Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Pomenut sam, naravno imamo pravo na repliku, ali nisam ni očekivao da je dobijem.

Gospodine Martinoviću ja sam slušao vaše izlaganje i prošlog puta…

Niste dobili repliku, nego koristite vreme po amandmanu.

…Bio bih iznenađen da sam dobio pravo na repliku, iako sam pomenut. Nije ni važno.
Dakle, kolega Martinoviću ja sam pratio vaše brojke, vi ste govorili o izdvajanju za plate zaposlenih, ja sam govorio, pogledajte i brojke i procente koji govore o procentima budžeta za vojsku, to nije isto. Naravno, znate i vi da to nije isto, ali su one brojke padale prvih godina ove Vlade, sve zapravo do sada.
Dakle, procenat koji se izdvaja za vojsku, a druga stvar su procenat za plate, tu ne sporim vaše podatke. Ono što je pak zanimljivo, to je ova vaša želja da, nisam razumeo ovu aluziju sa suzama, maramicama itd, zaista nisam razumeo tu aluziju ko je plakao, ko nije plakao, samo tvrdim, i ne znajući da li je to još iko rekao od kolega, vidim u Skupštini se svi slažu oko toga, i poslanici koji se ne slažu ni oko čega, i levo i desno ovde oko mene što sede, da je ovo prilično jedinstven, da ne kažem, nezapamćen slučaj, ova vrsta parlamentarne opstrukcije od strane većine.
Kažem, u istoriji u svetu, zabeleženo je da manjina, skupštinska manjina, nekad pokušava, nekad uspešno, nekad neuspešno, nekad umesno, nekad neumesno i to smo gledali u Srbiji prethodnih decenija. Ali, da vladajuća većina na ovaj način zloupotrebljava Poslovnik, i nemojte mi pričati o tome da svako ima pravo da podnosi amandman, naravno da svako ima pravo da podnosi amandman. Da li se to zaista misli da svako ima pravo da podnosi amandman u kojem se doda zarez ili znak navoda i da se onda u ta dva minuta priča sve najgore što se ima reći na račun predstavnika opozicije.
Vi ste se ovde skandalizovali nad rečima nekoliko mojih kolega iz opozicije, koji su upotrebili neki izraz, malo oštriji, na račun vas. Pogledajte, kolege, stenograme. Uostalom, ne trebaju vam stenogrami, znate i sami šta ste rekli i pročitali na račun ili nas sa ove strane ili na račun lidera stvarnih ili nabeđenih lidera opozicije u Srbiji.
Tri dana se ne bavite ničim drugim, nego kritikom šefova opozicionih stranaka ili, što je posebno interesantno, prozivkom mogućeg, pazite, u ovom trenutku tek mogućeg potencijalnog kandidata, Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda. Deset od 15 govora, izlaganja, pominju Đilasa i probleme šta je radila prošla vlast u Beogradu, što je očigledno da se i vi plašite ili imate neku informaciju koju mi nemamo.
Dakle, zaista je neobično, neko sa strane kada bi došao, mislio bi da je došao na sednicu gradske Skupštine, a ne na sednicu Republičkog parlamenta, i kao da usvajamo gradski budžet, budžet grada Beograda, a ne budžet države Srbije. To što imate na račun Đilasa kažite na gradskoj Skupštini, kažite na konferencijama za štampu. Niko od nas sa ove strane ga nije spomenuo, a vi 15 puta, 20 puta, tri dana ga ne vadite iz usta. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Razumem, gospodine Vukadinoviću da vama teško pada činjenica da se vodi mrtva trka oko toga ko je lider opozicije u Srbiji. Da li je to Jelena Maćić? Da li je to Tanja Vojtehovski? Da li je to, kako beše ona, neki od ovih junaka sa Tvitera, koji se svakog dana oglašavaju? Ali, to vi raspravite između sebe, ja u to ne ulazim. Ko god pobedi u toj trci, mi ćemo ga priznati da je lider opozicije, pa ma kako se on zvao.

Ono što vi, gospodine Vukadinoviću, izgleda nećete da razumete, nabavka svih ovih borbenih sredstava ne bi bila moguća da Vlada Srbije od 2012. godine, a naročito od kraja 2013. i početka 2014. godine, nije počela da vodi drugačiju ekonomsku politiku i da nismo dobili više novca u budžet Republike Srbije, koji nam je omogućio i više izdvajanja za povećavanje plata pripadnika Vojske Srbije, ali ne samo Vojske Srbije, nego i MUP-a i BIA, kao što su nam uštede u budžetu omogućile i da nabavimo svu ovu borbenu opremu.

Nemojte mi samo reći da je ova oprema stigla u Vojsku Srbije zahvaljujući vašim natpisima na Tvitetru. Da li je ovo kupila Tanja Vojtehovski? Da li je ovo kupio Vuk Jeremić? Da li je ovo kupio Saša Janković? Ko je ovo kupio? Ovo je kupila Vlada Srbije, koju je vodio Aleksandar Vučić i koju danas vodi gospođa Ana Brnabić. Sigurno je niste vi kupili. Kako ste vi radili? Mi smo o tome pričali dva dana. Koliko ste uništili protivraketnih sistema, streljačkog naoružanja, tenkova, haubica, to je sve bilo u periodu do 2012. godine. Te negativne trendove u uništavanju Vojske Srbije, mi smo zaustavili 2012. godine i sad sa ponosom možemo da kažemo da imamo najbolju vojsku u regionu, ne da napada bilo koga, nego da čuva suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i da ne dozvoli da se bilo kada nad Srbima, bilo gde, desi neki novi „Bljesak“ ili neka nova „Oluja“.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dakle, tačno je da vladajuća koalicija ima pravo da podnosi amandmane i dobro je što ih podnosi. Mi smo zaista i iz obrazloženja i iz samog amandman shvatili, i to prihvatamo, da je danas kada Aleksandar Vulin vodi Ministarstvo odbrane, situacija mnogo bolja, nego dok je to radio gospodin Đorđević, a neuporedivo bolja, i to jasno govore konkretni podaci koje je izneo Martinović, neuporedivo bolja nego dok je ministar odbrane bio Aleksandar Vučić. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dakle, 2012. godine mi Vojsku Srbije faktički nismo imali. Godine 2012. ministar odbrane je bio Aleksandar Vučić, posle toga je ministar odbrane postao Bratislav Gašić, to je gospodin Šarović ispustio da kaže, pa je onda bio gospodin Zoran Đorđević, pre Bratislava Gašića bio je Nebojša Rodić i sada je Aleksandar Vulin.

Za ovih pet godina, dakle za samo pet godina, mi smo od skoro nepostojeće vojske, dakle nismo imali, ne borbene sisteme, ne višecevne bacače raketa, ne avione, ne helikoptere, nismo imali jedan par vojničke uniforme, nismo imali nove čizme za pripadnike Vojske Srbije. Mi sada sve to imamo.

Ja sad sve vas zajedno pitam, sve vas koji ronite gorke suze zbog amandmana SNS, jeste li to vi omogućili? Da li je to rezultat vaše politike? Danas ste se ismevali činjenici što je Goran Kovačević pominjao otvaranje novih školskih igrališta u Kragujevcu, pa jeste li to vi omogućili? Da li je to rezultat vaše politike ili politike SNS? Vi u nedostatku politike, vi u nedostatku konkretnih rezultata šta nudite? Nasilje, uvrede i gorke suze zato što su poslanici SNS podneli amandmane, a rezultat vaše politike je to da do 2012. godine vojsku nismo imali.

Na kraju krajeva, da vas podsetim, vas koji plačete zbog ovih amandmana, Vikiliks je objavio, 2007. godine, depešu Majkla Poulta, tadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Stejt departmentu, šta mu je rekao tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, da je njegova misija, citiram – da Srbiju polako priprema za uvođenje u NATO pakt, a da nema dovoljno poverenja u 200 pripadnika MUP-a zbog njihovog, kaže, kosovskog iskustva, misleći na oružane sukobe sa šiptarskim teroristima tokom 1998. godine i 1999. godine.