Imamo dve teme. Jedno je finansiranje, a drugo je uređivačka politika.
Oko finansiranje, ove četiri milijarde, plus šest milijardi koliko se skupi od TV pretplate, skoro tri i po miliona brojila puta 150 dinara, to je oko šest milijardi. I još jedno dve milijardi bi trebalo da postoji mogućnost same televizije da zaradi, to mu dođe oko 12 milijardi. To je oko 100 miliona evra. To uopšte nije mala para. To je jedna stvar.
Treba finansirati iz budžeta, jer je to prirodnije, normalnije, jednostavnije. Time se ne obezbeđuje niti smanjuje sloboda informisanja građana, ali se obezbeđuje materijalna sigurnost i ovih ljudi koji tu rade i kamermana, kojima se desi, recimo, da im dođe neki ludak pa im se dere što komuniciraju sa režijom u toku žive emisije. Ne dao Bog da se to desi. Vlada Srbije mora da bude garant objektivnosti RTS-a, zvao se on državna televizija ili javni servis. To da napravimo neko nezavisno telo koje će to garantovati, to zaboravite, za to je potrebna tradicija. Ovde Vlada mora da bude garant za to. Prema tome, ako mislite da televizija treba da bude objektivna, Vlada, predsednik Vlade, ministar informisanja treba da kaže – ja garantujem, moja je obaveza, moja čast i moj obraz je da to treba da bude kako treba.
Konačno, pogledajte film „Netvork“ ili „TV mreža“ iz 1976. godine, američki film, pa će vam mnogo biti jasnije o tome šta se dešava, ali definitivno televizija će biti normalna i objektivna…