Gospodine Milićeviću, jeste da je rano ujutru, ja ne dozvoljavam nikome da skrnavi moj amandman. Ako sam ja podneo amandman i nisam pomenuo ni Sartid niti bilo šta drugo, ne dozvoljavam da se meni skrnavi amandman, a da mi onda vi ne dozvoljavate da ja odgovorim. Ja neke stvari nisam pomenuo. To što neko spava ovde, misli, to je njegov problem. I vodite računa uvek kada neko bude loše interpretirao moje reči, ja ću da se javim.
Što se tiče člana 4. daje se neka dinamika. Daje se dinamika kako će Republika Srbija kao garant, odnosno da preuzme javni dug, svi građani. Zašto? Zato što je akcionar sa 12,72% u „Petrohemiji“, da plati 105 miliona evra NIS-u, gde je takođe akcionar sa 29,88% akcija. Molim vas, ovo su akcionarska društva, ovo nisu javna preduzeća, ovo nisu ni državna preduzeća, ovo nisu ni društvena preduzeća.
Svako preduzeće, firma, koja je privatizovana bilo kako, pa čak i lopovski, a najveći broj njih lopovski, od 2001. godine pa na ovamo, morate da znate, bez obzira što je imala status društvenog preduzeća, imala je i državni kapital. Da nije bilo državnog kapitala, a kako bi garancijski fond sticao akcije? Po kom osnovu? O čemu pričamo? Pa, sva preduzeća u Srbiji su strateška.