Ima reč poslanik Nebojša Atanacković.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče, želeo bih pre nego što kažem nešto o ovom predlogu da se možda zapitamo svi zajedno da li smo za to da se nepravde, a morate se složiti sa mnom da je bio opšti društveni konsenzus još od 1991. godine da je to nepravda, treba otkloniti.
Svako od nas može da ima ovakvo ili onakvo mišljenje o pojedinim odredbama zakona. Jasno je i onaj ko pravi zakon, ko ga predlaže i mi ovde koji ga usvajamo možemo da pogrešimo, možemo jednostavno da se ne složimo da li je bolje ovako ili onako, ali osnovno je kod ovoga da moramo zaista da pokušamo da se složimo da se radi o ispravljanju istorijske nepravde, da se radi o tome da ova zemlja poput drugih zemalja koje su pravile slične nepravde moraju, da bi se svrstale u red ostalih zemalja sveta, da tu nepravdu zaista na pravi način isprave, a plašim se da ova promena Zakona koji je trenutno važeći ne garantuje to o čemu govorim.
Između ostalog, zamoljen sam od strane Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, koja ima svoje ekspoziture, svoje članove, svoje organizacije u više od 30 gradova u Srbiji, oni su mi napisali jedno javno saopštenje u kome smatraju da ovakvo rešenje u Zakonu predstavlja najavu još jednog prinudnog otkupa poljoprivrednog i jednog dela građevinskog zemljišta.
Dalje, ovde imam jedan drugi dopis koji dolazi od sličnog udruženja, to je Udruženje građana za vraćanje uzete imovine iz Sombora, ali je interesantno da se oni pozivaju na to da iz sada važećih zakonskih propisa proizilazi da je vlasnik zemljišta, koje je u društvenu svojinu dospelo oduzimanjem od bivših vlasnika, Republika, pa stoga ne može Republika ovim zakonom prebacivati obaveze koje proizilaze iz tako stečene imovine na neke druge subjekte, na pravna lica, u ovom slučaju neke poljoprivredne organizacije, niti na opštine.
Nisam pravnik i sa te strane ne mogu baš da kažem kako ovo stoji, ali mi liči na logično, na realno, da ako je to imovina u svojini države, da bi država trebalo da stoji iza obeštećenja onih bivših vlasnika kojima je ta zemlja oduzeta.
Ja bih se složio, mogao bih se složiti i čak uvažavam razloge koji su pragmatični i koji govore da ne treba nekada dirati u neke zaokružene posede. Da li se tu radilo o nekim poljoprivrednim kombinatima ili o nekim drugim slučajevima, jer često se to onda može odraziti na poslovanje tih privrednih subjekata. Međutim, mi se s druge strane zalažemo za vlasničke promene, zalažemo se za privatizaciju, pa na neki način mislim da bi se možda moglo i da se moglo u ovakvom predlogu malo više razmišljati i o tome i pokušati kroz neki vid privatizacije da se ova nepravda otkloni.
Ovako, s jedne strane imamo nove latifundiste, imamo čak mnoge članove nekih stranaka koje govore da su leve orijentacije, koje imaju po hiljade hektara zemlje koje trenutno kupuju, a s druge strane se oni naslednici kojima je to ostalo i kojima je trebalo da ostane na ovakav način oštećuju.
U krajnjoj liniji ova rešenja bi mogla i da prođu ako ne bi bilo baš onako primetno, a moji prethodnici koji su govorili o ovom zakonu su to i rekli, da se ne pokušava na pravičan način obeštetiti vlasnike. Znači, moglo bi to da bude i deset godina, a moglo bi biti i slično ovome, ali bi morali da se uvedu neki realni pokazatelji koji ne bi obezvredili tokom tog drugog perioda plaćanja ono što se plaća.

Ima reč narodni poslanik Bojan Kekić.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, dobro je poznato ko je inicirao 1991. godine donošenje ovog zakona i ja sam isprovociran diskusijom mojih prethodnika, s obzirom na činjenicu da niko od njih do sada nije rekao u kom stepenu je zakon sproveden. Preko 90% ljudi koji su imali pravo po ovom zakonu su ga ostvarili.
Ove dopune i izmene Zakona u stvari predstavljaju vrlo realnu osnovu da i oni kojima se to duguje, da se na najrealniji način namiri, a ujedno vodeći računa da pojedine privredne organizacije i preduzeća, a samim tim i budžeti opština, normalno funkcionišu.
Predlagač zakona je vodio računa da se i vrednost zemljišta koje je sada procenjeno i kroz izvršne presude, računa na rast cena na malo. To jeste institut koji revalorizuje vrednost jedne stvari.

Ja ću govoriti kao i uvek vrlo kratko, jer mi srpski radikali uvek govorimo kratko  i jasno. Ja bih rekao da su neki od prethodnih govornika jednostavno plakali na tuđem groblju. Većina od njih verujem nije ni pogođena, ni oštećena ovim, a ni prethodnim zakonom. Dakle, nemaju interes da o tome razgovaraju i predstavljaju nekog drugog.
Ja sam tipičan predstavnik onih koji bi, kako oni kažu, trebalo da bude oštećen ovim zakonom. Mojoj familiji svojevremeno oduzeta je jedna ogromna količina zemlje, trebalo je to da se vrati, nešto od toga je vraćeno i u tom smeru bih sugerisao Ministarstvu finansija da još uvek, ako postoji i gde postoji poljoprivredno zemljište, da se to što pre realizuje.
Međutim, činjenica je da sada ostale nadoknade koje nisu izmirene poljoprivrednicima, ta dugovanja, dakle, učinjene su velike nepravde i tu se slažem, ali sada su dužnici otprilike neke društvene firme ili već bilo ko da je dužnik. Znate da opštine ne mogu te tolike dugove namiriti, znate kakvi su nam opštinski budžeti, znate kakvo je stanje u Republici. Treba li Republiku za to teretiti?
Ako se povedemo ovim novim zakonom koji predviđa da to izmire direktni dužnici, oni koji su trenutni vlasnici te zemlje sada, trebamo li ih opteretiti do te mere da im blokiramo žiro-račune, da te firme ugasimo i da posle one nepravde koja je napravljena pre 50 godina danas napravimo još jednu nepravdu i da danas mnoge ljude ostavimo bez posla, da mnoge firme zatvorimo, da ih dovedemo zaista u nezavidnu situaciju. Mislim da to ipak ne treba činiti, iako smo ja i moja familija nekada davno oštećeni ovim zakonom, ali verujte u Drugom svetskom ratu su mnogi glave izgubili i posle Drugog svetskog rata doneti su zakoni po kojima su neki izgubili imovinu, ali sve je to prošlost. Danas treba gledati kako preživeti i nije interes ni meni ni mojoj familiji da zatvorimo neko preduzeće koje bi nam namirilo dugove za našu zemlju, koju nismo već posedovali pedeset godina. Znači, ko nije za pedeset godina uspeo da stabilizuje svoje domaćinstvo, ko nije uspeo da obezbedi sebi egzistenciju do danas, mislim da ne bi trebalo da se namiruje na taj način što će mnogo ljudi unesrećiti i neke firme zatvoriti.

Da li se još neko javlja za reč? (ne)
Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za 152, protiv 23, uzdržanih nema, nije glasalo pet, ukupno je prisutno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
O zakonu u pojedinostima razgovaraćemo sutra u 10,00 časova.
Nastavak sednice sutra u 10,00 časova. Hvala vam na saradnji.