DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.11.1998.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

17.11.1998

Sednicu je otvorio: Dragan Tomić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (1998)
  • Utvrđivanje dnevnog reda (Druga sednica Drugog redovnog zasedanja)
  • Izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija (jedinstveni pretres) (1998)
  • Glasanje o izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija (jedinstven pretres) (1998)
  • Predlog zakona o prometu nepokretnosti (načela) (1998)
  • Predlog zakona o prometu nepokretnosti (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o prometu nepokretnosti (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (u celini) (1998)
  • Predlog za razrešene ministara u Vladi Republike Srbije (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu (načela) (1998)
  • OBRAĆANJA

    Borislav Milačić

    Ja ću se držati teme, Zakona o imovini. Ono što se nema u vidu, vezano za primedbu i amandman poslanika, jeste  sledeće. Porez na imovinu plaća se u odnosu na tržišnu vrednost objekta. Objekti na ovom području, kao što je rečeno, u okviru ukupnog izlaganja, imaju malu tržišnu vrednost, gotovo nikakvu. Znači, ti objekti su prazni, ali su imovina, i oni praktično neće proizvoditi neke velike terete tim poreskim obveznicima.
    Vlada Republike Srbije ima u okviru ovog paketa niz mera za nerazvijena područja, kojima se preko poreske politike stimuliše ulaganje i razvoj privređivanja na područjima, koja imaju karakter nedovoljno razvijenih. Da podsetim, vezano za period oslobađanja obaveza poreza na dobit, prvih godina poslovanja uopšte se ne plaća porez, a postoji pravo paušalnog oporezivanja i niz drugih mera, koje treba da razrešavaju pitanja ravnomernog razvoja Srbije, u skladu sa dokumentom, koji je poslanik inače imenovao.
    Postoji i mogućnost da se ta neangažovana imovina, koja će teretiti ljude, a nemaju interes da je zadrže, iskoristi od strane Vlade Republike Srbije u programu ravnomernog raseljavanja i naseljavanja Srbije. Primedbe o tome koliki će teret biti po ovakvom osnovu ne stoje. On će pogoditi one ljude, koji u razvijenim sredinama Srbije imaju više kuća, stanova, ne koriste ih i po tom osnovu nemaju dokumente da su ih izdali u zakup. Oni će imati obavezu da po stopi, koja je uvećana za 50% plaćaju porez.
    Mislim da je to element socijalne pravde i ti ljudi će imati značajnije izdatke, vezano za ovaj instrument.
    Mi predlažemo da ostanemo na ovoj temi, jer, nažalost, porez ne može praviti razlike u pogledu razreza i obuhvata, ali u odnosu na nivo, srazmerno ekonomskoj snazi ili tržišnoj vrednosti pravi razliku i to će ovde biti uvaženo.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (ne)

    Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinince.

    Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu u celini.

    Za 128, protiv 16, niko se nije uzdržao, nije glasalo 10, ukupno je prisutno 154 narodnih poslanika.

    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.

    Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM TAKSAMA I NAKNADAMA

    Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

    Primili ste amandman koji je podnela grupa narodnih poslanika: dr Milan Božić, Aleksandar Milutinović, Sanja Čeković i Bojana Ristić, kao i amandman Zakonodavnog odbora sa ispravkom u tekstu amandmana, koja je sadržana u izveštaju Odbora od 16.novembra 1998. godine.

    Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Zakonodavnog odbora i Odbora za trgovinu i turizam i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

    Otvaram načelni pretres.

    Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne)

    Da li neko od narodnih poslanika ima reč?

    Ima reč narodni poslanik Milan Božić.

    Milan Božić

    Zarad ekonomije vremena, gospodine predsedniče i gospođe i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da istovremeno govorim o Zakonu i istovremeno o amandmanu, koji se tiče ove teme, a koji smo podneli.

    Naime, u slučaju komunalnih taksi i komunalnih naknada, dakle novca, koji se delom upotrebljava za funkcionisanje komunalnih sistema, inicijator odnosno Vlada predlaže da se od sada takse i komunalne naknade, koje se naplaćuju od poslodavaca, uplaćuju u opštini u kojoj živi, dakle gde je prebivalište onoga koji radi.

    To je veliki udarac po urbanim celinama, ne samo Beogradu. U Beogradu možda najviše, jer u Beogradu najviše ljudi radi iz okolnih opština koje nisu deo grada. Taj novac će ostajati tamo.

    Imali smo spor u jednoj raspravi sa ministrom koliko će samo Beograd biti oštećen. Različite su procene, ali u svakom slučaju ne manje od 100 miliona. Znači, novac za komunalne takse treba da ostane u opštini u kojoj neko živi, a ne ovde u Beogradu gde radi. Predlog našeg amandmana je logičan da ostane kako je i bilo, dakle da se uplaćuje u sedištu firme koja daje platu radniku. To je jedino moguće i logično rešenje iz veoma jednostavnog razloga, što to nije individualna obaveza građanina, već je to zapravo dažbina koju plaća poslodavac i ispada da će grad Beograd, a potpuno sam ubeđen i sve veće urbane sredine, recimo Kragujevac, jer sigurno iz opštine u okolini ljudi dolaze da rade u Kragujevcu, praktično svaka veća urbana celina, biće oštećena. To je izuzetno opasna stvar i upravo te velike urbane celine najviše i troše na komunalne sisteme.

    Gradski saobraćaj u Beogradu ili u Novom Sadu sigurno košta neuporedivo više kao infrastruktura, nego bilo koji drugi paralelan sistem u manjoj sredini. Uzgred, vi svi imate decu koja ovde studiraju, iako niste iz Beograda i sami živite dobar deo svog života u Beogradu i budite ubeđeni ako ovaj amandman ne prihvatite, odnosno tu promenu, da će Beograd imati nekih 100 miliona manje novca namenjenog radu komunalnog sistema. Jednostavno, sistem će automatski biti slabiji, nastaviće da erodira dalje, tako da je ovo jedna mera koja je izuzetno, po našem mišljenju opasna, jer će stvoriti presedan i ubuduće će i drugi koji razne oblike nadoknade naplaćuju imati tendenciju da to trpaju u svoje male ćepenke, da koncentrišu novac regionalno, polufeudalno i da faktički uništavaju veće urbane sredine.

    To je velika opasnost, jer budite ubeđeni da su nam urbane sredine u goroj situaciji nego manje urbane sredine, iz prostog razloga što je infrastruktura propalija, 10 godina rata, krize i svega što nas je pratilo. Propala je jedna železnica na kojoj sigurno neko ko je vaš politički protivnik nije na vlasti. Uostalom, vi ste sada jedan od onih koji upravljate železnicom. No, ne treba ovako razgovarati. (Obraća se Draganu Todoroviću, ministru za saobraćaj i veze.)

    Vrlo je značajno da Skupština razume da je neophodno ostaviti velikim urbanim sredinama novac koji će se na ovaj način oduzeti, pošto su one ionako u teškom stanju.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Ima reč ministar finansija, Borislav Milačić.

    Borislav Milačić

    Mi ovim predlogom u suštini samo preciziramo nešto što je u stvari trebalo da bude jasno od samog početka. Razgovara se o pripadnosti fiskalnog oblika ili parafiskalnog oblika koji se zove komunalni doprinos.

    Da bi podsetio poslanike, komunalni doprinos je uvedena naknada u periodu posle isteka samodoprinosa, kao oblika kojim je obezbeđivano od strane građana, recimo Beograda, sredstva za razvoj komunalne infrastrukture i rešavanje problema grada. Onda je on uveden kao prelazna kategorija da bi se završili ti započeti, a nezavršeni investicioni objekti i posle toga je iz godine u godinu produžavan. To je, normalno, veoma bitan izvor prihoda za funkcionisanje lokalne vlasti i za rešavanje komunalnih problema.

    Ako pogledamo tu genezu i pogledamo suštinu, za razliku od onoga što je rekao gospodin Božić, to nije trošak poslodavca, ukoliko pogledamo zakonske propise, kao što je proistekao iz ličnog izjašnjavanja svakog građanina kod uvođenja samodoprinosa da mu se od njegove ukupne zarade odbija deo i uplaćuje na račun samodoprinosa, da bi se to rešavalo, tako je i ovde komunalni doprinos naknada koja se obračunava na bruto zaradu zaposlenog, a bruto zarada je po Ustavu njegovo pravo i ukupan njegov prihod. Vezuje se za građanina kao poreskog obveznika, a ne za poslodavca. To je normativno pravno regulisano.

    Kao što ovde postoje primedbe ko će koliko biti oštećen, ima i drugih primedbi, ukoliko je neko bio oštećen toliko što je neko pravio troškove i živeo u jednom gradu zajedno sa porodicom, a mesto rada mu je bilo na drugom mestu i zaradu u bruto iznosu je jednim delom ostavljao tamo gde radi, a ne gde živi i ne rešavaju se komunalni problemi.

    Mislim da je ovo potpuno pravno čisto. Komunalni doprinos treba da se plaća i tako smo predložili, prema mestu boravišta, u čemu se pod boravištem podrazumeva mesto stanovanja i mesto privremenog stanovanja.

    Druga stvar, ovi problemi koji će nastati bilansom prvo treba da se dokažu. Oni se moraju pogledati, jer su ovo za sada nekakve procene iza kojih ne postoje podaci do kraja jasni. Videće se potpuno na računu, pošto je to poseban račun ovde u Beogradu, koliki je to prihod, da li se umanjio, možda će i porasti, videćemo, pošto deo Beograđana radi u Pančevu i u drugim okolnim mestima koja nisu teritorija Beograda. I druge opštine će to kandidovati, a mi inače imamo pred nama Narodnu skupštinu koja će razgovarati o budžetu, o ukupnoj javnoj potrošnji, od čega će segment biti i potrošnja opština.

    Mi ćemo te velike nelogičnosti, koje stvaraju materijalne probleme za funkcionisanje lokalne vlasti, tada moći i meritorno na bazi argumenata i podataka da pogledamo, i postoji mehanizam priznavanja dela bilansa u potrošnji koji je uskraćen ovim. Međutim, to će biti tema na sledećoj skupštini i biće mnogo teža, jer treba tražiti rešenja u ukupno manjem zahvatanju privrede. Za sada, što se tiče normativnog uređenja ovde, treba da prihvatimo ovo što je Vlada predložila.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (ne želi)

    Zaključujem načelni pretres.

    Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

    Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.

    Za je glasalo 140 narodnih poslanika, protiv 25, uzdržana dva, nisu glasala četiri, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.

    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

    Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Zakonodavni odbor je podneo amandman, sa ispravkom koja je sadržana u izveštaju Odbora od 16. novembra 1998. godine, na član 1.

    Ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona, jer su ga prihvatili Vlada i Odbor za finansije.

    Na član 1. amandman je podnela grupa narodnih poslanika: prof. dr Milan Božić, Aleksandar Milutinović, Sanja Čeković i Bojana Ristić.

    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li neko želi reč? (ne želi)

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje amandman.

    Za 22, protiv 140, dva uzdržana, nije glasalo šest, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Da li još neko od narodnih poslanika želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (ne želi)

    Pošto se niko više ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama u celini.

    Za 134, protiv 27, dva uzdržana, nije glasalo sedam, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.

    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama.

    Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA

    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dragan Nikolić, Tihomir Marjanović, Zakonodavni odbor i Odbor za finansije, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

    Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

    Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković.

    Otvaram načelni pretres.

    Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne želi)

    Da li narodni poslanik Milan Miković, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (želi)

    Reč ima narodni poslanik Milan Miković.

    Milan Miković

    Gospodine predsedniče, gospodo ministri, narodni poslanici, ovaj zakon od 1992. godine deseti put menjamo. I, ne samo ovaj zakon. U grupi zakona koje smo danas imali mnogo ima onih koje smo menjali 7-8 i 10 puta. Ne može se pratiti koje odredbe važe, a koje odredbe ne važe.

    Mi bismo vas molili da se, kad god je to moguće, u ovakvim situacijama donese novi zakon, makar se i polovina odredaba ponovila u tom novom zakonu, ali, zakone i pišemo da bi ih neko primenjivao, a da bi ih mogao primeniti mora da mu bude jasno šta tu stoji, a šta ne stoji.

    Ako pogledate tekst koji ste nam dali na kraju Zakona o akcizama i porezu na promet, videćete da ste nam dali jedan tekst koji ne odgovara u svemu onim odredbama koje ste predlagali za menjanje i predložili. Mislim da je to u interesu svih, i u interesu toga da se lakše primenjuju propisi. Hvala.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Da li se još neko od poslanika javlja za reč, pa će onda ministar da da odgovor?

    Ljubiša Selić

    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, šta reći o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama? Gospodin Milačić, kao ministar finansija, verovatno ima i najteži zadatak, da iz jednog stanja opšteg siromaštva u kome se ovo društvo nalazi izvuče onoliko koliko je potrebno da ova vlada i ovaj narod uslovno rečeno preživi. No, siromaštvo nije izbor ovog naroda. Nažalost, siromaštvo je izbor ove vlade, a ono ne mora da bude ako bi Vlada vodila drugačiju politiku.

    Šta reći o poreskim zahvatanjima?

    Vi znate da je program Srpskog pokreta obnove uključio i govorio o poreskim zahvatanjima i o pravičnosti tih zahvatanja. Normalno je da onaj koji ima više mora više i da plati. Međutim, ovde, konkretno kod ovog zakona, ne radi se ni o kakvoj pravičnosti, ovde je gotovo svaki građanin koji vodi bilo kakav upravni spor sa državom u prilici da petostruko više plati na ime svake administrativne takse. Počev od one najbeznačajnije, najbanalnije, od uverenja, od nekog zahteva da dobije kopiju ili duplikat nekog prava, on mora da vodi spor u kome će već unapred biti stavljen u podređen položaj, jer ionako građanin u upravnom sporu protiv države i njenih institucija je uvek u podređenom položaju. Njegov položaj će biti još više podređen kada bude morao da izvuče novčanik i da plati ove jako velike takse.

    Kao što ste videli i kao što je rekao gospodin Miković, takse su minimum tri, a bogami i pet puta veće od onih koje su do sada važile.

    Te takse na godišnjem nivou, prema predlogu Vlade, treba da u budžet Republike Srbije sliju blizu milijardu dinara. To su jako velike pare. Duboko sam ubeđen da će građanin najviše reagovati na primenu ovog zakona.

    Mislim da bi stoga Vlada po mom mišljenju trebalo da ovaj zakon povuče i da ga na nekoj od narednih sednica ove skupštine, prerađen, ponudi u novoj verziji. Pretpostavljam da bi se potrebe Vlade i potrebe budžeta za sledeću godinu verovatno mogle iznaći i sa značajno manjim iznosom taksa na ime administrativnih usluga.

    U protivnom desiće se ono što ja gospodinu Milačiću ne želim - da on bude upisan u istoriju naše države kao ministar koji je najdublje zavukao ruku u inače prazan džep naših građana. Hvala.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Reč ima ministar finansija Borislav Milačić.