo porez na promet za ove artikle koji su od interesa za standard stanovništva. Sa manjim stopama mi računamo na veći prihod. Dakle, iz tog segmenta.

Ako je to pogrešna politika Vlade u okviru ovog predloga, slažem se da se onda ponovo vratimo na ovu opštu raspravu. Mislim da je ovo bitan doprinos da se zahtev i te socijalne pravde i pravedne raspodele poreskog tereta i ubiranje dopunskih prihoda realizuje i očekujemo da će poslanici podržati ovaj predlog i da će on obezbediti ovaj interes, koji znači rasterećenje onog dela privrede koji je na teret svojih plata i svog poštenog plaćanja svog poreza na promet podnosio nepravdu većeg tereta nego što ga treba da nosi, jer je drugi deo stajao izvan takvog mehanizma.

Da li se neko od narodnih poslanika javlja za reč? (ne javlja)
Zaključujem načelni pretres. Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za 178, protiv 8, uzdržanih 8, nije glasalo 6, prisutno 200 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici: Sanja Čeković i Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da se ovaj amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (ne želi)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 34, protiv 154, niko nije bio uzdržan, 6 nije glasalo, 194 prisutna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo Odbor za finansije.
Pošto su Vlada i Zakonodavni odbor prihvatili ovaj amandman, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman je podneo Odbor za finansije. Pošto su Vlada i Zakonodavni odbor prihvatili ovaj amandman, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podneo Odbor za finansije. Pošto su Vlada i Zakonodavni odbor prihvatili ovaj amandman, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da se ovaj amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč?
(Milan Miković: Odustajem.)
Odustajete?
(Milan Miković: U vezi je sa prethodnim, a on nije prihvaćen.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković. Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da se ovaj amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

 Ne bih izlazio da poslanici imaju ispred sebe tekst sa svim onim što je u zakonu i našim amandmanima. Prema tome, ne bi trebalo objašnjavati bilo šta.
Ovde se radi o onoj situaciji sa prodavnicama na aerodromima i lukama, gde vlada poseban način u oporezivanju svega, a mi smo u ovim našim amandmanima rekli da ne treba samo to, nego i na svim mestima gde je obezbeđena carinska i pasoška kontrola, jer je tako i u Predlogu zakona rečeno - napravićemo izuzetak na aerodromima i lukama za međunarodni saobraćaj, jer pretpostavljamo da tamo postoji pasoška i carinska kontrola. A mi stojimo na stanovištu da to isto postoji i na drugim mestima, i na drugim graničnim prelazima i mislimo da ne treba praviti razliku.
Imam još jedan amandman takođe u vezi toga.

Da li još neko želi reč? (niko)
Molim narodne poslanike da - radi utvrđivanja kvoruma - postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 32, protiv 157, bez uzdržanih, 11 nije glasalo, a prisutno 200 poslanika.
Konsatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? ( ne želi)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 30, protiv 161, bez uzdržanih, četiri nisu glasala, 199 prisutnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. stav 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Milan Miković sa mesta: Gramatički sam tražio da se ispravi.)
Da li odustajete? (Milan Miković - Da.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

U novom članu 15. dodata su dva stava za dosadašnji član 30. Ja ću govoriti o tom novom stavu 3, za koji sam i predložio da se briše.
Naime, mi određujemo stopu i kažemo - biće stopa 20, pa će biti stopa 9, pa će možda biti stopa 2 ili 3 u smislu onog Zakona o osnovama poreza.
Ali, u novom stavu člana 30. kaže se da Vlada Republike Srbije može, u skladu sa programom prestrukturiranja privrede i stimulacije i supstitucije uvoznih proizvoda, umanjiti stopu iz stava 1.ovog člana, to je stopa 20, do 50% za određene proizvode.
Šta to znači? Za sve smo tačno odredili, ovo 2 i 3, ovo će biti 9, ovo 20, a sada kažemo: Nije 20, Vlada može da kaže da će biti 10, 11, 12 do 20. Prema tome, iz ovlašćenja, koja ima Skupština da donese propis, kojim će odrediti koja će stopa biti, ovim je predviđeno, ako mi danas usvojimo, da Vlada ima mogućnosti da tu stopu od 20 smanji na 10 ili na bilo kojih procenat između 10 i 20. Tako ovde piše.
Prema tome, to nije mala stvar, nije mala stvar da li ćemo naplaćivati 10% ili 20%. To može da se izrazi u milionima, i ako je takva stvar u pitanju onda nema nikakvog razloga, da ako postoji potreba za tako nečim da se samo predloži izmena zakona u jednom delu, da se Skupština sastane i tako jedno važno pitanje da donese. Vi ste videli, malopre je ministar objasnio, mi se naganjamo hoće li stopa biti 9 ili 10 ili 20 ili 21. Ne bi Vlada to radila da to nije važno, da to ne daje određene rezultate, jer će na osnovu toga biti više ili manje para u našem budžetu.
Prema tome, pošto se radi o ozbiljnoj stvari, mislim da ovako nešto Skupština ne može da prenese Vladi. Ovoj vladi, svakoj vladi, bilo koja skupština, bilo kog trenutka. To je jako ozbiljna stvar i mislim da moramo apsolutno sa punom odgovornošću da zatražimo da Vlada u svako doba, kada oceni da ima potrebe za tim, zatraži zasedanje Skupštine i da se takva odluka donese.

Zahvaljujem. Ima reč ministar Borislav Milačić.