Po amandmanu, pošto mi niste dali na repliku, iako me je kolega Martinović direktno prozvao, zaključivši sa maltene optužbom da sam ja ne znam šta pretapao, uništavao tenkove i ostalo. Ali, nije to sada presudno.
Što se tiče ove debate oko Vikiliksa i šta piše, slažem se sa tim da treba da se sve publikuje, treba shvatiti da to nisu sveta pisma, da su to informacije koje ovi američki ambasadori ili saradnici i diplomate šalju o svojim kontaktima i utiscima iz Srbije. Tu ima, naravno, raznih imena i interesantnih stvari koje treba imati na umu, ali naravno ne shvatati, kažem, kao sveto pismo.
S druge strane, morate razumeti, ne znam kako vam to nije jasno, da kada vi govorite o lideru, ne znam, DS i citirate to mesto i neke druge stvari, to je možda tačno, možda nije, treba da se proveri, valjda su postojale nadležne službe koje su to trebale da provere. Morate shvatiti da to pogađa poslanike DS i da oni imaju pravo na to da reaguju, kao i kada bismo mi sa ove strane ili kada neko sa ove strane pomene neke sastanke u podrumu u Jajincima sa haškim istražiteljima, to vas pogađa i onda se svašta radi sa druge strane, ili se dobacuje ili se uskraćuje reč i slično.
Dakle, isto tako, i kolega Miki, kada pomenete Vuka Jeremića, i njegovo srce krvari, na primer, ili Marka, pomenete Borisa Tadića, dakle, nemojte imati dvostruke aršine niti vi niti predsedavajući. Smatra se da je potpuno logično da se ovde danima najstrašnijim, najprljavijim, najgroznijim rečima govori o predstavnicima opozicije i sada ste počeli i neke voditelje, tviteraše, frizerke, šminkerke da pominjete, što nisam baš najbolje razumeo na šta se odnosi. Bilo kako bilo, dakle, dajte da imamo podjednake aršine. Naravno da je i vaša klupa duža, naravno da ćete imati malo popusta. Ja nemam ništa protiv ni u medijima niti kod predsedavajućih, ali dajte da malo tu umerimo, da bude malo nekog balansa, u protivnom ćete stvarno imati praznu salu sa ove strane. I nije problem da bude prazna sala, možda se neki raduju tome, ali problem je u tome kada u Skupštini nema dijaloga i debate kakve-takve, slažem se da to nije pozorište, slažem se da to nije akademija nauka, ali ipak se neki standardi moraju poštovati i neka pravila poštovati.
Ovo što se radi ova tri dana jeste, ponavljam i naglašavam, svojevrsna parlamentarna opstrukcija od strane vladajuće većine. Građanima možda to nije jasno. Možda mi to nismo dovoljno dobro uspeli da objasnimo, mi iz opozicije. Bilo kako bilo, dakle nisam pretapao nikakve tenkove. Ispostavilo se da tenkovi i ne mogu da se pretope u Železari Smederevo, ali i dalje sam naravno bio vrlo kritičan, vrlo kritičan na račun tada aktuelnog ministra odbrane i politike koja se tada vodila, jer tu ne postoje pisani tragovi, moji tekstovi i moje izjave.
Vaše pitanje je retoričko, da li ste vi kao, misleći na opoziciju, ko je kupio sisteme, ko je uvezao, ko je doneo avione, ko je doneo borbena oruđa. Pa naravno da to nije posao niti novinara, niti šminkera, niti opozicije. To je posao vlasti, to je posao vlasti i Vlade.
Stoji jedna činjenica koju ste vi sami pročitali ovde, i time završavam. Da li zaista mislite da vlast i Vlada koja za pet godina promeni pet ministara odbrane, pet ministara vojnih, da se može govoriti o konzistentnoj politici, da se može govoriti o nekom sistemu. Da ne kažem koliko je bilo i ministara finansija i ministara ekonomije, koliko je bilo neuspešnih eksperimenata, počev od ovog čuda malog Lazara Krstića, takvog čuda od deteta koji je nestao netragom, tako i ovih ministara odbrane, od kojih su možda neki bili sposobni, neki nisu. Ali da ima nekog koncepta, da ima kadrovske politike, onda verovatno ne bi bilo pet ministara odbrane u pet godina. Svaki građanin će morati da se složi sa time.
Još poslednja stvar. Nemojte predstavljati kao da je otprilike pre vas bio potop, a posle vas sunce. Nije tačno, ili barem nije potpuno tačno kao što vi sada predstavljate. Vojska se raspala, ali bila je u lošem stanju, slažem se. Privreda se raspala, pretio je bankrot, pa niko nije govorio o bankrotu dok nije došla ova Vlada. Posle se počelo pričati o nekom bankrotu. Bilo je krize, bilo je loših trendova, bilo je loše politike, na kraju krajeva, zato je došla vaša vlast. Dakle, nemojmo preterivati jer će na taj način posle neko nekada govoriti i o vama. Na kraju krajeva, pola decenije, više od pet godina, to je stvarno dug period da bi stvarno mogli sve prebacivati na ove zle žute ili ne znam na nekog trećeg, a slažem se, da su grešili ne bi bili bivši da nisu pravili greške. Ali bolje gledajte sebe.
Zaista, poslednja stvar, gospodine Šaroviću. Lepo je što citirate šta je govorio Vikiliks o, ne znam, tadašnjem ministru odbrane, šta je on govorio američkim obaveštajcima, o politici prema NATO paktu. Ali, povedite malo računa šta se danas vodi, koja se sada politika vodi prema NATO paktu. Koliko približavanja, koliko sporazuma, koliko vojnih manevara, koliko izjava, koliko poseta sedištu NATO pakta. Moramo sa svima sarađivati, ali hajde da malo pogledamo, da ne pominjemo Kosovo i politiku prema Kosovu, koliko je Kosovo bilo nezavisno ili daleko od nezavisnosti 2012. godine, a koliko je sada blizu te nezavisnosti, koliko je blizu stolici u UN, tako da bolje to malo pogledajmo, što kaže pesnik – pogledaj dom svoj anđele, pa ćemo onda, naravno, da pričamo o greškama bivših, budućih itd. Hvala.