DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.11.1998.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

17.11.1998

Sednicu je otvorio: Dragan Tomić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (1998)
  • Utvrđivanje dnevnog reda (Druga sednica Drugog redovnog zasedanja)
  • Izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija (jedinstveni pretres) (1998)
  • Glasanje o izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija (jedinstven pretres) (1998)
  • Predlog zakona o prometu nepokretnosti (načela) (1998)
  • Predlog zakona o prometu nepokretnosti (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o prometu nepokretnosti (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli_utvrđivanju i naplati javnih prihoda (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet (u celini) (1998)
  • Predlog za razrešene ministara u Vladi Republike Srbije (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunam Zakona o administrativnim taksama (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu (načela) (1998)
  • OBRAĆANJA

    Borislav Milačić

    Hvala na želji, i ja sebi to želim, moram da kažem, ali moram da radim ono što mi je zadatak i u odnosu na to da se postavljam realno.

    Znači, činjenica je da svaka valorizacija i povećanje znači jedan nepopularni čin. Pitanje administrativnih taksa jeste - šta je administrativna taksa. Administrativna taksa jeste cena usluga državnog organa za neko pravo koje se stiče. Mi moramo pokušati da to plati direktno onaj koji to pravo ostvaruje time što će dobiti uslugu od države.

    Možemo mi da držimo administrativnu taksu na nuli, ali onda ćemo posegnuti baš ruku u džep koji treba na bazi nekog opšteg poreza da daje te pare da bi organi napravili to što treba kao usluga države dotičnom građaninu. I to je vrsta nepravde.

    Ovo je, da kažem, direktno plaćanje naknade rada administracije. Treba imati u vidu, uz svu nepopularnost koju prihvatam da će biti prisutna, činjenicu da je ovo zadnji put menjano 1995. godine, a da će biti na snazi 1999. godine.

    Voleo bih da i drugi troškovi i ostala fakturisanja koja se između nas dešavaju u privrednom životu imaju ovakvu tendenciju. Verovatno onda danas ne bismo imali ni potrebu da valorizujemo ovu administrativnu taksu.

    Iz tih razloga ostajem pri predlogu da izvršimo valorizaciju. Prihvatam, ne kao lični stav, već moram da kažem da je Odbor za privredu i finansije zaključio da se sagleda mogućnost objavljivanja jedinstvenih poreskih zakona u prečišćenom tekstu. Ljudi koji znaju ove zakone bolje nego ja tvrde da Zakonodavni odbor treba da dobije zadatak da objavi prečišćeni tekst svih zakona u vezi kojih sada vršimo izmene i dopune, odnosno da mora formalno da se donese odluka o tim zakonima na zasedanju Skupštine.

    Neka Skupština razmotri mogućnost i potrebu da se eventualno, kao prva tačka narednog zasedanja Skupštine, ovi zakoni prečiste i da to možda bude jedna brza radna sednica na kojoj ćemo samo dizanjem ruku potvrditi ove zakone koje smo sada usvojili, ali u prečišćenom tekstu. To nije nemoguće, prihvata se kao zadatak, ukoliko Skupština to zaključi.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč.

    Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres.

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

    Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.

    Za 141, 24 protiv, uzdržanih nema, dva narodna poslanika nisu glasala, ukupno 167 prisutno u sali.

    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

    Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Na član 2. Tarifni broj 3d. amandman je podneo narodni poslanik Tihomor Marjanović.

    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

    Da li neko želi reč? (ne)

    Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

    Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje amandman. Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

    Za 25, 135 protiv, niko nije uzdržan, 16 nije glasalo, 166 narodnih poslanika prisutno je u sali.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Na član 2. Tarifni broj 3đ. amandman je podneo Zakonodavni odbor.

    Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za finansije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

    Na član 2. Tarifni broj 6. amandman je podneo Odbor za finansije.

    Pošto su amandman Odbora za finansije prihvatili Vlada i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

    Na član 2. Tarifni broj 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Nikolić.

    Vlada je suštinski prihvatila ovaj amandman. Prihvatanjem ovog amandmana Odbora za finansije na ovaj član, on je postao sastavni deo Predloga zakona.

    Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, jer je suštinski prihvaćen amandmanom Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.

    Da li narodni poslanik Dragan Nikolić ostaje pri svom tekstu amandmana ili prihvata rešenje prihvaćeno u amandmanu Odbora za finansije, koji je postao sastavni deo Predloga zakona?
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dragan Nikolić

    Prihvatam.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Pošto je narodni poslanik prihvatio nema potrebe da glasamo i postaje sastavni deo Predloga zakona.

    Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (ne)

    Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama u celini.

    Za 141, protiv 28, uzdržanih nema, četiri nije glasalo, 173 poslanika je prisutno u sali.

    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama.

    Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA

    Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandman Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o amandmanu. Primili ste izveštaj Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora.

    Otvaram načelni pretres.

    Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne)

    Da li neko od narodnih poslanika želi reč?

    Ima reč narodni poslanik Spasoje Krunić.

    Spasoje Krunić

    Dame i gospodo, znam da vremena ima malo i smatram da je veoma važno zato što mi smatramo da je ovaj zakon dobar i da je koristan. Bila bi šteta da se takve stvari ne afirmišu zbog onih koji su nas i postavili u ovu salu. Zakon iz 1997. godine, koji je imao kao najveći doprinos upravo to da se u komunalnim sistemima mogu uključivati privatna preduzeća i privatnički kapital, učinio je veoma značajan pomak, uskladio je ono što se u Ustavu nudi kao mogućnost ali nažalost odredio je samo pet godina boravka i važenja takvog ugovora. To, naravno, nije bilo dovoljno. Srpski pokret obnove uložio je puno truda i zbog toga i želi da afirmiše odluku Vlade i saglasnost odgovarajućih odbora da se jedan ovakav zakon pojavi na današnjem zasedanju i da se granica za koju ugovor može da postoji pomeri na 25 godina. To je u skladu sa onim što postoji u civilizovanom svetu i to je vreme za koje može da se povrati uložen novac, jer iskustva, pogotovu u zemljama koje su u promenama kao što je naša, govore da  prvih pet do sedam godina isključivo gubi onaj koji ulaže i treba mu onaj ostatak da bi povratio novac.

    Nije to nikakvo čudo kada se zna da su u našoj zemlji komunalni sistemi veoma zapušteni i da treba mnogo ulagati, bez obzira na ono što danas svi dobro znamo. Računa se, oni koji su dosad, Beograda što se tiče razgovarali. Nisu bili u mogućnosti da za pet godina sklope bilo kakav aranžman sa Beogradom, svejedno da li se radi o prečišćavanju vode, o transportu, o nekom od drugih sistema. Oni su insistirali, tražili da se zakon usaglasi sa realnim mogućnostima. Ono što danas valja podsetiti, a verujem da vi to znate i ono što građani moraju znati, da su cene komunalnih usluga i dalje u nadležnosti Vlade i mi smatramo da jedan ugovor koji bude prošao sve ono što se ovim zakonom traži mora dobiti saglasnost Republičke vlade, da će odgovarajuće cene biti u onom i onakvom blagom porastu koliko budu mogućnosti građana da to izdrže i da bi sistem uopšte mogao da opstane i da bi onaj ko ulaže mogao da povrati svoj novac i da svima bude bolje.

    Drugim rečima, da se sistemi skinu sa budžeta i da se budžet koristi za one oblasti koje su neprofitabilne i koje treba od budžeta da imaju pomoć. Jedan segment u članu 8., koji nije predmet zamene, biće sigurno predmet naših daljih razmatranja i ja vas molim da imate u vidu da tamo stoji da se za obavljanje komunalne delatnosti javne rasvete ugovor zaključuje sa preduzećem koje vrši distribuciju električne energije na određenom području neposrednom pogodbom. Obzirom da onaj ko u Srbiji vrši distribuciju električne energije ima monopol, teško se možemo pogoditi da smo mi u Beogradu zadovoljni nivoom rasvete, pa ćemo stoga u daljim kontaktima sa Vladom pokušati da nađemo rešenje da rasveta u našim gradovima bude što kvalitetnija. Hvala.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Da li se još neko javlja za reč? (ne)

    Zaključujem načelni pretres.

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.

    Za 173, protiv dva, jedan uzdržan, jedan nije glasao, ukupno je prisutno 177 poslanika u sali.

    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

    Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima. Na član 2. amandman je podneo Zakonodavni odbor. Pošto su Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili ovaj amandman, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

    Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima.

    (niko)

    Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Konstatujem da imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima u celini.

    Za 171, protiv niko, dva uzdržana, a dva narodna poslanika nisu glasala.Prisutno u sali 175 poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština velikom većinom usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima.

    Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NAČINU I USLOVIMA PRIZNAVANjA PRAVA I VRAĆANjU ZEMLjIŠTA KOJE JE PREŠLO U DRUŠTVENU SVOJINU PO OSNOVU POLjOPRIVREDNOG FONDA I KONFISKACIJOM ZBOG NEIZMIRENIH OBAVEZA IZ OTKUPA POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA

    Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Repbulike Srbije. Primili ste amandmane narodnog poslanika mr Tihomira Marjanovića.

    Narodni poslanik mr Tihomir Marjanović, na sednici Odbora za finansije, odustao je od amandmana kojim je predložio izmenu člana 12. važećeg Zakona.

    Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

    Na sednici Zakonodavnog odbora narodni poslanici Milan Miković i Zoran Jovanović izdvojili su mišljenja.

    Otvaram načelni pretres. Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne)

    Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?

    Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović.

    Zoran Jovanović

    Gospodine predsedniče, kolege i koleginice narodni poslanici, Zakon ima takav naziv  da kada bi se čitao pun naziv, odnosno pun tekst, isteklo bi mi vreme.  Pošto je zakon kratak, a član 1. je nesporan, pročitaću član 2. i član 3. ovog zakona. (čita)
    Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u određenim političkim krugovima u ovoj višeparlamentarnoj skupštini bila potrebna podrška što šireg biračkog tela sećate se nepravde koja je izvršena zakonima kojima je sprovedena nacionalizacija poljoprivrednog zemljišta svih vlasnika koji su imali preko 10 hektara 1953. godine. Tada je donet Zakon o poljoprivrednom zemljišnom fondu, pa bih ja ovu priliku iskoristio da odam počast pokojnom Milošu Moskovljeviću, jedinom narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Srbije koji je tada glasao protiv zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu.
    Lepa je bila zamisao SPS vlade pred prve decembarske izbore 1990. godine da se ispravi ova nepravda, jer je oduzimanje zemljišta vlasnicima preko 10 hektara obradivog zemljišta i onim licima koja nisu mogla da ispunjavaju obaveze iz obaveznog otkupa vršena konfiskacijom.
    Imao sam prilike u svojoj dugogodišnjoj advokatskoj praksi u vreme stupanja na snagu i primene ovog zakona da pogledam sudske odluke iz perioda 46. do 49. godine, kada je ljudima zbog neizvršenja obaveznog otkupa izricana simbolična kazna zatvora od 20 dana i konfiskacija sve pokretne i nepokretne imovine. Dakle konstatovano je da je to nepravilno i da to treba vratiti. Zakon je lepo koncipiran: Ono zemljište koje se nalazi u društvenoj svojini na dan stupanja tog zakona na snagu vraća se, a za ono zemljište koje je otuđeno, koje ne ispunjava uslove za vraćanje raniji vlasnici imaju pravo na novčanu naknadu.
    Zakon je ustanovio supsidijarnu odgovornost, ako poljoprivredna organizacija kod koje se nalazi zemljište nije u mogućnosti da vrati, vraća opština, ako ne može da vrati opština, vraća Republika. Na sednici Zakonodavnog odbora pitao sam saveznog ministra za finansije koliko je do sada u praksi sprovođenja ovog zakona Republika Srbija novčanih sredstava isplatila po osnovu supsidijarne odgovornosti pravnim potomcima ranijih vlasnika i dobio sam odgovor da je to nula dinara.
    Šta se sada radi? Sada se eleminiše ova supsidijarna odgovornost Republike Srbije i ograničava odgovornost samo na poljoprivredne organizacije koje faktički ne postoje i koje su pred stečajem. Dakle, izigrani su oni ljudi koji su imali zračak nade da će ovim zakonom, koji je donet 91. godine, biti ispravljena nepravda, na čije su izvršenje čekali punih 50 godina.
    Sada će oni u narednih 10 godina u četiri godišnje rate biti obeštećeni. Ako ne može ta organizacija da plati, ne plaća opština, ne plaća Republika. Dražava je oduzela i država mora da ispravi tu nepravdu i prevashodno država od svojih sredstava, da li će to kako su neki u predizbornoj kampanji govorili prodajom vila na Dedinju ili iz nekih drugih sredstava, bila je i dužna da izvrši ovo obeštećenje.
    Ovde je najzanimljivije što predlagač zakona kaže da se za dospele obaveze iz stava 1. ovog člana plaća kamata u visini rasta cena na malo, a prema poslednjim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Ovo je lažno nazvano "kamata". Jer, usklađivanje neke novčane vrednosti sa statističkim podacima po stopi cena rasta na malo nije okamaćivanje, nego zadržavanje vrednosti koja bi bila obezvređena zbog inflacije. Prema tome, predlagač koristi termin - kamata a ne radi se uopšte o kamatama.
    Najspornija odredba je odredba člana 3. kojoj se daje retroaktivno dejstvo. Da objasnim šta znači ova formulacija. Šta to znači ako čovek ima rešenje Opštinskog suda u Čačku od 24. oktobra 1995. godine gde je određena naknada za oduzeto zemljište ranijeg vlasnika, predlagaču Milanu Ćaloviću iz Beograda, Veri Jagodić iz Užica i Predragu Ćaloviću iz Beljine kod Čačka i Vitomiru Ćaloviću iz Čačka svakom po 888.964,57 dinara. To je bilo onda kada je jedan dinar iznosio jedanu marku.
    Sprovode ljudi postupak i normalno je da je obaveštena ona organizacija koja je otuđila to zemljište iz društvene svojine, to je Javno preduzeće EPS Drinske hidroelektrane i ovi predlagači su pokrenuli izvršni postupak kod Suda u Bajinoj Bašti koji je dana 23. januara 1996. godine doneo rešenje o izvršenju i blokirao žiro račun navedenog javnog preduzeća.
    Međutim, šta se dalje radi? Navedeno javno preduzeće na mig nečiji iz Vlade, verovatno bivše ili sadašnje, najverovatnije i bivše i sadašnje Vlade Republike Srbije, ne radi preko tog žiro računa, nego se služi nekim drugim sredstvima plaćanja.Evo izvoda iz Zavoda za plaćanje gde se kaže da je 6.12.1997. godine vršeno plaćanje po asignaciji preduzeća "Geotehnika" - Deoničarsko društvo, znači dužnik i "Geotehnika" imaju međusobno dužničko - poverilački odnos da bi izigrali poverioce. Predlagači su nabavili i potvrdu Zavoda za obračun i plaćanje u Bajinoj Bašti, gde se kaže da je žiro račun EPS Hidorelektrane blokiran od 24.06.1997. godine i da na taj na dan taj iznosi 3.700.000,00 dinara. Dobijene podatke poverilac je dužan da čuva kao poslovnu tajnu, tako stoji u izvodu, a potvrda se izdaje kao dokaz radi namirenja tražbine i u druge svrhe se ne može upotrebiti.
    I ono što je šlag na torti jeste jedan dopis koji je aktuelni ministar pravde uputio cirkularnim pismom svim predsednicima opštinskih sudova u Srbiji, a zaveden je u Ministarstvu pravde pod brojem 46-00-7/98-01 od 21.07.1998. godine (galama u sali). Evo, kopija je kod mene i svako može to da pročita.
    Umesto da ministar pravde štiti zakon i da se stara da ovi građani ostvare svoje pravo, on doslovno piše predsednicima opštinskih sudova ovako: "Povodom brojnih obraćanja sudova i drugih subjekata Ministarstvu pravde, vezanih za teškoće kod izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka koje se odnose na isplatu novčanih naknada bivšim vlasnicima zemljišta, obaveštavamo vas da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 1998. godine, utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama - i da ne čitam dalje , već samo zadnji stav: "S obzirom na izneto preporučujemo da u svakom konkretnom slučaju, zavisno od stanja finansijskih sredstava, procenite mogućnost i potrebu da se zastane sa izvršenjem navedenih sudskih odluka do konačnog usvajanja zakona".
    Molim vas, ministar pravde zna da Zakon o izvršnom postupku ne poznaje institut zastoja u postupku. Tu važi pravilo - odlučiti u postupku rešenjem, zaključkom ili eventualno mirovanjem postupka, ako je u pitanju shodna primena Zakona o parničnom postupku. Ali, ministar pravde... (galama postaje sve jača).

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
     Molim vas, budite ljubazni, privedite diskusiju kraju.

    Zoran Jovanović

    Gospodine predsedniče, ja imam pet minuta,  s obzirom da je toliko vremena proteklo u dobacivanju.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
     Ne, nemate pet minuta. Evo, već imate minut na to dobacivanje.

    Whoops, looks like something went wrong.